Šta je novo?

Izgradnja religioznih objekata

``

Treba biti umetnik pa o tim nakazama izgradjenim nakon glupog i mrskog komunizma pricati tako smireno.
 
Goldstein":1f9g3s3f je napisao(la):
Храм граде вера и потреба
Међу најстарије београдске цркве убрајају се Николајевска и Богородичина у Земуну, Ружица и Света Петка у београдској тврђави
http://i40.tinypic.com/2n83pj7.jpg
Београд је био седиште епископа пре него што је хришћанство постало званична религија Римског царства, данас се дичимо највећом православном богомољом на Балкану, али главном граду Србије недостаје између 50 и 100 православних храмова, тврди Радомир Поповић, црквени историчар. Деведесете године прошлог века упамћене су и по масовној градњи цркава, али, судећи према броју становника и нових насеља, око 70 храмова колико сада постоји у престоници недовољан је богослужбени и молитвени простор.

– Према прорачунима, на око 6.000 становника подиже се једна црква. Каиро са 15 милиона житеља има око 500 хришћанских објеката и 3.000 џамија, док Москва има око 800 православних храмова – истиче Поповић.

Градња цркава у Београду замрла је за време турске владавине. Оним храмовима који нису претворени у џамије, барутане и тамнице забрањено је постављање звона. На богослужења вернике су сазивала дрвена клепала, а прво звоно које се огласило из порте Саборне цркве било је знак да је Србија ослобођена од Османске империје. Ниједно ново црквено звоно, међутим, није одјекнуло Београдом између Другог светског рата и осамдесетих година 20. века.

За разлику од Стефана Лазаревића, који је 1403. године „најкрасније место на свету”, Београд, посветио пресветој Богородици, пошто га је обновио после борби са Угрима, комунисти су после Другог светског рата забранили градњу сакралних објеката у биткама измученом главном граду. Уздржали су се ипак да их, као у тадашњем Совјетском Савезу, не претварају у биоскопе, пословне просторе, млекаре.

– Срби се нису досетили као римокатолици у Загребу да двособне станове претворе у богомоље. То је била масовна појава у главном граду Хрватске осамдесетих година прошлог века – наглашава Поповић.

Прва црква сазидана у Београду после Другог светског рата била је Сабор Срба светитеља на Карабурми.

– Власти су једва дозволиле њену градњу. Сећам се да су тада испред биоскопа „Славица” ђаци негодовали. Никла је на клизишту и скупљи су били шипови од цркве – објашњава Поповић.

Од тада, подигнута је готово половина цркава које данас окупљају побожне Београђане. На предлог архитеката, о изгледу будуће богомоље последњу реч даје епископ. Поповић истиче да Српска православна црква негује рашко-византијски стил у градитељству.

– Број цркава је мерило поштовања вере и побожности. Храм гради вера и потреба, тако да данас Румуни имају дрвене покретне цркве, а уласком у Eвропску унију отворили су више од 200 нових парохија. Руси бродом црквом плове Волгом и служе литургије – објашњава Поповић.

Међу најстарије београдске цркве убрајају се Николајевска и Богородичина у Земуну, Ружица и Света Петка у београдској тврђави. Највећа, Храм светог Саве на Врачару, може да прими око 12.000 верника, док упућени тврде да је црква раковичког манастира најмања у Београду. Посебно место у српској духовности заузима Саборна црква. Више пута је разарана и обнављана. У њој се брижно чувају мошти неких од најпоштованијих српских светитеља – владара, земни остаци заслужних црквених великодостојника, патријарха, митрополита и епископа, као и гробови Вука Караџића и Доситеја Обрадовића. Многи српски владари из 19. и 20. века су пре ступања на престо најпре миропомазани у овом храму, а неки су ту и крунисани. У Саборној цркви је обављен избор првог патријарха поново успостављене Српске патријаршије, као и бројних његових наследника на трону Светог Саве.

Д. Мучибабић
[објављено: 20/04/2009]
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Hram-grade-vera-i-potreba.sr.html
Nije mi bas potpuno jasno sta pokusava da nam se kaze ovde. Jel to da je guzva u crkvama i da nam zato treba jos? Ili prosto bi bilo lepo da imamo jos crkava jer svi drugi imaju mnogo vise?

@ Lucifer
Dopada mi se recimo ona na Bezaniji nova.
 
Pa videli da grad i država dele zemljište za dž pa što da ne probaju. Samo me interesuje gde dotični misli da uglavi još 50-100 crkava, možda u parkovima? :kafa:
 
Подршка Београда реконструкцији Бајракли џамије

Реконструкцију Бајракли џамије подржаће град Београд, договорено у сусрету представника Исламске заједнице Србије са градоначелником Ђиласом. Обновом Бајракли џамије почиње решавање проблема исламских верника у Београду, кажу представници Исламске заједнице Србије.

Град Београд ће подржати реконструкцију Бајракли џамије, договорено је на састанку представника Исламске заједнице Србије са градоначелником Београда Драганом Ђиласом.

Генерални секретар Ријасета те заједнице Елдин Ашћерић је истакао да обновом Бајракли џамије, почиње решавање проблема исламских верника у главном граду, којима недостају молитвени простор, гробна места и простор за институције.

Бајракли џамију, која је оштећена пре пет година, реконструисаће Градски завод за заштиту споменика културе, под чијом је заштитом, а обнова обухвата унутрашњост, као и околину тог објекта.

"Градоначелник Београда је на састанку показао спремност да подржи и остале пројекте Исламске заједнице", рекао је Ашћерић и додао да ће до краја године бити завршена студија о потребама свих верских заједница у Београду за новим објектима.

Ашћерић је објаснио да ће у оквиру те студије, на основу анализе верске припадности становништва, бити предложене конкретне локације за изградњу нових верских објеката.

Према званичним статистичким подацима, у Београду има 20.000 исламских верника, рекао је Ашћерић, истакавши да велики број припадника те верске заједнице живи неурбанизовано, у дивљим нехигијенским насељима па ти подаци нису релевантни.

"У главном граду према незваничним подацима има око 185.000 верника који исповедају ислам", додао је Ашћерић оценивши да једна џамија не задовољава њихове потребе.
Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/ci/s...+Београда+реконструкцији+Бајракли+џамије.html

Tri sjajne stvari:
1) rekonstruise se unutrasnjost
2) najzad se planira izgradnja novih objekata
3) grad ovo finansira

Ovo je najbolji nacin da se Beogradjani muslimani osecaju kao deo ovog grada i da se vise okrecu ka Beogradu i Srbiji nego Sarajevu... No, jos vaznije je da se rekonstruise najstariji objekat van Beogradske tvrdjave - dobra vest!
 
Када би и муслимани обновили све српске цркве које су порушили на Косову и Метохији...
 
^^^ Pa kad budu imali demokratskiju državu kao što je Srbija, onda hoće.... U međuvremenu, u Bosni obnavljaju. :D
 
jovanovm":27y357qk je napisao(la):
^^^ Pa kad budu imali demokratskiju državu kao što je Srbija, onda hoće.... U međuvremenu, u Bosni obnavljaju. :D
Вероватно си направио лапсус, пошто малопре поменути муслимани који се тренутно налазе на простору Косова и Метохије, тј. Шиптари/Арбанаси/Рабанаси, како год се звали, никад неће имати државу у оквиру Србије...;)

Ја ово сада у Србији називам демократуром, а период од другог светског рата до демократуре, неким социо-фашизмом...;)...и надам се да ће и код нас демократија да дође...ово сада је ваљда неки прелазни период...:D

Иначе, не верујем да би Шиптарима било ко рекао/дозволио/омогућио да руше цркве, да је ,,планирано" да исте ту и остану...на жалост...тако да, до неких бољих времена, ништа од реновирања цркава на простору Косова и Метохије...
 
A mozemo li samo da budemo srecni sto se nesto lepo desava u Beogradu, sto se ovde neko trudi da ne deli narod, a da ostavimo teorije zavere i nacionalno osvescene dijatribe za neke druge forume? Ovo je ipak forum o izgradnji Beograda prvenstveno, a ne o razvoju, istoriji i politici Srbije.
 
Шалим се ја мало са тобом што се лапсуса тиче, нисам ни помислио да си мислио нешто лоше...:kk:

Што се развоја Србије тиче, постоји тема регионални развој, историја Београда је везана за историју Србије, а политику (демократија) си ти поменуо, ја сам се само надовезао...Све је то повезано...;)
 
Zatvaranje poznate čarde ,,Na kraju sveta,, :(

Popovi i kurajberi na kraju vaseljene

. . . . . – Je l' istina da se čarda zatvara?
– Dođe meni – počne Varenika polako – tu oko Nove godine, jeromonah Nikon. On im je ekonom, tu u manastiru. Ja stojim pred kućom, gledam, streha procurela, treba menjati trsku... Kaže on meni, čika Đoko – mi smo na vi – čika Đoko, nemojte vi to niš' popravljati. Mi ćemo to, manastir uzima čardu – tako mi kaže, ni u kuću da smo ušli, da sednemo, pa dudaru... – Vi ste ovde još do Uskrsa, kaže, a onda vam dajemo petnajz dana da s' iselite – s nogu, kao usput, a sve gleda u zemlju! – Ma, znate, daćemo vam i dvajz dana. . . . .

http://www.klubputnika.org/putopisi/3675-kraj-sveta
 
Vrh