Iznošenje listića je obično znak da je neko na tom glasačkom mestu organizovao "Bugarski voz" budući da ipak nema puno onih koji gube vreme odlazeći na glasačko mesto ako ne nameravaju da glasaju ili misle da nema dobrih kandidata. To se radi ovako. Po otvaranju glasačkog mesta jedan od prvih birača iznese prazan glasački listić umesto da ga popuni i ubaci u kutiju. Po izlasku ga da organizatorima "Bugarskog voza" koji negde u blizini čekaju u kolima. Organizatori imaju spisak ljudi koji su ili ucenjeni ili plaćeni da glasaju na unapred dogovoren način. Kad sledeća osoba sa tog spiska dođe da glasa, prvo se javlja organizatorima u kolima ili obližnjem stanu. Oni mu daju taj prvi, originalno prazan, listić koji su oni sami popunili kako žele. Taj glasač zatim na biralištu neprimetno zameni listiće, tj ubaci ranije popunjeni, onaj koji je od organizatora dobio, a iznese novi prazan. Zatim taj novi prazan listić predaje organizatorima. On je dokaz da je ispunio obavezu. Ako im ne preda prazan listić, smatra se se da ih je prevario, pa slede sankcije. I tako dalje sa svakim sa spiska ucenjenjih. Na kraju dana poslednja osoba spakuje dva listića zajedno, doneseni i onaj koji je tada dobio na glasačkom mestu, tako da se izdaleka ne vidi da su dva, pa u kutiju ubaci oba. Konači rezultati ove operacije je da se broj listića u kutiji slaže (jer su ubačeni svi izneseni listići), da je na svima njima sigurno glasano kako organizator "Bugarskog voza" želi, i još da organizator ima dokaz da su svi ucenjeni zaista i uradili to što su obećali.
Zbog toga kontrolori treba da paze da li će neko pokušati da izađe sa biračkog mesta a da dobijeni listić nije ubacio u kutiju, a glasači da paze ima li sumnjivih parkiranih kola koja nisu prazna ili neobičnih skupova u blizini glasačkog mesta.
Jedna šansa koju ucenjena osoba ima je da za inat dobijeni listić učini nevažećim. Time ipak ne može da glasa za onoga za koga bi stvarno želeo da glasa, ali bar može da spreči da glas ode onome za koga ucenjivači rade.