Можда ће неке нервирати што пишем као неки поп, и теолог, али прочитајте овакав мало другачији поглед на Југославију раније и Србију данас.
Југославија, и уједињење у себи има дубоку хришћанску поруку "љуби ближњег", а међу народима који су, макар по изјашњавању, у религијама које Исуса сматрају или Сином Божјим, или једним од 5 највећих пророка. Прву Југославију је разорила похлепа (среброљубље) бахатих чиновника до нивоа стварања националних инцидената, национална гордост неких народа, идолопоклонство Срба према краљу, али често и неким локалним лидерима. У нехришћанском, чисто грубо научно-историјском смислу, Срби су били способни да 2018. победе, али не да ту победу сачувају катастрофално лошом међунационалном политиком унутар Југославије. Територијално су казнили Аустроугарску као победник, а што је био заједнички циљ других победника.
Од турбо-хришћана и турбо-муслимана, на крају су једино комунисти остали носиоци оног Христовог "љуби ближњег". Истина је да ЈВуО под командовањем Драгољуба Михајловића у називу носила Југославију у називу, и била суштински антинемачки покрет, али осим неколико јединица "Беле гарде" са Хрватима и Словенцима, и нешто мало Муслимана, није успела да буде носиоц идеје "љуби ближњег", посебно у национално измешаним срединама. Иако су били на страни победника, ЈВуО је губитник, а победици пишу историју. Колико се сада жалили на исту, СФРЈ је била и економски, демографски и цивилизацијски врхунац за све њене народе, осим (под великим можда) за Словенце. Највећа мана је била то што су "љуби ближњег" комунисти проводили без Христа, а каснији турбонационалисти, који су се клели и Јеванђеље/Инджил, пљунули су на ту, једну од најважнијих порука Христа. И до дан данас пљују. Исту комунистичку поруку "мање пуцај више т*цај" смо имали и од некомунистичких атеиста, да парадокс буде већи. До дана данашњег, ево, организација која у називу има хришћанско, конкретно Хрватска католичка црква, јако је допринела масовности полумилионске параде најгорег могућег греха: националне гордости. Марко Перковић Томпсон па да је пред том гомилом проповедник тог највећег греха, рекао "одј*ебите с националним поносом, али зато се ј*бите, водите љубав а не рат, јер блуд је ситница од греха у односу на гордост", отишао би оправдан у рај. Свако ко зна бар основне ствари о хришћанству, без обзира да ли био верник или не, зна да је блуд ситница од греха у односу на гордост.
Везано за садашњу Србију, немамо непријатељске народе, али имамо као непријатеље нас, унутрашње борбе и поделе. Удба и корисни ид*оти сваљују кривицу на "слабу активност опозиције", "слабу и млаку реакцију студената", ове оне, погрдно се односе према гласачима Секте, а како мисле да се оствари масовност потребна за промене? Око 30% популације је приковано за једну штеточину и велеиздајника ужасно политички вештог. У условима непостојања физичке силе са друге стране, то је сасвим довољно да нека ауторитарна власт дуго опстаје, чак и у овим условима. И стога, уместо протеста са једним те истим људима, суштина је у мисионерству и литургијама, како би се народ покајао, и вратио се правим и здравим вредностима. Литургијама је смењен Мило, студентским литургијама је нанесен најгори и најтежи ударац Секти. Нејвредније потрошена антисекташка и антииздајничка енергија је прошетати се кроз народ, разговарати са обичним народом, примити гласача Вучића као брата, пријатеља ближњег, саслушати његову муку, научити се говорити његовим простим језиком. Студенти су престали са тим, а ми смо се слабо прикључили. То је највредније, и са тим треба наставити.
