Karađorđeva ulica

[relja]

zexland » 25 May 2019 10:54 pm[/url]":16wu9dm9]

relja » 25 May 2019 03:19 pm[/url]":16wu9dm9]

zexland » 25 May 2019 10:24 am[/url]":16wu9dm9]

relja » 25 May 2019 08:26 am[/url]":16wu9dm9]

Drakche » 25 May 2019 05:44 am[/url]":16wu9dm9]Tacno je, evo poredjenja, neko je fotkao sa mosta sa iste tacke.

Dozidati još po dva sprata, što bi se i najverovatije i uradilo da nije došlo do rata (isto je rađeno i u Karađorđevoj).

Na sta da dodas jos dva sprata? Na ovu trulez ? Pa to bi moralo sve da se ojaca i armira okolo sa stubovima. Ili se rusi i pravi novo ili se postojece vraca u originalno stanje, trece ne postoji.

E moj Zeks. Od tebe ovako nešto nisam očekivao.
Odakle ti da je trulež? Tada su se zgrade zidale od opeke sa predimenzionisanim temeljima i zivomima jer se pretpostavljalo da će se u jedno trenutku doziđivati spratovi.

Evo ti primeri:
Karađorđeva 3 - imaš na jednoj od prethodnih strana stanu iz Službenog lista Grada iz 2012, zgrada iz 19. veka je dozidana 1928. u palatu
Zatim:
http://beobuild.rs/kre%C4%87e-obnova-fa ... p2649.html
Karađorđeva 23 - takođe iz 19. veka, dozidana 3 sprata 1932. Ko bi rekao?
Karađorđeva 43, do mosta - isti slučaj: iz 1870., a dozidani spratovi 1923.
Stara zgrada Narodne banke.
Pola Knez Mihailove...
Tvoja omiljena zgrada, kuća Dimitrija Avakumovića na Terazijama, je takođe dozidana između dva rata. i
Tako da, razmisli malo pre nego što tako reaguješ. Zgrade su nekada imale pristojne fasade, to može da se rekonstruiše, a doziđivanje bi bilo u opštu korist.

Relja poredis neuporedivo,a i to ako su sve navedene zgrade dozidane ne znaci apriori da su i ove spremne za dozidjivanje...prva stvar.

Druga stvar, ne moze nista da se rekonstruise jer su to sve privatni stanovi ciji su vlasnici na svoju ruku upropastili skoro sve prozore i fasade...to vidi svako, pritom je prva zgrada do one moderne i nadzidana za pola metra. Sta to treba da znaci da grad treba njihove sklepotine i nelegalne prepravke da vraca u izvorno stanje? Naravno da ne. A tek znajuci kako ovde ide sa nadogradnjama mozes misliti na sta bi to licilo. Izvini ali nekad se zaista zapitam da li zivimo u istom gradu...

Dragi moj Relja, kasno je ovde za bilo kakvu nadogradnju, ovo sve treba pod mac sem one roze na cosku i onda bi dobili pristojan front zgrada ka reci, opet kazem uz vrlo pazljivo biranu arhitekturu novih zgrada.

Nazalost ispade da je jedino Spanska kuca sacuvala donekle originalni izgled.

Takodje, Sluzbeni list grada sam vrlo detaljno procitao, i (ukoliko si ti detaljno citao) mozes videti da ce skoro ceo taj blok imati novogradnju (Pariska i to parce Karadjordjeve).

Prvo, ne poredim neuporedivo. Dajem primere doziđivanja zgrada po Beogradu iz istorije i prakse - pozitivne prakse.
Za sada ne vidim razlog da se ove ne dozidaju, tehnički ili bilo koji drugi. Stare zgrade su doziđivane i za vreme vlasti SPO, zar ne?
Stanje zgrade će svakao oceniti neko kompetentan, ne može se odmah tvrditi da su "trulež", kako ti kažeš.


Drugo, to "nisu sve privatni stanovi". Na brzinu sam gledao, lep je dan, ne bih da ga baš trošim na ovakve stvari
Nisam gledao katastar, pogledao sam na belim stranama, na broju 3 (ova- najgabaritnija) ima samo jedan tel. broj fizičkog lica, ba br. 5 - niko, na br. 7 - 6 brojeva, na br. 9 - 2, na br 11 - niko. Na celom potezu 3-13 - samo 11 telefonskih brojeva na imena fizičkih lica, kako bih rekao gledajući sa ulice, najverovatnije u dvorištima. Ostalo su sve firme. A i ne vidim zašto je to bitno.
Zašto spominješ fasade kada je ideja da se zgrade nadzidaju za dva-tri sprata. Odakle ti taj podatak da su "stanari upropastili" fasade? Zar nisu po celom gradu propadale fasade od 1944? Upropastilo ih je vreme i propadale su zato što nisu postojali ustanovljen sistem i obaveza o njihovom održavanju. Zar nije Grad prihvatio da ih sve obnovi? Fasade su ovde poslednja stvar.

Grad bi morao da bude investitor, mogao bi da bude suinvestitor, mogao bi samo da obezbedi dozvole nekom trećem.
A i kada bi bio investitor, ne bi morao da finansira iz budžeta jer sama lokacija je dovoljna garancija višestruke dobiti da bi se dobio i isplatio komercijalni bankarski kredit. Mogli su da zatvore i isele glavnu železničku stanicu, a ne mogu da dozidaju 5 postojećih zgrada?

Kuća nije "španska", aman. Neko ju je tako "brendirao" da bi pogurao neku svoju ideju. Jedini trag o bilo čemu "španskom" je pismo čitaoca "Politici" koji se priseća da je u tog zgradi jedno vreme bilo nekoliko soba izdvojenih kao karantin za ljude koji su dolazili u Beograd. I taj čovek pogrešno navodi da je "kuća tako nazivana zbog porekla bolesti". Toliko o tome, ni bolest nije dobila naziv po "svom poreklu" jer je harala po skoro celom svetu, nego zato što su o njoj pisale novine u neutralnoj Španiji dok je ostatk Evrope bio malo zauzet I svetskim ratom. Vest je potekla odatle kao "jedna vest iz Španije" i otud i ime.

I na kraju, vidi se da baš nisi pažljivo pročitao Službeni list, je u njemu se spominju Karađorđeva i Pariska, ti spominješ Karđorđevu i Parisku a ove kuće su Braće Krsmanović. Ја pretražih ceo dokument, ne znam gde si ti tu video Braće Krsmanovića, u njemu se blok o kojem pričamo ne spominje.

Da li je ovo opet situacija poput onog tvog rendera mosta?

 

[Zuma]

Pronašao sam dobru sliku pre devastacije zgrade i istorijske podatke o takozvanoj "Španskoj kući" (nadimak po karantinu zbog „španskog gripa” iz 1. svetskog rata), pa evo sve na jednom mestu, da se ne zagubi.

Ime: Mislim da je najbolje zvati je zgrada "Srpskog brodarskog društva"

- Pre 66 godina „Jugoslovensko rečno brodarstvo“ (JRB) dobilo je od grada Beograda bivšu zgradu Srpskog brodarskog društva, koja se nalazi na desnoj obali Save, ispod Brankovog mosta - podseća Požeg. - Beograđani to zdanje veoma lako danas prepoznaju, jer je jedina velika kuća ispod mosta koja nema krov, već godinama, i puštena je da tako propada.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... e-zaborava

Zdanje iz 19. veka

Španska kuća podignuta je oko 1880. godine kao ugaona palata sa podrumom, prizemljem i spratom, oblikovana u duhu akademske arhitekture 19. veka. U vreme zidanja bila je jedna od najreprezentativnijih objekata u ovom delu Savske padine. Zgrada je korišćena za potrebe pristaništa. Posle Prvog svetskog rata u objektu je bio smešten i Muzej rečnog brodarstva, podaci su Dokumentacionog centra gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Nameru da objektu vrate muzejsku namenu imala je firma Jugoslovensko rečno brodarstvo koja je kancelarije u Braće Krsmanović zakupljivala desetak godina sve do 2003. godine. To im nije pošlo za rukom, a Muzej rečnog brodarstva napravili su u njihovoj poslovnoj zgradi u Ulici kneza Miloša.

Kuća je nacionalizovana 1960. godine, a četiri godine kasnije prešla je pod okrilje Poslovnog prostora opštine Savski venac. Pre pet godina (Zuma: 2012. ?) tadašnji zakupac planirao je da Špansku kuću pretvori u hotel ali je odustao. Jedan od razloga bio je taj što su se pojavili naslednici starih vlasnika koji tu nekretninu potražuju.
http://www.politika.co.rs/sr/clanak/394 ... nskoj-kuci

Otkud „španska” kuća u Beogradu

Posle iscrpnog prikaza istorijata savamalske kuće u Ulici braće Krsmanović 2, koja pripada celini „Stari Beograd”, autor napisa „Kuća arhitekture u španskoj kući” („Politika” od 20. decembra 2017) na kraju navodi da ni od koga nije mogao dobiti odgovor kako je ova zgrada prekrštena u špansku kuću. A odgovor leži u teškim i tragičnim događajima s kraja Prvog svetskog rata.

Upravo na mestu današnjeg Brankovog mosta, kod malih stepenica, bio je pristan putničkih brodova iz svih podunavskih luka tadašnjih austrougarskih zemalja. Pojavom i epidemijom pegavog tifusa 1915. godine, okupacione vlasti su u pomenutoj zgradi, pored carinsko-pasoške kontrole odredile i nekoliko soba za karantinsku kontrolu prispelih putnika. Kada je krajem Prvog svetskog rata, u iscrpljenoj i ratom razorenoj Evropi buknula velika epidemija gripa, po svom poreklu nazvana „španskim gripom” ili „španskom groznicom”, cela zgrada je pretvorena u karantin. Mnogi od pacijenata nisu izašli iz „španske kuće”, kako je narod odmah nazvao. Oni koji su bili toliko imućni, mogli su naći spas u hotelu „Srpska kruna”, plaćajući smeštaj i danonoćnu negu bolničarki.

Pamćenje me dobro služi, jer mi je o svom boravku u tom karantinu pričao otac, koji je kao član Đačkog dobrovoljačkog kora pri Vrhovnom štabu vojske Srbije zarobljen u Nišu, a potom kao maloletnik sa 16 godina preko Crvenog krsta vraćen iz zarobljeništva u Austriji.

Kako je „španska” kuća, kao zaštićeni deo Savamale predviđena za objekat kulture, smatram opravdanim da se jedna odaja renoviranog objekta pretvori u spomen-sobu Srpskom lekarskom društvu, kako bi se sačuvao od zaborava ovaj bolni deo naše istorije i sećanje na one koji nisu preživeli taj strašni karantin.

Borivoj B. Milaković,
dipl. inž. geol. Beograd
http://www.politika.rs/sr/clanak/400563 ... u-Beogradu

 

[Zuma]

Evo i stare slike obale (sigurno posle 1943.) i zgrada o kojima se sada priča, verovatno bivših magacina za robu sa brodova. Ne vidim kakvu vrednost oni mogu da imaju pa ih tobože treba čuvati.

 

[neven_k]

I jel ima jos neko ko predlaze rusenje? Sramoto beobuildska.

 

[Zuma]

Nisam znao da je tako stara. Rušenje bi svakako bilo za žaljenje, ali kad ponovo razmislim, i dalje smatram da bi dugoročno posmatrano korist po grad bila bitno veća ako bi smo je žrtvovali. I pre rata su planirali da ruše ceo taj potez uz samu reku. Samo je slučajno ostala. Imam gomilu starih novinskih članaka gde se piše o raznim kotraverzama i planovima za Savsku obalu. Treba razumeti da će i pešački i automobilski saobraćaj po obalskoj zoni biti drastično veći, za to se MORA napraviti dovoljno prostora, a zgrada je već skoro potpuno devastirana. Trebalo bi je praviti maltene ispočetka. Po Karađorđevoj će prolaziti saobraćaj iz ogromnog i zbog lokala i TC-a popularnog Beograda na Vodi, saobraćaj iz novog tunela sa još ogromnijeg budućeg naselja uz Dunav, pa saobraćaj sa novog proširenog mosta sa Novog Beograda, pa zatim saobraćaj iz budućeg stambenog kompleksa Beko na ušću, uz Kalemegdan, pa zatim ogromna automobilska poseta okolini buduće veoma proširene pešačke zone Knez Mihajlove i okolnih ulica. Na sve te automobile će se dodati i ogroman pešački saobraćaj uz obalu od Kalmegdana, Beton hale, prostaništa, Promende BNVa, Ade. Treba razumeti da za sve to jednostavno NEMA mesta. Ja već sada teško prelazim preko pešačog prelaza ispod Brankovog mosta bez obzira na postojanje semafora. Često morate na silu da krenete ispred i između vozila, pa tek onda stanu, čak i kad im je crveno. Uopšte ne mogu da zamislim kako će bitio kasnije.

Znači, zaista mi je žao ove zgrade, ali mislim da zbog važnijih problema ipak mora da se ruši kao što je i bilo planirano tokom uređenja obale 1936. i kasnije. Naravno, samo ako "strani partner BNV-a", ko god da je, ne namerava da u ovom potezu uz samu obalu pravi druge zgrade, inače je rušenje besmisleno.

 

[Drakche]

Ne mogu zgrade iz starog jezgra grada da se zrvuju da bi vozaci imali veci komfor (ili koji god da je razlog, stigli brze..). To se vise ne nigde radi.
Za 50 godina ce automobili kakve znamo, mozda, otici u istoriju, pa cemo se kajati sto smo rusili autenticne zgrade zarad vise prostora za automobile.

Na promenadi, eventualno, ima mesta za jednu traku u jednom smeru (ako se sklone sine), a ul. Brace Krsmanovic moze isto biti jednosmerna, ali u suprotnom pravcu. Ove dve trake bi se spoljile ispod mosta, Spanska kuca ostaje. Ovo nije savrsena regulacija saobracaja, ali ni ne treba da bude. Stari gardovi su takvi kakvi su.

 

[Zuma]

Kad se u budućnosti ukinu automobili kakve danas znamo, zameniće ih nešto drugo (električne rolšue?) i PEŠACI u bar istom broju, a svakako u daleko većem broju. Određeni intenzitet protoka ljudi ne možeš ukinuti ni smanjiti, ma kakve metode kretanja oni koristili. Pa će opet biti gužva. Ovo je centralna turistička i rekreativna zona grada, a obale, pogotovo desna Savska, će biti fokus i glavna privlačna tačka čitavog Beograda. Zamisli Knez Mihajlovu na obali. Biće tako i još mnogo gore. Horde turista u "party city"-ju, kako će glasiti reklame po čitavom svetu. NIJE MOGUĆE to smestiti u bedna 3 ili 4 metra upotrebljivog javnog prostora koliko ostaje po BNV planovima. A moralo bi ako se do kraja ne ukloni čitav niz starih lučkih zgrada uz obalu, pa i ova. To su već uradili uzvodno, treba nastaviti nizvodno, kao što je bilo planirano. Ceo BNV koncept takve obale je katastrofalno pogrešan, i o tome ovde pričam već godinama.

 

[dejjan]

Kompletan BNV ometa saobraćaj, a ne samo ta jedna kuća koja je od obale udaljena više nego nove zgrade.

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

 

[Zuma]

Pa nije, ako ne računamo Savanovu koja je kao privremena. Nego je tačno jednako rastojanje. Ustvari, oni su rastojanje do vode upravo ovde i uzeli kao meru širine čitave buduće Savske obale. Uzeli su poziciju "Španske kuće" i njoj susednih zgrada, dodali širinu dva koloseka, pa koliko je ostalo od te tačke do ivice stuba Brankovog mosta, taćno su toliko odlučili da je dovoljno da bude svuda na Savskoj obali. Tako je pozicija stare zgrade iz 1880 tih, koja je zbog funkcije morala da bude blizu vode, i koja je trebala da se ruši još pre rata zato što su još onda odlučili da smeta, zbog pohlepe onih koji su pravili plan za BNV odredila širinu čitave naše buduće obale bar za sledećih 100 godina. Iako je na svim drugim mestima bilo daleko više mesta, a i ova zgrada se odavno planirala za uklanjanje.

 

[Krstaja]

Samo sam hteo svima da čestitam mali jubilej, nek nam je nazdravlje 6 meseci radova za celih 500m puta.

 

[Саша]

Данас поподне:

 

[gishko]

Hoće li preko tramvajskih baštica sigurno ići kamena kocka (ona veća?). Nekako su mi plitki ovi ivičnjaci i za onu manju kaldrmu, a kamoli za onu veću (ako se uzme u obzir i podloga izmedju kamena i betonske osnove.

 

[direktor]

I ti bijeli ivicnjaci izgleda nisu granitni ....

 

[Prcha]

Jako sporo napreduju radovi u ovoj rekontrukciji, nije mi jasno zasto ovako odugovlace.

 

[Дошљак]

Иста екипа ради Карађорђеву и мост на Ади. Очигледно је мост сада приоритет.

 

[dziggy]

Ova bastica ide direkt u stub mosta

 

[Zuma]

Pa tunel kroz stub, na njemu je sve ionako već odavno pripremljeno. Tačno se vidi portal tunela :lol:

 

[relja]

Ali sa ovom naranžastom su omašili više nego ni na i jedoj drugoj fasadi u gradu.

 

[партибрејкер]

Ове уџерице стварно изгледају одвратно. Или надзидати или срушити

 

[ink]

партибрејкер » 01 Jun 2019 11:51 am[/url]":5t6zjkxg]Ове уџерице стварно изгледају одвратно. Или надзидати или срушити

S obzirom na šta sve imamo u gradu, ove udžerice meni ne ulaze ni u spisak od 100 najružnijih beogradskih prizora.

 

[Дошљак]

Чак и у самој Карађорђевој има брдо објеката који више руже.

 

[Captain]

Ti kućerci u Karadjordjevoj nisu sami po sebi toliki problem. Mene mnogo vise uznemirava taj nesklad (zgrada od 4 sprata, pa dvospratna kuca, pa prizemna baraka, prazan plac, pa opet zgrada od 4 sprata). Takodje, pogled sa reke kvari i brdo koje se vidi odmah iza tih kuća, a koje ove više zgrade ipak prikrivaju, i ustvari zato i mislim da nikako ne treba ostaviti niske objekte tu. A i realno gledano svi ti manji objekti nemaju nikakav veliki znacaj za ovaj grad.

I prilično sam siguran, da kada bude završena ova rekonstrukcija, da će zainteresovanost nekih budućih investitora biti sigurno veća nego što je to bilo ranije, za tranzitnu Kradjordjevu.


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[spatiotecte]

Tu bi trebale sve zgrade da budu iste visine, na taj način bi se uskladio ulični front ka reci i delovalo bi mnogo urednije nego ovo stanje krezube ulice.

 

[Дошљак]

Како који. Мени је баш симпатично што се види брдо. Ако негде треба градити и рушити то је у низу између Карађорђеве 23 и 31, као и између 31 и 37. Дужа зграда бр. 19 и краћа до ње бр. 21 са само једним спратом би могле да добију још један спрат у истом стилу, таман и да се висински уједначе са бр. 23 и да се сакрије калкан те зграде. Остају спорне само зграде ближе мосту са само једним спратом, бр. 37 и 39, које би могле да добију чак и по 3-4 спрата да се изједначе са низом до моста (41 и 43). Мада се мени чинило као боље решење да се бројеви 37 и 39 сруше и на њиховом месту направи дупликат броја 41.

 

[dejjan]

Kome smeta brdo, ima celu Vojvodinu.

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk