Šta je novo?

Izdavanje / iznajmljivanje nekretnina (stana, parking mesta...) iskustva i saveti

Na stranu to što sam pravnik. Kad bi mi neko zadržao stan, tj. produžio svoj boravak nakon dogovorenog zakupa (uz ostavljeno dodatno vreme ako je neki značajan problem iskrs'o, život je maštovit, a nisam baš skot da u ponoć terminalnog datuma teram ljude na ulicu)

...dakle ostaje bezobrazno i bahato, ne plaća stanarinu, a znam da nije u stanu 24/7, dobio bi promenjenu bravu u trenutku dok je na poslu, tj. van stana i stvari pored (nekog daljeg) kontejnera, bez dalje rasprave oko bilo čega.

Zato sem privremenog boravišta stranaca naše niti bih prijavio na svoju adresu, niti nudim ugovor o zakupu. Ja svoju reč uvek poštujem i do sada sam je poštovao, a na državu se oslanjam kao minimum neophodnog u situaciji koju imamo...

Kad se pronađe bolji mehanizam od nalazi se u stanu 》ima mirnu državinu 》pretpostavlja se* da ima neki pravni osnov ili ga ima 》rešavajte na sudu... onda ću se i ja približiti državi u smislu ugovora i prijave na adresu, do tad... ostaješ prijavljen gde si bio, zato i tražim ugl studente za dugoročni zakup, a na meni je samo da zamenim bravu ako si toliko nemaran...

* uloga MUPa bi trebalo da bude da obezbedi status quo do pravnog razrešenja, tj. sudskog, izvršnog rešenja. Zato bi trebalo da zaštite faktičko stanje mirne državine i bez pisanog pravnog osnova, uz izjave svedoka, komšija, da ti ljudi tu žive, da je to svima poznato... Ako bi recimo vlasnik negirao da oni tu žive, nema ugovora o zakupu, bitno je koliko su komšije involvirane, koliko je opštepoznata činjenica da stanari imaju mirnu državinu u tom stanu po nekom dozvoljenom osnovu. Makar on bio i usmeni dogovor. Ipak je svakako bolje da osnov mogu u pisanoj formi i da prezentuju...

Dakle

bez ugovora i prijave, što je u prinicpu za zakup legalno da ugovora nema sve dok je porez plaćen... da ne ponavljamo raspravu od pre par godina sa jedne druge teme, razlike dva zakona, o stanovanju i ZOO... Zaključili smo da je i usmeni ugovor o zakupu nepokretnosti moguć i proizvodi pravna dejstva i stvara obavezu plaćanja poreza (ali je teže dokazivo da zakup postoji...)

+ okolnosti u zgradi takve da komšije baš briga ko tu živi, ne mare. često su se menjali stanari, ne prate...

= ladovina za zakupodavca.

Na tebi je naravno da budeš čovek. Daš dobru cenu zakupa i dobre uslove koje sa svoje stane poštuješ. Promena brave je moguća samo ako stanar nije u stanu i dolazi kao ultima ratio, faktička neophodnost mog delanja, na štićeno faktičko nepravedno stanje (iako legalno) 🙂 tako da minimiziram osnov da sam izvršio krivično delo, jer u principu na silu ne smeš nekog izbaciti što reče Oliver...

Ja sam čak i stanarinu primao na ruke a ne preko računa. 😀 dakle ideš najopreznije koliko možeš, a život je svakako maštovitiji od tvog opreza, pa kako bude...
 
Moj dobar drugar, naš poznat MMA borac, imao je situaciju da podstanari nisu hteli da se isele iz stana za koji je on bio jedan od naslednika (tačnije stan su nasledili njegov otac, tetka i on). Izdavanjem se bavila njegova tetka jer otac i on nisu imali vremena da se bave time, pa je ona preuzela da se bavi izdavanjem (inače jako fina i miroljubiva žena, umetnica slikarka po profesiji).

Moj drugar je predložio tetki i ocu da im pomogne da reše problem, ali kulturno i nenasilno, tako što će se on prijaviti u tom stanu (oni su vlasnici i imaju prava da se prijave u tom stanu). Kada je urađena prijava on je otišao u stan. Obio je bravu i prosto uselio se u stan. Kada su ga u stanu zatekli ti podstanari, i kad im je on objasnio da je i on takođe suvlasnik tog stana, a ne samo tetka koja im je izdala stan, i kada im je objasnio da će u buduće deliti sa njim životni prostor, oni su predložili da im da fore i da se strpi 7 dana i da će otići iz stana. Na kraju su otišli iz stana za nepuna 3 dana, verovatno im se jako žurilo kada su videli sa kim će deliti stan ukoliko se ne isele za 7 dana :)

Bio sam oduševljen kako je šmekerski (mangupski, ali bez ikakvog nasilja) odreagovao i rešio problem u 3 dana. Mada jasno mi je da nisu svi ljudi od istog materijala i da ima dosta ljudi koji prosto nisu kadri da izvrše takvu akrobatiku (zbog straha, miroljubivosti, izbegavanja ulaska u konflikt čak i kada treba da odbraniš svoju imovinu), i da onda takvi ljudi imaju mnogo veće šanse da ih neki đilkoši izleraju za stan.
Moram da pitam ne mogu da precutim. Odakle ti inspiracija za sve ove basne sto pises po forumu? Nekako mi je cak i zao kad citam sta sve lupetas i izmisljas ovde po forumu.
 
@Noki ako možeš samo da objasniš termin "mirna državina".

Hvala unapred

Državina je faktička vlast na stvari, a mirna je ona koja nije nastala uzurpacijom, otimanjem, krađom ili na drugi nedozvoljeni način...

Dakle stanar je imao dozvolu da uđe u posed stvari u našem slučaju nekretnine, neki valjan osnov je postojao kad je uspostavio faktičku vlast... državinu, a nemirnu bi imao onaj ko bi stvar oteo, na silu stečena faktička vlast...

Pravni osnov može da otpadne u međuvremenu. Recimo ugovor istekne. Ali on je mirno ušao u posed stvari tvrdi da ima neko pravo i onda u slučaju spora, čekamo pravno razrešenje...

Policija u ovom slučaju, slučaju spornog zakupa, štiti mirne držaoce a ne vlasnika.
 
Tako je, policija neće da izbacuje stanare bez obzira na želju stanodavca, kažu podnesi tužbu pa nek sud kaže šta je pravo.
 
Policija u ovom slučaju, slučaju spornog zakupa, štiti mirne držaoce a ne vlasnika.
Hvala na odgovoru. Da li znaš možda je li to pravna praksa i u Evropi, pa smo mi morali tome da se prilagodimo, ili je specifičnost našeg prava.

Po svemu što si napisao zaključujem da je ovaj moj drugar dobro postupio, to jeste da je na inventivan način izbacio stanare (po principu "jasnih posledica" ako se ne prilagode na novu normalnost, čim su izašli za 3 dana, a tražili rok od 7, a prethodno su mesecima vozali ženu koja im je izdala stana i nisu hteli da izađu, dok se on nije pojavio u stanu i predočio im budući suživot)
 
@dejanbg88 Nažalost nekad mora da se bude dovitljiv ili ide na pokazivanje mišića 🙂

To oko državine nije ekskluzivitet našeg prava, sigurno ima istih rešenja u uporednom pravu da se u slučaju sumnje štiti status quo ako se pretpostavlja da je nastalo pravno valjano... nije prilagođavanje ka EU... Odavno je tako.

U samoj osnovi takvo rešenje može dobro funkcionisati ako imaš efikasno sudstvo, gde bi u ubrzanom postupku dokazao da si vlasnik da je pravni osnov istekao i brzo stigneš do izvršnog rešenja i da se brzo sprovede.
 
I posle se neko pita zašto su stanovi prazni, i zašto se ne izdaju. Važno je doneti zakon o višestrukom oporezivanju praznih stanova, a nije rešavati sporove između stanodavca i zakupca po hitnom postupku.
 
@Noki hvala na odgovoru

I posle se neko pita zašto su stanovi prazni, i zašto se ne izdaju.
U mom okruženju ljudi koji izdaju stanove su uglavnom ljudi koji su deo kapitala parkirali u nekretnine (tzv. investicioni kupci) u ovim jačim naseljima tipa BNV, West, K district..., što je drugačije od slučaja koji sam opisao gde je u pitanju nasleđeni stan, i gde se jedna starija gospođa bavi time, u ime ostatka porodice.

Ono što znam pouzdano za ove koji imaju investicione nekretnine je da niko, ama baš niko ne dopušta prijavljivanje na adresi, takođe svi prave ugovore sa podstanarima i uvek na određeni period (na godinu dana) bez ikakve šanse da se pravi ugovor na neodređeno vreme. Takođe i veoma su selektivni, to jeste jako im je bitno čime se bave podstanari, praktično kao neki mini intervju (jedan od njih pre nego što se odluči obavezno baci pogled i na društvene mreže kako bi video iz koje su priče generalno). I ne žele da ulaze u priču sa ljudima u nekakavim čudnim životnim pričama, naravno kriminogena lica i stanovi za švaleraciju ne dolaze u obzir.

Ovo poslednje je dosta često u poslovnim krugovima, na primer 3-4 druga koji su na dobroj poziciji rentiraju neki malo lepši stan u nekom od fensi naselja (BNV, West i tako to), podele troškove i taj stan im služi za "privođenje". Jednostavno logistički im je lakše da imaju jednu "after party jazbinu" za posle noćnih izlazaka, nego da se cimaju sa stan na dan kombinacijama (pogotovo imajući u vidu da su često u pitanju i oženjeni momci).
 
Hvala na odgovoru. Da li znaš možda je li to pravna praksa i u Evropi, pa smo mi morali tome da se prilagodimo, ili je specifičnost našeg prava.

Po svemu što si napisao zaključujem da je ovaj moj drugar dobro postupio, to jeste da je na inventivan način izbacio stanare (po principu "jasnih posledica" ako se ne prilagode na novu normalnost, čim su izašli za 3 dana, a tražili rok od 7, a prethodno su mesecima vozali ženu koja im je izdala stana i nisu hteli da izađu, dok se on nije pojavio u stanu i predočio im budući suživot)
Imaš opciju solemnizacije ugovora kod notara, tada se razrešenje dobija brže ali to košta pa ljudi izbegavaju. Pisali smo o tome.
 
Vrh