D. MATOVIĆ, 30.01.2009
Pećka patrijaršija
STRUČNI tim Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture krajem decembra prošle godine ponovo je obišao Pećku patrijaršiju. Mišljenja stručnjaka o malterisanju i bojenju pećkih crkava su podeljena. To se vidi u njihovim pojedinačnim izveštajima koje su ”Novosti” dobile na uvid.
Arhitekta Svetlana Vukadinović i slikar konzervator mr Dragan Stanojević ističu da je radovima drastično promenjen izgled Pećke patrijaršije i trajno narušena autentičnost. Stanojević dodaje da novi izgled ne odgovara niti jednom periodu iz života Pećke patrijaršije i da je na taj način falsifikovana istorija.
Istoričar umetnosti dr Svetlana Pejić smatra da je tamnocrvena boja dobro odabrana, a prezentacija različitih faza na zapadnoj fasadi priprate veoma uspela. Ipak, prema njenom mišljenju, intenziviranjem boja starih ornamenata iskoračilo se iz standardne konzervatorske prakse.
Slikar konzervator mr Slobodan Stojilović nije želeo da komentariše bojenje fasada, jer ”nema dovoljno znanja za to”. On smatra da procenu treba da da komisija s viših instanci, s neutralnim članovima.
Stojilović jedini nije potpisao zajednički izveštaj koji su ”Novosti” takođe dobile na uvid. Ostali članovi stručnog tima složili su se da je radovima na crkvama u prethodne četiri godine izgled Pećke patrijaršije radikalno izmenjen. Konstatovali su da na crkvama Svetih apostola i svete Bogorodice, kao i na južnoj fasadi priprate, slikane dekoracije nisu u skladu sa ostacima originala. Takođe, oni su uočili da su na nekim mestima preslikani originalni delovi ornamentike.
- Ne postoje racionalni razlozi, kao ni zakonska osnova, kojima bi se pravdalo poveravanje poslova privatnoj firmi, na spomeniku od izuzetnog značaja, koji je i na listi svetske baštine - piše Stanojević. - Republički zavod je osposobljen i zadužen za to.
Navodi projektanata i rukovodilaca radova, da je živopis u crkvama bio teško ugrožen vlagom koja prodire kroz zidove, nisu dokazani. Ovi argumenti plasirani su kako bi se prikrio pravi cilj, a to su bili malterisanje fasada i rekonstrukcija, pošto bi takav predlog bilo nemoguće otvoreno ”progurati”.
Glavna zamerka Pejićeve jeste da je prilikom otvaranja stare bifore na severnom zidu zapadnog traveja oštećena freska s likom patrijarha Jefrema, koju je početkom 17. veka uradio Georgije Mitrofanović, najbolji slikar toga doba. Ona smatra da je time napravljen dvojaki propust - skinuta freska patrijarha Jefrema fiksirana je na mesto kojem ne pripada, a zid je nepotrebno obijen. Sa tim se slažu Vukadinovićeva i Stanojević i dodaju da je freska sad u neskladu sa okolnim živopisom i ambijentom crkve.
- Lučni otvori na južnoj strani priprate zatvoreni su komadima pleksiglasa, koji su vandalskim bušenjem kroz živopis iz 14. veka fiksirani šrafovima i metalnim držačima - piše Stanojević. - Time je, osim direktne štete, na živopisu onemogućena i poželjna ventilacija priprate, pogotovo ako se ima na umu da se u tom delu pale sveće, te se kontinuirano stvara velika količina čađi, dima i ugljen-dioksida.
Svetlana Vukadinović smatra da je obnova slikane dekoracije na fasadama morala da proistekne iz ozbiljne studije istorijskih faza gradnje i verifikacije predloženog rešenja, a ne na licu mesta prema uputstvu odgovornog projektanta i slikara konzervatora.
- Projektom nije predviđeno, a izvedeno je, malterisanje i bojenje potkrovnih venaca izrađenih od opeke ”na zub” - konstatuje ona. - Pored činjenice da je malterisanje izvedeno veoma aljkavo, nije nam poznat nijedan primer ovakve obrade, pa se nameće pitanje na osnovu kojih činjenica su izvedeni ti radovi.
Njene primedbe odnose se i na način na koji je urađena zaštita građevina od vlage.
ŽIVOPIS
ČLANOVI stručnog tima predlažu da se nastavku radova na pećkim crkvama pristupi ozbiljno i temeljno, a prioritet je obnova živopisa. Stanojević još predlaže da se pokrene pitanje stručne i finansijske odgovornosti glavnih aktera, ali i svih saučesnika u realizaciji ovog projekta. On smatra da bez jasne osude i distanciranja od ovakvog rada služba zaštite neće moći da se oporavi i da povrati ugled koji je nekada imala.
BEZ SVIH REŠENjA
STANOJEVIĆ u izveštaju tvrdi da je Gordana Marković, tadašnja direktorka Zavoda, formirala na brzinu komisiju za Pećku patrijaršiju. Prema njegovim rečima, ta komisija je bila izmanipulisana, jer joj nisu bili prezentovani svi rezultati i sva rešenja. Svoju tvrdnju potkrepljuje podatkom da se u arhivi Zavoda nalazi dokumentacija koja pokazuje da u vreme kada je prihvatila predloženo rešenje za malterisanje fasada projekat nije bio završen.
