Nema odmora za Drvoseka
Masakr na Adi
Piše: Tomislav Trbojević
Veličina slova:
Photo: Tomislav Trbojević
Decembarska šetnja Adom Ciganlijom, umesto radosti, donela je još jedno bolno suočavanje sa destrukcijom prirode i ljudskim bezumljem, bezobzirnošću i pohlepom. U najnovijem ekocidu isečene su desetine najvećih i najlepših topola na novobeogradskoj strani Savskog jezera, od Upravne zgrade Ade, pa sve do Obale naturista – piše nam čitalac e-novina, zgrožen onim što je video
Photo: Tomislav Trbojević
Od novog Drvosekovog masakra nisu bile pošteđena ni jedine četiri topole na samoj plaži: dve u blizini kafea Režiser, i dve topole kod reni bunara, bliže kafani Na kraj sveta. Tu gde je bila lepota šljunka, drveta i vode, mesto gde su decenijama zorom dolazili roditelji sa malom decom i zaljubljenici u Adu da ugrabe "svoje" parče hlada ljubomorno čuvajući "svoje mesto", sada su dva ogromna panja i - bezlična praznina. Još jedan dokaz da nam ništa izvan nas samih, ama baš ništa u ovom svetu, ne pripada i da nemamo nikakvo pravo, jer je pravo uvek na strani sile.
Photo: Tomislav Trbojević
Od ljudi iz kafića koje sam pitao "zašto?" - niko nije znao odgovor. I sami su očajni. Zatekli su posečena stabla oko svojih objekata, bez objašnjenja. Pravo objašnjenje može dati jedino uprava Ade Ciganlije, ali ja do njih nisam otišao - nisam imao stomak, zgrčio se, u bolu. Kao da mi je neko s tim drvećem odsekao i ruke i noge i razum. Ne verujem u neki razuman i prihvatljiv odgovor tipa - da ne bi grane pri padu povredile prolaznike. Fotografisao sam panjeve koji su ostali na mestu nekadašnjih topola-živih bića, tek svaki petneasti je bio šupalj ili natruo, pri čemu je mnogo, zaista, suvih i oštećenih stabala topola ostalo neposečeno na celom travnatom prostoru na desnoj obali jezera. Stara i oštećena stabla stoje i dalje... a zdravih i veličanstvenih - više nema. Zašto? Ne znam. Stidim se u ime svih ljudi, u ime ovakvog Beograda kojem drveće ne znači ništa!
Photo: Tomislav Trbojević
Sada, osim onog "zašto?", imam još samo jedno važno pitanje i nekoliko potpitanja za sve (uključujući i sebe): šta učiniti sada, posle zločina? Šta ćemo učiniti svi mi, zaljubljenici u prirodu i Adu Ciganliju? Zašto smo uvek korak iza zločina i zločinaca? Jesmo li se umorili od borbe za život? Da li uvek treba da okrenemo drugi obraz, da volimo svoje neprijatelje i oprostimo, ne opirući se zlu? Prošetajte pored obale Savskog jezera s novobeogradske strane, ako imate jak stomak... I razmislite: koji je vaš odgovor na teror?
http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/43029-Masakr-Adi.html
Masakr na Adi
Piše: Tomislav Trbojević
Veličina slova:
Photo: Tomislav Trbojević
Decembarska šetnja Adom Ciganlijom, umesto radosti, donela je još jedno bolno suočavanje sa destrukcijom prirode i ljudskim bezumljem, bezobzirnošću i pohlepom. U najnovijem ekocidu isečene su desetine najvećih i najlepših topola na novobeogradskoj strani Savskog jezera, od Upravne zgrade Ade, pa sve do Obale naturista – piše nam čitalac e-novina, zgrožen onim što je video
Photo: Tomislav Trbojević
Od novog Drvosekovog masakra nisu bile pošteđena ni jedine četiri topole na samoj plaži: dve u blizini kafea Režiser, i dve topole kod reni bunara, bliže kafani Na kraj sveta. Tu gde je bila lepota šljunka, drveta i vode, mesto gde su decenijama zorom dolazili roditelji sa malom decom i zaljubljenici u Adu da ugrabe "svoje" parče hlada ljubomorno čuvajući "svoje mesto", sada su dva ogromna panja i - bezlična praznina. Još jedan dokaz da nam ništa izvan nas samih, ama baš ništa u ovom svetu, ne pripada i da nemamo nikakvo pravo, jer je pravo uvek na strani sile.
Photo: Tomislav Trbojević
Od ljudi iz kafića koje sam pitao "zašto?" - niko nije znao odgovor. I sami su očajni. Zatekli su posečena stabla oko svojih objekata, bez objašnjenja. Pravo objašnjenje može dati jedino uprava Ade Ciganlije, ali ja do njih nisam otišao - nisam imao stomak, zgrčio se, u bolu. Kao da mi je neko s tim drvećem odsekao i ruke i noge i razum. Ne verujem u neki razuman i prihvatljiv odgovor tipa - da ne bi grane pri padu povredile prolaznike. Fotografisao sam panjeve koji su ostali na mestu nekadašnjih topola-živih bića, tek svaki petneasti je bio šupalj ili natruo, pri čemu je mnogo, zaista, suvih i oštećenih stabala topola ostalo neposečeno na celom travnatom prostoru na desnoj obali jezera. Stara i oštećena stabla stoje i dalje... a zdravih i veličanstvenih - više nema. Zašto? Ne znam. Stidim se u ime svih ljudi, u ime ovakvog Beograda kojem drveće ne znači ništa!
Photo: Tomislav Trbojević
Sada, osim onog "zašto?", imam još samo jedno važno pitanje i nekoliko potpitanja za sve (uključujući i sebe): šta učiniti sada, posle zločina? Šta ćemo učiniti svi mi, zaljubljenici u prirodu i Adu Ciganliju? Zašto smo uvek korak iza zločina i zločinaca? Jesmo li se umorili od borbe za život? Da li uvek treba da okrenemo drugi obraz, da volimo svoje neprijatelje i oprostimo, ne opirući se zlu? Prošetajte pored obale Savskog jezera s novobeogradske strane, ako imate jak stomak... I razmislite: koji je vaš odgovor na teror?
http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/43029-Masakr-Adi.html