……Ову слику града, створену већ у XV веку, у основи преносе
сви путописи XVI века. Најбољи међу њима имају допуне. Терми-
нологија зависи од језика писца. Антон Вранчић 1553. године на
калемегданском брегу помиње тврђаву и варош: варош на истоку, а
тврђаву на западу са многим кулама. Тврђава је од вароши била одво-
јена двема кулама.
Народ, каже он, највише помиње кулу Небојшу.
Постоји и „друга варош„, тј. Доњи град, такође опасан бедемима.
Изван тога су велика предграђа. (12)
Марко Антоније Пигафета 1568. године такође запажа тврђаву
на брегу, у њој мало утврђење на северозападу, са четири куле.
Следи опис вароши унутар бедема и изван њих и редак помен српских
цркава које су по султановој наредби порушене. (13)
Давид Унгнад, опет, 1572. године записује да Београд „лежи
високо и пријатно, под њим тече са запада вода Сава и утиче у Дунав
код зидина града, код беле куле према истоку“. Запазио је и он две куле,
једну која се зове „Бог се“ (Бојша) и према њој друга – „НеБог се“ тј. Небојша. (14)
Колико је дуг научни пут од путописне белешке до поуздане
чињенице, најбоље показује историја куле Небојше у Београду.
Један наш писац ју је назвао “знаним именом незнаног јунака“. (15)
Имена српског, та кула је изграђена у време деспота Стефана Лаза-
ревића, дакле у престоничко време историје Београда почетком XV
века (пре 1427. године). Помиње се први пут у латинском тексту
Ђованија Таљакоца поводом догађаја 1456. године. (16 )
Пошто данас ни трага од те куле нема на Калемегдану,
требало је открити њено место. Према путописима,
она се налазила у Горњем граду, у тзв. Унутрашњем граду
из времена деспота Стефана Лазаревића, у цитадели,
ако следимо западноевропску терминологију, недалеко од
деспотовог двора на Калемегдану. Трагање за том кулом Небојшом
захтевало је најпре да се разјасни слика коју су нам о Београду
оставили путописци.
Пошто реч кула уз Небојшу не одговара времену градње тог
објекта – кула је у предтурско време значила акропољ, дакле читаво
мало утврђење (многи наши градови су имали такве средњовеков-
не куле: Призрен, Ново Брдо, па и Београд) – требало је Небојшу
тражити под другим називом, српским именом. Оно што ми данас
називамо кула (један објекат, самосталан или у саставу бедема),
у средњем веку су Срби називали ступ, грчки пирг, латински turris,
торањ. (17)
Један велики ступ у Београду, видљив са свих страна, вео-
ма утврђен и то у Унутрашњем граду деспотовог времена, видео је
и описао, али без имена, биограф Стефана Лазаревића, Константин
Филозоф, опет странац, који је једно време живео на српском двору
у Београду. Тај ступ био је, по његовом мишљењу, „као неко изван-
редно чудо“. (18 )
Таљакоцо је додао да је та кула на врху имала звоно (campanaria),
којим су грађани обавештавани о свим опасностима које би им претиле.
Кула Небојша имала је пресудну улогу у историји града.
Коначно је уништена 1690. године у време аустро-турског рата,
Приликом велике експлозије барута у Унутрашњем утврђењу, (19)
а њени остаци су минирани после Другог светског рата.
Данашња кула Небојша на Дунаву имала је првобитно друго
име (помиње се као Темишварска кула 1721).
После разарања првобитне Небојше у Горњем граду,
име се пренело на највећу кулу у Доњем граду.
Отуда је њено име ушло у народно предање и ту, најзад, остало да живи….
___________________________________________
(12) P. Matković, Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka, Rad JAZU 71 (1884), 18–9.
(13) P. Matković, Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka, Rad JAZU 100 (1890), 133–34.
(14) P. Matković, Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka, Rad JAZU 112 (1882), 215.
(15) Д. Костић, Где је била Небојша?, Београд 1931, 67.
(16 )Iohannes de la Tagliacotio, Relatio de victoria Belgradensi, ed. L. Wadding, Annales Minorum XII, 774–775.
(17) J. Kalić, Byzanz und die mittelalterlichen Städte in Serbien, Jahrbuch der Öster-
reichischen Byzantinistik 32/4, Wien 1982, 595–604.
(18) Константин Филозоф и његов Живот Стефана Лазаревића деспота српскога,
изд. В. Јагић, Гласник Српског ученог друштва 42 (1875), 286–287; превод Л.
Мирковића: Старе српске биографије XV и XVII века, изд. Српска књижевна
задруга, Београд 1936, 85.
(19) Ј. Калић, Кула Небојша у Београду, Зборник Филозофског факултета
XV-1, Београд 1985, 122
___________________________________________________________
Б Е О Г Р А Д У ДЕЛИМА ЕВРОПСКИХ ПУТОПИСАЦА
СРПСКА АКAДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ ПОСЕБНА ИЗДАЊА 80
Одговорни уредник ЉУБИНКО РАДЕНКОВИЋ
Уредник ЂОРЂЕ С. КОСТИЋ
Б Е О Г Р А Д 2003