Ovde se svi razmeću pojmom
"RADIKALŠTINA", ali niko da da definicijum i dijagnozu. Posebno ono čime se razlikuje od žutolopovizma. Zajednički elementi su im pohlepnost, netransparentnost, slabost i površnost političkog delovanja, kupovina glasova, korumpiranost, težnja za ekonomskom kontrolom društva, ali Radikali imaju specifične opasne osobine, u odnosu na koje je su "žuti lopovi" anđeli čuvari (ukoliko ne mutiraju u Radikala):
0 - Radikal prezire Četvrtu armiju, vidi šine kao okove i partijskog neprijatelja još od vremena Nikole Pašića.
1 - Radikal je turbo-nacionalista, bez pravog nacionalizma (recimo Holandskog nacionalizma u stilu maksimalno love uzeti strancu, minimum mu dozvoliti da iznese iz zemlje). Tema tog nacionalizma su, recimo, Hrvati, Albanci, Vojvodina bez neke realne politike, samo ložana. Čak je u Karleušinom turbo-folku više folka, nego što je u radikalskom turbo-nacionalizmu pravog nacionalizma.
2 - Spremnost na prvostepene izdaje, ako je po cenu da se bude ili ostane najjači badža u selu. U prvostepene izdaje spada ustupanje nacionalne železničke stanice i njiva bezubom Arapinu, najvrednijih rudnih resursa Kinezima, nacionalne vazdušne infrastrukture Francuzima, ustupanje bezbednost vodnih resursa za nekoliko desetina procenata stanovnika države kanadskoj firmi sumnjivog morala, poziv stranih agenata da ga brane od sopstvenog naroda nedavno, ustupanje terotirije bez vojne prisile (briselski sporazum). Još za vreme 1990-tih su Radikali dali nemerljivu pomoć hrvatskim i albanskim ultranacionalističkim strujama. Pravili su propagandnu priču "Velika Srbija" koja je nanela nemerljivu štetu svim Srbima u konfliktnim područjima. Organizovali su razmenu/preseljavanje oko 30.000 najboljih domaćina među Srbima u Hrvatskoj za kuće 30.000 Hrvata iz Vojvodine među najgorim domaćinima. Predavalisu hrvatskoj strani spiskove nepodobnih Srba za odstrel (i Hrvatski Radikali su radili isto ma kako se nazivali). Nakon proterivanja većine Srba iz Vojvodine i Krajine prihvatili su da uđu u koaliciju sa tada politički najmoćnijom strankom, ako je to po cenu održavanja svoje pozicije moći.
To ni najžućem žutom lopovu ne pada na pamet ukoliko nije baš mutirao. Ustupanje kamenčuga mineralnih resursa (cementare), i velikog dela industrijske baze, voleo bih da čujem različita mišljenja jeste ili nije izdaja, ali da je prvostepena u spisku gore pomenutih,
3 - Prezir prema profesionalnom novinarstvu. Demokrate jesu tu i tamo sporadično imale svoje vidove medijskog pritiska, ali su u odnosu na Radikale mala maca. Njihov prezir prema profesionalnom novinarstvu ide do nivoa prezira profesionalnog novinarstva o komunalnim temama. Demokrate mogu da se mršte pljuju, psuju i prete nekom novinaru, ali tek je Radikal spreman da ubije, ili bar uništi život nekom.
4 - Prezir prema mišljenju struke i tehnokratiji. To ide do zatvaranja Instituta Kirilo Savić, recimo, i dovođenja Slavena Tice za direktora CIP-a. Koliko god imao loše mišljenje o prerthodnim direktorima CIP-a, njima se nadstrešnica u Novom Sadu ipak ne bi desila. Prethodne muve nisu bile dovoljno podg*zne. Obratite pažnju na njihov odnos prema poplavama, ništa od hidrograđevinske infrastrukture nije izgrađeno.
5 - Lažna rusofilija i lažna evrofobija - Da
@Analitičar @Noki @Defke @Igor @vucko @goran123 i još po neki odahnu, niko do sada nije toliko unazadio odnose sa Rusijom koliko SNS. U Srbiji su se najviše uzdali u socijalističke elemente (makar po imenu), a ne nacionalne ili konzervativne. Boško Obradović je "sekao vene" za Rusima, ali nikada nije imao stvarnu podršku. Da li je ta taktika Rusa pravilna ili pogrešna, da li je dobro ili loše što je SNS u praktičnom smislu satro odnose sa Rusima, to je drugo pitanje. Svaka žvaka je za seljaka, ali oni stvarno nisu nikome pouzdani partneri. Radije će ustupiti neki nacionalni resurs na nivou izdaje prvog stepena prvom ko se ponudi, nego što će stvoriti neku platformu pouzdanosti zasnovanu na zajedničkim interesima. Čak su i Demokrate, iako ne školski primeri diplomatije, umeli da teže ka zajedničkim interesima u međunarodnim dogovorima.
6 - Nekritičko mišljenje i slepa poslušnost višoj instanci unutar sopstvene organizacije - To sam vrlo jako osetio, kada smo se 2016 pre mog odlaska iz Holandije zalagali za unapređenje železnice u Mačvi. U Šapcu sa Zelenovićem je stav turističke organizacije bio jedan, Urbanističkog zavoda drugi, pretstavnika privrede treći..., ali u svih bez straha i sa autentičnim stavom. U Loznici, svako koga sam zvao za saradnju se bojao predsednika Opštine.
Da, ima moje pristrasnosti među time da sam pod 0 stavio železnicu. Žao mi je što je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj se ne shvata koliko je železnica strateška stvar, ogledalo i odraz države. Prezirao sam DS dok je bio na vlasti, nemam dobro mišljenje o njima čak i u nemutiranom obliku,
ali Vesići, Šapići, D.J. Vučićevići, Sarape, Čarape su Demokrate samo po poreklu, a u stvari su radikalomutanti. 
www.psychiatry.org
www.webmd.com
