Onaj spajz u prolazu je pravi pokazatelj koliko grad brine o turizmu. Dzaba im bilo kakvo obogacivanje ponude pre nego sto se napravi master plan i definise turisticka ponuda: sta ima da se vidi, gde, kako tamo dovesti turiste i gde ih smestiti dok borave u gradu. Nista od toga trenutno ne postoji, i zato neka se niko ne cudi zasto u posetu Beogradu dolaze samo backpackeri i penzioneri u prolazu.shmeksi":bmjd0776 je napisao(la):
Kako obogatiti turisticku ponudu Beograda?
- Začetnik teme Nenad
- Datum pokretanja
jovanovm
Advanced
Ja sam za nazive ulica na cirilici I latinici... ostavimo sa strane cinjenicu da je drzava ustavno obavezna da to obezbedi srpski jezik nije obavezan i jedini medijum komunikacije za sve gradjane ove zemlje, brate, lakse je strancima... Isto i sa autobuskim stanicama... I treba malo popularizovati mesta van Beograda, turisticke autobuse, itd itd...
bigvlada
Advanced
Turizam nije uspeo da postane jedna od najznačajnijih naših izvoznih delatnosti
Glavni problem loša privatizacija hotela i slabi putevi
Autor: S. Stanimirović | Foto:g. sivački | 30.09.2008. - 05:00
Uprkos tome što je turizam proglašen za razvojnu šansu Srbije, više je nego očigledno da je zapao u krizu. Naša zemlja nikada nije bila neka evropska top-destinacija, ali za nama su ipak vremena koja mnogi pamte kao zlatno vreme srpskog turizma.
Turistička organizacija Srbije saopštila je da se u Srbiji trenutno odmara oko 30.000 turista, što je na istom nivou kao prošle godine u ovo vreme! Broj stranaca je simboličan, bez obzira na to što je ovu godinu obeležio niz manifestacija od kojih su neke, poput „Evrosonga“, imale i planetarne razmere. Nešto, dakle, ne štima.
„Blic“ je ranije razgovarao s predstavnicima države u turizmu, odgovor se svodio na manje-više opšta mesta - nikada nismo bili turistička sila, broj gostiju stagnira, ali broj noćenja raste, itd...
U turističkim agencijama koje se bave dovođenjem stranih turista u Srbiju nerado govore o ovoj temi, kao da ne žele nikome da se zamere, ali zato u prvi plan ističu njihove poslovne rezultate.
Mile Đurić, koji je radio na rukovodećim mestima u velikim sistemima kao što su „Geneks Kopaonik“, „Atlas“, „Putnik“, „Sintelon“, „Jat ervejz“, ali i kao nezavisni ekspert za turizam u Samarkandu, Alma Ati, Meksiku i Evropskoj agenciji za rekonstrukciju i razvoj, kaže za „Blic“ da su tri problema ključ čije rešenje otvara vrata nekakvoj perspektivi u turizmu. To su privatizacija hotela, nepostojanje ministarstva turizma i očajna infrastruktura.
- Od turizma u Srbiji trenutno živi više od sto hiljada ljudi, ali mi nemamo jasnu politiku šta od turizma hoćemo. Nemamo jasno određenje Vlade, veliki je raskorak između školskog sistema i stvarnih potreba, neophodno je obrazovanje ljudi na terenu i jasna zakonska regulativa - kaže Đurić.
Bez obzira na to što postoji nekoliko uglednih turističkih agencija i pojedinaca u Srbiji koji su veliki profesionalci i entuzijasti, oni su ipak u tome usamljeni jer nema državne potpore. Turizam je sveden na jedan sektor, neophodan je jak ministar koji će da stoji iza svih planova koji su sada mrtvo slovo na papiru.
Po Đuriću, nebezbedni putevi, nepoverenje lokalnog stanovništva, ružan utisak o zemlji domaćinu koji stranci stiču još na graničnom prelazu i problematična privatizacija takozvanih smeštajnih kapaciteta samo su delić u moru onoga što ne valja.
- Hotele kupuju i otvaraju ljudi koji imaju kapital ali se bave nečim što nema blage veze sa turizmom. Umesto edukovanih i iskusnih menadžera, na rukovodeće pozicije postavljaju svoju decu i rođake. Osoblje je priča za sebe. Ali kada je reč o ljubaznosti, otidite na bilo koje mesto koje ima veze sa sektorom usluga i uverićete se da zaposlenima nedostaje svih pet ključnih fraza: dobar dan, dobro nam došli, izvolite, hvala i dođite nam opet. Dokle god se to ne promeni, govorićemo o krizi turizma - objašnjava Đurić.
Naš sagovornik, inače, kao jedno od rešenja za odličnu promociju Srbije, pod uslovom da su mnogi od problema bar delimično rešeni, vidi u takozvanom senior turizmu koji je okrenut sredovečnim gostima, mahom dobrostojećim penzionerima iz inostranstva. Oni bi trebalo da budu prva ciljna grupa, jedna fina kategorija turista, vrlo zahvalna, koja voli komfor, pasivni odmor, ali i aktivnije sadržaje poput golfa, jahanja i tenisa.
- U svetu su hit brzi odmori koji podrazumevaju bogate sadržaje, ali i jeftine avio-letove. Druga ciljna grupa su mladi turisti, dakle deca ovih starijih koji dobru sliku Srbije kao turističke destinacije mogu na njih da prenesu pod uslovom da su zadovoljni. To je najbolja reklama - smatra Đurić.
Škola trube u Guči
Ako od Guče želimo da napravimo u svetu prepoznatljivu marku, onda nije dovoljno svu energiju uložiti u festival koji traje nekoliko dana. Zanimljiv je Đurićev predlog.
- U Guči treba otvoriti evropsku školu trube i seoskog turizma uz brojne prateće sadržaje. To treba da bude turistički proizvod par ekselans koji će da traje bar deset meseci godišnje.
Strategija na papiru
Prema strategiji razvoja turizma Republike Srbije prioritet treba da imaju sledeći turistički proizvodi: gradski odmori, poslovni i kongresni turizam, kružne ture, nautika, spa i velnes, planine i jezera i seoski turizam. Razvojna Agencija za turizam trebalo je da bude strateški imperativ u iniciranju i razvoju projekata kako bi Srbija postala konkurentna na turističkom tržištu, ali od toga za sada nije bilo ništa.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=58904
Glavni problem loša privatizacija hotela i slabi putevi
Autor: S. Stanimirović | Foto:g. sivački | 30.09.2008. - 05:00
Uprkos tome što je turizam proglašen za razvojnu šansu Srbije, više je nego očigledno da je zapao u krizu. Naša zemlja nikada nije bila neka evropska top-destinacija, ali za nama su ipak vremena koja mnogi pamte kao zlatno vreme srpskog turizma.
Turistička organizacija Srbije saopštila je da se u Srbiji trenutno odmara oko 30.000 turista, što je na istom nivou kao prošle godine u ovo vreme! Broj stranaca je simboličan, bez obzira na to što je ovu godinu obeležio niz manifestacija od kojih su neke, poput „Evrosonga“, imale i planetarne razmere. Nešto, dakle, ne štima.
„Blic“ je ranije razgovarao s predstavnicima države u turizmu, odgovor se svodio na manje-više opšta mesta - nikada nismo bili turistička sila, broj gostiju stagnira, ali broj noćenja raste, itd...
U turističkim agencijama koje se bave dovođenjem stranih turista u Srbiju nerado govore o ovoj temi, kao da ne žele nikome da se zamere, ali zato u prvi plan ističu njihove poslovne rezultate.
Mile Đurić, koji je radio na rukovodećim mestima u velikim sistemima kao što su „Geneks Kopaonik“, „Atlas“, „Putnik“, „Sintelon“, „Jat ervejz“, ali i kao nezavisni ekspert za turizam u Samarkandu, Alma Ati, Meksiku i Evropskoj agenciji za rekonstrukciju i razvoj, kaže za „Blic“ da su tri problema ključ čije rešenje otvara vrata nekakvoj perspektivi u turizmu. To su privatizacija hotela, nepostojanje ministarstva turizma i očajna infrastruktura.
- Od turizma u Srbiji trenutno živi više od sto hiljada ljudi, ali mi nemamo jasnu politiku šta od turizma hoćemo. Nemamo jasno određenje Vlade, veliki je raskorak između školskog sistema i stvarnih potreba, neophodno je obrazovanje ljudi na terenu i jasna zakonska regulativa - kaže Đurić.
Bez obzira na to što postoji nekoliko uglednih turističkih agencija i pojedinaca u Srbiji koji su veliki profesionalci i entuzijasti, oni su ipak u tome usamljeni jer nema državne potpore. Turizam je sveden na jedan sektor, neophodan je jak ministar koji će da stoji iza svih planova koji su sada mrtvo slovo na papiru.
Po Đuriću, nebezbedni putevi, nepoverenje lokalnog stanovništva, ružan utisak o zemlji domaćinu koji stranci stiču još na graničnom prelazu i problematična privatizacija takozvanih smeštajnih kapaciteta samo su delić u moru onoga što ne valja.
- Hotele kupuju i otvaraju ljudi koji imaju kapital ali se bave nečim što nema blage veze sa turizmom. Umesto edukovanih i iskusnih menadžera, na rukovodeće pozicije postavljaju svoju decu i rođake. Osoblje je priča za sebe. Ali kada je reč o ljubaznosti, otidite na bilo koje mesto koje ima veze sa sektorom usluga i uverićete se da zaposlenima nedostaje svih pet ključnih fraza: dobar dan, dobro nam došli, izvolite, hvala i dođite nam opet. Dokle god se to ne promeni, govorićemo o krizi turizma - objašnjava Đurić.
Naš sagovornik, inače, kao jedno od rešenja za odličnu promociju Srbije, pod uslovom da su mnogi od problema bar delimično rešeni, vidi u takozvanom senior turizmu koji je okrenut sredovečnim gostima, mahom dobrostojećim penzionerima iz inostranstva. Oni bi trebalo da budu prva ciljna grupa, jedna fina kategorija turista, vrlo zahvalna, koja voli komfor, pasivni odmor, ali i aktivnije sadržaje poput golfa, jahanja i tenisa.
- U svetu su hit brzi odmori koji podrazumevaju bogate sadržaje, ali i jeftine avio-letove. Druga ciljna grupa su mladi turisti, dakle deca ovih starijih koji dobru sliku Srbije kao turističke destinacije mogu na njih da prenesu pod uslovom da su zadovoljni. To je najbolja reklama - smatra Đurić.
Škola trube u Guči
Ako od Guče želimo da napravimo u svetu prepoznatljivu marku, onda nije dovoljno svu energiju uložiti u festival koji traje nekoliko dana. Zanimljiv je Đurićev predlog.
- U Guči treba otvoriti evropsku školu trube i seoskog turizma uz brojne prateće sadržaje. To treba da bude turistički proizvod par ekselans koji će da traje bar deset meseci godišnje.
Strategija na papiru
Prema strategiji razvoja turizma Republike Srbije prioritet treba da imaju sledeći turistički proizvodi: gradski odmori, poslovni i kongresni turizam, kružne ture, nautika, spa i velnes, planine i jezera i seoski turizam. Razvojna Agencija za turizam trebalo je da bude strateški imperativ u iniciranju i razvoju projekata kako bi Srbija postala konkurentna na turističkom tržištu, ali od toga za sada nije bilo ništa.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=58904
Beogradu bih dobro došao jedan gradski akvarijum. :kk: :kk: :kk: ...ko Budimpešti.
,,Beograd je sada kao Budimpešta pre deset godina,, izjavio je nedavno neki poslanik EU-a.
To je po nama dobra vest, jer se sama Madjarska zahvaljujući prestonici nalazi medju 10. najpopularnijih turističkih država sveta.
Idemo napred.
,,Beograd je sada kao Budimpešta pre deset godina,, izjavio je nedavno neki poslanik EU-a.
To je po nama dobra vest, jer se sama Madjarska zahvaljujući prestonici nalazi medju 10. najpopularnijih turističkih država sveta.
Idemo napred.
Ambassador
Advanced
Beograd je kao Budimpešta 1893, sledeće godine počinjemo da gradimo metro!_Wuk_":vfj7btdm je napisao(la):
Samo su oni prvu liniju izgradili za dve godine..
Naravno da smo predaleko. Predaleko smo od svakog grada koji ima dobro, da ne kazem zdravorazumski iskoriscen prostor do reke. Beograd bi trebalo da sto vise uci iz iskustva gradova slicne velicine, polozaja, budzeta... Nekad ne tako velike stvari cine stvari sasvim lepsim. Dovoljno je da se priobalje bar redovno odrzava i da se odvuku oni krsevi od brodova kako bi stranci i sa reke mogli da bace pogled na drugu obalu, a ne samo sa Kalemegdana. A ovo za konje i metro je obicna glupost, evo slike prvog budimpestanskog metroa, jasno se vide kontaktni vod i lire.boris73":301f14bv je napisao(la):
Polako ljudi. U Budimpestu je u prethodnih skoro 20 godina ulozeno basnoslovno puno novca, sto iz fondova EU, sto FDI.
Sa druge strane, Budimpesta je uvek bila "grad na vodi" i u dosluhu sa time se i razvijala. Beograd tu tradiciju vec odavno vise nema, a sve ono sto sledi (Savski amfiteatar itd.) je "vestacko" i naknadno stvaranje grada na rekama.
Hamburg recimo tek sada u svom najuzem centru izlazi na reku, projekat je poceo 2005. godine! Zasto? Zato sto su se tada tek stvorili uslovi, sto ekonomski sto realno.
Sa druge strane, Budimpesta je uvek bila "grad na vodi" i u dosluhu sa time se i razvijala. Beograd tu tradiciju vec odavno vise nema, a sve ono sto sledi (Savski amfiteatar itd.) je "vestacko" i naknadno stvaranje grada na rekama.
Hamburg recimo tek sada u svom najuzem centru izlazi na reku, projekat je poceo 2005. godine! Zasto? Zato sto su se tada tek stvorili uslovi, sto ekonomski sto realno.
Прво да пријавим да сам спојио ову тему са Ненадовом о туризму и угоститељству пошто је ова заживела, иако је Ненадова по мени имала бољи наслов, но добро.
А сада...
„Трандафиловић” претворен у парфимерију
У башти поред старог платана биће изграђен кафић, а на спрату некадашњег боемског бисера ресторан брзе хране, најавио је јуче Ђорђе Аврамовић, директор „Три грозда”
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Trandafilovic-pretvoren-u-parfimeriju.sr.html
Љутитој Татјани бих за почетак поручио да не купује у маркету
А сада...
„Трандафиловић” претворен у парфимерију
У башти поред старог платана биће изграђен кафић, а на спрату некадашњег боемског бисера ресторан брзе хране, најавио је јуче Ђорђе Аврамовић, директор „Три грозда”
извор Политика
Уместо боемског бисера ДМ маркет Фото Л. Вулетић
Донедавно пуна башта познатог боемског бисера, ресторана „Трандафиловић”, јуче је била пуста, а уместо сталних посетилаца за кафанским столовима гостовао је само покоји жути лист, опао са старог платана. Врата, кроз која се из чувеног врачарског ресторана стизало до баште, зазидана су, а иза њих ни трага коцкастим столовима, са још коцкастијим столњацима. Ту је сада модерни ДМ маркет.
Велика продавница која подсећа на парфимерију отворена је недавно, иако је општина Врачар донела решење да извођачи обуставе радове. Док су Врачарци тврдили да иза жутих тапета налепљених на излоге неимари и даље раде претварајући кафану у маркет, Ђорђе Аврамовић, директор „Три грозда”, објашњавао је да ће наставити уређење када им стигну неопходне дозволе. Међутим, још једна у ланцу ДМ продавница отворена је у чубурском боемском стецишту, а иако је најављивано да ће ту бити и ДМ кафе, цео простор претворен је у маркет. Аврамовић је, међутим, објаснио да ће кафић ипак бити изграђен и то у башти популарно названог „Транде”, а оно што досад није помињао јуче је најавио: да ће на спрату објекта бити изграђен ресторан брзе хране. На констатацију да у општини Врачар сматрају да извођачи радова нису имали дозволе да зазидају врата и отворе улаз из Макензијеве улице, Аврамовић је питао: „Не знам шта им значе та врата?”
– Ма вратићемо све у првобитно стање, али касније, сада иде зима и само би направили промају. Свакодневно сам у контакту са надлежнима из општине Врачар и не знам зашто позивају новинаре – пита Аврамовић.
Ђорђе Беламарић, члан врачарског Општинског већа, подсетио је да је општина донела решење за обуставу радова, што није учињено и да је наложила да се објекат врати у пређашње стање. То значи да би улаз у ДМ маркет из Макензијеве морао да буде зазидан и отворена ранија два са стране.
– Власници и закупци „Трандафиловића” се нису жалили на ово решење. Нису тражили издавање урбанистичких услова од градског Секретаријата за урбанизам, нити захтев за пренамену „Трандафиловића”. У оквиру текућег одржавања имали су право да га окрече, замене сијалице, али не и да зазидају врата и мењају изглед објекта. Не можемо им, међутим, забранити да кафану претворе у маркет и кафе, ако пробију пређашње улазе. Зато смо и послали захтев Скупштини града да на неки начин дефинишу који су то објекти значајни за грађане и заштите их од модернизације, да се више не деси да најстарији маркет у југоисточној Европи постане салон аутомобила, а чувени „Трандафиловић”, парфимерија – нагласио је Беламарић.
За очување традиције и традиционалних вредности у граду залаже се, каже, Врачарка Татјана Миленковић, иако ју је, како признаје, екипа „Политике” јуче пресрела на путу ка ДМ-у.
– Купујем у новом маркету, у „Трандафиловић” нисам ишла, али сам поносна што га је Врачар имао и нипошто није било потребно заменити га продавницом. Жао ми је што многи делови града који су били обичајне светиње, гази дух модерних времена. „Трандафиловић” је један, а ДМ-ова, „Лилија” и сличних продавница има на сваком кораку. Ко бре ово дозвољава, доста више уништавања – љутито је истакла Миленковићева и запутила се ка ДМ-у.
Д. Јокић
[објављено: 06.10.2008]
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Trandafilovic-pretvoren-u-parfimeriju.sr.html
Љутитој Татјани бих за почетак поручио да не купује у маркету
Prestonica ima najbolji promotivni film
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/be...jbolji_promotivni_film.39.html?news_id=142850
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/be...jbolji_promotivni_film.39.html?news_id=142850
1. Zabraniti paljenje.
2. Sankcionisati paljenje.
Ne znam da li ste primetili da u Srbiji stalno nešto gori, gde god da se okrenete. Kad dolazite avionom, kolima, brodom, vozom, svuda neki dim. Proputovao sam celu Evropu, a samo Srbi pale sve oko sebe. To hitno mora da se zaustavi.
2. Sankcionisati paljenje.
Ne znam da li ste primetili da u Srbiji stalno nešto gori, gde god da se okrenete. Kad dolazite avionom, kolima, brodom, vozom, svuda neki dim. Proputovao sam celu Evropu, a samo Srbi pale sve oko sebe. To hitno mora da se zaustavi.
creme-nadlle
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.09.2007.
- Poruke
- 525
- Pohvaljen
- 631
E, ovaj plan u dve tacke je dobar.
jednostavan, razumljiv, izvodiv.
jednostavan, razumljiv, izvodiv.
Четвртак, 20. новембар 2008.
Представљена Стратегија развоја туризма Београда
линк http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1330813
Представљена Стратегија развоја туризма Београда
извор Беоинфо
линк http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1330813
Беч туристички узор Београду
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Bech-turistichki-uzor-Beogradu.sr.html
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Bech-turistichki-uzor-Beogradu.sr.html
jovanovm
Advanced
Ambiciozan, ali realan plan. Pozdravljam razmisljanje, posebno o stvaranju pesacke zone oko Gardosa. Zemun mora da dobije mnogo vise publiciteta, to je jedan od najlepsih delova Beograda...
jovanovm
Advanced
Ne mogu to da kazem, ja sam proponent programa Velikog Beograda.... samo se nadam da ovi iz Haga sad to ne citaju... 
<<<Dabic
<<<DabicZadržati goste što duže u Zemunu
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/zadrzati_goste_sto_duze_u_zemunu.39.html?news_id=146427
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/zadrzati_goste_sto_duze_u_zemunu.39.html?news_id=146427
Ноћ стегнутог каиша
Дочек Нове године на једној бини, и бар 30 одсто јефтинији него лане
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Noc-stegnutog-kaisha.sr.html
Дочек Нове године на једној бини, и бар 30 одсто јефтинији него лане
извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Noc-stegnutog-kaisha.sr.html
Avalu bi oživela žičara i ZOO vrt - Strategijom razvoja turizma u Beogradu razrađeni detalji uređenja izletišta
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/207072
Izvor: eKapija01. 12. 2008. | 09:58
Umesto što više liči na opustelo izletište, Avala bi mogla da se pretvori u privlačno turističko područje. Nova Strategija razvoja turizma u Beogradu do detalja predviđa kako bi Avala mogla da se oživi.
Prema predlogu Strategije razvoja turizma Beograda, koji je osmislio tim Instituta ekonomskih nauka, na teritoriji Avale i okolnih sela Beli Potok, Zuce i Brđani mogao da se izgradi veliki tranzitno - turistički centar, ali pre svega moraju da se završe neki već započeti projekti.
- Potrebno je prvo da se završi deo obilaznice od Orlovače do autoputa Beograd - Niš, ali i servisni put, paralelan sa autoputem, koji bi prolazio ispod obilaznice. Takođe, neophodno je uraditi kanalizaciju, sanirati močvarne terene i regulisati zavojničku reku. Tek tad bi stekli osnovni uslovi za početak radova - objašnjava urbanista i prostorni planer Slobodan Mitrović, član tima Instituta ekonomskih nauka.
Motelski kompleks pored puta
Avala i sad predstavlja ekološku zonu i memorijalni kompleks, ali kad bi se ispunili navedeni uslovi imala bi mogućnost da postane jedan od najatraktivnijih turističkih centara Beograda.
- Po jednoj od ideja, pored samog puta, koji bi bio paralelan sa autoputem, izgradio bi se motelski etno kompleks "Srbija". Za putnike u prolazu tu bi se nalazio auto kamp, kao i autobioskop. Sem toga, bili bi izgrađeni i sportski tereni, termo akvatički kompleks sa termalnim vodama, kao i mega market. Takođe, od tog kompleksa bi se žičarom ili šinskim vozilom moglo doći do vrha Avale, gde bi se sagradio ski poligon ili hala i dečji zabavni centar - kaže Mitrović.
Osim na samoj Avali i delu pored puta, i u podavalskim selima Zuce, Brđani i Beli Potok nalazili bi se odgovarajući ugostiteljski sadržaji.
- Vodene površine bile bi prilagođene za ribolov i kupanje, a bilo bi mesta i za gerijatrijski centar i lovni kompleks sa ZOO vrtom. Takođe, po celom kompleksu bi bile urađene i biciklističke staze - kaže Slobodan Mitrović.
Korist za celu Srbiju
Beograd predstavlja najznačajniji turistički centar u našoj zemlji i praktično svi putevi prolaze kroz njega, pa su koristi od ovog projekta višestrane.
U tranzitno - turističkom kompleksu "Avala" bi se prezentovale specifičnosti svih gradova duž autoputa sa kojima bi se turisti sreli, pa svoju korist u ovom projektu može imati cela Srbija. Takođe, to bi mogla da bude prilika i za ulaz inostranog kapitala, pošto se mogu predstaviti i Bugarska, Tusrka i Grčka, koja inače već učestvuje u finasiranju autoputa E-75 – priča Mitrović.
Konačnu reč daje Skupština
Da bi ideja turističkog oživljavanja Avale mogla da se realizuje potrebno je da Strategiju podrži Skupština grada, a zatim da se uradi i urbanistički plan za taj deo Beograda.
- Novim urbanističkim planom zemljište će biti proglašeno građevinskim i moći će da se raspiše tender. Samim tim pojaviće se veliki broj zainteresovanih investitora, koji bi bili voljni da ulože novac u ovaj projekat - objašnjava Slobodan Mitrović.
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/207072
OK, dakle:
-motelski/etno kompleks
-autokamp
-autobioskop
-sportski tereni
-termo akvatički kompleks sa termalnim vodama
-mega market
-žičara ili šinsko vozilo
-ski poligon ili hala i dečji zabavni centar
-gerijatrijski centar i lovni kompleks sa ZOO vrtom
Tačno šta ostaje od Avale? Mislim, sve i da samo pola ovoga uleti.... Fuj...
-motelski/etno kompleks
-autokamp
-autobioskop
-sportski tereni
-termo akvatički kompleks sa termalnim vodama
-mega market
-žičara ili šinsko vozilo
-ski poligon ili hala i dečji zabavni centar
-gerijatrijski centar i lovni kompleks sa ZOO vrtom
Tačno šta ostaje od Avale? Mislim, sve i da samo pola ovoga uleti.... Fuj...
bigvlada
Advanced
Novim Statutom grada predviđeno 16 turističkih organizacija
Zaboravljene lepote prigradskih opština
Autor: B. S.
Turizam u rubnim gradskim opštinama gotovo da i ne postoji, a Beograđani godinama nemaju gde da odu na izlete. Tek poneki turista svrati do Vinče ili u Surčin. Novi Statut Beograda predviđa da bi prestonica mogla da dobije 16 turističkih organizacija. Tako bi brže i efikasnije mogao da se razvija turizam u tim sredinama - Surčin zbog Save, Grocka zbog Vinče i starog jezgra, Zemun zbog Dunava, Voždovac zbog Avale, Palilula zbog Kovilova i Debelog blata, Obrenovac zbog industrije.
- Na taj način svako će brinuti o ponudi svog kraja, a mi ćemo pomagati koliko možemo - kaže Jasna Dimitrijević, direktor Turističke organizacije Beograd.
Mogućnost osnivanja turističkih organizacija nije doneta zbog centralnih gradskih opština, jer se tu turizam razvija zahvaljujući mnogobrojnim hotelima. Rubne opštine, međutim, imaju ponudu koju treba objediniti i predstaviti gradu. Beograđani sve više idu na izlete u Vojvodinu, jer je ponuda glavnog grada skromna, a rubne opštine imaju puno potencijala. Mogućnosti su velike i možda će se lokalne turističke organizacije više truditi uz pomoćstručnjaka koji će im jasno reći ko treba da razvija jednodnevne izlete, a ko vikend-odmor.
U ovom trenutku samo Surčin ima neke stvarne rezultate, i tamo većpostoji formirana turistička destinacija sa četiri autobusa, tri broda, četiri pristana, salašem „Stremen“, hotelom „S“, manastirom Feketi i etnorestoranima „Stojkova kuća“ i „Svinjarska koliba“. Surčin je većosnovao i javno preduzeće za razvoj turizma, a u ostalim opštinama su dobra turistička mesta usamljena pojava.
Da bi osnovali turističku organizaciju opštinska rukovodstva moraće da od stručnjaka poruče plan razvoja, poput male strategije razvoja turizma, koji će sagledati globalne mogućnosti opštine. Kada osnuju turističku organizaciju koja će promovisati turističku ponudu, treba da osnuju i menadžment destinacije koji će brinuti o razvoju. U proseku, opština bi otvorila još šest radnih mesta, a plate bi dobijali iz budžeta opštine.
Slovenačka iskustva
Od 2005. godine Mladenovac je na svoju ruku osnovao turističku organizaciju koju finansira opština, a ima troje zaposlenih. U okolini su Kosmaj, banje Selters i Korićac, ali i puno ugostiteljskih objekata na kragujevačkom putu.
Napravili su deset kataloga i spremili flajer za izletnike pod nazivom „Jedan dan u Mladenovcu“. Trenutno po selima lepe plakate da se jave domaćini koji žele da primaju goste. Biće im organizovana predavanja, a već su poslali 11 žena u Sloveniju da vide kako se tamo radi.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/be...te_prigradskih_opstina.39.html?news_id=151221
Zaboravljene lepote prigradskih opština
Autor: B. S.
Turizam u rubnim gradskim opštinama gotovo da i ne postoji, a Beograđani godinama nemaju gde da odu na izlete. Tek poneki turista svrati do Vinče ili u Surčin. Novi Statut Beograda predviđa da bi prestonica mogla da dobije 16 turističkih organizacija. Tako bi brže i efikasnije mogao da se razvija turizam u tim sredinama - Surčin zbog Save, Grocka zbog Vinče i starog jezgra, Zemun zbog Dunava, Voždovac zbog Avale, Palilula zbog Kovilova i Debelog blata, Obrenovac zbog industrije.
- Na taj način svako će brinuti o ponudi svog kraja, a mi ćemo pomagati koliko možemo - kaže Jasna Dimitrijević, direktor Turističke organizacije Beograd.
Mogućnost osnivanja turističkih organizacija nije doneta zbog centralnih gradskih opština, jer se tu turizam razvija zahvaljujući mnogobrojnim hotelima. Rubne opštine, međutim, imaju ponudu koju treba objediniti i predstaviti gradu. Beograđani sve više idu na izlete u Vojvodinu, jer je ponuda glavnog grada skromna, a rubne opštine imaju puno potencijala. Mogućnosti su velike i možda će se lokalne turističke organizacije više truditi uz pomoćstručnjaka koji će im jasno reći ko treba da razvija jednodnevne izlete, a ko vikend-odmor.
U ovom trenutku samo Surčin ima neke stvarne rezultate, i tamo većpostoji formirana turistička destinacija sa četiri autobusa, tri broda, četiri pristana, salašem „Stremen“, hotelom „S“, manastirom Feketi i etnorestoranima „Stojkova kuća“ i „Svinjarska koliba“. Surčin je većosnovao i javno preduzeće za razvoj turizma, a u ostalim opštinama su dobra turistička mesta usamljena pojava.
Da bi osnovali turističku organizaciju opštinska rukovodstva moraće da od stručnjaka poruče plan razvoja, poput male strategije razvoja turizma, koji će sagledati globalne mogućnosti opštine. Kada osnuju turističku organizaciju koja će promovisati turističku ponudu, treba da osnuju i menadžment destinacije koji će brinuti o razvoju. U proseku, opština bi otvorila još šest radnih mesta, a plate bi dobijali iz budžeta opštine.
Slovenačka iskustva
Od 2005. godine Mladenovac je na svoju ruku osnovao turističku organizaciju koju finansira opština, a ima troje zaposlenih. U okolini su Kosmaj, banje Selters i Korićac, ali i puno ugostiteljskih objekata na kragujevačkom putu.
Napravili su deset kataloga i spremili flajer za izletnike pod nazivom „Jedan dan u Mladenovcu“. Trenutno po selima lepe plakate da se jave domaćini koji žele da primaju goste. Biće im organizovana predavanja, a već su poslali 11 žena u Sloveniju da vide kako se tamo radi.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/be...te_prigradskih_opstina.39.html?news_id=151221