Javne zelene površine
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
Johnest_Hon
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010.
- Poruke
- 1.841
- Pohvaljen
- 2.483
Stf, upravo tako. Kalis je super, ali realno nije iskoriscen u potpunosti. Verovatno 99% poseta Kalemegdanu ne ukljucuje njegov donji deo.
Kada bi se to promenilo i jos napravio spoj sa Uscem i VRO e to bi bilo to. Ali cak ni u tom slucaju ne bih odustao od parka na mestu SA dovoljne velicine da zaista ima ekolosku funkciju. Parkici su fini i njih treba praviti ali oni nemaju vecu ekolosku funkciju. Zvezdarska suma ima smisla za nabrojana naselja kao sto Kosutnjacka, Banjicka, Miljakovacka imaju za svoja okolna naselja. To je ok ali nije centralna lokacija. Dakle SA je must!
Opet poredim sa Londonom, Hyde, Regent's, St. James, Green,... i mnogi drugi u sirem centru, ma po celom gradu. Gde bi oni bili sa razmisljanjem tipa imamo mi Hyde park dosta nam je to! Ne poredim velicinu, znacaj i moc Londona sa Beogradom nego samo normalnu logiku razvoja sa nasom! Kome nije jasno neka pogleda razvoj istocnog Londona uoci Olimpijade.
Kada bi se to promenilo i jos napravio spoj sa Uscem i VRO e to bi bilo to. Ali cak ni u tom slucaju ne bih odustao od parka na mestu SA dovoljne velicine da zaista ima ekolosku funkciju. Parkici su fini i njih treba praviti ali oni nemaju vecu ekolosku funkciju. Zvezdarska suma ima smisla za nabrojana naselja kao sto Kosutnjacka, Banjicka, Miljakovacka imaju za svoja okolna naselja. To je ok ali nije centralna lokacija. Dakle SA je must!
Opet poredim sa Londonom, Hyde, Regent's, St. James, Green,... i mnogi drugi u sirem centru, ma po celom gradu. Gde bi oni bili sa razmisljanjem tipa imamo mi Hyde park dosta nam je to! Ne poredim velicinu, znacaj i moc Londona sa Beogradom nego samo normalnu logiku razvoja sa nasom! Kome nije jasno neka pogleda razvoj istocnog Londona uoci Olimpijade.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.280
- Pohvaljen
- 13.106
Lenjost pesaka jeste problem, ali je taj problem evidentan u malim gradskim parkovima. Centralni park, kao i zelene povrsine tipa Ada, se osmisljavaju bas prema potrebama pesaka. Sluze za planiranu rekreaciju, i ne bi trebalo da imaju taj problem, jer ljudi kada se setaju, nemaju potrebu da zure.
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Na Adi ne da se ne osmisljavaju nego staza i nema. Oni glavni asfaltni putevi se koriste kao kolovozi kojima jure motorcikli, automobili i bicikli, betonske staze za prilaz sportskim terenima se probijaju kroz sumu visokih zicanih ograda, ne bas lep predeo za setnju, dve trecine Ade zauzelo zabaviste za bogate sugradjane i turiste, pa tu nemoze ni da se seta, a u delovima koji preostaju nigde ni jednu stazu poplocanu kamenom jos uvek ne vidimo, cak su neki preostali delovi starih staza unisteni, npr kod Bg. kupatila, blizu Save.
Ali zato na Adi ima svega i svacega za potrebe i po ukusu svih, a najmanje za ljubitelje prirode, stavise, vise na njihovu stetu.
Ali zato na Adi ima svega i svacega za potrebe i po ukusu svih, a najmanje za ljubitelje prirode, stavise, vise na njihovu stetu.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.353
- Pohvaljen
- 47.030
Sto se tice staze ugazene od strane gradjan iza vukovog spomenika .Pricao sam sa ljencinama iz zelenila.Moj predlog je bio da zasade simsirovu ogradu koja ionako postoji svuda uokolo a dok ne ojaca stave finu metalnu ogradicu ili pak da probiju stazu i urede je ali tenkretisti misle da su naj pametniji po onoj koji si pa ti ko sisa gradjane sta mile i zele :kafa:
vladimir79
Higher intermediate
Када су сређивали Карађорђев парк који је био испресецан са земљаним стазама као "пречицама", од неколико таквих стаза су направили нормалне стазе, али пар месеци касније су и између тих стаза направили нове. Изгледа да им је и то било далеко за пешачити.
Vec sam negdje napisao da nisam zadovoljan zelenim povrsinama u beogradu.. nekako ih ima premalo, a i u onom dijelu gdje ih ima vise- sve su zbijene zajedno, sto mi se ne svidja.. nekoliko parkova sirom grada bi promijenilo sitauciju, a realno ima mjesta za takve stvari..
Eto mog misljenja, nadam se da cete shvatiti kao dobronamjernu kritiku
Eto mog misljenja, nadam se da cete shvatiti kao dobronamjernu kritiku
Jedna bitna stvar koja bi hitno morala da se uradi a nije skupa, je da se u svim parkovima definišu i ograde prostori za kućne ljubimce i za decu. Takva praksa inače na zapadu odlično funkcioniše, a osnovna prednost je zaštita dece.
Johnest_Hon
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010.
- Poruke
- 1.841
- Pohvaljen
- 2.483
Popravili bi oni to, nego ne zele da ''naruse'' jedinstvenu celinu!
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.353
- Pohvaljen
- 47.030
Park topcider u kojem sam juce bio izgleda katastrofalno staze se ne poznaju jezerca prljava zapustena dobar dio staza potpuno propao Jedina svjetla tacka je spomenik Arcibaldu Rajsu koji je sredjen ostalo sve blaga katastrofa rade li sta ti ljudi u zelenilu :rant:
Aha ,dakle nešto škripi u preduzeću Gradsko Zelenilo,neka poprovere naše primedbe i najave rekonstrukciju tj,popravku ova dva zapuštena parka..Dakle Park ispred salona Simpo tj.Karađorđeva također ispred Ekonomskog fakulteta staze su ruinirane,pa popločajte to aman bre,da ljudi ne gaze po barama i blatu,također Topčideru treba popravka staza..
vladimir79
Higher intermediate
Потврда онога што се пише овде о зеленим површинама.
Centru grada nedostaje više zelenih površina
- Savski venac, Stari grad i Vračar najviše oskudevaju u zelenim površinama. Zelene površine u Beogradu grupisane su u manje celine, nisu povezane i neravnomerno su raspoređene. Naš dugoročni cilj je da prostorno povežemo postojeće šume u takozvani Zeleni prsten oko grada. To je složen i dugotrajan proces pošumljavanja predviđen generalnim urbanističkim planom do 2021. godine - kažu u “Srbija šumama”.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/215086/Centru-grada-nedostaje-vise-zelenih-povrsina
Centru grada nedostaje više zelenih površina
- Savski venac, Stari grad i Vračar najviše oskudevaju u zelenim površinama. Zelene površine u Beogradu grupisane su u manje celine, nisu povezane i neravnomerno su raspoređene. Naš dugoročni cilj je da prostorno povežemo postojeće šume u takozvani Zeleni prsten oko grada. To je složen i dugotrajan proces pošumljavanja predviđen generalnim urbanističkim planom do 2021. godine - kažu u “Srbija šumama”.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/215086/Centru-grada-nedostaje-vise-zelenih-povrsina
Izvod iz GUP-a 2021
U Beogradu danas ima 18,45 m2/st. zelenih površina.Obračunom m2/st. obuhvaćeni su parkovi i skverovi,zelenilo stambenih naselja i zelenilo sa rekreacijom u odnosu na 1.320.000 stanovnika Beograda.Pretpostavka je da je stvarni odnos niži od obračunatog usled izgradnje privremenih i trajnih objekata na njima, što zbog nedostatka pouzdanih podataka nije uzeto u obzir. Takođe u centralnim delovima grada taj odnos je znatno niži. Na opštini
Vračar, na primer, ima svaga 2,41 m2/st. zelenihpovršina.
http://www.urbel.com/documents/planovi/4231(sl l 27-03).pdf
U GUP-u se prica o zelenim povrsinama od 79 do 87 strane,dakle ova analiza sto kazu u blicu je zapravo pominjanje drvoreda,od parkova i drugih zelenih povrsina ni traga ni glasa.
U Beogradu danas ima 18,45 m2/st. zelenih površina.Obračunom m2/st. obuhvaćeni su parkovi i skverovi,zelenilo stambenih naselja i zelenilo sa rekreacijom u odnosu na 1.320.000 stanovnika Beograda.Pretpostavka je da je stvarni odnos niži od obračunatog usled izgradnje privremenih i trajnih objekata na njima, što zbog nedostatka pouzdanih podataka nije uzeto u obzir. Takođe u centralnim delovima grada taj odnos je znatno niži. Na opštini
Vračar, na primer, ima svaga 2,41 m2/st. zelenihpovršina.
http://www.urbel.com/documents/planovi/4231(sl l 27-03).pdf
U GUP-u se prica o zelenim povrsinama od 79 do 87 strane,dakle ova analiza sto kazu u blicu je zapravo pominjanje drvoreda,od parkova i drugih zelenih povrsina ni traga ni glasa.
vladimir79
Higher intermediate
Тја...
Johnest_Hon
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010.
- Poruke
- 1.841
- Pohvaljen
- 2.483
U danasnjoj Politici ima clanak ''Posumljeno Veliko ratno ostrvo.''
Kaze radnici Zelenila zasadili 2500 sadnica hrasta luznjaka na oko 4 hektara.
Kaze radnici Zelenila zasadili 2500 sadnica hrasta luznjaka na oko 4 hektara.
http://www.beograd.rs/beoinfo/1418917_posumljavanje_v.jpg
Уторак, 02. новембар 2010.
На Великом ратном острву радници „Зеленила” засадили 2.500 садница храста лужњака
Радници „Зеленила – Београд” су на Великом ратном острву засадили 2.500 садница храста лужњака и на тај начин пошумили око четири хектара земљишта. Овај обиман и изузетан посао реализован је у складу са годишњим програмом управљања овим заштићеним природним добром за 2010. годину.
У акцији су, поред запослених у Радној јединици „Заштићена природна добра”, учествовали и радници подручја Нови Београд и Земун. Употребљене саднице су старе осам година, без бусена, висине од 80 центиметара до 1.20 метара. Растојање између садница је три метра, колико су и редови удаљени један од другог.
Заштићено подручје „Велико ратно острво” je предео изузетних одлика. Налази се под заштитом ради очувања и унапређења живописних пејзажних обележја и примарниих вредности предела, структуре и квалитета шума. Разноликост и богаство биљног и животињског света и станишта, као и квалитет воде, земљишта, ваздуха и могућност да се ово место користи за рекреацију и развој туризма, такође су разлози зашто је Ратно острво природно заштићено добро.
Зависно од режима влажења и процента влаге у тлу, шуме Великог ратног острва се простиру и смењују у низовима на површини од око 120 хектара, формирајући „галеријске” поплавне шуме врба и топола. Поред ретких и реликтних врста, као што су домаћи орах, вез и копривић, на овом острву налазе се и аутохтоне шуме врбе и тополе које чине 0,5 до 1 одсто шумског фонда Србије и представљају посебну вредност овог природног комплекса.
Необрасле површине, које чине закоровљено шумско и пољопривредно земљиште обрасло инвазивним врстама, у наредном периоду уређивања биће пошумљене аутохтоним врстама као што су лужњак, вез, пољски јасен и друго. Увећањем степена шумовитости на заштићеном природном добру остварују се позитивни ефекти на локалну климу, заштиту врста и биотопа, на одржавање еколошки вредних ивичних зона, богатих аутентичним сликама предела, уз уређење шумске ивице и додирних зона са пољопривредним земљиштем, планско коришћење простора у рекреативне и научно-истраживачке сврхе, побољшање заштите посебних зона за птице, као и унапређење целокупног система управљања шумама.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1418880
Уторак, 02. новембар 2010.
На Великом ратном острву радници „Зеленила” засадили 2.500 садница храста лужњака
Радници „Зеленила – Београд” су на Великом ратном острву засадили 2.500 садница храста лужњака и на тај начин пошумили око четири хектара земљишта. Овај обиман и изузетан посао реализован је у складу са годишњим програмом управљања овим заштићеним природним добром за 2010. годину.
У акцији су, поред запослених у Радној јединици „Заштићена природна добра”, учествовали и радници подручја Нови Београд и Земун. Употребљене саднице су старе осам година, без бусена, висине од 80 центиметара до 1.20 метара. Растојање између садница је три метра, колико су и редови удаљени један од другог.
Заштићено подручје „Велико ратно острво” je предео изузетних одлика. Налази се под заштитом ради очувања и унапређења живописних пејзажних обележја и примарниих вредности предела, структуре и квалитета шума. Разноликост и богаство биљног и животињског света и станишта, као и квалитет воде, земљишта, ваздуха и могућност да се ово место користи за рекреацију и развој туризма, такође су разлози зашто је Ратно острво природно заштићено добро.
Зависно од режима влажења и процента влаге у тлу, шуме Великог ратног острва се простиру и смењују у низовима на површини од око 120 хектара, формирајући „галеријске” поплавне шуме врба и топола. Поред ретких и реликтних врста, као што су домаћи орах, вез и копривић, на овом острву налазе се и аутохтоне шуме врбе и тополе које чине 0,5 до 1 одсто шумског фонда Србије и представљају посебну вредност овог природног комплекса.
Необрасле површине, које чине закоровљено шумско и пољопривредно земљиште обрасло инвазивним врстама, у наредном периоду уређивања биће пошумљене аутохтоним врстама као што су лужњак, вез, пољски јасен и друго. Увећањем степена шумовитости на заштићеном природном добру остварују се позитивни ефекти на локалну климу, заштиту врста и биотопа, на одржавање еколошки вредних ивичних зона, богатих аутентичним сликама предела, уз уређење шумске ивице и додирних зона са пољопривредним земљиштем, планско коришћење простора у рекреативне и научно-истраживачке сврхе, побољшање заштите посебних зона за птице, као и унапређење целокупног система управљања шумама.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1418880
REŠENJE ZA NEDOSTATAK ZELENILA U KVARTOVIMA OKOVANIM BETONOM
„Urban džepovi“ zamenjuju parkove
Miljana Leskovac | 09. 11. 2010. - 00:02h | Komentara: 0
Na mestu gde su se doskora nalazili kontejneri, između Braničevske i Nebojšine ulice na Vračaru, postavljen je „urban džep“, nova zelena oaza za sugrađane na svega 80 kvadratnih metara. Međutim, solarne lampe, dve klupe za odmor i mali travnjak pravo su osveženje naspram visokih solitera i parkinga u centru grada.
Gde su bili kontejneri nikla je mala oaza : „Urban džep“ na prostoru između Braničevske i Nebojšine ulice na Vračaru
Autorke projekta „urban džep“ kažu da Beograd ima mnogo neiskorišćenih zelenih površina gde bi mogli biti izgrađeni, ako ne pravi, onda bar mini-parkovi nalik ovom na Vračaru.
Ispod mostova, između stanica i zgrada najviše nedostaje parkova, ističu diplomci pejzažne arhitekture i tvorci „urbanog džepa“, Lena Madžarević i Daliborka Stojaković.
- Dok šetam gradom ne mogu a da ne primetim kako bi bilo lepo izgraditi mali park ispod Brankovog mosta, kod Železničke stanice i između okolnih zgrada. Za sada mogu da obećam još jedan „urban džep“ između Makenzijeve i Baba Višnjine ulice, a ako i druge opštine pristanu, ove zelene oaze ne bi morale biti samo u centru – priča Daliborka Stojaković.
Da su Beogradu, naročito zbog povećanog zagađenja i urbanizacije preko potrebni novi parkovi saglasni su i učesnici Zelene debate na “Beobuild forumu”, koju su pokrenuli Sekretarijat za zaštitu životne sredine i organizacija „Zeleni sto“.
- Parkovi se planiraju kako se grad razvija, a kad je Beograd poslednji put dobio nov park? Na Novom Beogradu ima puno neiskorišćenih površina koje bi valjalo preurediti u parkove: Blok 67a, zelene površine u blokovima 61, 62, 63, 70a i 58, Staro sajmište i blokovi 13, 14 i 15, to jest zeleni prostor oko Poslovnog centra “Ušće” - napisao je na forumu član pod pseudonimom Johnest Hon.
Kako navode u „Zelenilu Beograd“, Beograd je nove parkove poslednji put dobio prošle godine. Najveći među njima izgrađen je na površini od 6.000 kvadrata.
- Najveći je u bloku 22 u Novom Beogradu, a preostala dva isto u ovoj opštini, u blokovima 61 i 62 – kažu u ovom preduzeću zaduženom za otvaranje novih parkova.
Ovi parkovi izgrađeni su u dogovoru sa gradskom Direkcijom za građevinsko zemljište, vlasnikom parcela na kojima su podignuti. Inače, parkovi se grade zavisno od Generalnog urbanističkog plana Beograda, koji se potom konkretizuje pojedinačnim urbanističkim planovima. Poslednjih godina, Beograd se sve više gradi, a broj gradskih parkova ne menja se drastično. Danas ih u prestonici ima 65, što je slično kao i prethodnih pet godina.
- Parkovi su veoma značajni jer smanjuju stepen zagađenja, ozelenjuju okolinu, služe za predah od gradske vreve, a imaju i estetsku funskciju jer ulepšavaju grad - napominje Daliborka Stojaković.
U gradskom „Zelenilu“ odgovaraju da je u parkove ulagano mnogo, ali pre svega u održavanje već postojećih.
- Od 2000.godine, 90 odsto parkova je sređeno, završen je Kalemegdan, Studentski trg, Dom vojske, Karađorđev, Čuburski, Neimar, Miljakovački, Voždovački - kažu u „Zelenilu“. Učesnici „Zelene debate“, međutim, istakli su da su pojedini znameniti parkovi kao Pionirski i Topčiderski i dalje zapušteni
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/216244/Urban-dzepovi-zamenjuju-parkove
„Urban džepovi“ zamenjuju parkove
Miljana Leskovac | 09. 11. 2010. - 00:02h | Komentara: 0
Na mestu gde su se doskora nalazili kontejneri, između Braničevske i Nebojšine ulice na Vračaru, postavljen je „urban džep“, nova zelena oaza za sugrađane na svega 80 kvadratnih metara. Međutim, solarne lampe, dve klupe za odmor i mali travnjak pravo su osveženje naspram visokih solitera i parkinga u centru grada.
Gde su bili kontejneri nikla je mala oaza : „Urban džep“ na prostoru između Braničevske i Nebojšine ulice na Vračaru
Autorke projekta „urban džep“ kažu da Beograd ima mnogo neiskorišćenih zelenih površina gde bi mogli biti izgrađeni, ako ne pravi, onda bar mini-parkovi nalik ovom na Vračaru.
Ispod mostova, između stanica i zgrada najviše nedostaje parkova, ističu diplomci pejzažne arhitekture i tvorci „urbanog džepa“, Lena Madžarević i Daliborka Stojaković.
- Dok šetam gradom ne mogu a da ne primetim kako bi bilo lepo izgraditi mali park ispod Brankovog mosta, kod Železničke stanice i između okolnih zgrada. Za sada mogu da obećam još jedan „urban džep“ između Makenzijeve i Baba Višnjine ulice, a ako i druge opštine pristanu, ove zelene oaze ne bi morale biti samo u centru – priča Daliborka Stojaković.
Da su Beogradu, naročito zbog povećanog zagađenja i urbanizacije preko potrebni novi parkovi saglasni su i učesnici Zelene debate na “Beobuild forumu”, koju su pokrenuli Sekretarijat za zaštitu životne sredine i organizacija „Zeleni sto“.
- Parkovi se planiraju kako se grad razvija, a kad je Beograd poslednji put dobio nov park? Na Novom Beogradu ima puno neiskorišćenih površina koje bi valjalo preurediti u parkove: Blok 67a, zelene površine u blokovima 61, 62, 63, 70a i 58, Staro sajmište i blokovi 13, 14 i 15, to jest zeleni prostor oko Poslovnog centra “Ušće” - napisao je na forumu član pod pseudonimom Johnest Hon.
Kako navode u „Zelenilu Beograd“, Beograd je nove parkove poslednji put dobio prošle godine. Najveći među njima izgrađen je na površini od 6.000 kvadrata.
- Najveći je u bloku 22 u Novom Beogradu, a preostala dva isto u ovoj opštini, u blokovima 61 i 62 – kažu u ovom preduzeću zaduženom za otvaranje novih parkova.
Ovi parkovi izgrađeni su u dogovoru sa gradskom Direkcijom za građevinsko zemljište, vlasnikom parcela na kojima su podignuti. Inače, parkovi se grade zavisno od Generalnog urbanističkog plana Beograda, koji se potom konkretizuje pojedinačnim urbanističkim planovima. Poslednjih godina, Beograd se sve više gradi, a broj gradskih parkova ne menja se drastično. Danas ih u prestonici ima 65, što je slično kao i prethodnih pet godina.
- Parkovi su veoma značajni jer smanjuju stepen zagađenja, ozelenjuju okolinu, služe za predah od gradske vreve, a imaju i estetsku funskciju jer ulepšavaju grad - napominje Daliborka Stojaković.
U gradskom „Zelenilu“ odgovaraju da je u parkove ulagano mnogo, ali pre svega u održavanje već postojećih.
- Od 2000.godine, 90 odsto parkova je sređeno, završen je Kalemegdan, Studentski trg, Dom vojske, Karađorđev, Čuburski, Neimar, Miljakovački, Voždovački - kažu u „Zelenilu“. Učesnici „Zelene debate“, međutim, istakli su da su pojedini znameniti parkovi kao Pionirski i Topčiderski i dalje zapušteni
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/216244/Urban-dzepovi-zamenjuju-parkove
toliko 
Johnest_Hon
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.10.2010.
- Poruke
- 1.841
- Pohvaljen
- 2.483
Cudi me da se nisu pohvalili ''Urbanim dzepom'' u Hadzi Ruvimovoj na Vracaru?! Doduse taj parkic unutar bloka nije nov ali su ga malo renovirali.
A u blokovima 61,2,3 ima jos pet zapustenih kockica koje bi mogle da se srede, osim ako ne planiraju jos neku limenu kutiju da posade.
To bi mogli da odrade tematski, jedan parkic za pse, drugi za sahiste, itd. :laugh:
A u blokovima 61,2,3 ima jos pet zapustenih kockica koje bi mogle da se srede, osim ako ne planiraju jos neku limenu kutiju da posade.
To bi mogli da odrade tematski, jedan parkic za pse, drugi za sahiste, itd. :laugh:
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Da bas je Mali Tas sjajno uredjen, 30 stabala manje, nestao ogroman ruzicnjak, kao i vise od pola tisa na obodu platoa na uzvisenju sa basenom i ljuljaskama, desetkovano nize rastinje i vrlo mastovito, asfaltirane staze, mobilijar krajnje nezanimljiv, ali to je vec stvar licnog ukusa, ali osiromasenje prirodnih sadrzaja je mozda uredjenje za ljude koji traze red jer im je nered u glavi, ali priroda je sklad i covek koji u gradu stvara prirodne celine treba da misli na sklad, a ne red.
Zalosno je sto ce i Veliki Tas koji je takav kakav je vec decenijama zajedno sa nasim uspomenama, imati za uzor na taj nacin sredjeni Mali Tas umesto da postane jedna skladna prirodna celina u srcu grada, sa resenjem koje je stiti od ulicne buke, sa stazama od raznovrsne prirodne gradje, sa ocuvanim drvecem gustih krosnji i sada bogatim nizim rastinjem, sa ponekom cvetnom lejom vise, nekoliko vodoskoka i originalnim i lepo stilizovanim mobilijarom od kandelabra do klupa.Zar je to sve toliko skupo i tesko ostvarivo, ili mi nismo toga dostojni!
Zalosno je sto ce i Veliki Tas koji je takav kakav je vec decenijama zajedno sa nasim uspomenama, imati za uzor na taj nacin sredjeni Mali Tas umesto da postane jedna skladna prirodna celina u srcu grada, sa resenjem koje je stiti od ulicne buke, sa stazama od raznovrsne prirodne gradje, sa ocuvanim drvecem gustih krosnji i sada bogatim nizim rastinjem, sa ponekom cvetnom lejom vise, nekoliko vodoskoka i originalnim i lepo stilizovanim mobilijarom od kandelabra do klupa.Zar je to sve toliko skupo i tesko ostvarivo, ili mi nismo toga dostojni!