БЕОГРАД
Лука распета између Батајнице и Крњаче
Половином идуће године почиње градња друмско-железничког терминала на десној обали Дунава, близу земунске стране „Кинеског моста”, а он би требало да буде повезан са новом луком
Изградња интермодалног терминала почеће половином идуће године у Батајници, најавио је Милутин Мркоњић, министар саобраћаја, и зачудио стручњаке за речни превоз. Јер, интермодални терминали, чворишта друмског и железничког саобраћаја, која служе за брз претовар робе са једног на други вид транспорта, углавном су у саставу луке, како би и терети који пристижу водом могли лако да се пребаце на аутопутеве или пруге.
Један терминал те врсте је Просторним планом Србије предвиђен управо за Београд, али у Батајници нема ни обичног пристаништа, нити је планирано да буде изграђено. Подухват постаје логичан тек уз појашњење Министарства саобраћаја да су десна обала Дунава на потезу Земун – Батајница и подручје у близини борчанске стране „Кинеског моста” најизгледније локације за нову луку у Београду.
Није напуштена ни идеја о пресељењу луке у Крњачу, за шта је већ израђен идејни пројекат и направљен прорачун трошкова. Али, с обзиром на мост Земун – Борча, који би требало да буде завршен у јесен 2014. године и спојен са северном магистралном тангентом и обилазницом око престонице, као и пружном мрежом која тамо већ постоји, локација у близини планираног терминала тренутно се Министарству саобраћаја чини најповољнијом.
– Крњача има и добре и лоше стране. Низводно је од Панчевачког моста и велики речно-морски бродови, који крећу од ушћа Дунава у Црно море, не би морали да се „провлаче” испод њега, што би им, због његове висине, било тешко када је водостај изнад просека. Земљиште које би представљало подручје луке је проблематично, jeр су на њему индустријски објекти фирме која је тренутно под стечајем, па су им неизвесни правни статус и економска будућност. Такође, туда пролази пут који би делио подручје луке и отежавао њено функционисање. Чак и када би се тамошња индустријска зона обухватила лучким подручјем и њени капацитети били искоришћени за потребе пријема и претовара робе са бродова, опет не би било много простора за ширење луке. А ваља се надати да би и то једном било нужно, с обзиром на потребу да се стално повећава количина робе која се пребацује најјефтинијим путем, то јест реком – објашњава Вељко Ковачевић, саветник у Министарству саобраћаја.
Други приговор Крњачи, наставља Ковачевић, јесте то што тамо нису јасни власнички односи на земљишту и прво би се они морали распетљати, а потом би држава плаћала експропријацију. Све заједно, изградња луке у Крњачи, у коју би био укључен и терминал за прихват контејнера, врста „паковања” за товар каква се код нас мало користи, коштала би 350 милиона евра.
У односу на ту локацију, потез Земун – Батајница има ту предност што земљиште у околини планираног терминала припада Пољопривредној корпорацији Београд, коју су преузеле градске власти, те држава не би морала да плаћа његов откуп. Али, обала на тој линији је веома висока и незгодна за пристајање бродова и баржи сем ако се претходно земљиште не уреди.
– То је малтене литица, коју би требало прекопати и поравнати, што би напослетку испало вишеструко скупље него градња у Крњачи. Од преостале четири локације за београдску луку, које су предвиђене мастер планом за водни саобраћај из 2006. године, ја бих најпре гласао за Велико Село. Оно је близу јужног магистралног прстена и повољно је по свим мерилима изузев по једном – земљиште није сасвим погодно за градњу и морало би се уложити у његово учвршћивање. Зато се од Великог Села, мада је било у најужој конкуренцији, одустало и прављен је идејни пројекат за Крњачу – каже Саша Јовановић, стручњак за луке.
Висина обале у Земуну и Батајници јесте проблем, признаје и Дејан Васовић, градски архитекта, и стога није искључена идеја да се нова лука или само један њен терминал праве преко пута реке, на левој обали Дунава.
– Тек нам ваља направити опсежне анализе. Ако би се показало да би уређење земљишта у том крају коштало више него експропријација у Крњачи, предност те локације би нестала. Постоји и идеја да негде у том крају не буде нова лука, већ само један терминал – наводи Васовић.
Разбацивање лучких терминала на више места, уместо да се сви групишу, делује нерационално, али таква конфигурација не би била преседан. Најпознатији такав пример је лука у Паризу и то функционише изузетно добро, напомиње Вељко Ковачевић. Са њим и Васовићем се нипошто не слаже Јовановић, који уверава да је економски нерационално правити терминале ван лука.
Мада је идејни пројекат за друмско-железнички терминал у Батајници рађен у сарадњи Министарства саобраћаја и града, Мркоњићева најава да ће бити грађен не прејудицира одлуку о томе где ће престоница правити нову луку, напомиње Дејан Васовић.
Пре детаљних анализа и упоређивања потенцијалних локација, ништа неће бити започето, уверава градски архитекта. Мастер план из 2006. године могуће место за луку је видео и близу Остружничког моста, али је то исувише близу изворишта воде за пиће.
– Друга невоља је што је испод београдских мостова пловидба ограничена па би, на пример, речни конвој морао да неке барже остави близу ушћа и врати се по њих када одвуче остале, што компликује и поскупљује превоз. Помишљало се и на то да се београдска лука угаси и да се речни транспорт пребаци на Панчево, што није паметно, као и на то да лука остане где јесте, али то није решење јер нема простора за њено развијање – каже Саша Јовановић.
Када се лука правила ту где сада јесте, нико није могао предвидети колико ће се град ширити. Друмски саобраћај у том делу града је већ закрчен камионима који преузимају терете пристигле водом и зато лука не би смела да остане на тренутној позицији, потврђује и Вељко Ковачевић.
Чак и када би се спор садашњег руководства Луке Београд и града око власништва над земљиштем које се простире иза пристаништа и складишта завршио у корист престонице, добијена површина опет не би била повољна за ширење луке јер је опкољена урбаним зонама, тврди Јовановић.
А експанзија је неопходна јер садашњи ниво од 168.000 тона примљене робе, колико је прошле године прошло кроз београдску луку, мора да се повећа, чим прође криза и побољшамо речну инфраструктуру.
Концесија или јавно-приватно партнерство
О плановима да се гради нова лука Министарство саобраћаја и град разменили су мишљења са руководством садашње Луке Београд. Иако је почетна намера Луке Београд била да угасе делатност чим почне градња нове луке, прописи не дозвољавају такве одлуке без одобрења Агенције за управљање лукама.
А она би била донесена на основу тога да ли би оператер за нову луку био концесионар или би уговорени аранжман имао облик јавно-приватног партнерства.
– Приближили смо се компромису, чини ми се да се данас далеко рационалније и одговорније приступа том питању. Неспорно је право руководства Луке Београд да одлучи да се повуче из посла, али тренутак у којем ће моћи да престану да раде дефинисаће одлука Агенције о томе којем моделу градње нове луке ће се прибећи. То ће зависити од заинтересованости великих лучких оператера за улазак на наше тржиште и од спремности државе да се у што краћем року институционално оспособи за тако озбиљан посао. У том смислу, има позитивних знакова да ће ова влада убрзо омогућити почетак рада Агенције за управљање лукама – наводи Ковачевић.
Мада би се из таквог почетног држања руководства Луке Београд могла ишчитати потврда гласина да једва чекају да изађу из тог посла, Ковачевић не верује у приче како се роба која реком дође у Београд већ извесно време намерно преусмерава у Панчево.
– Лука Београд нам је, штавише, тражила да заштитимо њихов посао. Обратили су нам се због дивљих депонија где се претоварује шљунак, што би збиља требало да се ради у луци. Тражили су и да реагујемо када се грађевински материјал за мост Земун – Борча истоваривао на градилишту уместо у луци, како то закон и прописује. Мислим да то показује њихову жељу да се озбиљно баве лучким услугама – оцењује Ковачевић.
Владимир Вукасовић
објављено: 11/11/2012