Šta je novo?
Od:
Filteri

LEGALIZACIJA bespravnih objekata

Drugi pravni sistem od njh je htjeo i da prepise mr dr dulvil
 
stf":mnh7ju71 je napisao(la):
Овде се ради о питању општег добра, паметног управљања ресурсима, самоодрживости и свим тим причама.

Градимо блокове по вукојебинама где ће живети десетине хиљада људи, оптерећујеш јавну инфраструктуру, подижеш трошкове функционисања града због пар стотина становника који су се разбашкарили у кућицама по центру.

Урбанистичким плановима се јасно дефинише где се планирају куће а где зграде. Ко хоће да живи у кући, за њега и постоје таква насеља. Ако је на доњем Дорћолу дозвољено 6+1, толико треба и да буде.
Kliknite za proširenje...

Ma ja sve razumem što ti kažeš, ali ne može tako.
Kao prvo, centar grada i nema baš bolju infrastrukturu od nekog novog naselja u vukoje*******ini - uske su ulice, kanalizacija ko zna kad rađena, nedostatak parkinga.
Drugo, ne možeš čoveka terati da proda kuću samo zato da ne bi plaćao visok porez.

Neka se uredi tržište i neka investitori budu manjih apetita, pa kad ti neko ponudi 200 kvm za kućicu od 50 kvm, nema problema.

E ali to zahteva uređen sistem plus razvijeno tržište.

Sa druge strane, za te kućice od 50 kvm bih po centru uveo obavezno održavanje - krečenje bar na 5 godina i sl. da ne budu baš ruglo.
 
mekbejn jednostano tvrdnja da centar nema bolju infrastrukturu jednostavno nije istina.

pa šta ako je kanalizacija davno rađena. ja sam gledao na tv-u da ozbiljni gradovi i dalje koriste kanalizacije koje su stare i preko 100 godina.

periferija ne samo da nema parkinga, nego nema ni trotoara. o stajalištima da ne pričamo, ljudi čekaju autobus u blatu.

u dosta naselja nema redovno i vode.


a vidiš ja sad smatram da investitori nude previše za neke raspale kuće. to se sve na kraju prelije na cenu kvadrata, pa je i to jedan od razloga što nam je kvadrat jedan od najskupljih u regionu, a plate male. kad bi vlasnici udžerica jurili investitore, drugačija bi priča bila.
 
Pričam o tome da centar nema bolju infrastrukturu od planski građene i u uređene periferije.
Uzmi za primer naselja građena 70-ih i 80-ih, pola NBG, B. Kosa, Cerak itd.

E sad sa kućama u centru grada je stvar malo pipava. Kako nekog ko ima lepu kuću od 100 kvm sa sve dvorištem i ZAŠTO naterati da je proda? Sa druge strane, nekoga ko ima udžericu od 50 kvm u stnaju raspada to zaista i treba naterati. Kako, nemam pojma :)
Ali naplaćivati porez na zamišljene kvadrate je po meni preterano.
 
Законски се тако среди да сваки власник куће може тражити изузеће, а о томе би одлучивао Завод за заштиту културе нпр.
Такође, у старту се дефинишу амбијенталне целине, типа Крунска улица за које такве одредбе не би важиле.

Или се пре доношења тих закона направи листа објеката који се изузимају.

Што се тиче инфраструктуре, она је планирана за вишеспратнице, јер су и предратне власти на целом Дорћолу и планирале 6+1. Још пре рата су рушене приземљуше и грађене вишеспратнице.
 
Treba biti oprezan. Vracar je unisten gradnjom visespratnica - sada tamo ima mnostvo ulica koje su uske, sa uskim trotoarima, i bez zelenila (bez ijednog lista takoreci) - za drvece mesta jednostavno nema, zelenilo je nekada bilo u bastama kojih vise nema...i sada se taj trend siri vec uveliko i na Zvezdaru i Vozdovac itd...infrastruktura nije adekvatna, jer medjuratnih 6+1 nije uzimalo u obzir u proseku bar jedan automobil po stanu (sad mozemo da pricamo o javnom prevozu do sutra, ali dok se ne izgradi funkcionalna metro mreza, a to je u najboljem slucaju za 20 godina, upotreba automobila ce rasti).

To sto u planu negde pise da moze 6+1 (ili 4+1) ne znaci da i treba...prosao sam kroz mnogo ulica gde plan to dozvoljava, ali gde se tako te ulice pretvaraju u vrlo lose za zivot.

Takodje, ono sto je po meni interesantno u Beogradu je sto imas raznorazne vrste "krajeva" rasute po celom gradu. U skoro bilo kom delu grada osim NBG imas par ulicica sa kucama i malim zgradama, pa pored par velikih ulica sa velikim zgradama, pa pored neki moderniji blok sa soliterima, itd. Ne treba to unistavati.
 
Za utomobile je standard koji su trazili urbanisti bio 1.1 a dobili smo 0,7 po stanu.Taj problem je nastao 70tih godina kada su gradjene zgrade sa garazma koje stanari tj oouri nisu htjerli da otkupljuju pa zajedno sa stanovima prodaju radnicima [islo se logikom radnici nemaju kola pa nece kupovati karaze pa cast izuzetcima]Pa su garaze zvrljile prazne ili su prenamjenjivane u razne poslovne prostore.Primjer je garaza u botanicka basta koja je trebala da sluzi stanarima oni nius htjeli da kupe parkinge pa je firma vlasnik porstora iznajmljivala kao skladiste dok grad to nije preouzeo renovirao i dao parking servisu
 
mekbejn":l4vfka9v je napisao(la):
Pričam o tome da centar nema bolju infrastrukturu od planski građene i u uređene periferije.
Uzmi za primer naselja građena 70-ih i 80-ih, pola NBG, B. Kosa, Cerak itd.

E sad sa kućama u centru grada je stvar malo pipava. Kako nekog ko ima lepu kuću od 100 kvm sa sve dvorištem i ZAŠTO naterati da je proda? Sa druge strane, nekoga ko ima udžericu od 50 kvm u stnaju raspada to zaista i treba naterati. Kako, nemam pojma :)
Ali naplaćivati porez na zamišljene kvadrate je po meni preterano.
Kliknite za proširenje...

Zasto mislis da je preterano naplacivati porez na zemljisne kvadrate . Lik je prodao 6 ari sa starom kucom u Juznom bulevaru za 500 000 eur . Kuca ne vredi ni 20 000 eur . Koliki on porez treba da plati .
Ovde je odmah cim smo krenuli u kapitalisticke vode trebalo dobro obratiti paznju na porez na imovinu , naravno i na sve ostale poreze i u tom delu biti zestoko principijelan . Ali cini mi se da bez pametnih i odgovornih ljudi na vlasti te stvari nije moguce napraviti . Mozda za jedno 50 godina . Do tada , nadam se da ovi sto su zaradili pare u ovakvom jednom sistemu te iste nece izneti iz drzave , pa da se bar jedan deo tih istih i vrati...
 
bboris7":28285d5j je napisao(la):
mekbejn":28285d5j je napisao(la):
Pričam o tome da centar nema bolju infrastrukturu od planski građene i u uređene periferije.
Uzmi za primer naselja građena 70-ih i 80-ih, pola NBG, B. Kosa, Cerak itd.

E sad sa kućama u centru grada je stvar malo pipava. Kako nekog ko ima lepu kuću od 100 kvm sa sve dvorištem i ZAŠTO naterati da je proda? Sa druge strane, nekoga ko ima udžericu od 50 kvm u stnaju raspada to zaista i treba naterati. Kako, nemam pojma :)
Ali naplaćivati porez na zamišljene kvadrate je po meni preterano.
Kliknite za proširenje...

Zasto mislis da je preterano naplacivati porez na zemljisne kvadrate . Lik je prodao 6 ari sa starom kucom u Juznom bulevaru za 500 000 eur . Kuca ne vredi ni 20 000 eur . Koliki on porez treba da plati .
Ovde je odmah cim smo krenuli u kapitalisticke vode trebalo dobro obratiti paznju na porez na imovinu , naravno i na sve ostale poreze i u tom delu biti zestoko principijelan . Ali cini mi se da bez pametnih i odgovornih ljudi na vlasti te stvari nije moguce napraviti . Mozda za jedno 50 godina . Do tada , nadam se da ovi sto su zaradili pare u ovakvom jednom sistemu te iste nece izneti iz drzave , pa da se bar jedan deo tih istih i vrati...
Kliknite za proširenje...


po toj logici gospodo, na toj istoj lokaciji u novoizgradjenoj zgradi svaki vlasnik takvog stana od oko 50m2 bi trebao da placa isti toliki porez. A mozda i veci, jer mogla je tu i 20-to spratnica da se napravi, zar ne?
 
A mogla je i 100 spratnica .Salim se , ali nisi u pravu . Cim je na tom placu napravljen objekat koji uveliko po svojoj vrednosti premasuje vrednost zemljista , za drzavu su vazniji stambeni kvadrati od zemljisnih . Jednog dana kada Beograd bude kao NJujork mozda ce zemljiste postati vrednije od stambenih kvadrata , pa ce se zgrada rusitii i praviti nova od 20 mozda i 50 spratova . Kako stvari stoje , to se nikada nece desiti . Znaci postoje razlozi zasto se prave zgrade od 5 od 20 od 100 spratova . Ponuda i potraznja
 
Porez treba da se plaća na tržišnu vrednost - ako investitori za takav plac plaćaju 500.000 eur, onda je to tržišna vrednost i na nju bi trebao da se plaća porez.. Kad na tom placu bude izgrađena zgrada porez će plaćati vlasnici zgrade isto po tržišnoj vrednosti svog udela u zgradi.
 
ja sam bu**** kao i ostali koji smo legalizovali objekte posle pretnje rusenjem,1000 evra za 60 kvadrata,put zemljani jos i danas,vodovod nemamo,kanalizaciju nemamo.nemogu da verujem kredit smo digli da bi legalizovali.svaka prica je suvisna u ovoj zemlji.
 
zeljko75":1nz93xsf je napisao(la):
ja sam bu**** kao i ostali koji smo legalizovali objekte posle pretnje rusenjem,1000 evra .
Kliknite za proširenje...

A još veće budale su oni koji su gradili i radili legalno i sve te dozvole debelo platili pa sad nemaju tu privilegiju da nešto legalizuju.
 
Svi mi pošteni smo budale (tako barem ispada) jer oni koji su muvali, gradili na divlje, dobijali kazne (a nisu ih plaćali) sada mogu da nam se smeju u lice...
 
Zahtev za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata do 30. januara
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... 30-januara

Rok za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata prema Zakonu o legalizaciji ističe 30. januara 2014. godine.

Građani do tada mogu predati zahtev za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, a koristi se bez upotrebne dozvole.

Zakon je stupio na snagu 1. novembra 2013. godine, a građani imaju rok od 90 dana od stupanja na snagu zakona da podnesu naknadne zahteve za legalizaciju tih objekata.
 
Malo interesovanje građana za upis objekata
Ističe rok za legalizaciju
18. 01. 2014.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/4354 ... galizaciju

Ko želi da izbegne čekanje ispred šaltera i legalizaciju kuće ili stana prepusti agenciji ili birou, moraće da izdvoji dodatnih 300 do 400 evra.

Novi zakon omogućio je legalizaciju svima, čak i onima koji su se u tu avanturu upustili kada je divlja gradnja postala krivično delo. Svi koji do 29. januara podnesu zahtev ne treba da strahuju da će im kuća ili zgrada biti srušeni dok se ne okonča pravosnažni postupak kojim se odobrava ili odbija legalizacija.
Iako je država potvrdila da je ovo poslednji trenutak da se legalizuje imovina, odziv je tokom poslednja tri meseca bio jako mali.

Cene će varirati:

Građevinski stručnjak Goran Rodić upozorava da bi trebalo očekivati velike varijacije u cenama kad je reč o uslugama agencija. „Pre nego što se angažuje neka projektantska kuća, trebalo bi proveriti koliko gde šta košta. Što se tiče usluga agencija i biroa, tu treba računati na iznose kao kod advokata, od 300 do 400 evra“, kaže Rodić.

- U Beogradu gde je divlja gradnja bila najmasovnija, podneto je svega 5.000 zahteva. To je mali broj za prestonicu u kojoj na osnovu ranijih zahteva ima najmanje 180.000 nelegalno izgrađenih objekata - kaže za „Blic“ pomoćnica ministra građevine Aleksandra Damnjanović, i očekuje da će najveći broj zahteva stići uoči isticanja roka.


Svoj posao su završile, ili su pri kraju, opštine kojima 1. februara ističe rok za određivanje cene legalizacije. Izvesno je da će građevinska dozvola za kuću od 100 kvadrata biti skuplja bar za 1.500 evra nego do sada.


Građane koji se odluče da legalizaciju kuće ili stana prepuste specijalizovanim agencijama, koje će čekati i na šalterima umesto njih, proces bi mogao da košta od 300 do 400 evra skuplje nego da to sami rade. Brojni centri i agencije za legalizaciju osvanuli su odmah posle usvajanja novog zakona.

Vlasnicima divlje sagrađenih kuća ne nudi se samo izrada projekata i tehničke dokumentacije, bez čega se ne može ući u proces, već i usluge prikupljanja potvrda i saglasnosti.


- Jedino se nećemo baviti pravnim pitanjima koje bi trebalo da rešava sud. Sve ostalo radimo. To znači, pripremu i obezbeđivanje pravne, tehničke dokumentacije i izradu idejnog projekta - kaže za „Blic“ Predrag Erdeljan, vlasnik agencije „Arhitekt stil“.


On nije mogao da kaže koliko će koštati usluga agencije.


- Izvesno je da će koštati više nego ranije, jer je idejni projekat zahtevniji i od glavnog. Cena koju bi trebalo očekivati u zavisnosti od zone je od 5 do 25 evra po kvadratu - dodaje naš sagovornik.

Vladimir S. iz Beograda planira da legalizaciju kuće u Kaluđerici prepusti agenciji.

- Radije bih platio 500 evra više nekome samo da ne moram da čekam ispred šaltera. Da bih to sam uradio, morao bih da uzmem odmor u firmi ili bolovanje, a to bi moglo da me košta mnogo više - objašnjava on.

U Ministarstvu građevine upozoravaju da ako neko želi da legalizaciju poveri agenciji, to radi na svoju odgovornost.
 
Brže i efikasnije legalizovati

 
Potrebno je da ukoliko je u pitanju fotografija da je okacin na neki sajt a predlazem www.dodaj.rs i onda izaberes link za forum i kopiras ga na forum
 
Da li će biti moguće SVE legalizovati po Velji? Nema prepreka ako je neko zidao nasred ulice, na nasipu, mostu... ?
Da li to znači da bi svako od nas sutra trebalo da ode i kupi nekoliko kolaca, žicu i tablu lima sa natpisom privatan posed, i ode negde gde mu se svidi da otme parče zemlje, naravno državne? nasipi, mostovi,nacionalni parkovi, obični parkovi.. here i come.
 
Булеварац, не верујем да је мислио толико темељно СВЕ. Такав потез ни такав мозак не би могао да планира.
 
Pozdrav ljudi.
Znam da vadim temu iz mrtvih ali mi treba pomoc ..
Deda me zvao juce da me pita sta mu sve treba od papira posto kuca u selu koja je zidanih 1970-80god nije legalizovana..
Velicine je nesto manja od 100m2(bez potkrovlja, ne znam kako/da li to racunaju) sazidana na mestu stare od nabijece koja je u katastru jos uvek upisana i pise da ima 105m2.

Da li je neko upucen u proceduru sta je sve potrebno i kome se obratiti?
Kuvs nije sklepana vec je relativno kvalitetne gradnje ali su onda krenula razna dogadjanja(negativna) sto u Srbiji sto u porodici tako da je kuca jos uvek nije u potpunosti zavrsena.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh