Šta je novo?
Od:
Filteri

MA disertacija o Beogradu

jovanovm

jovanovm

Advanced
Učlanjen(a)
09.04.2007.
Poruke
3.694
Pohvaljen
580
Lokacija
Kradifornija
Dragi moji BeoBuild-eri :)
Razmišljam se, između ostalog, i zbog ljubavi prema našem dragom Beogradu koju je ponovo rasplamsala ova naša online zajednica, da pišem MA disertaciju o našem glavnom gradu. Naime, ove godine bih trebalo da napišem jedan pozamašan istorijski rad, i razmišljam se da mi tema bude evropeizacija Beograda posle nezavisnosti, tj. izraz nacionalne svesti i brisanje tragova turske vladavine kroz arhitekturalne i urbane promene u 19-om veku. Hipoteza koju bi trebalo potvrditi bi bila nešto slično ovome: da je Beograd kao grad doživeo neverovatne arhitekturalne, ekonomske, i urbane reforme u 19. veku zbog svesne želje glavnih ljudi grada ili države da naprave presek sa prošlošću i da tursku mahalu pretvore u suštinsko evropski i srpski grad. Već postoji dosta istraživanja na ovu temu, ali se ona više bave Austro-Ugarskom ili Grčkom. Literatura o Beogradu se više bavi urbanim promenama u drugoj polovini 20. veka, te mislim da bi ovo bio vredan doprinos istorijskom poznavanju istorije našeg glavnog grada.

Šta vi mislite o tome? Da li bi neko mogao možda da mi preporuči odakle da počnem da kopam i tražim informacije, fotografije, zapise? Ja sam istoričar po struci, te mi je poznavanje arhitekture čisto amatersko, pa bi mi vaša pomoć dobro došla. Naravno, mislim se na prvoj stranici zahvaliti svima koji bi mi pomogli poimence, te takođe i generalno ovom sajtu.

Izuzetno cenim svaki vaš komentar, i bio bih zahvalan ukoliko biste mi mogli predložiti ili kritikovati ideju, metod, ili bilo šta drugo.

:D
 
Fantasticna ideja. Istina jeste da se nije studiozno radilo na takvoj analizi transformacije Beograda nakon oslobadjanja tako da bi tvoj doprinos u toliko bio vredniji. Postoji dosta razlicitog materijala o beogradu kroz vreme, ali je uvek bio problem naci sve na jednom mestu, a pogotovo sve lepo i hronoloski povezano u celinu. Koliko sam ja siguran takvo stivo ne postoji pogotovo neko koje bi te na kraju dovelo u moderan Beograd sa kraja 20-og veka. Neznam koliko je tebi tamo sav materijal dostupan, ali sam siguran da mozes doci do osnovnih podataka. za ostalo bi morao da se vratis kuci i da krenes da kopas po bibliotekama i arhivima ;) . Takodje bi ti preporucio i da koristis brojne putopise koji su razni zapadnjaci i istocnjaci pravili o nasem gradu. Ima tu dosta cinjenica koje bi uz tvoju kvalitetnu analizu mogle da se lep stave upravo u taj kontekst. Nadam se da shvatas da je pred tobom veliki posao, ali cinjenica da to volis i zelis ucinice ga laksim nego sto jeste. Zelim ti mnogo srece i videcu da ti preosledim sve sto mi prodje kroz ruke, a da mislim da bi pomoglo. Pozzz
 
To bi bilo cool...

Izvori.. hm... Mi smo na socijalnoj istoriji koristili novine, mada to je već XX vek, doduše početak.
Ono što je meni mnogo zanimljivo za taj period je stepen korupcije, i na koji način su se poslovi u kneževini/kraljevini Srbiji/SHS/Jugoslaviji dobijali, tj.kako su se dobijale koncesije. (Naravno, korupcija je bila alfa i omega) Konkretno za to je zanimljivo kako je dinastija Karađorđević za tako malo vremena, bez kolonija, dogurala do jedne od najbogatijih u Evropi. Ali to je već malo šire, doduše, opet na neki način tangira Beograd i razvoj Beograda
.
Ne znam tačno za razvoj Beograda, ali znam da kad je trebalo železnica da se uvodi u Srbiji, jedan od argumenata zašto nam ne treba železnica, koji je iznošen u skupštini, je bio i to da će onda moći strani špijuni da nam se šetaju po Srbiji posredstvom železtnice, itd. itd. Dakle - stenogrami sa sednica... :D

To sigurno možeš u Arhivu grada da izvlačiš, na primer naredbe i proglase Uprave grada Beograda. Sećam se da sam u OŠ radio neki esej o urbanizmu u Beogradu (oduvek sam voleo te dosadne teme :D ), i da sam negde našao podatak kad su prvi put imenovane ulice, i koji su to bili nazivi (Ribarska, Stočarska, itd.) i onda je jednog dana Uprava Beograda odlučila da, parafraziram, "promeni nazive ulica, jer nisu dostojni jednog evropskog garda", i tada daju nove nazive... Sad sam pokušao da nađem taj rad, ali nikako mi ne ide, našao sam sve drugo osim toga, pa ne mogu da ti kažem koje sam izvore koristio - naravno, ništa od toga nisu neki ozbiljni izvori, već neki koji mogu da ti oblikuju dalje istraživanje. U tom smislu mislim da će ti mnogo koristiti Vodič kroz Beograd, Ljubice Ćorović u izdanju Kreativnog centra, pokušaj da nabaviš izdanje posle 2000, jer u prvom ima dosta grešaka.

I naravno u Arhivu statistički podaci, broj stanovnika, struktura, pismenost, prodavnice. Ima ona super statistika o tome koliko je kroz vreme u Beogradu bilo kafana po glavi stanovnika. To može da bude jedan lep i ogroman brain-storming... ;)

ps Ti si studirao na V spratu? :)
 
ok, evo malo pomoći za literaturu:

Uspon Beograda, Istorijski arhiv Beograda i Biblioteka Grada Beograda
Beograd naše mladosti 1918-1941 Dimitrije Knežev, izdavač Filip Višnjić
Živeti u Beogradu 1842-1850 Branković Branka, Istorijski arhiv Beograda
Katalog planova i karata Beograda, Krasojević Milorad, Geokarta
Istorijske odrednice razvoja Beograda i Savskog amfiteatra, Lazović Zoran, izdavač Jasen
Beograd kulturna riznica, Vujović Branko, Idea
Pripovetke o Beogradu, (Miloš Crnjanski, Isidora Sekulić, Ivo Andrić), Narodna knjiga
ISTORIJA BEOGRADA, SANU,Glavni urednik Vasa Čubrilović. Izdanje Prosvete 1974.
Stari Beograd, Branislav Nušić
Beograd u proslosti i sadasnjosti, Branko Vujović, Beograd, 1994
Kultura i pamćenje. Beograd u istoriji i literaturi, Jovan Pejčić, Beograd, 1998
Kratka istorija Beograda, Milorad Pavić, Beograd, 1998
Beograd od Despota Stefana do Dositeja, Ljubica Čorović, Beograd, 1995
Srpska prestonica, Pudlo Ivan, Prosveta - Beograd
Viteško, dvorsko i građansko mačevanje u Beogradu, Stanković Aleksandar, Signature
Urbanistički parametri i standardi stanovanja u Beogradu, Minić-Šinžar Dragana, Zadužbina Andrejević
Beograd-30. novembar 1806. , Čigoja štampa

pogledaj i zavičajno odeljenje Biblioteke grada Beograda, oni verovatno imaju i stvari koje nisu objavljene. http://www.bgb.org.yu/o_nama/zavicajno.html

i kada završiš, obavezno okači rad ovde, verujem da će biti veoma interesantan :D
 
Hvala svima! Kako brzi i efektivni odgovori... vau! Bicu u BG-u u petak, te planiram onda da navratim do Arhiva da vidim sta se moze/ne moze naci tamo sto se informacija tice. Naravno, javicu kako napredujem. :)
 
postoji literatura koja ovde nije pomenuta, a mislim da ce ti biti od velike pomoci.
dve knjige posebno.
jedna je ljiljane blagojevic, modernism in belgrade the elusive years, mit press 2003
druga aleksandar ignjatovic, nisam sigurna kako se zove tacno, ali se bavi nacionlnim stilom u arhitekturi srbije u prvoj polovini 20tog veka, gradjevinska knjiga 2007

obe postoje u biblioteci arhitektonskog fakulteta pretpostavljam da mogu da se kupe u knjizarama.
pozdrav
 
Hvala na pomoci, stvarno, ali ja se vise interesujem za 19-ti vek, tj. od ranih 1800-tih do Emilijana Josimovica (ukljucujuci i njega). Mozda cu prosiriti stvar do negde 1880-tih, ali ne i vise... Inace, nasao sam dosta izvora ovog vikenda, te cu uskoro pisati i research proposal (postavicu ga ovde ako ga prihvate).
 
pročitao sam pre neki dan u 24 sata (nažalost nemam celu vest) da je Narodna biblioteka izdala cd sa mapama i kartama Beograda u periodu od 16. do 19. veka. Ono što je interesantno je da su tu i sve karte koje su napravljene i objavljene van Srbije u tom periodu.
 
Danas sam video, mislim u Geca Kon Prosvetinoj knjižari ili tako negde, knjiga je tipa Nazivi ulica u Beogradu od 1870neke do 2000neke..
 
Lažem, knjiga je:
AUTOR................... : Leko, Milan - autor
ODGOVORNOST............. : Vartabedijan, Miodrag - ilustrator // Letić, Zvezdana - urednik // Letić, Deniza - urednik
NASLOV.................. : Beogradske ulice i trgovi : 1872-2003
NAPOMENE O IZDANJU...... : 1. izd.
IMPRESUM................ : Beograd : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2003
FIZIČKI OPIS............ : 467 str., [3] presavijena lista sa planom grada : ilustr. , 27 cm
ISBN.................... : 86-17-10816-9
OSTALI NASLOVI.......... : Ulice Beograda
PREDMETNE ODREDNICE..... : Toponimi - Beograd // Beograd - Ulice - Popisi // Beograd - Istorija - 1872-2003
UDK..................... : 911.375.64:711.73(497.11),911.375(497.11)"1872/2003", 912.43(497.11 Beograd),811.163.41'373.21(497.11)
VRSTA GRAĐE............. : monografska publikacija, tekstualna građa, štampana
COBISS.SR-ID............ : 109457932

Tako da eto ti još jednog izvora: cobiss.sr, zapravo: http://vbs.nbs.bg.ac.yu/scripts/cobiss?ukaz=CHDB&id=1953016825619030
pa možeš u uzajamno bibliološko-kataloškoj bazi podataka da tražiš o predmetnim odrednicama, međutim problem je što ćeš knjige od pre 80tih, 70tih teško naći, jer nisu unešene. ALi dobra stvar je to da imaš ispis u kojim bibliotekama možeš naći, npr. za ovu knjigu:
Fondovi u bibliotekama broj primeraka
za pozajmicu, svih, naručenih
70000 Narodna biblioteka Srbije, Beograd NC:1
70036 Univerzitetska biblioteka 'S. Marković', Beograd NC:1
70501 Filološki fakultet, Beograd NC:0,1
70806 Matična biblioteka 'Ljubomir Nenadović', Valjevo NC:0,1
 
^^^ Uuuuu, hvala! Bio sam u gradskoj biblioteci preko vikenda, tako da imam dosta izvora koje vec bih trebalo da lovim. Trenutno cekam odgovor mentorke da li prihvata predlog, (trebalo bi), tako da cu se baciti na lov izvora sledeci put kad budem bio u BG.
 
Dragi forumasi,
Eto da se pohvalim, najzad je moja teza sa naslovom: Constructing the National Capital: De-Ottomanization and Urban Transformation in 19th Century Belgrade postavljena u online biblioteku univerziteta, te je mozete skinuti u PDF formatu na ovoj adresi:

http://goya.ceu.hu/search/X"History...istory+Department+master+theses"+&SORT=A&4,4,

Abstrakt teze postavljam ovde:

This thesis examines the transformation of Belgrade in the 19th century, and its relationship to the disappearance of Ottoman historical heritage from the cityscape. By examining the various levels of government intervention in the urban fabric, it demonstrates that a gradual appropriation of the city by the Serbian nationalist project took place between 1830 and 1870. The architectural and visual changes were part of a two-fold process first, an alternative to the Ottoman city was created, and subsequently, the old urban core itself was reconstructed. Furthermore, government regulation was extended into sanitary, cultural, and social practices, reframing interaction, religious and economic relations. This extensive project reframed the old and invented new urban forms in order to lay claim to the city for one ethnic group. Thus, the municipal and national governments’ intervention ushered a period of de-Ottomanization and re-appropriation of historical heritage in mid-19th century Belgrade.
Kliknite za proširenje...
Nazalost, samo je na engleskom, za sada nema interesovanja izdavaca za prevod na srpski jezik, ali nadamo se da ce se to promeniti u bliskoj buducnosti.

Pozdrav, i hvala svima na pomoci. Primeticete u Acknowledgments sekciji da vas nisam zaboravio! :p

EDIT: Slike su na kraju. ;)
 
Bravo, čestitam, ponosni smo na tebe :D :vops: :vops:
 
Bravo Milose :D :cool: :kafa: :gobb:

p.s. verovatno cu se i ja obratiti beobuild zajednici za pomoc, doduse za izradu diplomskog koja ce verovatno glasiti "Izazovi investiranja u Beogradu u periodu posle 2000.-te"
 
Hvala na cestitkama svima! Nadam se da ce ostati tako i kad budete procitali rad, haha...

Zelim samo da vam kazem da je iz ovog rada mnogo toga izaslo, trenutno je u pripremi jedan rad o mehanama, ali je jos kod izdavaca - pa kad budem resio copyright zavrzlame, ocekujte jos materijala...
 
Cestitke i sa moje strane :vops: :vops: :gobb: :gobb:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh