Не опседа ме већ пишем о томе да јавним ескпонирањем таквих особа и опозициони медији и опозиција у ствари пуца себи у ногу.
Ne kopka tebe to, tebe trigeruje šta je ona rekla. Pa onda to projektuješ na "tako kvari opoziciju". Niti je n1 opozicioni medij, niti je ova novinarka pričala nešto u ime n1, niti je n1 na bilo koji način stao iza toga.
Režimski mediji da nemaju ovo, pisali bi nešto drugo. Ako su u stanju narodni poslanici da čitaju tvitove fejk profila i to predstavljaju kao opozicionu agendu, nemaš šta da pričaš o bilo kakvoj novinarki koja je otišla na vikend negde pa baljezgala za svoj groš.
Za one koji će da se uhvate tvrdnje da n1 nije opozicioni medij, odnosno za one sa jeftinijim ulaznicama, N1 je informativni medij u sklopu SBB mreže, i on radi za SBB. Kao i većina informativnih kanala, on ekonomski nije isplativ, i opstaje ne zbog ne znam čega, nego opstaje zato što će reda veličine 100 hiljada ljudi samo u Srbiji da plaća 2 hiljade mesečno za kablovsku. To što oni kritički posmatraju svaki potez vlasti je njihovo pravo, a u trenucima u kojima nema drugih medija koji bi to radili, nasušna potreba društva. Apsolutno mi je razumljivo da oni žele promenu režima koji im je naneo toliko zla, kako lično, tako i kolektivno. Probleme, pretnje, ucene, maltretiranja na dnevnom nivou koji oni proživljavaju običan čovek ne bi podneo 1 dan, oni to trpe svaki dan. Kao i sve druge televizije, oni imaju pravo da naginju na neku političku opciju, što, po mom sudu, i čine, ali nemaju da budu propagandno glasilo. Nikada nisu vadili bilo koga iz frižidera, nikada nisu lagali, izmišljali, masakrirali ljude, kako to čine režimske televizije. Pričamo o periodu u državi gde voditeljke pevaju rođendansku pesmicu predsedniku, a gde se stranački skup uživo prenosi satima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. U trenutku kada je medijska scena raspolućena u Srbiji, predstavljaju ponajbolji kanal informisanja u državi. Što nije ni teško, budući da na nacionalnim frekvencijama ne postoje ni programske šeme, nego kad zovu iz predsedništva prekidamo sve, idemo uživo sa Andrićevog venca. Ako voditeljka RTS-a savetuje Dačića za vreme reklama da popljune malo Đilasa ako hoće, onda je jasno gde se nalazi naše novinarstvo. O komercijalnim televizijama da ne govorim.
Evo primer, intervju sa Đilasom nakon što je formirao SSP. Da li je ovaj intervju mučan za Đilasa ili mu se nabacuju serdare, vojvodo pitanja? Možete li da uporedite ovaj intervju sa intervjuima Vučića gde mu voditeljka kaže "joj Bože kako ste tako sposobni, kako ste takav car".
