Trenutno postoji tema za reke i priobalja (a tu se uglavnom misli na Dunav i Savu), ali mislim da ostale manje poznate vode Beograda zaslužuju svoju temu. U brdovitim delovima Beograda postoji dosta potoka, na nekima od njih postoje i mala akumulaciona jezera, imamo i neka prirodna jezera, na levoj obali Dunava imamo kanale i močvarna područja, a imamo i dosta podzemnih voda i izvora. Vode su nam uglavnom u dosta lošem stanju i ne koristimo njihove potencijale.
Beogradski potoci uglavnom nisu uređeni kao mesta gde bi ljudi dolazili da provode vreme, mnogi su zagađeni, a dosta potoka kao npr. Bulbulderski, sada i veliki deo Mirijevskog su sprovedeni kroz podzemne kolektore. U Srbiji potok i reka su tradicionalno mesto za bacanje đubreta ("voda će to da odnese"). Ako postoji potok, to je idealno mesto za izlivanje kanalizacije iz nelegalno izgrađenih kuća i umesto da se oni koji to rade kažnjavaju, potok se tretira kao kanalizacioni kolektor. Podzemne i površinske vode se zagađuju nepropisnim septičkim jamama, a imamo i industrijsko zagađenje pa smo mogli da "uživamo" u plavoj Topčiderki i "Čukaričkoj plavoj laguni". Neki potoci bi mogli da se urede, npr. Kaljavi (znam da je to bilo planirano, ne znam da li će i da se radi), mislim da bi i potok Paripovac mogao malo da se sredi (sad je uz potok nehigijensko naselje). Jedini potok koji je zaista uređen je u Banjičkoj šumi, njemu je sad napravljeno veštačko korito, a ne znam da li su za to postojali dobri razlozi. U Mirijevu je nekad bilo planirano i jezero na potoku, a sada je Mirijevo ostalo bez ijednog dela potoka, čak i tamo gde nije pravljen bulevar, i potok se smatra za nešto što smeta i smrdi. U mirijevskom parku bi bar deo vode potoka mogao biti izveden na površinu.
Na ovom sajtu se može naći nešto više o nekim jezerima Beograda: http://www.beogradskajezera.com/. Na periferiji grada imamo veštačka jezera kao što su Pariguz i Bela reka koja su pravljena kao zaštita od bujica, ali i Rakinu baru u Sremčici koja je prirodno kraško jezero (u dosta lošem stanju). U daljoj okolini grada imamo jezera kao što je Markovačko, a na Kosmaju je bilo planirano stvaranje više akumulacija. Mnoga od ovih jezera nisu mnogo uređena i na njih uglavnom dolaze ribolovci, uglavnom se ne održavaju (npr. na jezeru Bela reka ono što je bilo uređeno je zapušteno i ribokrađa je masovna). Neka jezera imaju potencijala za komercijalne sadržaje, evo sad čitam da je je 2005. italijanski investitor hteo da gradi akva park na Pariguzu, ali od toga ništa nije bilo (ne znam da li bi to bilo baš dobro, ali jezero u svakom slučaju treba da se više iskoristi). Nekim jezerima treba urediti prilaz i učiniti ih poznatijim i podstaknuti razvoj raznih sadržaja, ali uz brigu o očuvanju sredine. Ne mora Ada da bude jedino izletište Beograda vezano za vodu.
Na prostoru Novog Beograda nekad smo imali močvaru i teren je nasipan tako da nije ostala nijedna vodena površina dalje od Save i Dunava i NBG nije naročito vezan za vodu, ali u "trećem Beogradu" (za koji ne mislim da treba da postane visoko urbanizovana sredina i neki novi gradski centar, ali mora da se malo urbanistički uredi) pitanje je budućnosti vodenih površina. Forland leve obale Dunava je veliko vlažno područje i ima značajan ekosistem, kao i Veliko ratno ostrvo (ali je i leglo komaraca). Ovo područje je i značajno za vodosnabdevanje u budućnosti. Kanali kao što su Sebeš, Kalovita, Vizelj i Sibnica treba da se održavaju i da se njihove obale malo urede.
Centralni delovi Beograda imaju dosta podzemnih voda, npr. podzemni vodotok na Vračaru i jezero ispod Terazija. Znam da je bilo pominjano da će se podzemne vode koristiti za zalivanje platoa kod Hrama, ne znam da li je to zaista i realizovano. Voda koja inače stvara probleme i nekad mora da se ispumpava iz nekih podruma može se koristiti u razne tehničke svrhe, a čini mi se da su nekada postojali planovi i za izvođenje te vode na Vračaru na površinu kao dekorativni potok. Mnoge podzemne vode su zagađene i na većini prirodnih izvora voda nije za piće, ali miljakovački izvor koji je ranije bio zaštićen i ima kvalitetnu vodu za piće je sada ugrožen planiranom gradnjom.
Za početak, malo slika:
Ada Safari:
Topčider:
Pariguz:
Bela reka:
Rakina bara:
Potok u Banjičkoj šumi:
Mirijevski potok:
Jaruga potoka Paripovac:
Sebeš:
Forland na levoj obali Dunava:
Evo jedne dobre vesti:
Beogradski potoci uglavnom nisu uređeni kao mesta gde bi ljudi dolazili da provode vreme, mnogi su zagađeni, a dosta potoka kao npr. Bulbulderski, sada i veliki deo Mirijevskog su sprovedeni kroz podzemne kolektore. U Srbiji potok i reka su tradicionalno mesto za bacanje đubreta ("voda će to da odnese"). Ako postoji potok, to je idealno mesto za izlivanje kanalizacije iz nelegalno izgrađenih kuća i umesto da se oni koji to rade kažnjavaju, potok se tretira kao kanalizacioni kolektor. Podzemne i površinske vode se zagađuju nepropisnim septičkim jamama, a imamo i industrijsko zagađenje pa smo mogli da "uživamo" u plavoj Topčiderki i "Čukaričkoj plavoj laguni". Neki potoci bi mogli da se urede, npr. Kaljavi (znam da je to bilo planirano, ne znam da li će i da se radi), mislim da bi i potok Paripovac mogao malo da se sredi (sad je uz potok nehigijensko naselje). Jedini potok koji je zaista uređen je u Banjičkoj šumi, njemu je sad napravljeno veštačko korito, a ne znam da li su za to postojali dobri razlozi. U Mirijevu je nekad bilo planirano i jezero na potoku, a sada je Mirijevo ostalo bez ijednog dela potoka, čak i tamo gde nije pravljen bulevar, i potok se smatra za nešto što smeta i smrdi. U mirijevskom parku bi bar deo vode potoka mogao biti izveden na površinu.
Na ovom sajtu se može naći nešto više o nekim jezerima Beograda: http://www.beogradskajezera.com/. Na periferiji grada imamo veštačka jezera kao što su Pariguz i Bela reka koja su pravljena kao zaštita od bujica, ali i Rakinu baru u Sremčici koja je prirodno kraško jezero (u dosta lošem stanju). U daljoj okolini grada imamo jezera kao što je Markovačko, a na Kosmaju je bilo planirano stvaranje više akumulacija. Mnoga od ovih jezera nisu mnogo uređena i na njih uglavnom dolaze ribolovci, uglavnom se ne održavaju (npr. na jezeru Bela reka ono što je bilo uređeno je zapušteno i ribokrađa je masovna). Neka jezera imaju potencijala za komercijalne sadržaje, evo sad čitam da je je 2005. italijanski investitor hteo da gradi akva park na Pariguzu, ali od toga ništa nije bilo (ne znam da li bi to bilo baš dobro, ali jezero u svakom slučaju treba da se više iskoristi). Nekim jezerima treba urediti prilaz i učiniti ih poznatijim i podstaknuti razvoj raznih sadržaja, ali uz brigu o očuvanju sredine. Ne mora Ada da bude jedino izletište Beograda vezano za vodu.
Na prostoru Novog Beograda nekad smo imali močvaru i teren je nasipan tako da nije ostala nijedna vodena površina dalje od Save i Dunava i NBG nije naročito vezan za vodu, ali u "trećem Beogradu" (za koji ne mislim da treba da postane visoko urbanizovana sredina i neki novi gradski centar, ali mora da se malo urbanistički uredi) pitanje je budućnosti vodenih površina. Forland leve obale Dunava je veliko vlažno područje i ima značajan ekosistem, kao i Veliko ratno ostrvo (ali je i leglo komaraca). Ovo područje je i značajno za vodosnabdevanje u budućnosti. Kanali kao što su Sebeš, Kalovita, Vizelj i Sibnica treba da se održavaju i da se njihove obale malo urede.
Centralni delovi Beograda imaju dosta podzemnih voda, npr. podzemni vodotok na Vračaru i jezero ispod Terazija. Znam da je bilo pominjano da će se podzemne vode koristiti za zalivanje platoa kod Hrama, ne znam da li je to zaista i realizovano. Voda koja inače stvara probleme i nekad mora da se ispumpava iz nekih podruma može se koristiti u razne tehničke svrhe, a čini mi se da su nekada postojali planovi i za izvođenje te vode na Vračaru na površinu kao dekorativni potok. Mnoge podzemne vode su zagađene i na većini prirodnih izvora voda nije za piće, ali miljakovački izvor koji je ranije bio zaštićen i ima kvalitetnu vodu za piće je sada ugrožen planiranom gradnjom.
Za početak, malo slika:
Ada Safari:
Topčider:
Pariguz:
Bela reka:
Rakina bara:
Potok u Banjičkoj šumi:
Mirijevski potok:
Jaruga potoka Paripovac:
Sebeš:
Forland na levoj obali Dunava:
Evo jedne dobre vesti:
Izvor: Grad Beograd
