Šta je novo?

Karađorđeva ulica

Izvor: Beobuild.rs

Konkurs za novu zgradu ansambla "Kolo"
Pogledajte prilog 3
Objavljivanjem rezulatata okončan je otvoreni javni arhitektonski konkurs za idejno rešenje nove zgrade ansabla “Kolo”, prvog specijalizovanog scenskog prostora za umetničke igre u zemlji. Konkurs koji je raspisan u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda obuhvata jednu od najistakuntijih lokacija u starom jezgru Beograda, u Karađorđevoj ulici 13, pa samim tim zaslužuje posebnu pažnju javnosti. Na predmetnom prostoru u Karađorđevoj ulici nekada se nalazila “Đumrukana”, carinarnica koja je zbog svojih prostranih hala bila i prvi teatar u Beogradu. Izgrađena još 1835. godine, bila je jedan od prvih javnih objekata izgrađenih u Beogradu nakon Drugog srpskog ustanka. Zgrada je uništena tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine, ali zbog istorijskog značaja planovi za ovaj prostor dugo su razmatrali i mogućnost potpune rekonstrukcije objekta "Đumrukane". Problemi sa kapacitetima starog objekta, kao i njegove male estetske vrednosti bili su argumenti protiv rekonstrukcije, a prema uslovima ovog konkursa autorima je ostavljena sloboda da kreativno osmisle sećanje na srušeni objekat. Zbog toga je i najveći broj pristiglih radova išao ka rešenjima savremenih karakteristika, a ostaje utisak da je ovaj aspekat konkursa gotovo zanemaren u pristiglim rešenjima.

Pored lokacije stare Đumrukane (Zona 1), obuhvat ovog konkursa uključuje i susednu parcelu u Karađorđevoj 15-15a (Zona 2), koja je u ovom slučaju predmet anketne provere kapaciteta lokacije za još jedan, kompatibilian objekat kulture. Treba napomenuti da se u okviru Zone 2 planira novo stepenište za vezu Karađorđeve ulice sa Kosančićevim vencem, a usvojenim PDR-om uz novo stepenište planiran je kosi lift – funikular. Prošle godine održan je i konkurs za idejno rešenje gradske galerije na Kosančićevom vencu, a prvonagrađeno rešenje izradio je biro ARCSV, jedan od nagrađenih učesnika i na ovom konkursu.

Autori su imali različite pristupe oblikovanju objekta i svaki od prva tri nagradjena rešenja ima svoje prednosti i mane. Činjenica da se lokacija priprema za objekat kulture dobra je vest, a sa budućim scenama za umetničke igre simbolički se vraća teatar u Savsko pristanište. Na konkurs je do predviđenog datuma pristiglo 17 radova, a na sastanku održanom prošlog vikenda žiri je doneo odluku o nagrađenim i otkupljenim radovima. Žiri su činili prof. Mihailo Timotijević, dipl.inž.arh., predsednik žirija ispred Društva arhitekata Beograda, Vladimir Dekić, direktor ansambla “Kolo”, Marko Stojčić, glavni urbanista Beograda i arhitekte Anđela Karabašević i Zoran Radojčić, predstavnici Društva arhitekata Beograda.

Prva nagrada vredna 1.000.000 dinara dodeljena je arhitektonskom studiju “Zabriskie d.o.o.” iz Beograda, a tim ovog biroa činili su arhitekte Milka Gnjato, Ivan Zuliani, Ivica Marković, Fedor Jurić, Martina Milošević i Dušica Plazinčić, uz stručne saradnike dr Dragana Novkovića, dipl.inž.elekt., Ane Dajić, M.A. etnolog antropolog, dr Miodraga Grbića, mast.inž.arh., Vladimira Lalickog, dipl.inž.arh. i Maje Đorđević, dipl.inž.pejzaž.arh.

Prvonagrađeno rešenje iz arhitektonskog studija "Zabriskie" glavni adut predstavilo je kroz izuzetno fleksibilan scenski prostor, koji stvara mogućnost niza različitih formi prezentacije i organizacije nastupa. Istaknuta karakteristika ovog idejnog rešenja je i otvorena scena kao još jedna atrakcija koja dodatno afirmiše javnu funkciju i kulturni sadržaj.

Druga nagrada u vrednosti od 600.000 dinara dodeljena je arhitektonskom studiju ARCSV i autorima arh.Branislavu Redžiću, arh.Draganu Ivanoviću, arh.Zoranu Milovanoviću, arh.Suzani Tisovec, arh.Milici Tasić, arh.Dušanu Miloševu i arh.Nevenki Redžić. Konsultant za konstrukciju bio je inž.Sreto Kuzmanović, dok su stručni doprinos u akustici dali inž.Miomir Mijić i inž.Dragana Šumarac Pavlović.

Druga nagrada otišla je rešenju koje se kontekstualno oslanja na planiranu galeriju na Kosančićevom vencu, pre svega u materijalizaciji enterijera i korišćenju opeke na fasadi objekta. Rad studija ARCVS karakterišu prostrane i ozelenjene krovne terase, koje predstvaljaju novi javni prostor kao produžetak Kosančićevog venca.

Treća nagrada u iznosu od 300.000 dinara dodeljena je radu autorskog tima koji su činili Miloš Jokić, m.arh., Tijana Mačkić, m.arh., Dušan Nikolić, m.arh., Nikola Gjorgjievski, m.arh. i mast.pejzž.arh. i urbanizma, kao i saradnici Stefan Ilić, m.arh. i Milan Savović, b.arh.

Treća nagrada dodeljena je grupi autora, koji su jedini od nagrađenih timova zaista pokušali da ispune zahtev konkursa da rešenje ima jasnu asocijativnu vezu sa starim objektom i funkcijom. Niz lučnih otvora na prednjoj i bočnoj fasadi zapravo su elementi koji treba da podsećaju na arkadu nekadašnje Đumrukane, čime je ovo rešenje vrlo elegantno ispunilo jedan od važnijih uslova.

Pored tri nagrađena rešenja, izvršen je otkup još tri rada u vrednosti od 100.000 dinara.

U prilogu pogledajte nagrađene radove sa nedavno okončanog arhitektonskog konkursa za novu zgradu čuvenog ansambla “Kolo”.

Prva nagrada:
03_ZABRISKIE_zgrada%20kolo.jpg


Druga nagrada:
ARCVS_3_cam-cosak.jpg


Treca nagrada
001b%20pogled%20iz%20drona.jpg


Otkup 01
Pogledajte prilog 2

Otkup 02
Pogledajte prilog 1

Otkup 03
 
Ponavlja se isti problem u većini novih projekata. Ma koliko ti projekti uzeti sami za sebe imali određene i u ovom slučaju nemale vrednosti, njihovo uklapanje u okolinu i poštovanje kulturnog i urbanističkog nasleđa grada je nikakvo. Kao da se prema istoriji našeg grada odnosimo sa potpunim prezirom, da smatramo da je sve što je prošlo sasvim beznačajno, toliko novi projekti apsolutno blage veze nemaju sa urbanističkim kontekstom u kome se nalaze. Gleda se SAMO interes vlasnika i ništa više. Već znamo kako izgleda i kako se u okolinu starog dela grada uklapa "Beograd na vodi", ili kako se "Skyline Belgrade" uklapa u predratnu arhitekturu Kneza Miloša, a sada se opkoljava i samo staro srce grada, Beogradska tvrđava i njena okolina. Naprimer K-Distrikt ispod samog Kalemegdana, ova izbušena kocka na slici u Pariskoj, a sada još i ovo u Karađorđevoj.

Zar je toliko nevažno da je Đumrukana bila jedan od prvih velikih javnih objekata izgrađenih od tvrdog materjala u Beogradu nakon Drugog srpskog ustanka? Davne 1835. godine, 32 godine pre oslobođenja Beograda od Turaka, u sasvim drugog eri Srbije i istorije ovog naroda? Pri čemu je u pitanju ne samo za Beograd ogromna starost ove zgrade, ili njen sada veoma zanimljiv izgled sa kolonadama, nego i jasna politička namera koja je stajala iza gradnje na ovom prostoru. Da se polako osniva novi, Srpski deo grada, izvan dometa Turskih topova sa tvrđave, i to upravo u zaleđu rečne luke, glavnog transportnog koridora u to vreme. Što znači i početak ekonomskog snaženja koje je takođe bilo preduslov potpunog oslobađanja. Uz tadašnju prosvetiteljsku i patriotsku ulogu pozorišta. Pa čak i sama funkcija carinarnice i za ljude i za robu. Svi znameniti ljudi i putnici onoga vremena su kroz nju morali proći. Kao i sasvim bukvalno svi stanovnici grada kroz sada namerno sakrivenu glavnu kapiju Beograda na Trgu Republike. Zar nam je čak i sve TO toliko nevažno? Zašto nije zahtevano da se makar fasada sa kolonadama verno obnovi i ugradi u novo rešenje kao obavezan deo?

Evo šta je napisao sam Goran Vesić

Obnova Karađorđeve vraća i Đumrukanu

Zgrada Đumrukane trebalo bi da podseća Beograđane i goste na mesto gde su igrane prve pozorišne predstave, ali na toj sceni igraće se folklorne predstave iz cele Srbije

Grad Beograd, u znak sećanja na Đumrukanu, prvo beogradsko pozorište, promenom urbanističkih planova tu lokaciju u narednim mesecima proglašava javnim prostorom namenjenom kulturi. Odmah potom, objavljujemo tender za projektovanje Đumrukane koji treba da bude zgrada sa elementima stare, ali i novim prostorom. Podsećaće Beograđane i naše goste na mesto gde su igrane prve pozorišne predstave, ali će dobiti i novu namenu. Na toj sceni igraće se folklorne predstave iz cele Srbije da bi sve veći broj turista koji dolaze u našu zemlju mogao konačno da vidi srpski folklor čije se „Srpsko narodno kolo” nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska. Tako će se obnovom Karađorđeve i vraćanjem starog sjaja toj ulici vratiti i Đumrukana. Mnogo toga se promenilo za skoro dva veka od kako je prva zgrada sagrađena, ali i tada i sada, na Savskom pristaništu, pristaju brodovi kojima dolaze naši gosti i kojima je Karađorđeva ulica prvi susret sa našim gradom. Zato smo Karađorđevu ulicu odlučili da uredimo. Prvo smo zabranili tranzitni kamionski saobraćaj, pa ukinuli železničku prugu, potom uredili sve fasade, pomerili ulicu prema reci i obezbedili široke trotoare i pjacete ispred zgrada da bismo sada krenuli sa obnovom Đumrukane i izgradnjom javnog lifta koji će prevoziti građane do rekonstruisanog Kosančićevog venca i nazad. Tako se planski menja Beograd koji postaje grad za ljude i koji se seća svoje prošlosti.

http://www.politika.rs/sr/clanak/437743 ... -Dumrukanu
Stara panorama grada sa reke.

19-(2).jpg


Rušenje Đumrukane

19-(4).jpg


A evo šta se SADA gradi odmah pored tvrđave i kako se to uklapa sa okolinom.

01.jpg

pariska-830x0.jpg

CYMERA_20170619_134319.jpg


Zar ponovo?

file.php


Usput, probajte da ofarbate ovo prednje staklo u drugu boju. NE u ovu Public Relations maskirnu boju očigledno uzetu kao prosek okolne boje na slici, tako da se zgrada na sada već uobičajenom renderu za naivne što manje ističe. Pa pogledajte kako će ONDA sve zajedno izgledati. Takođe, da ne bude neki tobožnji prizor pri "zalasku Sunca".
 
Да не улазим у конкурсна решења која су бледа, али опет се поставља питање шта градити на слободним парцелама у старим деловима града ако не модерно?

Скопље 2014?
 
Па, зашто би обнова историјског здања срушеног у рату имала икакве везе са Скопљем 2014?

Зар су послератна обнова Варшаве, или недавна поновна изградња оне протестантске цркве у Дрездену срушене кад и Ђумрукана - пандани Скопљу 2014?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677808#p677808:2d8glj7c je napisao(la):
stf » 07 Nov 2019 09:34 am[/url]":2d8glj7c]Да не улазим у конкурсна решења која су бледа, али опет се поставља питање шта градити на слободним парцелама у старим деловима града ако не модерно?

Скопље 2014?
Kombinaciju novog i starog. "Moderno" može biti realizovano na mnogo različitih načina. Spolja treba da dominiraju, ali da zaista dominiraju, vizuelni elementi starih fasada, možda tek sa naznakama skladno uklopljenih novih estetika, a unutrašnjost može da bude po želji. Bez agresivnih vizuelnih razlika i namernih, velikih kontrasta. Osnovni princip treba da bude da se ne sme dozvoliti da novi objekti svojim izgledom degradiraju doživljaj, estetiku i nameravani efekat koji su trebale da ostave okolne stare fasade. A to uvek zavisi i od okoline tih starih zgrada. Novo ne sme da uništava staro. I taj princip daje dozvoljenu meru razlikovanja novih fasada i pročelja novih zgrada od starih koje ga okružuju.
 
(Severni) makednoci su mogli da rekonstruišu predratne reprezentativne zgrade uništene u zemljotresu 1963.
Ali, izgleda da je bilo važnije da se stvori novi identitet...
 
stf":2a8jqzuo je napisao(la):
Да не улазим у конкурсна решења која су бледа, али опет се поставља питање шта градити на слободним парцелама у старим деловима града ако не модерно?

Скопље 2014?


Treba graditi nešto što se uklapa u okruženje i u skladu sa istorijom.
Nije to isto kao Skoplje, jer su oni prosto izmisli istoriju i sagradili zgrade od stiropora zarad svojih antičkih mitova.
Nas uzor trebaju biti Francuzi koji ulažu milijarde evra u obnovu Notr Dama, a ne grade novu modernu staklenu katedralu da odgovara potrebama i stilom novom dobu?...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677606#p677606:32xf4xib je napisao(la):
Igor » 06 Nov 2019 02:24 pm[/url]":32xf4xib]I vi zaista mislite da će ovo biti realizovano. Ne zaboravite da nije počela izgradnja Terazijske terase, gradske galerije na Kosančićevom vencu, filharmonije u bloku 13, itd.

"Beograd na vodi", pa i TC Rajićeva te demantuju.


A ako je nekome i dalje nejasno kako je ikome palo na pamet da projektuje i podigne "Staklenac" na Trgu republike - e, evo, isto kao ovo na mestu Đumrukane.


Kada ovo prođe, "rupe" u Karađorđevoj će popuniti slične zgrade, i najvetovatnje će nadvisiti ove postojeće...puzajuće divljaštvo.
Ovaj hotel "Porto" je u celoj priči još i pozitivna stvar.
(I zašto se hotel u Beogradu zove "Porto"... što ne "Benfica" ? :) )
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677792#p677792:8k4g88or je napisao(la):
Igor » Чет Нов 07, 2019 6:57 am[/url]":8k4g88or]Izvor: Beobuild.rs

Otkup 02
Pogledajte prilog 1

Игоре, да нема можда мало боља резолуција овог плана? Чини ми се да су овде пројектовали обнову старе Ђумрукане. Значи размишљало се у у том правцу, али жири изгледа воли кичасту тзв. индустријску по мени чист турбо фолк ала Стакленац-тржни центар у Ломиној-Карићеви пројекти архитектуру.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677809#p677809:yod5f3w2 je napisao(la):
Пантограф » 07 Нов 2019 09:43 am[/url]":yod5f3w2]Па, зашто би обнова историјског здања срушеног у рату имала икакве везе са Скопљем 2014?

Зар су послератна обнова Варшаве, или недавна поновна изградња оне протестантске цркве у Дрездену срушене кад и Ђумрукана - пандани Скопљу 2014?
Не говорим ја о самој Ђумурукани која је требала да се обнови. Говорим о осталим парцелама на којима су уџерице. Пошто видим да се у том правцу шири дискусија.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677814#p677814:yod5f3w2 je napisao(la):
Zuma » 07 Нов 2019 09:51 am[/url]":yod5f3w2]
Kombinaciju novog i starog. "Moderno" može biti realizovano na mnogo različitih načina. Spolja treba da dominiraju, ali da zaista dominiraju, vizuelni elementi starih fasada, možda tek sa naznakama skladno uklopljenih novih estetika
Са овиме се у потпуности слажем. Модерна интерпретација старих визуелних елемената фасаде. :kk: Могли би да пробамо да нађемо неки такав пример на нету.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677816#p677816:yod5f3w2 je napisao(la):
Dart » 07 Нов 2019 09:58 am[/url]":yod5f3w2]
Treba graditi nešto što se uklapa u okruženje i u skladu sa istorijom.

Да али шта је то?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677828#p677828:2p3rtqod je napisao(la):
stf » Чет Нов 07, 2019 10:14 am[/url]":2p3rtqod]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677814#p677814:2p3rtqod je napisao(la):
Zuma » 07 Нов 2019 09:51 am[/url]":2p3rtqod]
Kombinaciju novog i starog. "Moderno" može biti realizovano na mnogo različitih načina. Spolja treba da dominiraju, ali da zaista dominiraju, vizuelni elementi starih fasada, možda tek sa naznakama skladno uklopljenih novih estetika
Са овиме се у потпуности слажем. Модерна интерпретација старих визуелних елемената фасаде. :kk: Могли би да пробамо да нађемо неки такав пример на нету.

Овако нешто можда?

CYMERA_20170622_152622.jpg
 
Ne, nikako. Novo je previše agresivno, a i celina je krajnje haotična. Ne postoji ni jedna vrsta unutrašnjeg sklada svih ovih elemenata koju mogu da uočim. Više liči na neozbiljno poigravanje, na farsu, kao da deca slažu kockice.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677830#p677830:1nfyu8tt je napisao(la):
Дошљак » 07 Nov 2019 10:17 am[/url]":1nfyu8tt]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677828#p677828:1nfyu8tt je napisao(la):
stf » Чет Нов 07, 2019 10:14 am[/url]":1nfyu8tt]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677814#p677814:1nfyu8tt je napisao(la):
Zuma » 07 Нов 2019 09:51 am[/url]":1nfyu8tt]
Kombinaciju novog i starog. "Moderno" može biti realizovano na mnogo različitih načina. Spolja treba da dominiraju, ali da zaista dominiraju, vizuelni elementi starih fasada, možda tek sa naznakama skladno uklopljenih novih estetika
Са овиме се у потпуности слажем. Модерна интерпретација старих визуелних елемената фасаде. :kk: Могли би да пробамо да нађемо неки такав пример на нету.

Овако нешто можда?

CYMERA_20170622_152622.jpg


E vidiš, ovo je em primer uspešnog uklapanja, em jedinstven primer da je, nakon završetka izgradnje brutalističke zgrade na Terazijama greška bila uočena i ispravljena.
Ali - jedinstven primer.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677816#p677816:1qomha1v je napisao(la):
Dart » 07 Nov 2019 08:58 am[/url]":1qomha1v]
stf":1qomha1v je napisao(la):
Да не улазим у конкурсна решења која су бледа, али опет се поставља питање шта градити на слободним парцелама у старим деловима града ако не модерно?

Скопље 2014?


Treba graditi nešto što se uklapa u okruženje i u skladu sa istorijom.
Nije to isto kao Skoplje, jer su oni prosto izmisli istoriju i sagradili zgrade od stiropora zarad svojih antičkih mitova.
Nas uzor trebaju biti Francuzi koji ulažu milijarde evra u obnovu Notr Dama, a ne grade novu modernu staklenu katedralu da odgovara potrebama i stilom novom dobu?...

To je zato sto imaju jos uvek jaku ekipu zastitara koja je naucena da vrednuje nasledje, ako sa beogradskog arh.fakulteta izadje 2 studenta godisnje od 200 koliko ih upise, koji nije poprimio gej ideologiju rukovodstva fakulteta (a fakultet drzi gej lobi, to je opste poznato) i koji se odupreo ispiranju mozga IDEOLOGIJOM kojom ispiraju mozgove studenata profesori koji su dobili pozicije preko veze, situacija bi mozda i bila malo drugacija. Prosecan student je tamo ucen da bude sto ekscentricniji, ispad van konteksta je kul, i sasvim opravdan ako je ideja dobra, ispad iz konteksta se vrednuje kao hrabrost i odlucnost, a kontekst se NIKAD ne vrednuje. Dovoljno je samo proctati imena ucesnika ovih konkursa i sve je jasno.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677774#p677774:1ct47i8k je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » Чет Нов 07, 2019 1:58 am[/url]":1ct47i8k]Да се постави нешто на месту Ђумрукане, још и некако, али затворити падину у потпуности, (...)
Слажем се! Кад гог видим падину испод КВ према Карађорђевој помислим на степенице сличне Шпанским у Риму - широке и развијене, с одмориштима, терасама и неометеним погледом на реку.



[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677780#p677780:1ct47i8k je napisao(la):
Giorano Angelo » Чет Нов 07, 2019 2:51 am[/url]":1ct47i8k]Конкурс, давне 1975. године...
file.php

Ето где је било много боље место за пасарелу - од Пристаништа па поред Великих степеница. И један пешачки прелаз и семафор мање преко улице. Ближе трамвајској станици и лакшем и лепшем прелазу на Калемегдан преко Јелисаветиних степеница.
 
Pogledajte kako ove fotografije dobro dočaravaju vrevu i ambijent jedne "poslovne" lučke ulice starog Beogada. Pored Đumrukane je kafana i Hotel Kragujevac. Kliknite za veću rezoluciju.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
timthumb.php

 
Zar je toliki problem da se fasada kopira, a unutra napravi moderan prostor?

Da li je u pitanju neki kompleks nekih arhitekti (ljudi) da moraju da naprave nešto što se razlikuje i što štrči od okruženja?
 
Joj, evo, sada ću vam doneti žito i crninu da upotpunimo atmosferu.

Iz posta u post se uopšte ni ne diskutuje o prvonagrađenom rešenju s konkursa, već se standardno ponavlja mantra "joj, fuj, staklo, čelik, moderno, bljak", i tako u krug.

Arhitekte koje su učestvovale na konkursu nisu krive što je Goran Vesić lažov i što ga mi ne volimo. U konkursnoj dokumentaciji je lepo pisalo da se ne zahteva rekonstrukcija Đumrukane, već "simbolička rekonstrukcija", i učesnici konkursa su se rukovodili takvim uputstvima.

Zgrada je sasvim korektna i ne može se porediti sa Staklencom (osim što, jelte, ima stakleni fasadu) - svedena je, transparentna, nenapadna i gabaritima se lepo uklapa u poznatu nam vizuru Kosančićevog venca (tako da nema ni govora o nekakvom poređenju sa Beogradom na vodi). Pritom podrazumeva značajnu rekonstrukciju i proširenje Velikih stepenica, čime se dobija ne samo adekvatniji prilaz reci iz Gornjeg grada, već i atraktivni javni prostor uporediv npr. sa Španskim trgom u Rimu koji je neko već pomenuo. Pored Velikih stepenica, svim konkursnim rešenjima je predviđeno probijanje još jednog stepenišnog prilaza Kosančićevom vencu, a i krov zgrade ansambla "Kolo" je stavljen u funkciju javnog vidikovca, i u nekoj boljoj budućnosti bi, zajedno sa Redžićevom gradskom galerijom, učinio samu padinu primamljivim i upotrebljivim javnim prostorom.

Prva i manja zamerka se odnosi na to, što je uprkos izuzetnoj funkcionalnosti koju nudi prvonagrađeni rad, zgrada, čini se, preambiciozna za potrebe Ansambla "Kolo". Istina je da naše narodne igre, koje se nalaze i na UNESCO listi, u kulturnoj ponudi grada nemaju ni približno adekvatno mesto kakvo zaslužuju, ali opet nisam siguran da li im je neophodna zgrada o kakvoj bi mnoga beogradska pozorišta, pa i druge scenske umetnosti, trenutno mogla samo da sanjaju.

Druga i osnovna zamerka je to što se, kao što je i Igor već pomenuo, ovaj objekat nikada neće izgraditi. Relja je upotrebio "Staklenac" i "Navodni Beograd" kao argument za suprotan stav, valjda u nameri da dokaže da ešto što je njesra uvek nađe svoj put do realizacije u ovom gradu, ali prvo - objekat nije njesra, a drugo, i tu se prave te početničke logičke greške - "Staklenac" i "Navodni Beograd" su komercijalni objekti namenji valjanju love, a javni objekti su u ovom gradu decenijama u startu osuđeni na smrt. Izlizaću tastaturu podsećanem na Gradsku galeriju Chapter I (Trg Republike), Gradsku galeriju Chapter II (Kosančićev venac), Muzej grada Beograda (Resavska), Centar za promociju nauke (Blok 39), Filharmoniju (Blok 13), Muzej Nikole Tesle (Pokojna centrala Snaga i svetlost), Muzej nauke i tehnike (Podrekin projekat za aneks ka GSP-u), Narodni muzej (Rakočevićev, pa zatim i Lojaničin projekat dogradnje od kojih se odustalo), Opera (od Trga, preko Ušća, Starog sajmišta, pa nazad do Trga), SANU (aneks u Đure Jakšića gde je sada parking), Zvezdara teatar (nova zgrada na mestu stare)... Gotovo za sve ove javne objekte smo prethodnih decenija gledali konkurse, rendere, prikaze, makete, najave... i ništa! Nikada ništa nije realizovano. Poslednji javni objekat izgrađen iz temelja u ovom gradu je Arena kojoj je za to bilo potrebno 15 godina!

Inače, zanimljivo je podsetiti se kada je jedan forumaš arhitekta (koji nije sa Arhitektonskog fakulteta, nije gej, i dokazano nije drugosrbijanac :D) forumu ponudio svoju viziju ove lokacije, koja je takođe podrazumevala izgradnju kaskadnog javnog objekta savremene arhitekture, dobijao je masovne aplauze ovde prisutnih. Pa, evo i sad, kuka se nad predloženim rešenjem, a istovremeno se sa setom gleda na nerealizovani konkurs iz 70-ih koji je podrazumevao rušenje svih objekata ispod Kosančićevog venca i izgradnju bulevarčine sa dve pasarele preko nje... samo da nije staklo i čelik :roll:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677850#p677850:1u6vr2rk je napisao(la):
Zuma » Чет Нов 07, 2019 11:17 am[/url]":1u6vr2rk]Pogledajte kako ove fotografije dobro dočaravaju vrevu i ambijent jedne "poslovne" lučke ulice starog Beogada. Pored Đumrukane je kafana i Hotel Kragujevac. Kliknite za veću rezoluciju.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
timthumb.php


file.php

file.php

file.php

To je прави дух старог Београда, а не фалсификат калдрме на Тргу или још јефтинији фалсификат бандера са фењерима по Косанчићевом венцу.
 
Tek sada vidim 3. mesto i zalim sto ovo makar nije pobedilo jer je upravo ovde prikazana vesta stilizacija kolonade stubova i vidi se da je stara zgrada Djumruka bila inspiracija.

001%20Glavni%20ulaz%20-%20Karadjordjeva.jpg


001b%20pogled%20iz%20drona.jpg


Ali opet mislim da je cela prednja originalna fasada Djumruka mogla itekako da se uklopi sa modernim resenjem iza. Velika je steta sto je i stari Hotel Kragujevac stradao te 1944. godine...izgubili smo citavu ambijentalnu celinu i sada placamo cenu za to jer imamo ljude koji uvek daju pogresne odluke i ne slusaju gradjane.
 
Толико је једноставно решење - обновити зграду у изворном облику (а зашто да не?), или, евентуално, учинити као са ЈДП-ом (не треба да тражимо по нету, имамо у свом граду).

Не треба нити Стакленац, нити Дом омладине, нити Сава-мали центар за ансамбл Коло. Какве су то само глупости!
 
(разапните ме на крс' боли ме .I. јер сам против свих)

која год од ова три решења да се изграде су боља од садашњег стања:



[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=677809#p677809:1oru7zbt je napisao(la):
Пантограф » 07 Нов 2019, 09:43[/url]":1oru7zbt]Па, зашто би обнова историјског здања срушеног у рату имала икакве везе са Скопљем 2014?

Зар су послератна обнова Варшаве, или недавна поновна изградња оне протестантске цркве у Дрездену срушене кад и Ђумрукана - пандани Скопљу 2014?

(иако је Панта у праву) на ово слободно заборавите. нисмо ни достигли тај цивилизацијски ниво. нити ћемо га икада достићи
 
Homere, bar što se mene tiče, ja sam jasno rekao:

"Ma koliko ti projekti uzeti sami za sebe imali određene i u ovom slučaju nemale vrednosti, njihovo uklapanje u okolinu i poštovanje kulturnog i urbanističkog nasleđa grada je nikakvo."

Dakle, samo rešenje mi se uzeto samo za sebe ustvari dopada, ali najzad moramo zaustaviti uništavanje ambijentalnih celina i našeg nasleđa. Molim te, reci mi gde to u Beogradu postoji još stariji ili još istorijski važniji deo grada? Jer, ako OVDE strogo ne čuvamo gradsko nasleđe i ambijent koji bi ono trebalo da stvara, pa gde onda TREBA tako da se ponašamo? Jer to onda verovatno znači da ne treba nigde da čuvamo nasleđe, i da ustvari pravimo sasvim nov Beograd pošto smo mi, baš sada, eto, najpametniji, pa najbolje znamo šta budućim generacijama treba i ne treba ostaviti.
 
Vrh