MA disertacija o Beogradu
- Začetnik teme jovanovm
- Datum pokretanja
jovanovm
Advanced
Wow, hvala sto si procitao! Mene iznenadjuje da te nije smorio, iskreno, evo i ja ga iscitavam sad opet i mene smara do zla boga. Valjda sam recenice procitao sto puta (na to se vadim, haha)...
Kad se budemo videli opet, voleo bih jos koji komentar ili utiske
Kad se budemo videli opet, voleo bih jos koji komentar ili utiske
shabanajzer
Intermediate
evo procitah i ja, i, moram da kazem, jako mi se dopalo. posebno mi se svidjaju dve recenice - u njima si sazeo, mislim, celu istoriju beograda u 19. veku, a mozda i do danas:
nego da ne davim vise - ono sto mene fascinira je kako je srpska elita uspela da spoji naizgled nespojive stvari - da upakuje srpski nacionalni mit u evropsku 'ambalazu', i to bez previse istoriziranja. tu su valjda glavnu ulogu odigrali 'precanski' srbi... bilo bi sjajno naci neku kulturnu istoriju tog perioda - milose, any pointers?
ironicno, ali podsetilo me je na ono sto se desilo istambulu posle proglasenja turske republike i ukidanja kalifata... ima sjajna knjiga o tome, constantinople, city of the world's desire od philipa mansela.
nego da ne davim vise - ono sto mene fascinira je kako je srpska elita uspela da spoji naizgled nespojive stvari - da upakuje srpski nacionalni mit u evropsku 'ambalazu', i to bez previse istoriziranja. tu su valjda glavnu ulogu odigrali 'precanski' srbi... bilo bi sjajno naci neku kulturnu istoriju tog perioda - milose, any pointers?
jovanovm
Advanced
Slažem se da je to fascinantno. Nažalost u ovom delu, koje je bilo više uvodno u celu problematiku, nisam uspeo da dalje obradim kako je do toga svega došlo. Sasvim je prirodno da istoriziranja nije bilo, između ostalog zato što je ovo bila sekularna, kapitalistička oligarhija, ukoliko pogledate od Mavra Orbina pa do danas, istoricizam je često bio povezan sa klerikalnim elementima društva.
Sad, moj lični stav je prilično kritički, prema modernizmu uopšte i načinu na kojem je taj modernizam došao da izražaja kod nas. Sa jedne strane, trudim se da pokažem da su promene bile neizbežne, između ostalog i zbog tehnoloških inovacija (parobrod, pre svega, koji je Beograd stavio na mapu Evrope - razmišljam se da počnem neko istraživanje na tu temu). Ipak, način na koji je došlo do te modernizacije je decidno amoderan, na neki način vulgarizacija tog modela. Implementacija novih pravila urbanog uređenja se zasnivala na određenom stepenu kršenja postojećih, umesto na prilagođavanju. Naravno, to nije samo srpski ili balkanski trend. Jasno je da se i Pariz, Beč, Istanbul se upravo zasnivaju na istim principima razvoja. Ne bih tvrdio da postoji išta posebno u urbanom razvoju Beograda 19. veka, ali je veoma interesantno da ti neki metodi prednjače drugima (Beograd 1841, Pariz 1858, npr), kao i način na koji je taj brzi napredak ostvaren (potpunim odbijanjem istorijskog nasleđa) kojim je stvoren osnovni konflikt između moderne i amoderne prisutan u našem društvu do dan-danas.
Za neko uvodno delo tog doba, preporucio bih opšti pregled Aleksandra Fotića:
Fotić, Aleksandar. Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba. (Beograd: Clio, 2005)
Nažalost, nemam mnogo iskustva sa Habsburškim Srbima, ali postoji dosta literature o njima. Znam da prof. Wladimir Fischer sa Bečkog Univerziteta ima par radova, baš o njihovom doprinosu urbanom identitetu. Ko čita nemački može pogledati sledeće delo:
Wladimir Fischer. Dositej Obradovic als bürgerlicher Kulturheld: Zur Formierung eines serbischen bürgerlichen Selbstbildes durch literarische Kommunikation 1783-1845 (Lang, Peter Frankfurt; Auflage: 1, Mai 2007)
Takođe postoji i sledeći rad koji se može čitati na netu, ali je on više neki okvirni prikaz:
http://independent.academia.edu/Wla...tury--Communicating-through-Dositej-Obradović
U svakom slučaju, to je za neki početak, mada ti je Fotić najbolji za tako nešto, ima dooosta izvora.
Sad, moj lični stav je prilično kritički, prema modernizmu uopšte i načinu na kojem je taj modernizam došao da izražaja kod nas. Sa jedne strane, trudim se da pokažem da su promene bile neizbežne, između ostalog i zbog tehnoloških inovacija (parobrod, pre svega, koji je Beograd stavio na mapu Evrope - razmišljam se da počnem neko istraživanje na tu temu). Ipak, način na koji je došlo do te modernizacije je decidno amoderan, na neki način vulgarizacija tog modela. Implementacija novih pravila urbanog uređenja se zasnivala na određenom stepenu kršenja postojećih, umesto na prilagođavanju. Naravno, to nije samo srpski ili balkanski trend. Jasno je da se i Pariz, Beč, Istanbul se upravo zasnivaju na istim principima razvoja. Ne bih tvrdio da postoji išta posebno u urbanom razvoju Beograda 19. veka, ali je veoma interesantno da ti neki metodi prednjače drugima (Beograd 1841, Pariz 1858, npr), kao i način na koji je taj brzi napredak ostvaren (potpunim odbijanjem istorijskog nasleđa) kojim je stvoren osnovni konflikt između moderne i amoderne prisutan u našem društvu do dan-danas.
Za neko uvodno delo tog doba, preporucio bih opšti pregled Aleksandra Fotića:
Fotić, Aleksandar. Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba. (Beograd: Clio, 2005)
Nažalost, nemam mnogo iskustva sa Habsburškim Srbima, ali postoji dosta literature o njima. Znam da prof. Wladimir Fischer sa Bečkog Univerziteta ima par radova, baš o njihovom doprinosu urbanom identitetu. Ko čita nemački može pogledati sledeće delo:
Wladimir Fischer. Dositej Obradovic als bürgerlicher Kulturheld: Zur Formierung eines serbischen bürgerlichen Selbstbildes durch literarische Kommunikation 1783-1845 (Lang, Peter Frankfurt; Auflage: 1, Mai 2007)
Takođe postoji i sledeći rad koji se može čitati na netu, ali je on više neki okvirni prikaz:
http://independent.academia.edu/Wla...tury--Communicating-through-Dositej-Obradović
U svakom slučaju, to je za neki početak, mada ti je Fotić najbolji za tako nešto, ima dooosta izvora.
shabanajzer
Intermediate
hvala! mislim da ce mi fotic biti dobar pocetak, a deuje mi da ce i ovo fischerovo biti vrlo zanimljivo.
nego, sto se 'prisilne' modernizacije tice - meni, kao i verujem vecini nas ovde, deluje neprirodno to odsustvo bilo kakvih pokusaja integracije 'ne-nas', ali iz perspektive ranog 19. veka, svakako je delovalo vrlo logicno.
i ovi stavovi emilijana josimovica koje navodis zvuce odbojno modernom uhu, ali su za to vreme verovatno bili sasvim prihvatljivi.
enivej, ne znam kakav je bio stav stanovnistva generalno prema ovoj etatizaciji i regulaciji zivota. pretpostavljam da je bilo jakih otpora, izmedju ostalog kao sto ti i pokazujes na primeru abadzijske carsije, kao i da ih je drzava manje-vise nemilosrdno slamala. i tu je verovatno zametak birokratizacije celog srpskog drustva koja nas prati do danas - ne znam da li se iko ikad bavio istorijom birokratije, ali je nas primer verovatno jedan od cistijih na globalnom nivou.
takodje me zanima kakav je bio odnos, u ovom ranom periodu, izmedju gradske i drzavne vlasti. koliko je razvoj reprezentativne prestonice bio prioritet vlasti/knjaza? ocigledno je bio jedna od bitnijih preokupacija.
mislim da ce mi fotic biti dobar pocetak, a deuje mi da ce i ovo fischerovo biti vrlo zanimljivo.nego, sto se 'prisilne' modernizacije tice - meni, kao i verujem vecini nas ovde, deluje neprirodno to odsustvo bilo kakvih pokusaja integracije 'ne-nas', ali iz perspektive ranog 19. veka, svakako je delovalo vrlo logicno.
i ovi stavovi emilijana josimovica koje navodis zvuce odbojno modernom uhu, ali su za to vreme verovatno bili sasvim prihvatljivi.
enivej, ne znam kakav je bio stav stanovnistva generalno prema ovoj etatizaciji i regulaciji zivota. pretpostavljam da je bilo jakih otpora, izmedju ostalog kao sto ti i pokazujes na primeru abadzijske carsije, kao i da ih je drzava manje-vise nemilosrdno slamala. i tu je verovatno zametak birokratizacije celog srpskog drustva koja nas prati do danas - ne znam da li se iko ikad bavio istorijom birokratije, ali je nas primer verovatno jedan od cistijih na globalnom nivou.
takodje me zanima kakav je bio odnos, u ovom ranom periodu, izmedju gradske i drzavne vlasti. koliko je razvoj reprezentativne prestonice bio prioritet vlasti/knjaza? ocigledno je bio jedna od bitnijih preokupacija.
jovanovm
Advanced
Dragi drugari, evo sad kad je sve proslo, mogu i da se pohvalim... Zbog gorepostavljenog dokumenta, dobitnik sam Marc Boch nagrade za najbolju MA disertaciju u Evropi koja se dodeljuje svake dve godine. Prosle nedelje sam bio u Firenci kao gost glavnog univerziteta za drustvene nauke EU, Instituta Evropskog Univerziteta (www.eui.eu) na ceremoniji dodele nagrade. Bilo je veoma lepo, a eto, posto sam se posebno zahvalio Beobuilderima na samom pocetku teze, i mnogi od vas su mi pomogli u pocetku, mislim da je ovo delom i priznanje svih vas.
Malo vise o tome svemu mozete procitati ovde:
http://www.lafayette.edu/news.php/view/13342-alumninews
P.S. Kad razvijem sve filmove (sta cu, old school sam), postavicu i koje fotke, komentare, i druge vesti iz Firence.
P.P.S. Koga god zanimaju postdiplomske studije iz politike, istorije, sociologije, ili ekonomije, mogu toplo da preporucim EUI, kao i da pripomognem pri aplikaciji, samo mi posaljite PM.
Malo vise o tome svemu mozete procitati ovde:
http://www.lafayette.edu/news.php/view/13342-alumninews
P.S. Kad razvijem sve filmove (sta cu, old school sam
), postavicu i koje fotke, komentare, i druge vesti iz Firence.P.P.S. Koga god zanimaju postdiplomske studije iz politike, istorije, sociologije, ili ekonomije, mogu toplo da preporucim EUI, kao i da pripomognem pri aplikaciji, samo mi posaljite PM.
Vračar
Intermediate
Bravo Miloše, čestitam! :kk:
bigvlada
Advanced
Čestitam 
mitadigimon
Intermediate
:kk:
Ambassador
Advanced
:kk:
JAWS
Beginner
Braaaavo !!!! :kk:
The Sky is the Limit !!! :kk:
Shoot for the Moon ! If you miss.....You will land among the Stars ...... Milose !!! Veliko hvala !
The Sky is the Limit !!! :kk:
Shoot for the Moon ! If you miss.....You will land among the Stars ...... Milose !!! Veliko hvala !
zhaba
Higher intermediate
Al smo se naredjali!!! Pa srecno bilo, sto godina ziveo!
Kad castis?
Kad castis?
jovanovm
Advanced
Castim cim dodjem u Barselonu...
Hvala svima na recima pohvale, ali da napomenem jos jednom, to je priznanje i svima vama (sto sam i spomenuo u Firenci, na kraju krajeva). Da nije bilo ovog foruma, te MA teze ne bi ni bilo.
Hvala svima na recima pohvale, ali da napomenem jos jednom, to je priznanje i svima vama (sto sam i spomenuo u Firenci, na kraju krajeva). Da nije bilo ovog foruma, te MA teze ne bi ni bilo.