Što se tiče K10, mislim da je u Srbiji najviše rađeno druge polovine 70ih i 80ih (od Beograda ka Hr granici i ka Nišu), Posle smo imali 90ih krizu, rat, sankcije pa je tada jako malo rađeno (možda je tad završeno do Leskovca, pa jedna taka Feketic-Subotica). Nakon promene vlasti trebalo joj je vremena dok se uhoda, pa onda promene vlasti, tako da smo tu išli brže nego 90ih ali i dalje usporeno. Onda neki manji zamajac krajem 00-ih ( druga traka do Ns-a i Subotice, Bg obliaznica i početak na istočnom i južnom kraku) i sada jači zamajac zadnje 3-4 godine na južnom i istočnom kraku, dok je Bg obilaznica stagnirala do skoro. Bilo bi dobro ako bi se memorandum o sektoru C od Bubanj Potoka do Pančeva sever uskoro pretvorio u ugovor i da i to krene, da nas opet nešto ne zadesi pa opet odložimo završetak.
Inače, što se tiče početka gradnje ovog autoputa u Jugoslaviji, on je imao dobre ali i loše strane. Dobre uglavnom svi znamo ali su loše bile to što je on stavljen kao prioritet cele zemlje, pa su Dalmacija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora stavljeni u drugi plan na stand by čekanje, što je izazvalo nezadovoljstvo tih ljudi da budu drugorazredni i podstaklo negativno uticanje na i netrepeljivost i supranišvo u zemlji, tipa ko zarađuje, a kome se više gradi; ko je važan, a ko je zapostavljen i slično. To je bila greška, trebalo je proporcionalno graditi autoputeve u svim republikama, svakome prema mogućnostima, broju stanovnika, prihodima, troškovima tj težini autoputa, to bi bilo bolje prihvaćeno. Mnogi krajevi, pa i u Srbiji, recimo istočna, Banat i sl koji su bili zapostavljeni autoputevima, su izgubili stanovništvo delom i iz ovih razloga lošije ponude uslova života jer neki ljudi nisu hteli da čekaju ceo život dok oni i njihovi krajevi dođu na red da se povežu sa ostatkom zemlje i sveta, umesto da putuju satima par desetina kilometara, odsečeni od sveta, trgovine, poslova, obrazovanja, lekara, i ostalih stvari koje idu sa tim. Time je učinjena velika i nepopravljiva demografska šteta mnogim krajevima širom Jugoslavije, naravno potpomognuta industrijalizacijom koja je mamila novim poslovima ljude u gradove nesmazmerno njihovim kapacitetima, zatim asfaltiuranjem, kanalizacijom, strujom... određenih krajeva, a određenih ne, tj njihovim zapostavljanjem i odlaganjem opremanja infrastrukturom. U Jugoslaviji tu je najbolja uspevala da balansira Slovenija jer oni su često imali asfaltiran put i do samo par kuća na brdu, pa je došlo do mnogo manje centralizacije i koncentracije ljudi u gradovima nego u drugim krajevima. Nadam se da ćemo završetkom K10, prebaciti energiju na K11 i druge autoputeve, kao i asfaltiranje i bolje održavanje lokalnih puteva kako bi se mogao omogućiti ravnomerni uslovi života u svim krajevima, i rastereteti gradovi pretrpanosti, dok 90% zemlje stoji prazno.