Šta je novo?
Od:
Filteri

Ložionica

Strahinya je napisao(la):
Uopšte se ne radi ni o kakvim steroidima ni jurcanjima automobilom, nego o viziji grada u budućnosti, a svako ko je tamo bio, može sa sigurnošću potvrditi kako je tamo red i zakon apsolutan, a putna infranstruktura veličanstvena. Tako da ne treba, pričati napamet
Kliknite za proširenje...

Eво, да не испадне само да се другачији став неосновано "напада" или да је критика Дубаија непромишљена:

Tвој аргумент је био да се "свуда у свету" гура аутоцентрични урбанизам, шире траке и сл. Пример за то ти је био Дубаи. Као потврду да је успешан наводиш ред, закон и "величанственост" инфраструктуре.

Но дискусија о урбанистичкој логици нема везе сама по себи са тим; није доказ доброг урбанизма што један град има новца од продаје нафте већ је доказ доброг урбанизма како је тај новац уложен и управо какву "визију будућности" даје.

За мене рецимо, идеална верзија будућности Београда је град који је испуњен зеленилом, којег је задовољство истраживати пешке и бициклом, да могу да у њему уживају сви без обзира на имовинско стање, да у њему има места за локалну економију, породичне радњице и сл., да су људи који у њему живе здрави и у доброј физичкој форми, да се може кроз њега брзо путовати без обзира на доба дана или поседовање аутомобила, да је ваздух чист, да су саобраћајне несреће на апсолутном минимуму, да су локални екосистеми очувани и развијају се у слози са човеком, да улице припадају људима и да има довољно простора за људе да се на њима играју, друже, тргују, кафенишу и сл.

Стога мени Дубаи не само да не представља добру визију будућности је већ је оличење онога што не желим за свој град. Просто, аутоцентрични урбанизам не дозвољава ништа од горенаведеног а алтернатива коју пружа није добра по телесно и психолошко здравље човека, бар не на основу студија које сам до сада видео.

Зато сматрам да Београд треба да прати српску традицију угледања на Париз и Беч у свом даљем развоју уместо да се угледа на Блиски исток. Ништа лоше према Блиском истоку али имам више вере у урбанистички приступ развијених земаља који се уједно поклапа и са мојом визијом будућности


Као контраст Дубаију:

afq0jdnvge751.jpg
 
„Rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je moć“.

n1info.rs

Šta se planira sa Ložionicom kod Mostarske petlje: Portal N1 na gradilištu FOTO

Ložionica, Okretnica i Vodotoranj, jedni od retkih očuvanih objekata industrije železničke arhitekture od pre Drugog svetskog rata, ulaze u 21. vek. Prostor kod Mostarske petlje do februara 2025. godine biće transformisan u višenamenski centar, pre svega namenjen kreativnim industrijama i...
n1info.rs n1info.rs
 
Нема овде од историје ништа, само ће репродуковати костур објекта.
 
Kailan je napisao(la):
Eво, да не испадне само да се другачији став неосновано "напада" или да је критика Дубаија непромишљена:

Tвој аргумент је био да се "свуда у свету" гура аутоцентрични урбанизам, шире траке и сл. Пример за то ти је био Дубаи. Као потврду да је успешан наводиш ред, закон и "величанственост" инфраструктуре.

Но дискусија о урбанистичкој логици нема везе сама по себи са тим; није доказ доброг урбанизма што један град има новца од продаје нафте већ је доказ доброг урбанизма како је тај новац уложен и управо какву "визију будућности" даје.

За мене рецимо, идеална верзија будућности Београда је град који је испуњен зеленилом, којег је задовољство истраживати пешке и бициклом, да могу да у њему уживају сви без обзира на имовинско стање, да у њему има места за локалну економију, породичне радњице и сл., да су људи који у њему живе здрави и у доброј физичкој форми, да се може кроз њега брзо путовати без обзира на доба дана или поседовање аутомобила, да је ваздух чист, да су саобраћајне несреће на апсолутном минимуму, да су локални екосистеми очувани и развијају се у слози са човеком, да улице припадају људима и да има довољно простора за људе да се на њима играју, друже, тргују, кафенишу и сл.

Стога мени Дубаи не само да не представља добру визију будућности је већ је оличење онога што не желим за свој град. Просто, аутоцентрични урбанизам не дозвољава ништа од горенаведеног а алтернатива коју пружа није добра по телесно и психолошко здравље човека, бар не на основу студија које сам до сада видео.

Зато сматрам да Београд треба да прати српску традицију угледања на Париз и Беч у свом даљем развоју уместо да се угледа на Блиски исток. Ништа лоше према Блиском истоку али имам више вере у урбанистички приступ развијених земаља који се уједно поклапа и са мојом визијом будућности


Као контраст Дубаију:

afq0jdnvge751.jpg
Kliknite za proširenje...
Slažem se da se svakako trreba ugledati i na Beč i na Pariz, tu nema pogovora, ali Dubai sam naveo kao primer grada gde se planira unapred i gde je uz sve autoputeve cveće i zelenilo, gde je čisto, gde nema jednog bačenog papira, za razliku od nas gde se gotovo ništa ne održava što se renovira i gde svako radi šta hoće bez ikakvih sankcija.
 
vucko je napisao(la):
www.masina.rs

Stara zgrada železničke Ložionice novi „epicentar“ kreativnosti: „Potemkinova sela pod firmom ’kreativnih industrija’“ - Mašina

Mašina O opravdanosti ulaganja u novi kreativni Centar „Ložionica“ koji premijerka Ana Brnabić najavljuje kao „dragulj u kruni svega“ u oblasti kreativnih industrija, za Mašinu govore Marijana Cvetković iz Stanice Servisa za savremeni ples i Dejan Atanacković, umetnik i pisac.
www.masina.rs www.masina.rs
Kliknite za proširenje...
Odavno nisam pročitao gluplji tekst.
 
Текст је на месту. На делу је друга фаза деградација објекта бивше ложионице након пљачке фундуса железничког музеја и каснијег пустошења свог могућег метала у конструкцији.
 
Чему личне прозивке, овде конструктивно критикујемо шарену лажу Ане Брнабић а ти некога оптужујеш да је ДОСовско дете.
 
"Култура, наука и уметност" су у овој земљи само бара у којој се професионални џабалебароши кољу за опстанак, јако мали део пара уложен у то доноси икакву корист или задовољава икакву тражњу. Асоцијација са привредом је заправо и више него позитивна јер она функционише као решето кроз које ће да пролазе само идеје и пројекти који су нешто више од свирања *****

Но мене много више интересује шта то тачно у целом пројекту захтева улагање од 52 милиона евра?
 
Па граде поред скроз нову зграду од више спратова, и кад руше скоро 90% конструкције ложионице и изливају нови бетон.
 
Vračarac je napisao(la):
Zaboravio si vodotoranj Kostunice.
Kliknite za proširenje...

Тачно, хвала на исправци Тони Блер :sesir:

Све у свему, уређење ложионице за музеј локомотива би неупоредиво мање коштао од овог фенси креативног центра а привлачио би више туриста и допринео промоцији железнице.
 
Tačno, ali nema više lokomotiva. SNS batinaši i rušitelji su ih dobrano desetkovali pre par godina, na svega 100 metara od obližnje pandurske stanice.

www.bbc.com

Od najstarije lokomotive u Srbiji ostao samo kostur - BBC News na srpskom

Dve neprocenjive lokomotive iz depoa Železničkog muzeja u Beogradu gotovo potpuno su uništene.
www.bbc.com www.bbc.com

Oni misle da smo svi zaboravili na to. Ali nismo. I neće se to nikad zaboraviti, niti oprostiti. A kada prođe i ovaj režim, stići će i naplata.
 
Срећом читаве су те две локомотиве, тешко оштећене али далеко од уништених скроз. Она најстарија може да се види код гараже плавог воза, а друга је мало завученија у Макишу.
Уништене су скроз три локомотиве у лошијем стању које су биле поред и иза ложионице. Мада и поред тога, само у Београду још увек имају шест локомотива за експонате (парњача плавог воза на Савском тргу, она мала узаног колосека испред железничког музеја у палати железнице, четири дизелке плавог воза код гараже плавог воза) плус што могу да се узму из макиша и расходовани примерци електро локомотива 441 и 461, као и дизелки 641 и 661. И поред њих имамо и локомотиве бивше Романтике у Лапову које нажалост више нису исправне, њих три, затим четири парне локомотиве на споредним колосецима у Нишу, као и парњаче у РБ Колубара и сигурно по осталим рудницима и неким фабрикама.
 
Pa da pokaže kako su ovi sada dobri i bolji, i da je samim tim i sve što rade bolje nego ono što su radili oni pre njih. Pa je tako bolje uklanjanje šina od Točidera do Dunav stanice, izgradnja BNV i razbucavanje Ložionice, nego izgradnja Mosta na Adi i očuvanja šina do Savskog trga.​
 
Da li je neko fotografisao građevinsku tablu? Ko izvodi radove na ovoj kreativnoj "rekonstrukciji"?
 
Зна ли се како је изгледао калкан до Газеле који је срушен приликом изградње моста?
 
Mislim da su bili simetricni postoje predratne slike i da mislim da je trebalo obnoviti i taj deo
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh