Можда не директно везано за тему, али ипак јако битно за разумевање политике у Србији, а самим тим и изборе у истој - докторска дисертација једног пријатеља оријенталисте:
What makes a leader in China
xianyangcb.substack.com
Главна поента овде - Србија по политичкој филозофији уопште није западна држава, нити је икад била. Србија је "кинеска" (или уопштено источноазијска) држава. Скоро сваки друштвени проблем у Србији је резултат недостатка воље, или просте неспособности, да се то прихвати, и да се друштвенополитички систем по томе укроји. Уместо тога, пише се море неупотребљивих и нереалних закона и правила да се такве појаве уклоне, што је потпуно немогуће - јер је западно, европско уређење друштва резултат специфичних историјских катастрофа, и, ако пажљиво гледате, се већ само дезинтегрише. Ако погледате мало дубље, српско друштво има више сличности са јапанским него са западноевропским - од дубоко укорењеног, малтене спонтаног лагања у свакодневној интеракцији, до малтене патолошке тенденције избегавања било каквог "дрмања чамца".
Разлог зашто опозиција у Србији не постоји је јако прост: опозиција нема своју редистрибутивну мрежу. Већина, просто, нема разлог да опозицију подржи, јер им је "добитак" тога несигуран. Опозиција нема своје присуство на локалном нивоу, и, самим тим, нема могућност награђивања људи за подршку. СНС може направити у некој забити мост и аутоматски добити је целу иако тај мост можда ничему не ваља, јер је то награда за њихову подршку. Вођа државе постаје онај који има највећи капацитет за награђивање - а чињеница је да ако СНС може да купује гласове шећером и брашном, баријера за улаз у игру је толико ниска да малтене не постоји. Али док год опозиција не схвати и не прихвати то, у Србији уопште нема шта да тражи - цело њихово деловање се своди на безначајне слогане, предлоге и флоскуле.
Дакле, ако опозиција жели да победи и уради било шта, мора да крене да чита Хан Феија и Шанг Јанга, и смањи Маркса, Фукујаму и остале. Уместо да се угледају на западну Европу која је имала тотално различит пут настанка, треба се угледају на политико-психолошки сличније државе: Кину, Јапан, Сингапур.
Ова фундаментална неусаглашеност са реалношћу је управо довела до комичне, парадоксале ситуације где је СНС истовремено власт, али и држава у држави, што је потпуни апсурд. И док год се та неусаглашеност не реши - склањање СНСа неће учинити апсолутно ништа, јер ће било која власт наследник малтене аутоматски кренути да се понаша потпуно исто.