Šta je novo?
Od:
Filteri

Kinezi hoće i kanal D-M-V

Naravno da znaci.Na svu srecu ovaj projekat je nerealan,imamo do tada da unistimo lim i taru,dok drzava nece da uradi branu na Savi kod Kupinova ako se dobro secam i HE Djerdap 3.Tek posle svega toga mozemo pricati o tim kanalima do grcke i slicnom.
 
Kupinovo je ideja Velburija (blaženopočivšeg) i to mi nije baš omiljena ideja.
Đerdap 3 je potpuno druga vrsta objekta i skup je ko otrov, bar 3 milijarde evrića.

Obećanih 5-6 hidroelektrana na Moravi bi mogli biti početak ovog projekta a predstavljali bi jeftiniji deo.
Zato me je i strah.
 
brdjanin":1xayshs2 je napisao(la):
Kupinovo je ideja Velburija (blaženopočivšeg) i to mi nije baš omiljena ideja.
Đerdap 3 je potpuno druga vrsta objekta i skup je ko otrov, bar 3 milijarde evrića.

Obećanih 5-6 hidroelektrana na Moravi bi mogli biti početak ovog projekta a predstavljali bi jeftiniji deo.
Zato me je i strah.
Kliknite za proširenje...
Zašto je otrov skup? Mislim da ima i jeftinih :D
 
Izvor: Tanjug, 20.01.2013 12:03

Bačević u Kini o plovnom kanalu Beograd - Solun

BEOGRAD - Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević boraviće od sutra do 27. januara u Narodnoj Republici Kini, gde će sa predstavnicma kineskih kompanija razgovarati o izgradnji plovnog kanala Beograd-Solun.

Bačević će se, prilikom boravka u Pekingu, sastati sa zvaničnicima kineske Vlade i predstavnicima kompanija, koje su zainteresovane za saradnju ili strateško partnerstvo na realizaciji projekta plovnog kanala Beograd-Solun, najavilo je to ministarstvo.

Ovaj infrastukturni projekat, značajan je ne samo za Srbiju i Balkan, nego i šire, s obzirom da je predviđeno da prolazi kroz Srbiju, Makedoniju do luke Solun u Grčkoj, navodi se u saopštenju.

Bačević će prilikom posete Kini, dogovoriti potpisivanje Protokola o razumevanju sa državnom kineskom kompanijom ''Ćina Gezhouba Group Corporation'', na osnovu koga će potom biti urađena studija izvodljivosti za taj projekat.

Bačević je, kako je saopšteno, najavio da će to ministarstvo početi izradu prostornog plana područja posebne namene za taj projekat.
''Prostorni plan za projekat koji će se zvati plovni kanal Beograd-Solun, treba da pokrije površinu od oko 10.500 kvadratnih kilometara, koji će znatno promeniti ekonomske, političke, geostrateške i geopolitičke odnose u Evropi, istovremeno obuhvatajući stanovništvo na području od Nemačke do Egejskog mora'', istakao je Bačević.

Posebno je značajno, kako se navodi, da Srbija prepozna svoj interes u tom projektu i da na realizaciji tog plovnog kanala, budu angažovane domaće kompanije u što većem obimu.
''Taj projekat predstavlja veliku razvojnu šansu Srbije i veoma je važno da je na najbolji mogući način iskoristimo'', rekao je ministar Bačević.
 
Jel neko obabestio nakedonce i grke o ovom projektu.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
 
Jok cekamo da kanal stigne do njih, ovo je samo aktivirana stara ideja znaju oni za to
 
BOŽIDAR ĐELIĆ:
Kanal Beograd-Solun nerealan projekat
Autor: Ekipa Alo! | 22.01.2013 - 08:02:00h

Funkcioner Demokratske stranke Božidar Đelić je ocenio da je izgradnja plovnog kanala Beograd-Solun potpuno nerealan projekat i da će DS biti žestoka opozicija svakom pokušaju da se Srbija zaduži za tako nerealan poduhvat.
Kliknite za proširenje...

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/kanal- ... jekat/9418
 
58260802750febed9ca2bb442431230_orig.jpg


http://www.youtube.com/watch?v=LPP0tf3utZg
 
Đelić je svojevremebo izjacio da nama ne treba železnica, tako da njegove izjave ne shvatam ozbiljno.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
 
MilisaV":3p1p0guw je napisao(la):
Đelić je svojevremebo izjacio da nama ne treba železnica, tako da njegove izjave ne shvatam ozbiljno
Kliknite za proširenje...
Tipična njihova "vizionarska" politika, jer osim toga što nam "nisu potrebne" železnice, isto tako po njima ne treba nam plovni kanal, ne treba nam proizvodna industrija, ne treba nam vojska...
"Ne treba nam Đerdap 3" iako postoji projekat već više od 30 godina, ali zato bi oni vrlo rado da zatru Srbiju eksploatacijom nikla, uzgajanjem GMO i gradnjom nuklearki!
:grand:
 
MilisaV":38qw75ha je napisao(la):
Đelić je svojevremebo izjacio da nama ne treba železnica, tako da njegove izjave ne shvatam ozbiljno
Kliknite za proširenje...
Tipična njihova "vizionarska" politika, jer osim toga što nam "nisu potrebne" železnice, isto tako po njima ne treba nam plovni kanal, ne treba nam proizvodna industrija, ne treba nam vojska...
"Ne treba nam Đerdap 3" iako postoji projekat već više od 30 godina, ali zato bi oni vrlo rado da zatru Srbiju eksploatacijom nikla, uzgajanjem GMO i gradnjom nuklearki!
:grand:
 
ДС је све рекао када је убацио Александру Јерков у председништво и називвањем ЛДП природним партнером...
 
Mislis povratak u Srbiju poslije Solunskog fronta :?: :idea:
 
to je vekovni san evrope da vodom izadje na svoja cetri mora.
energoprojekt ima poprilicno razradjen projekat, postoje i procene troskovi, precizirana mesta prevodnica i brana, za prvu deonicu koja podrazumeva veliku moravu.
pre par godina bio je ponovo aktiviran projekat i prezentovan politicarima za vreme tadica.
za srbiju neverovatna prilika, jer bio preuzela transport roterdam-crno more. medjutim kako ni 20 km autoputa nismo u stanju da uradimo, ovo sve je teska bajka.
 
Па не би се ово решавало тако што би Енергопројект направио пројекат, потом Србија конкурисала за кредит, добила кредит, направила канал, а потом наплаћивала тренспорт и након неког времена вратила инвестицију. Први услов је консензус великих сила, овакав хипотетички канал би нам гарантовао стабилност какву никад у историји нисмо имали јер би за овакав канал потребан био мир, није ово неки уски пролаз који би могао да се штити војском већ стотине километара често и неприступачног терена.
Немам неке информације о овоме нити могу да тврдим да ли је могуће. Овде су изнесене примедбе да би ово довело до промене климе, ако неко може да каже да ли на боље или горе, јер оваква врела лета и хладне зиме нису нека клима којом бисмо могли да се похвалимо. Претпостављам да би промена била уједначавање температуре јер то је неки ефекат који произилази услед постојања већих водених површина
 
Без задуживања за канал Београд–Солун


Србија се неће задуживати за канал Београд–Солун, већ ће за његову изградњу бити пронађен модел финансирања када за то дође време, каже министар Милан Бачевић.

Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић изјавио је да се Србија неће задуживати, како то тврде противници идеје изградње канала Београд–Солун, већ да ће, када дође време, за његову изградњу бити пронађен одговарајући модел финансирања.


Бачевић, који је у вишедневној посети Кини, изјавио је за Кинески међународни радио да је тај канал од вишеструке важности за Србију и да је председник Србије Томислав Николић током сусрета са представницима Грчке и Македоније помињао ту тему, а да званични разговори са те две земље тек предстоје.

Када је реч о његовој посети Пекингу, Бачевић истиче да је реч искључиво о питањима у вези са просторним планом Србије за тај канал, наводи се у саопштењу ресорног министарства.

Бачевић ће, како се наводи, данас и сутра обићи кинески град Ји Чанг и највећу хидроцентралу на свету "Три клисуре" на реци Јангце.

Влада Србије овластила је јуче министра Бачевића да потпише Протокол о разумевању између Србије и кинеске државне компаније "Чајна џазуба груп корпорејшн".

Тим протоколом предвиђена је израда студије оправданости за пројекат пловног канала Морава кроз Србију, саопштено је јуче из тог министарства.
Kliknite za proširenje...

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/Економија/1253780/Без+задуживања+за+канал+Београд–Солун.html
 
generalno kanalom bi imali visetruke dobiti..obale ce biti sredjene, voda za navodnjavanje, sistem odbrane od poplava, neki gradovi ce dobiti i svoje interportove. kanal bi trebao da zadovolji klasu V, ako se ne varam, cime bi bio omugucen pristup kanalu rajna-majna-dunav.
put do crnog mora a kasnije sueza, od roterdama, bio skracen za 1300km. italijani imaju takodje ozbiljen studije povezivanja trsta sa dunavom ali zbog troskova gradnje nikad se ozbiljnije nije u to ulazilo...
 
Интервју: Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања
Од 1972. сањам бродове на Морави

Kao човеку од струке много ми смета када чујем да такав један пројекат коментаришу људи којима то није стручно блиско



Србија се неће задуживати за изградњу канала Дунав–Морава–Вардар–Солун. За партнерство су заинтересоване Кина, Русија и Америка, а са Немачком и Аустријом тек предстоје разговори. Кинези су нам понудили помоћ при изради студије изводљивости, која треба да покаже да ли је ова инвестиција оправдана. Потписивање протокола са њима нас, међутим, не спречава да о партнерству разговарамо и са другима.

Ово за „Политику” каже Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања, који је прошле недеље у Кини са тамошњом компанијом „Чајна џазуба груп корпорејшн” потписао протокол о изради студије изводљивости Моравског канала.

– Интересовање је много веће него што би неки у нашој земљи желели да оно буде. Успели смо да се изборимо да у протоколу са Кинезима стоји члан да потписивањем овог документа не заустављамо разговоре са другим потенцијалним партнерима.

Ми не можемо да диригујемо услове за све, али је наша предност што смо ми газде нечега и ми смо ти који нешто можемо да понудимо. У позицији смо да преговарамо и да се договоримо са неким ко је нама најприхватљивији и геостратешки и геополитички и економски – каже Бачевић.

Има ли смисла да Србија улази у тако неизвесне пројекте када је земља у тешкој економској ситуацији?

Као човеку из струке много ми смета када чујем да такав један пројекат коментаришу људи којима то није стручно блиско. Ја разумем да економисти имају своју логику, исто као што ми је познато да политика има своју логику, наука своју. Као човеку из науке велики сам заговорник тог пројекта од дана када сам се упознао са њим далеке 1972. године. Ево сада после толико година указала се шанса да са стручног аспекта могу да дам некакав допринос оживљавању идеје за коју сматрам да је генијална.

Због чега је Влада Србије дала сагласност на потписивање протокола тек пошто су отишли у Кину?

Милим да се беспотребно дигла медијска прашина. У влади није постојао никакав отпор. Није рађено ништа закулисно. Проблем је само у томе што су нас омели празници, њихово спајање и боравак премијера у Бриселу. Седнице владе се нису одржавале динамиком која је уобичајена, а састанак са домаћинима у Кини је већ био заказан. Никаквих других разлога није било.

Да ли је тим протоколом обухваћен начин финансирања овог пројекта?

Нама је неопходно кинеско искуство и њихова помоћ у изради студије оправданости и она је била тема протокола. Међутим не постоје никакве облигације о којима се спекулисало у српској јавности. У првом реду мислим на оно што је говорио Божидар Ђелић. Дакле ниједног тренутка се није разговарало о новцу. Било је речи само о пружању помоћи за израду студије оправданости која ће нам дати за право да уђемо у пројекат или нећемо да улазимо у ту причу. А следећи корак је сам поступак реализације пројекта када ћемо видети са ким ће то бити и под којим условима.

Колико ћете платити ту студију?

Што да им платимо када они желе сарадњу са Србијом. Ми већ имамо стратешко партнерство са Кином и израду студије нећемо платити ни динара.

Шта је интерес Кине?

Кроз ово се ствара много повољнији амбијент да на једном великом пројекту буду присутни овде. Њима је важно да њихова роба овим пловним системом много лакше и јефтиније допре до средње и западне Европе. Не мислите ли да би једна велика држава, која има толико новца, који жели да пласира у велике пројекте, пропустила ту шансу. Питање је да ли ту шансу по повољнијим условима може да понуди и неко други. О томе ћемо још да разговарамо.

Ако се претпостави да је вредност инвестиције 15 милијарди долара и да за годишње одржавање треба 500 милиона долара шта је интерес концесионара или стратешког партнера?

Интереси су многоструки и сасвим су различити. Интереси су и економски и политички. Зашто мислите да Морава не може да изазове интерес и неког другог ко није Србија, Кина, Русија, Америка. Питање је само политичког тренутка и политичког интереса. Без озбиљне политичке подршке нема ни великих економских пројеката. То двоје је везано. Онај ко буде на Морави у Србији без обзира на то какав власнички однос буде био, он је и геополитички и геостратешки присутан у том делу Европе.

Ако неко улаже он жели да извуче профит. Да ли може да оствари добит с обзиром на проток робе тј. узимајући у обзир да речни транспорт чини тек осам одсто транспорта?

Ви мене питате шта би било кад би било. Зато треба да се уради студија оправданости која ће да одговори на то што ви питате мене. Лично сматрам да је то исплатив пројект. Питање је само којим темпом и динамиком је могућа отплата трошкова у реализацији пројекта. Али, то није наша брига. Тим пре што ми нисмо у стању да сами финансирамо. О томе треба да брине онај ко уђе у инвестицију. Ја свој посао видим у томе да привучемо инвестиције, да им омогућимо документацију. Србија у томе не може да има никакве штете. Чак је и добро да се преко великих и озбиљних пројеката повежемо са другим земљама и побољшамо нашу политичку позицију.

Ипак је време кризе. Често се чује да није време за тако велике пројекте. Да није боље сконцентрисати се на завршетак аутопутева и модернизацију железнице, што нам је преко потребно и далеко испред канала на листи приоритета?

То су све одвојени пројекти и одвојени послови. Просторни план посебне намене који ћемо да урадимо, укључиће и те саобраћајнице, јер ми желимо да просторним планом посебне намене покријемо 10.000 квадратних километара, што је простор величине Косова и Метохије. Тако ће читав регион бити покривен, а кроз план ћемо створити услове да се крене у контролисани развој.

Да ли имате сагласност Македоније и Грчке?

Оне су заинтересоване, али нисмо водили званичне разговоре, већ више информативне. Следеће недеље ћемо разговарати са представницима македонске владе око израде просторног плана. И Грчка има стари интерес. Србија је имала потписан уговор за коришћење солунске луке на 100 година.

Да ли у Србији има довољно воде за канал?

Питање вода ће показати студија оправданости. Са мањом количином воде пловиће мањи бродови са већом већи. Не мислим да ће вода бити проблем тим пре што Морава има огромно сливно подручје.

Може ли Морава да прими речно-морске бродове?

Којим рекама плове морски бродови осим у Латинској Америци. Морава може да прими бродове носивости од 1.300 до 1.500 тона и тиме се уклапа у пловидбени систем и Рајне и Мајне и Дунава. Мислим да неко свесно у српској јавности производи конфузију причама да Морава не може да прихвати бродове који плове Дунавом.

Робни токови који би у Србији могли да се усмере ка том каналу стално се смањују. Немамо јаку индустрију у Поморављу. Шта ћемо да транспортујемо тим каналом?

Да ли то значи да не треба да имамо индустрију. Ово ће бити само олакшавајућа околност за развој индустрије у том крају. У делу Србије куда протиче Морава живи четири милиона становника. Ту су постојали најзначајнији индустријски центри који су били везани за Мораву или за систем моравских долина. Неће нам одумрети села која гравитирају Морави. Повезаћемо и железницу у путеве са пловним током. Побољшаћемо услове за пољопривредну производњу. Зауставићемо поплаве које урнишу летину на 70.000 до 80.000 хектара обрадивих површина. Створићемо услове да се у сушном периоду њиве наводњавају. Нека се транспортују пољопривредни производи, руде, готови индустријски производи. Али канал нема само локални значај, већ све што иде из западне и средње Европе на југ може да се транспортује тим каналом.

Маријана Авакумовић
Kliknite za proširenje...
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... vi.sr.html
 
Koja je razlika u isplativosti da se uradi dvokolosecna elektrificirana pruga na toj relaciji i veliko pristaniste kod pozarevca-smedereva i jedno u grckoj? Da ne spomenem da jedan "mali" deo takve pruge vec postoji... Sa druge strane, Dunav ima plovnih problema u svom donjem plovnom toku zbog cega je pretpsole godine bas bio veliki zastoj, tako da ovaj novi plovni put ako se uradi na vreme i sredi... moze i da donese novac!
 
Svakako je daleko isplativije uraditi dvokolosečnu prugu od Smedereva do Soluna i pristaništa nego praviti kanal. I daleko je isplativije od kanala koji procenjuju na 15 milijardi €. Računaj da za Koridor X, koji se kroz našu zemlju proteže u dužini od 875 km i da je za rekonstrukciju i izgradnju novih pruga, potrebno oko 4 milijarde €. Rastojanje od Smedereva do Soluna je oko 600 km i za to bi trebalo nešto manje od 3 milijarde €. Tu treba dodati pristanište u Smederevu i rekonstrukciju, ako je potrebna, luke Solun. Sve u svemu. ne verujem da bi ta investicija koštala više od 4 milijarde €. Još ako se oduzme deo kroz Makedoniju i Grčku, koje bi trebalo one da rade, onda je cena još manja.
Kako je rekonstrukcija i izgradnja železničkog Koridora X tek u povoju i deo te trase će svakako biti urađen, onda bi nama preostao deo trase od luke na Dunavu (Smederevo, Požarevac ili šta već) do priključenja na Koridor X i nova luka.
Meni zaista nije jasno zašto se ne uradi pruga kada je manje zahtevnija i jeftinija. Mada, kada razmislim, verovatno žele da sa kanalom naprave nove geostrateške i geopolitičke uslove.
 
Nije tako daleko cvor od pozarevca i smedereva. Moj deda je bio sef te stanice davno nekada i ta stanica koja predstavlja cvor je ogromna. Mala krsna je u pitanju. Dubravica (selo kod Pozarevca, zabela) je nekada bila najveca luka u Evropi po kolicini materijala, izvozila je sljunak koji se u tom regionu masovno eksploatise. Naravno, ne postoji prava luka kakva bi bila potrebna za pretovar kontejnera i rastresitog materijala ali opet... nije losa lokacija, ili negde blize smederevu, tu bi bila malo kraca pruga. Geostrateski jeste dobra stvar imati i kanal, slazem se. Ako kinezi imaju kanal, rusima damo gasovod, jos nesto i za amerikance da nadjemo, velika je sansa da nas niko nece dirati u buduce. Mada ja mislim da su svi od nas digli ruke nakon 99 :) Sve u svemu, samo sam zeleo da iznesem svoje misljenje o zeleznici. To bi nam ujedno repariralo postojecu prugu Beograd-Nis i dalje ka Skoplju i nize...
 
aman ljudi, cela ideja kanala je potpuno operisana od bilo kakve stvarnosti...

http://www.trzisnoresenje.blogspot.ch/2 ... ubori.html

Selo spava, kanal žubori
posted by Aleksandar Stevanović at Tuesday, January 22, 2013
22Jan


Dve infrastrukturne utopije su obeležile ekonomske ideje SNS u kampanji. Prva je bila ogromna industrijska zona na Dunavu, od Beograda do Novog Sada, a druga je kanal Dunav-Velika Morava-Vardar-Egejsko More. Kako je po neimare otišla delegacija u Kinu, a javnost krenula da se interesuje za infrastrukturne tlapnje, red je nešto reći i o infrastrukturnoj naučnoj fantastici.

Prvo, naučna fantastika nije ista u svim delovima sveta. Da je u pitanju kanal koji spaja tri razvijene, uračunljive i elementarno organizovane države, koje bi ga mogle izgraditi, njime upravljati i od njega imati i nekakvu korist, ne bi to bila naučna fantastika - to bi bio projekt koji bi se možda i ostvario, verovatno nikada ne bi otplatio, ali bi se kroz nategnute gimnastike eksternih efekata mogao podvesti pod grupu koliko-toliko smislenih državnih projekata. Kako nam svi pokazatelji govore da Grčka, Firom i Srbija ne zadovoljavaju gore pobrojane uslove, onda smo žanrovski odredili projekt. Imajući u vidu da je NF, u ovom slučaju podržanr INF, blagodaran kao oblik brejnstorminga, koji daje kreativnost, a to je ono što našem društvu nedostaje u svim oblastima osim u sferi polurazbojničke preraspodele, ima smisla dati i neke argumente.

Prvi argument se odnosi na vodeni saobraćaj kao takav. Ako je nečega u Srbiji napisano na hiljade strana, a učinjeno groteskno malo, to je korpus projekata vezanih za Koridor 7, u našem narodu poznat kao Dunav. Taj Dunav, teče kako teče već vekovima, ne ište para da se njime plovi, ali avaj, od sve te silne dunavske infrastrukture skoro pa ništa, saobraćaj stagnira, a Srbija kao država nije u stanju da Dunav očisti decenijama od olupina iz Drugog svetskog rata. Logički argumenti govore da će se teško pojaviti neki novi saobraćaj i da će naša država pametnije upravljati onime što skupo plati nego onime što ne košta ništa. Ko iole poznaje taj vodeni saobraćaj zna da vreme i nije baš neki problem, par dana više-manje neće promeniti troškove prevoza koji bi umesto putanjom Egejsko More-Mramorno more-Crno more - Dunav išli kroz kanal, koji bi se, ipak morao naplaćivati pa su sve šanse da ne bi bio neka opcija. Sve i da pretpostavimo da je taj krak saobraćaja neviđeno bitan. Ako je reč o samoj privredi duž kanala, pa sve i da se ista razvije, jeftinije je obnoviti železnicu i uraditi čestitu intermodalnu luku.

I tako se kroz natuknutu železnicu stiže do realnosti. Naša država se pokazala nesposobnom u svakom pogledu kada je reč o infrastrukturi. Ako ćemo krenuti u stanje sposobnosti bolje je ići sa nečim što se meri u stotinama miliona nego odmah udariti u desetine milijardi. Zemlja koja gradi 10-ak kilometara auto puta godišnje, koja nije u stanju da obnovi više od 10 kilometara pruge godišnje i gde su svi ti poslovi specifična inženjerska tehnika izgradnje & ugradnje je očajno mesto za investiciju ovakve vrste, taman i da se svaki dan sudaraju brodovi u Dunavu.

Kada je reč o finansijama, pričati da će neko finansirati projekat koji je skuplji od svih SDU u Srbiji zajedno ili da će država koja prosi po svetu da ne bi bankrotirala još neku godinu ući u finansiranje radova reda veličina sa 10 nula u evrima je lišeno elementarne logike. Sve i da se ne vraćamo na pitanje koliki je to obim saobraćaja koji generiše prihode koji investitoru omogućavaju da ostvari normalan prinos ponderisan rizikom.

I na kraju, ne najmanje bitno. Kanal kada se napravi ište pare za održavanje. Ako je verovati našim praksama održavanja kanalske mreže u Vojvodini, mrka kapa.

A Kinezi? Pa oni imaju para što ih ne bacaju, a i kada ih bace to rade u Kini, što bi to radili u Srbiji?
Kliknite za proširenje...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh