Šta je novo?
Od:
Filteri

Kula Nebojša - obnova

[video]http://www.youtube.com/watch?v=8cUeVe2UAKs[/video]

[video]http://www.youtube.com/watch?v=__WIGV71rLM[/video]

Sada samo da overimo i svojim ocima se uverimo da je ovo toliko dobro koliko izgleda na snimcima i fotkama. :vops:

Trivia - rekonstrukcije Tasa i Kule Nebojsa imaju jos jednu vezu osim cinjenice da su obe finansirane iz donacija stranih drzava ;)
 
Bio u kuli sama kula je super ali mi nebi bili mi kad nebi otvarali poluzavrsene projekte sala pored kule koja treba da bude u rovu nije zavrsena tj pokrivena :kafa:
 
Ako ne radite nista pametno, imate fore do 20h :)

Danas besplatne posete Kuli Nebojša
M.B.B. | 21. 09. 2011. - 07:50h | Foto: D.Goll | Komentara: 2

U okviru „Dana evropske baštine” danas od 10 do 20 sati građani mogu besplatno da obiđu Kulu Nebojša. Prethodna najava nije potrebna, a posetioce kroz stalnu izložbenu postavku vode promoteri.

138078_nebojsina-kula-d-goll-28_f.jpg


Kula Nebojša podignuta je oko 1460. godine, na samoj obali reke, da bi se zaštitio prilaz Dunavskom pristaništu od turskih napada.

Tokom burne istorije Beograda, Kula Nebojša je više puta rušena i ponovo podizana.

Projekat revitalizacije, konzervacije i ponovne upotrebe Kule Nebojša najobimniji je i najzahtevniji projekat iz oblasti očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji.

Kula Nebojša – spomenik od izuzetne kulturne i istorijske važnosti, odavno je izgubila svoje funkcije iz prethodnih vekova i upotrebnu vrednost. Bila je prazna i zatvorena za javnost i predstavljala samo svedočanstvo o vremenu koje je daleko iza nas.

Kula Nebojša danas je izložbeni prostor u kojem je, na originalan način, uz korišćenje modernih audio-vizuelnih elemenata, izložba postavljena tematski i po nivoima.
Kliknite za proširenje...

Izvor: Blic
 
BIO odavno odlicno je stvarno vredi otici :gobb:
 
I meni se dopalo kad sam bio u junu, lepo je to odradjeno. Samo me zanima kada ce da pokriju onaj izlozbeno/konferencijski prostor pored. Da li je neko bio skoro i da li je to zavrseno?
 
... a kad ce ne znamo :D

Dzaba su arhitekti smislili super ideju, Grci pukli sa parama, a ove najse pajsere izgleda ne zanima da se taj lepi projekat zaokruzi... :(
 
Lepo! :kk:

Da li su na kraju pokrili onaj prostor iz koga su uklonili zemlju izmedju zidina?
 
[video]http://www.youtube.com/watch?v=98z6A-8La24[/video]

Vesti :: Beograd

Kula Nebojša u mraku

26. Avgust. 2012 | (18:34 -> 18:55), Izvor : Studio B, Komentari: 0

Kula Nebojša predstavlja jedino bolje očuvano srednjevekovno zdanje, turistički je lokalitet prve vrste, i u njenu rekonstrukciju su uložena ogromna sredstva.

kula26082012.jpg


Medjutim, gledaoci, koji često prolaze pored kule, javili su se studiju B sa pitanjem, zašto, Kula Nebojša, naspram osvetljenog Kalemegdana stoji u potpunom mraku.
Kliknite za proširenje...

Izvor: Studio B
 
Uf jedva nadjoh ovu temu.... al se nafatala prašinaaa.... :p

Nešto sam čituckao nedavno neke stare knjige.... a mozda još neko zna da potvrdi ta pisanija ...
gde kaže da je
Kula Nebojšina zapravo bila vrlo visoka bela kula pozicionirana negde u okolini stare barutane
pa prilikom jednog od mnogobrojih osvajanja Bgda i razorena
a zbog njene na daleko poznate lepote i čuvenosti
narod je njeno ime, samo prebacio na prvu (i jedinu opstalu) manju kulu t
koja je imala dr. svrhu , te ona ostade i danas poznata kao Nebojšina Kula
nakon (zaboravih prvog ili drugog) svetskog rata uklonjeni su i orginalni temelji prave Kule Neboša

Pokušacu ovih dana da pronadjem taj deo iz te knjige i da ga prenesem ovde
naravno sa kompletnim podacima o izvoru tog citata :sesir:
 
Права кула Небојша је била донжон кула у малом граду београдске тврђаве, који је уништен у експлозији у седамнаестом веку.

slika9191.jpg

slika2381maketa-bt-15-ve.jpg


[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=QyV8hvUnUbw[/youtube]
 
Вожд":d6umbt7i je napisao(la):
Права кула Небојша је била донжон кула у малом граду београдске тврђаве, који је уништен у експлозији у седамнаестом веку.
Kliknite za proširenje...

Hvala i +1 :)
za svaki slucaj postavicu taj citat koj se odnosi na kulu Nebojša ,

Čudno je to kako se u ,,skorijoj,, istoriji izvršilo uklanjanje njenih temelja, znači poznata tačna pozicja
a da se nije pribeglo niti pokušalo sa nekom rekonstrukcijom-revitalizacijom originalne kule
nego baš ove ,,kobajgi,, Nebojša...
Svi smo svedoci bezumnog potrošenih napora i novca oko suludog projekta Terazije na Nbgdu
a mnogo važnije i atraktivnije stvari koje osvetljavaju kult. i istor. veličinu Bgda zaobilazimo
 
Штета што нису бетон код улаза реконструисане куле Небојше нису замаскирали опеком :( Сама поставка и ренконструкција куле су ми одлично одрађени. И интересује ме да ли постоји могућност да се обнови и кула до куле на којој је опсерваторија као и зидине које од ње иду ка доњем граду?
 
И где је тачно била права кула Небојша?
 
Нема на чему Боца - Ицо. :sesir:
Штета је што су темељи донжон или Небојша куле уништени приликом изградње подземних пво положаја ЈА током кризе Информбироа. А и ова "доња" Небојша кула је сређена захваљујући Грцима и њиховој успомени на Ригу од Фере који је у њој тамновао.

dsci4411.jpg


http://www.bing.com/maps/?v=2&cp=rg3hcy ... orm=LMLTCC

Рашо, није тешко упоређивањем утврдити њену тачну локацију, нешто североисточније од позиције бронзане макете малог града, на месту брдашцета. Остаци улазне куле у мали град и стубова моста су и данас видљиви код Дефертарове капије.
http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/?p=486&lang=sr
 
trebalo bi citav ovaj plato ispod tvrdjave osmisliti i renovirati. Steta je da stoji ovako prazan i obesmisljen.
 
Надам се да се аутори неће љутити због ове ,, шаке слова,, :)
……Ову слику града, створену већ у XV веку, у основи преносе
сви путописи XVI века. Најбољи међу њима имају допуне. Терми-
нологија зависи од језика писца. Антон Вранчић 1553. године на
калемегданском брегу помиње тврђаву и варош: варош на истоку, а
тврђаву на западу са многим кулама. Тврђава је од вароши била одво-
јена двема кулама.
Народ, каже он, највише помиње кулу Небојшу.
Постоји и „друга варош„, тј. Доњи град, такође опасан бедемима.
Изван тога су велика предграђа. (12)

Марко Антоније Пигафета 1568. године такође запажа тврђаву
на брегу, у њој мало утврђење на северозападу, са четири куле.
Следи опис вароши унутар бедема и изван њих и редак помен српских
цркава које су по султановој наредби порушене. (13)

Давид Унгнад, опет, 1572. године записује да Београд „лежи
високо и пријатно, под њим тече са запада вода Сава и утиче у Дунав
код зидина града, код беле куле према истоку“. Запазио је и он две куле,
једну која се зове „Бог се“ (Бојша) и према њој друга – „НеБог се“ тј. Небојша. (14)

Колико је дуг научни пут од путописне белешке до поуздане
чињенице, најбоље показује историја куле Небојше у Београду.
Један наш писац ју је назвао “знаним именом незнаног јунака“. (15)

Имена српског, та кула је изграђена у време деспота Стефана Лаза-
ревића, дакле у престоничко време историје Београда почетком XV
века (пре 1427. године). Помиње се први пут у латинском тексту
Ђованија Таљакоца поводом догађаја 1456. године. (16 )

Пошто данас ни трага од те куле нема на Калемегдану,
требало је открити њено место. Према путописима,
она се налазила у Горњем граду, у тзв. Унутрашњем граду
из времена деспота Стефана Лазаревића, у цитадели,
ако следимо западноевропску терминологију, недалеко од
деспотовог двора на Калемегдану. Трагање за том кулом Небојшом
захтевало је најпре да се разјасни слика коју су нам о Београду
оставили путописци.
Пошто реч кула уз Небојшу не одговара времену градње тог
објекта – кула је у предтурско време значила акропољ, дакле читаво
мало утврђење (многи наши градови су имали такве средњовеков-
не куле: Призрен, Ново Брдо, па и Београд) – требало је Небојшу
тражити под другим називом, српским именом. Оно што ми данас
називамо кула (један објекат, самосталан или у саставу бедема),
у средњем веку су Срби називали ступ, грчки пирг, латински turris,
торањ. (17)
Један велики ступ у Београду, видљив са свих страна, вео-
ма утврђен и то у Унутрашњем граду деспотовог времена, видео је
и описао, али без имена, биограф Стефана Лазаревића, Константин
Филозоф, опет странац, који је једно време живео на српском двору
у Београду. Тај ступ био је, по његовом мишљењу, „као неко изван-
редно чудо“. (18 )
Таљакоцо је додао да је та кула на врху имала звоно (campanaria),
којим су грађани обавештавани о свим опасностима које би им претиле.
Кула Небојша имала је пресудну улогу у историји града.
Коначно је уништена 1690. године у време аустро-турског рата,
Приликом велике експлозије барута у Унутрашњем утврђењу, (19)
а њени остаци су минирани после Другог светског рата.

Данашња кула Небојша на Дунаву имала је првобитно друго
име (помиње се као Темишварска кула 1721).
После разарања првобитне Небојше у Горњем граду,
име се пренело на највећу кулу у Доњем граду.
Отуда је њено име ушло у народно предање и ту, најзад, остало да живи….
___________________________________________


(12) P. Matković, Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka, Rad JAZU 71 (1884), 18–9.
(13) P. Matković, Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka, Rad JAZU 100 (1890), 133–34.
(14) P. Matković, Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka, Rad JAZU 112 (1882), 215.
(15) Д. Костић, Где је била Небојша?, Београд 1931, 67.
(16 )Iohannes de la Tagliacotio, Relatio de victoria Belgradensi, ed. L. Wadding, Annales Minorum XII, 774–775.
(17) J. Kalić, Byzanz und die mittelalterlichen Städte in Serbien, Jahrbuch der Öster-
reichischen Byzantinistik 32/4, Wien 1982, 595–604.
(18) Константин Филозоф и његов Живот Стефана Лазаревића деспота српскога,
изд. В. Јагић, Гласник Српског ученог друштва 42 (1875), 286–287; превод Л.
Мирковића: Старе српске биографије XV и XVII века, изд. Српска књижевна
задруга, Београд 1936, 85.
(19) Ј. Калић, Кула Небојша у Београду, Зборник Филозофског факултета
XV-1, Београд 1985, 122
___________________________________________________________
Б Е О Г Р А Д У ДЕЛИМА ЕВРОПСКИХ ПУТОПИСАЦА

СРПСКА АКAДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ ПОСЕБНА ИЗДАЊА 80
Одговорни уредник ЉУБИНКО РАДЕНКОВИЋ
Уредник ЂОРЂЕ С. КОСТИЋ
Б Е О Г Р А Д 2003
Kliknite za proširenje...

:sesir:
 
Upravo zbog kul. - istor.. slojevitosti same tvrdjave nije moguce izvršiti rekonstrukciju ili revitalizaciju u klasičnom smislu
Koj Beograd favorizovati ?- Ilire , Kelte, Rimljane, Srbe, Turke, Austrougare...
te je sasvim uredu da se i različiti segmeti revitalizuju upravo kao raznovrsno Beograsko blago

U okviru revitalizacije na prvom mestu bi trebala da se nalazi kula Nebojša
jer ona je mnogo više a možda i naj značajniji deo Beogradskog nasledja

Kako se ona isticala (razlikovala) od tadašnjeg stila arhtekture Stefanovog grada
i nije neverovatno da je kula nasledjena te da je oko nje i podignut Stefanov grad

Al hajde , bez obzira na graditelja i samu lepote gradjevine,
njeno značenje prevazilazi sve njene uloge tokom postojanja
jer ona je za Evropu bila svetionik koj je oduvek označavao ulaz u drugi vilajet ....

Taj svetionik na prvom mestu zaslužuje da ponovo osvetli i nas i Evropu :gobb:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh