brdjanin
Higher intermediate
Ljudi, zar kanal sa branama, plus hidroelektranama (RWE) ne znači potapanje velikog dela moravske doline?
Zašto je otrov skup? Mislim da ima i jeftinihbrdjanin":1xayshs2 je napisao(la):Kupinovo je ideja Velburija (blaženopočivšeg) i to mi nije baš omiljena ideja.
Đerdap 3 je potpuno druga vrsta objekta i skup je ko otrov, bar 3 milijarde evrića.
Obećanih 5-6 hidroelektrana na Moravi bi mogli biti početak ovog projekta a predstavljali bi jeftiniji deo.
Zato me je i strah.
BOŽIDAR ĐELIĆ:
Kanal Beograd-Solun nerealan projekat
Autor: Ekipa Alo! | 22.01.2013 - 08:02:00h
Funkcioner Demokratske stranke Božidar Đelić je ocenio da je izgradnja plovnog kanala Beograd-Solun potpuno nerealan projekat i da će DS biti žestoka opozicija svakom pokušaju da se Srbija zaduži za tako nerealan poduhvat.
Tipična njihova "vizionarska" politika, jer osim toga što nam "nisu potrebne" železnice, isto tako po njima ne treba nam plovni kanal, ne treba nam proizvodna industrija, ne treba nam vojska...MilisaV":3p1p0guw je napisao(la):Đelić je svojevremebo izjacio da nama ne treba železnica, tako da njegove izjave ne shvatam ozbiljno
Tipična njihova "vizionarska" politika, jer osim toga što nam "nisu potrebne" železnice, isto tako po njima ne treba nam plovni kanal, ne treba nam proizvodna industrija, ne treba nam vojska...MilisaV":38qw75ha je napisao(la):Đelić je svojevremebo izjacio da nama ne treba železnica, tako da njegove izjave ne shvatam ozbiljno
Без задуживања за канал Београд–Солун
Србија се неће задуживати за канал Београд–Солун, већ ће за његову изградњу бити пронађен модел финансирања када за то дође време, каже министар Милан Бачевић.
Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић изјавио је да се Србија неће задуживати, како то тврде противници идеје изградње канала Београд–Солун, већ да ће, када дође време, за његову изградњу бити пронађен одговарајући модел финансирања.
Бачевић, који је у вишедневној посети Кини, изјавио је за Кинески међународни радио да је тај канал од вишеструке важности за Србију и да је председник Србије Томислав Николић током сусрета са представницима Грчке и Македоније помињао ту тему, а да званични разговори са те две земље тек предстоје.
Када је реч о његовој посети Пекингу, Бачевић истиче да је реч искључиво о питањима у вези са просторним планом Србије за тај канал, наводи се у саопштењу ресорног министарства.
Бачевић ће, како се наводи, данас и сутра обићи кинески град Ји Чанг и највећу хидроцентралу на свету "Три клисуре" на реци Јангце.
Влада Србије овластила је јуче министра Бачевића да потпише Протокол о разумевању између Србије и кинеске државне компаније "Чајна џазуба груп корпорејшн".
Тим протоколом предвиђена је израда студије оправданости за пројекат пловног канала Морава кроз Србију, саопштено је јуче из тог министарства.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... vi.sr.htmlИнтервју: Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања
Од 1972. сањам бродове на Морави
Kao човеку од струке много ми смета када чујем да такав један пројекат коментаришу људи којима то није стручно блиско
Србија се неће задуживати за изградњу канала Дунав–Морава–Вардар–Солун. За партнерство су заинтересоване Кина, Русија и Америка, а са Немачком и Аустријом тек предстоје разговори. Кинези су нам понудили помоћ при изради студије изводљивости, која треба да покаже да ли је ова инвестиција оправдана. Потписивање протокола са њима нас, међутим, не спречава да о партнерству разговарамо и са другима.
Ово за „Политику” каже Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања, који је прошле недеље у Кини са тамошњом компанијом „Чајна џазуба груп корпорејшн” потписао протокол о изради студије изводљивости Моравског канала.
– Интересовање је много веће него што би неки у нашој земљи желели да оно буде. Успели смо да се изборимо да у протоколу са Кинезима стоји члан да потписивањем овог документа не заустављамо разговоре са другим потенцијалним партнерима.
Ми не можемо да диригујемо услове за све, али је наша предност што смо ми газде нечега и ми смо ти који нешто можемо да понудимо. У позицији смо да преговарамо и да се договоримо са неким ко је нама најприхватљивији и геостратешки и геополитички и економски – каже Бачевић.
Има ли смисла да Србија улази у тако неизвесне пројекте када је земља у тешкој економској ситуацији?
Као човеку из струке много ми смета када чујем да такав један пројекат коментаришу људи којима то није стручно блиско. Ја разумем да економисти имају своју логику, исто као што ми је познато да политика има своју логику, наука своју. Као човеку из науке велики сам заговорник тог пројекта од дана када сам се упознао са њим далеке 1972. године. Ево сада после толико година указала се шанса да са стручног аспекта могу да дам некакав допринос оживљавању идеје за коју сматрам да је генијална.
Због чега је Влада Србије дала сагласност на потписивање протокола тек пошто су отишли у Кину?
Милим да се беспотребно дигла медијска прашина. У влади није постојао никакав отпор. Није рађено ништа закулисно. Проблем је само у томе што су нас омели празници, њихово спајање и боравак премијера у Бриселу. Седнице владе се нису одржавале динамиком која је уобичајена, а састанак са домаћинима у Кини је већ био заказан. Никаквих других разлога није било.
Да ли је тим протоколом обухваћен начин финансирања овог пројекта?
Нама је неопходно кинеско искуство и њихова помоћ у изради студије оправданости и она је била тема протокола. Међутим не постоје никакве облигације о којима се спекулисало у српској јавности. У првом реду мислим на оно што је говорио Божидар Ђелић. Дакле ниједног тренутка се није разговарало о новцу. Било је речи само о пружању помоћи за израду студије оправданости која ће нам дати за право да уђемо у пројекат или нећемо да улазимо у ту причу. А следећи корак је сам поступак реализације пројекта када ћемо видети са ким ће то бити и под којим условима.
Колико ћете платити ту студију?
Што да им платимо када они желе сарадњу са Србијом. Ми већ имамо стратешко партнерство са Кином и израду студије нећемо платити ни динара.
Шта је интерес Кине?
Кроз ово се ствара много повољнији амбијент да на једном великом пројекту буду присутни овде. Њима је важно да њихова роба овим пловним системом много лакше и јефтиније допре до средње и западне Европе. Не мислите ли да би једна велика држава, која има толико новца, који жели да пласира у велике пројекте, пропустила ту шансу. Питање је да ли ту шансу по повољнијим условима може да понуди и неко други. О томе ћемо још да разговарамо.
Ако се претпостави да је вредност инвестиције 15 милијарди долара и да за годишње одржавање треба 500 милиона долара шта је интерес концесионара или стратешког партнера?
Интереси су многоструки и сасвим су различити. Интереси су и економски и политички. Зашто мислите да Морава не може да изазове интерес и неког другог ко није Србија, Кина, Русија, Америка. Питање је само политичког тренутка и политичког интереса. Без озбиљне политичке подршке нема ни великих економских пројеката. То двоје је везано. Онај ко буде на Морави у Србији без обзира на то какав власнички однос буде био, он је и геополитички и геостратешки присутан у том делу Европе.
Ако неко улаже он жели да извуче профит. Да ли може да оствари добит с обзиром на проток робе тј. узимајући у обзир да речни транспорт чини тек осам одсто транспорта?
Ви мене питате шта би било кад би било. Зато треба да се уради студија оправданости која ће да одговори на то што ви питате мене. Лично сматрам да је то исплатив пројект. Питање је само којим темпом и динамиком је могућа отплата трошкова у реализацији пројекта. Али, то није наша брига. Тим пре што ми нисмо у стању да сами финансирамо. О томе треба да брине онај ко уђе у инвестицију. Ја свој посао видим у томе да привучемо инвестиције, да им омогућимо документацију. Србија у томе не може да има никакве штете. Чак је и добро да се преко великих и озбиљних пројеката повежемо са другим земљама и побољшамо нашу политичку позицију.
Ипак је време кризе. Често се чује да није време за тако велике пројекте. Да није боље сконцентрисати се на завршетак аутопутева и модернизацију железнице, што нам је преко потребно и далеко испред канала на листи приоритета?
То су све одвојени пројекти и одвојени послови. Просторни план посебне намене који ћемо да урадимо, укључиће и те саобраћајнице, јер ми желимо да просторним планом посебне намене покријемо 10.000 квадратних километара, што је простор величине Косова и Метохије. Тако ће читав регион бити покривен, а кроз план ћемо створити услове да се крене у контролисани развој.
Да ли имате сагласност Македоније и Грчке?
Оне су заинтересоване, али нисмо водили званичне разговоре, већ више информативне. Следеће недеље ћемо разговарати са представницима македонске владе око израде просторног плана. И Грчка има стари интерес. Србија је имала потписан уговор за коришћење солунске луке на 100 година.
Да ли у Србији има довољно воде за канал?
Питање вода ће показати студија оправданости. Са мањом количином воде пловиће мањи бродови са већом већи. Не мислим да ће вода бити проблем тим пре што Морава има огромно сливно подручје.
Може ли Морава да прими речно-морске бродове?
Којим рекама плове морски бродови осим у Латинској Америци. Морава може да прими бродове носивости од 1.300 до 1.500 тона и тиме се уклапа у пловидбени систем и Рајне и Мајне и Дунава. Мислим да неко свесно у српској јавности производи конфузију причама да Морава не може да прихвати бродове који плове Дунавом.
Робни токови који би у Србији могли да се усмере ка том каналу стално се смањују. Немамо јаку индустрију у Поморављу. Шта ћемо да транспортујемо тим каналом?
Да ли то значи да не треба да имамо индустрију. Ово ће бити само олакшавајућа околност за развој индустрије у том крају. У делу Србије куда протиче Морава живи четири милиона становника. Ту су постојали најзначајнији индустријски центри који су били везани за Мораву или за систем моравских долина. Неће нам одумрети села која гравитирају Морави. Повезаћемо и железницу у путеве са пловним током. Побољшаћемо услове за пољопривредну производњу. Зауставићемо поплаве које урнишу летину на 70.000 до 80.000 хектара обрадивих површина. Створићемо услове да се у сушном периоду њиве наводњавају. Нека се транспортују пољопривредни производи, руде, готови индустријски производи. Али канал нема само локални значај, већ све што иде из западне и средње Европе на југ може да се транспортује тим каналом.
Маријана Авакумовић
Selo spava, kanal žubori
posted by Aleksandar Stevanović at Tuesday, January 22, 2013
22Jan
Dve infrastrukturne utopije su obeležile ekonomske ideje SNS u kampanji. Prva je bila ogromna industrijska zona na Dunavu, od Beograda do Novog Sada, a druga je kanal Dunav-Velika Morava-Vardar-Egejsko More. Kako je po neimare otišla delegacija u Kinu, a javnost krenula da se interesuje za infrastrukturne tlapnje, red je nešto reći i o infrastrukturnoj naučnoj fantastici.
Prvo, naučna fantastika nije ista u svim delovima sveta. Da je u pitanju kanal koji spaja tri razvijene, uračunljive i elementarno organizovane države, koje bi ga mogle izgraditi, njime upravljati i od njega imati i nekakvu korist, ne bi to bila naučna fantastika - to bi bio projekt koji bi se možda i ostvario, verovatno nikada ne bi otplatio, ali bi se kroz nategnute gimnastike eksternih efekata mogao podvesti pod grupu koliko-toliko smislenih državnih projekata. Kako nam svi pokazatelji govore da Grčka, Firom i Srbija ne zadovoljavaju gore pobrojane uslove, onda smo žanrovski odredili projekt. Imajući u vidu da je NF, u ovom slučaju podržanr INF, blagodaran kao oblik brejnstorminga, koji daje kreativnost, a to je ono što našem društvu nedostaje u svim oblastima osim u sferi polurazbojničke preraspodele, ima smisla dati i neke argumente.
Prvi argument se odnosi na vodeni saobraćaj kao takav. Ako je nečega u Srbiji napisano na hiljade strana, a učinjeno groteskno malo, to je korpus projekata vezanih za Koridor 7, u našem narodu poznat kao Dunav. Taj Dunav, teče kako teče već vekovima, ne ište para da se njime plovi, ali avaj, od sve te silne dunavske infrastrukture skoro pa ništa, saobraćaj stagnira, a Srbija kao država nije u stanju da Dunav očisti decenijama od olupina iz Drugog svetskog rata. Logički argumenti govore da će se teško pojaviti neki novi saobraćaj i da će naša država pametnije upravljati onime što skupo plati nego onime što ne košta ništa. Ko iole poznaje taj vodeni saobraćaj zna da vreme i nije baš neki problem, par dana više-manje neće promeniti troškove prevoza koji bi umesto putanjom Egejsko More-Mramorno more-Crno more - Dunav išli kroz kanal, koji bi se, ipak morao naplaćivati pa su sve šanse da ne bi bio neka opcija. Sve i da pretpostavimo da je taj krak saobraćaja neviđeno bitan. Ako je reč o samoj privredi duž kanala, pa sve i da se ista razvije, jeftinije je obnoviti železnicu i uraditi čestitu intermodalnu luku.
I tako se kroz natuknutu železnicu stiže do realnosti. Naša država se pokazala nesposobnom u svakom pogledu kada je reč o infrastrukturi. Ako ćemo krenuti u stanje sposobnosti bolje je ići sa nečim što se meri u stotinama miliona nego odmah udariti u desetine milijardi. Zemlja koja gradi 10-ak kilometara auto puta godišnje, koja nije u stanju da obnovi više od 10 kilometara pruge godišnje i gde su svi ti poslovi specifična inženjerska tehnika izgradnje & ugradnje je očajno mesto za investiciju ovakve vrste, taman i da se svaki dan sudaraju brodovi u Dunavu.
Kada je reč o finansijama, pričati da će neko finansirati projekat koji je skuplji od svih SDU u Srbiji zajedno ili da će država koja prosi po svetu da ne bi bankrotirala još neku godinu ući u finansiranje radova reda veličina sa 10 nula u evrima je lišeno elementarne logike. Sve i da se ne vraćamo na pitanje koliki je to obim saobraćaja koji generiše prihode koji investitoru omogućavaju da ostvari normalan prinos ponderisan rizikom.
I na kraju, ne najmanje bitno. Kanal kada se napravi ište pare za održavanje. Ako je verovati našim praksama održavanja kanalske mreže u Vojvodini, mrka kapa.
A Kinezi? Pa oni imaju para što ih ne bacaju, a i kada ih bace to rade u Kini, što bi to radili u Srbiji?