Slovenački investitori žele u srpske poslovne zone
Četvrtak, 23. 01. 2014. Izvor: Tanjug
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... lovne-zone
Preduzeća iz Slovenije su veoma zainteresovana da deo proizvodnje presele u slobodne zone Srbije, jer ona koja već posluju u nekim od njih, veoma su zadovoljna ostvarenim poslovnim rezultatima, rečeno je u četvrtak na stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije.
Na skupu koji su organizovali Slovenački poslovni klub i PKS, savetnica za ekonomiju Ambasade Slovenije Ljiljana Tigar-Kužnar je rekla da je Srbija na prvom mestu po broju investicija koje Slovenija ima u inositranstvu, jer u njoj posluje 1.400 slovenačkih firmi, a po vrednosti ulaganja, od 100 miliona evra, je na drugom.
Ona je dodala da je Srbija jako poželjna destinacija za slovenačke investicije i tu su prisutne sve veće slovenačke firme, a "Impol Seval" i "Gorenje" su među 15 prvih izvoznika.
Srbija je do pre izvesnog vremena imala 11 slobodnih zona, ali su upravo dozvolu za rad dobile još dve u Vranju i Apatinu, navela je sekretar Udruženja za trgovinu PKS Gordana Hašimbegović.
Ona je rekla da se te zone razlikuju od onih u drugim zemljama, ali da su značajan instrumet za privlačenje stranih investicija.
Direktor Upave za slobodne zone Milan Ristić je predočio da su te zone dobro raspoređene po celoj Srbiji i da gotovo u svakoj posluje po neka slovenačka firma.
Prema njegovim rečima, slobodne zone u Srbiji imaju najpovoljnije uslove u regionu i svake godine ostvare rast od 100 odsto u svim segmentima - proizvodnji, izvozu i investicijama. Tako je izvoz iz njih 2012. godine iznosio 800 mil EUR, a prošle godine je premašio dve mijarde evra.
Na današnjem skupu je predočeno da se u Srbiji preko zona obavlja sedam odsto prometa, dok u svetu taj procenat ide do 25%, što ukazuje da njihov potencijal nije sasvim iskorišćen.
Osnovne povoljnosti zona su oslobođenje od carine i PDV-a na repromaterijale, sirovine i energente, a mnoge opštine su dale dodatne okalšice u vidu od oslobađana dela poreza na imovinu, zaradu i slično.
Navedeno je da u Evropskoj uniji ima više od 50 slobodnih zona, ali da Srbija u pregovorima mora nastojati da što duže zadrži te pogodnosti, kad bude ušla u EU, po ugledu na Poljsku, koja je uspela da ih zadrži do 2026. godine.
Slovence je ineresovalo gde i kako mogu da izvoze bez carine, ukoliko se rade doradni poslovi, zbog pravila o poreklu robe. Dobili su odgovor da, ukoliko se roba vraća u EU, onda nema carine, a ukoliko se plasira na tržište Srbije, onda se plaća carina i PDV na sirovine i repromaterijal koji su uvezeni u zonu.
Ukoliko se ta dorađena roba izvozi u Rusiju, oslobođena je carine ako 51 odsto vrednosti potiče iz Srbije, a ako ide na tržište SAD, onda prozvod mora da ima 30 odsto komponenti srpskog porekla.
