Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.741
- Pohvaljen
- 25.861
Slikao sam kako trenutno izgleda saobraćaj u Karađorđevoj.
Ovo je mesto gde će se saobraćaj po dve, u budućnosti veoma opterećene trake, morati svesti na jednu. Sa desne strane će dolaziti sav saobraćaj budućeg Beograda na vodi (a i deo saobraćaja iza njega) i iz budućeg tunela iz pravca Dunava. Po levoj sa Brankovog mosta, iz Zemuna i Novog Beograda i iz obližnje centralne zone grada. Sumnjam da će jedna traka po smeru biti dovljna, pogotovo kako budu smanjivali saobraćaj u sve široj pešačkoj zoni centra grada.
Pogledajte prilog 18
Zatim će se problem pojaviti zbog presecanja šina jer će biti mnogih koji neće hteti da kod prelaska šina uvek ostave prazan prostor ispred sebe. Na ovoj slici kolona stoji, pa je prolaz tramvaja u oba smera blokiran.
Pogledajte prilog 17
Ovo je mesto za čekanje taksija mnoštva ljudi koji dolaze iz nekih 6 do 10 velikih brodova, iz Beton hale, i gomile šetača po keju. Dakle, skoro će stalno neko da zaustavlja taksi, kao na slici, jer ne postoji drugi blizak prevoz iz pristaništa (tramvajska stanica je dalje, dugo se čeka, i ne vodi svuda po gradu). Dakle kolona u jednoj jedinoj traci će stalno da staje. Sem ako se penju na šine i tako zaobilaze, kao na slici.
Pogledajte prilog 16
Mesto spajanja dve trake u jednu iz drugog smera. Ljudi se ladno penju na šine, voze naporedo i pokušavaju da su ubace u kolonu kasnije.
Pogledajte prilog 15
Pešački prelaz. Sa leve strane, iza kante za đubre, izlaze ne samo tramvaji nego i vozila sa parkinga na krovu Beton hale ...
Pogledajte prilog 14
... pa onda redovno seku punu linuju ovako.
Pogledajte prilog 13
Pogledajte prilog 12
Pošto im je jedna saobraćajna traka malo, mnogi bez problema idu na šine i voze po njima.
Pogledajte prilog 11
Kad dve trake treba da se smanje na jednu, nastaje trka i takmičenje, pa recimo motorciklisti skoro redovno naprave i treću dolaznu traku, tako što zaobiđu oba paralelna vozila i ubace se ispred njih. Naravno, opet vozeći po šinama. Ovo je svuda moguće i veoma lako zbog niskih ivičnjaka.
Pogledajte prilog 10
Trenutni, i to veliki problem za starije strane turiste sa brodova je kako preći ulicu?
Pogledajte prilog 9
Ne samo da mnoštvo taksista ovde pravi U zaokret da bi pokupio mušterije, nego se parče slepe ulice u nastavku velikih stepenica i okolna dvorišta koriste kao parking, pa i odatle stalno izleću kola.
Pogledajte prilog 8
Kako se ubaciti u kolonu ako je velika gužva, a šine su tako primamljive?
Pogledajte prilog 7
Drugo mesto gde tramvaj seče kolovoz.
Pogledajte prilog 6
Pešački prelaz je daleko opterećeniji nego što sam mislio. Promet pešaka ka obali i sa nje ka stepenicama je veoma veliki.
Pogledajte prilog 5
Ima mnogo vozila koja iz Bulevara Vojvode Bojovića žele u Parisku, pa moraju da čekaju iako imaju zeleno svetlo jer bi sekli kolonu iz suprotnog smera. Ovde se stvara niz opasnih situacija jer su ubacuju čim vide i veoma mali razmak u nadolazećoj koloni.
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Skretanje ka velikim stepenicama.
Pogledajte prilog 2
Pokušaj ulaska u Parisku ulicu.
Pogledajte prilog 1
Ovo je mesto gde će se saobraćaj po dve, u budućnosti veoma opterećene trake, morati svesti na jednu. Sa desne strane će dolaziti sav saobraćaj budućeg Beograda na vodi (a i deo saobraćaja iza njega) i iz budućeg tunela iz pravca Dunava. Po levoj sa Brankovog mosta, iz Zemuna i Novog Beograda i iz obližnje centralne zone grada. Sumnjam da će jedna traka po smeru biti dovljna, pogotovo kako budu smanjivali saobraćaj u sve široj pešačkoj zoni centra grada.
Pogledajte prilog 18
Zatim će se problem pojaviti zbog presecanja šina jer će biti mnogih koji neće hteti da kod prelaska šina uvek ostave prazan prostor ispred sebe. Na ovoj slici kolona stoji, pa je prolaz tramvaja u oba smera blokiran.
Pogledajte prilog 17
Ovo je mesto za čekanje taksija mnoštva ljudi koji dolaze iz nekih 6 do 10 velikih brodova, iz Beton hale, i gomile šetača po keju. Dakle, skoro će stalno neko da zaustavlja taksi, kao na slici, jer ne postoji drugi blizak prevoz iz pristaništa (tramvajska stanica je dalje, dugo se čeka, i ne vodi svuda po gradu). Dakle kolona u jednoj jedinoj traci će stalno da staje. Sem ako se penju na šine i tako zaobilaze, kao na slici.
Pogledajte prilog 16
Mesto spajanja dve trake u jednu iz drugog smera. Ljudi se ladno penju na šine, voze naporedo i pokušavaju da su ubace u kolonu kasnije.
Pogledajte prilog 15
Pešački prelaz. Sa leve strane, iza kante za đubre, izlaze ne samo tramvaji nego i vozila sa parkinga na krovu Beton hale ...
Pogledajte prilog 14
... pa onda redovno seku punu linuju ovako.
Pogledajte prilog 13
Pogledajte prilog 12
Pošto im je jedna saobraćajna traka malo, mnogi bez problema idu na šine i voze po njima.
Pogledajte prilog 11
Kad dve trake treba da se smanje na jednu, nastaje trka i takmičenje, pa recimo motorciklisti skoro redovno naprave i treću dolaznu traku, tako što zaobiđu oba paralelna vozila i ubace se ispred njih. Naravno, opet vozeći po šinama. Ovo je svuda moguće i veoma lako zbog niskih ivičnjaka.
Pogledajte prilog 10
Trenutni, i to veliki problem za starije strane turiste sa brodova je kako preći ulicu?
Pogledajte prilog 9
Ne samo da mnoštvo taksista ovde pravi U zaokret da bi pokupio mušterije, nego se parče slepe ulice u nastavku velikih stepenica i okolna dvorišta koriste kao parking, pa i odatle stalno izleću kola.
Pogledajte prilog 8
Kako se ubaciti u kolonu ako je velika gužva, a šine su tako primamljive?
Pogledajte prilog 7
Drugo mesto gde tramvaj seče kolovoz.
Pogledajte prilog 6
Pešački prelaz je daleko opterećeniji nego što sam mislio. Promet pešaka ka obali i sa nje ka stepenicama je veoma veliki.
Pogledajte prilog 5
Ima mnogo vozila koja iz Bulevara Vojvode Bojovića žele u Parisku, pa moraju da čekaju iako imaju zeleno svetlo jer bi sekli kolonu iz suprotnog smera. Ovde se stvara niz opasnih situacija jer su ubacuju čim vide i veoma mali razmak u nadolazećoj koloni.
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Skretanje ka velikim stepenicama.
Pogledajte prilog 2
Pokušaj ulaska u Parisku ulicu.
Pogledajte prilog 1