Slažem se da je to fascinantno. Nažalost u ovom delu, koje je bilo više uvodno u celu problematiku, nisam uspeo da dalje obradim kako je do toga svega došlo. Sasvim je prirodno da istoriziranja nije bilo, između ostalog zato što je ovo bila sekularna, kapitalistička oligarhija, ukoliko pogledate od Mavra Orbina pa do danas, istoricizam je često bio povezan sa klerikalnim elementima društva.
Sad, moj lični stav je prilično kritički, prema modernizmu uopšte i načinu na kojem je taj modernizam došao da izražaja kod nas. Sa jedne strane, trudim se da pokažem da su promene bile neizbežne, između ostalog i zbog tehnoloških inovacija (parobrod, pre svega, koji je Beograd stavio na mapu Evrope - razmišljam se da počnem neko istraživanje na tu temu). Ipak, način na koji je došlo do te modernizacije je decidno amoderan, na neki način vulgarizacija tog modela. Implementacija novih pravila urbanog uređenja se zasnivala na određenom stepenu kršenja postojećih, umesto na prilagođavanju. Naravno, to nije samo srpski ili balkanski trend. Jasno je da se i Pariz, Beč, Istanbul se upravo zasnivaju na istim principima razvoja. Ne bih tvrdio da postoji išta posebno u urbanom razvoju Beograda 19. veka, ali je veoma interesantno da ti neki metodi prednjače drugima (Beograd 1841, Pariz 1858, npr), kao i način na koji je taj brzi napredak ostvaren (potpunim odbijanjem istorijskog nasleđa) kojim je stvoren osnovni konflikt između moderne i amoderne prisutan u našem društvu do dan-danas.
Za neko uvodno delo tog doba, preporucio bih opšti pregled Aleksandra Fotića:
Fotić, Aleksandar.
Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba. (Beograd: Clio, 2005)
Nažalost, nemam mnogo iskustva sa Habsburškim Srbima, ali postoji dosta literature o njima. Znam da prof. Wladimir Fischer sa Bečkog Univerziteta ima par radova, baš o njihovom doprinosu urbanom identitetu. Ko čita nemački može pogledati sledeće delo:
Wladimir Fischer.
Dositej Obradovic als bürgerlicher Kulturheld: Zur Formierung eines serbischen bürgerlichen Selbstbildes durch literarische Kommunikation 1783-1845 (Lang, Peter Frankfurt; Auflage: 1, Mai 2007)
Takođe postoji i sledeći rad koji se može čitati na netu, ali je on više neki okvirni prikaz:
http://independent.academia.edu/Wla...tury--Communicating-through-Dositej-Obradović
U svakom slučaju, to je za neki početak, mada ti je Fotić najbolji za tako nešto, ima dooosta izvora.