Prestoničko priobalje, dugo koliko i crnogorska obala, uopšte nije iskorišćeno.
Uređenje obala pospešilo bi razvoj nautičkog turizma.
Rečne obale još ne ispunjavaju kriterijume bezbednosti, a pristup gradu sa reka gotovo da ne postoji
Beogradsko priobalje dugo je više od 200 kilometara, koliko i crnogorska obala na Jadranu.
Međutim, veliko blago koje naš glavni grad poseduje decenijama stoji potpuno neiskorišćeno.
Razni investitori pokušavaju da dođu do slobodnih parcela, dok za 5.600 hektara, koliko zauzima najuža
zona beogradskog priobalja, još ne postoje ni urbanistički planovi.
Bez obzira na mogućnosti, prestonica je daleko od silaska na reke.
Krsta Pašković, specijalista za nautički turizam i predsednik Udruženja nautičara „Dunavski proleter“, kaže
za Glas da je za stavljanje u funkciju nautičkog turizma preduslov dobra priprema i ozbiljno uređenje
beogradskog priobalja.
- Uređenje predstavlja program koji bi bio vezan za razvoj nautičke industrije, koji je već napravljen.
Taj program tretira razvoj nautičke pripreme u okviru koga postoji izgradnja priobalja, proizvodnja opreme i
plovila i sredstava koji bi trebalo da se koriste.
Pored svega toga, neophodna je i usluga koja podrazumeva servis, pranje i uopšte održavanje brodova
nautičkih turista u Beogradu. Naravno, turista bi trebalo da bude u mogućnosti i da u blizini kupi hranu, vodu i
gorivo - objašnjava Pašković.
PRISTANIŠTE NA UŠĆU
Ideja nautičara je to da bi pristanište za turističke brodove trebalo da bude na Ušću.
Ovakvo rešenje objašnjavaju time da bi svako, ko sa Ušća priđe Beogradu video naš grad u prelepom svetlu.
- Kada brod uđe u beogradsko pristanište i turisti pokušaju da ljudski vide grad, čeka ih izuzetno komplikovan poduhvat.
Dok se pređu tramvajske i železničke šine dešava se da mu treba i po sat i po vremena da stigne do grada.
Zamislite da turista izgubi toliko vremena na prelasku, izlazu i ulazu na brod. To je apsolutni apsurd.
Međutim, nadležnima zbog nečega ideja o pristaništu na Ušću ne odgovara jer neko drugi komanduje rešenjima.
Samim tim ispada da je važnije šta oni misle, a ne turista koji treba da dođe u Beograd - tvrdi Pašković i dodaje
da je problem izgradnje marina u tome što se prvenstveno gleda da te marine budu skromne.
- Mi isplaniramo mini objekat sa osnovnom infrastrukturom, a pošto se sa time arhitektonsko-građevinski
lobi nezadovoljava, jer to nisu kule i gradovi i ne donose trenutnu materijalnu korist, sve ideje odlaze u nepovrat
- uverava Pašković.
Međutim, beogradsko priobalje trenutno nema ni dovoljnu bezbednost, ni normalan pristup gradu sa reke, kao
što nema apsolutno nijednu bitvu za vezivanje čamaca ni pumpu, dok je u svim većim evropskim gradovima
ova, za nas neverovatna pojava, sasvim normalna stvar. ...
