Da bacim i ja dve pare na temu Dalmacije i Hrvatske. Generalno, Južni Jadran je oduvek bio moj san o moru, od Kotora pa do Korčule. I pre rata i posle, ostadoh veran tradiciji. Tačno je da je skupo, ali to je relativna stvar, prema tome na šta ko stavlja vrednost. Nikad mi nije bila potrebna zabava i animacija, nego čista priroda i aktivnosti. Nikada hoteli i paketi, ranije kampovanje, danas privatno, omatorilo se.
Dalje, predeli koje sam geografski omeđio, osim donekle i uslovno Dubrovnika, nisu zastranili u nacionalizmu, tamo je oduvek bilo dosta pomešano stanovništvo, uz to i jaka antifašistička tradicija. Pelješac i Korčula su bili partizanski krajevi, spomenici iz tog vremena sijaju u cveću. 2005 godine, čim su skinuli vize Srbiji, stuštim se tamo u vidu agenta za jednog nemačkog drugara, koji je bio spreman da uloži kintu u turizam, na moju sugestiju. Tako sam proveo najbolju profesionalnu godinu u karijeri, nekoliko meseci dole, posle u Istri.
Znači, sa sve prezimenom Milošević, iznajmim sobu kod jedne bakice blizu Orebića, u banci na tu turističku adresu otvorim račune, dobijem kartice i krenem u akciju. Tražilo se staro imanje ili vila, da bismo od toga napravili pansion. Na žalost, na kraju smo morali da dignemo ruke, jerbo su cene ruševina dostigle neviđene visine. Elem, moj posao je bio u tome da obilazim nekretnine, dokumentujem, pregovaram i sl. Naravno, sve je to išlo uz čašu vina, meze... tako da je radni dan trajao par sati, dok me 'posao' ne obori s nogu, posle malo u internet kafić da to pošaljem, idila! Sve to vreme niko nije nepristojno trepnuo prema meni. I koliko hoćeš Bosanaca, Makedonaca i Srba, što od pre, a neki su se bogami i sami požurili da se nastane tamo i pokupuju zemlju ili kućicu ako bude prilike.
I da Car Dušan nije prodao Ston i Pelješac Dubrovniku, sada bismo...
Šalu na stranu, srpskih automobila ima na sve strane, tamo se jednostavno ne dešava ništa od onoga šta se radi u Splitu i Srednjoj Dalmaciji.
Da podvučem prednosti, kako ih ja vidim: fantastična priroda i mir, nije za mlađe željne zabave. Vrhunska vina, riba i morski plodovi, plus seoski turizam koji se fino razvio sa svojim gozbama za pamćenje. Aktivnosti su mi plivanje, hodanje, bajs i druženje. Čistoća mora, pejzaži, mirisi, internacionalna atmosfera, znači loodilo. Mnoge sam pozivao i ugostio u tim krajevima, to se pamti.
I da završim sa mestom na kome uvek završim, iliti zaokružim. Bilo je od 1982. do 1990. pa od 2005. do sada neprekidno. Piratsko ostrvo usred mora, starci koje sam nekad poznavao bili su mešavina Italijana i nekih drevnih Slovena, jezik koji nije bilo moguće razumeti. Danas pripada opštini Dubrovnik i ostalo je ono što jedino može da bude, čista lepota i energija, skoro ezoterija. Jagodin i Rašin pansion u kome obitavam, postalo je moja letnja rezidencija, smem da se hvalim. Sjajni ljudi Šibenčani, koji su i sami utekli od pakla turizma.
I baš ako nekoga zanima, automobili sa srpskim tablama, kao i ljudi koji iz njih izlaze, rado su viđeni gosti. Neki od njih tamo imaju i nekretninu, još iz starih vremena. Čuvena lastovska ronilačka škola tradicionalno ugošćuje naše klubove iz BG, NS, PA. Za ronioce i podvodne ribolovce ovo je raj.
Da ne gušim puno, prošlog leta upoznam ultra-gotivne Zagrepčane, Krešu i Rene. Oni su stigli prvi put tamo, pa sam im bio "vodič", proveli smo se kao bogovi, postali pajtosi zauvek!
Evo i video zapisa i par fotki, možda nekog i zaintrigiraju.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=3a3f8WvyGRg[/youtube]
Lastovo 2020