OK, što se tiče beogradske kombinatorike, da rezimiramo mogućnosti opozicije: postoji ta tanka slamčica spasa da se ponavljanjem na biračkim mestima nabije taj cenzus za BoTa i Dula.
Kako stoji stvar sa desnicom ako ta nemoguća misija uspe:
* Boškić je potvrdio da je učešće u beogradskoj opozicionoj vlasti opcija (makar on ne može da kaže da je koaliranje sa Đilasom izdaja - been there, done that)
* Miloš Jovanović potvrđuje da je opoziciona vlast čak smislena u Beogradu, ali to je stari mračnjak koji laže i maže, što je već dokazao izgovarajući se na Boška, dok Boškić potvrđuje da on sam nije problem
* Milica Zavetnica se izjasnila šta je (Šešelj, nikad Đilas) ali zamislite je npr. kao direktora Parking servisa ili Gradskih pijaca, možda bi promenila mišljenje?
E sad, koliko god ovo bilo nategnuto i visilo na pretankoj niti, pravo je pitanje šta gospodar Vučić svim tim desničarima ima da ponudi na republičkom nivou!
Vučićeva čuvena izjava da mu je za parlamentarnu većinu dovoljan SVM, nakon što sve prespava, počinje drukčije da mi zvuči. Nije to nužno bio izliv prezira prema SPS-u, već možda nešto drugo: Orban je jedini koalicioni partner za kojeg EU/NATO ne može ništa da mu prebaci!
Dakle ključno pitanje je da li Vučić bilo koga od ovih desničara (pogotovo Milicu Zavetnicu i Boškića) sme da prigrli, a da sebi ne zakomplikjuje poziciju. Ako su kao proruske opcije previše kontaminantni, onda i Vučić i opozicija mogu da im ponude isto - plen u gradu Beogradu i ništa više!
I tu dolazimo do snage Miloša Jovanovića, jer on je malo ozbiljniji igrač koga se ne može tek tako žigosati kao Putinovog agenta u vladi Srbije. Zato liberalna opozicija prilično opravdano navodi da je u njemu, i nikom drugom, ključ za Beograd.
Šteta što je Ćuta sa njima bio.
