tragac
Expert
Većina istraživanja pokazuje da Vučić ima podršku od oko 53% pri izlaznosti od oko 55%, što je oko 1.960.000. Na parlamentarnim izborima 2016. SNS je osvojila 1.823.147 što je bilo 48,25% pri izlaznosti od 56.07%. Tu je i koalicija oko SPS koja je sada podržava Lučića, koja je tad osvojila 413,770. U teoriji, kada bi svi prošlogodišnji birači SNS izašli zajedno sa svim biračima SPS i svi od reda glasali za Vučića imali bi 2,236917, što obezbeđuje sigurnu pobedu u prvom krugu.
Stvari su međutim sada drugačije.
U Srbiji godišnje umre oko 110,000 starijih ljudi, od kojih velika većina glasa za SNS i SPS. Pri izlaznosti od prošle godine to znači negde oko 3% svih koji su glasali. OK, tu je bilo i apstinenata, ali relativno malo, tako da možemo da računamo da je ovim prirodnim putem koalicija oko Vučića izgubila bar 60,000 glasova ili nešto preko 1,5%
Sa druge strane, broj novih birača obuhvata sve one rođene između aprila 1998. i kraja marta 1999. što je oko 76,000. Recimo da je zbog različitih faktora (u najvećoj meri iseljenje) ova populacija danas oko 60,000. Među njima je izlaznost oko 50%, dakle 30,000 ili oko 0,75% Velika većina njih glasa protiv Vučića, što otprilike znači oko 25,000 novih glasova protiv njega i oko 5,000 za. Tu je opozicija bolja za oko 0,5% glasova pri prošlogodišnjoj izlaznosti.
Ukupno je dakle prirodna promena prebacila 2% glasova pri prošlogodišnjoj izlaznosti sa Vučića na opoziciju. Ovo znači podrška Vučiću je 46.25% bez SPS, a sa njima oko 57.2.
Sa svakim procentom izašlih više u odnosu na 2016. procenat podrške opoziciji raste neuporedivo brže nego podrška Vučiću. Pri izlaznosti od oko 60% drugi krug postaje praktično izvestan. Poređenja radi, 2012 je na prewdsedničke izbore izašlo 57,77% a 2008 61% u prvom i 68% u drugom krugu. 2008. je bila referendumska atmosfera, atmosfera "mobilizacije" pa je i u prvom a posebno u drugom krugu bila zaista velika izlaznost. Na parlamentarnim izborima 2014. vladala je atmosfera rezignacije među pristalicama sadašnje opozicije, kao i euforije među ovima drugima. 2016. beše malo bolje, ali atmosfera izbora i referenduma daleko manje izražena nego danas. Dodajmo još i faktor vremenskih uslova. Prošle godine bilo je veoma lioše, možda i najružnije vreme na neki dan glasanja od obnavljanja višestranačkog sistema. Sada po dugoročnoj prognozi izgleda da će biti uglavnom sunčano, sa temperaturom oko 10 do 20 stepeni i bez šansi za kišu. Ono vreme prošle godine je sigurno destimulisalo određeni broj birača, a kiša je padala i na dan izbora 2014.
Za drugi krug je nerealno davati ikakve prognoze, naravno ako ga bude, bar dok ne vidimo ko bi prošao.
Stvari su međutim sada drugačije.
U Srbiji godišnje umre oko 110,000 starijih ljudi, od kojih velika većina glasa za SNS i SPS. Pri izlaznosti od prošle godine to znači negde oko 3% svih koji su glasali. OK, tu je bilo i apstinenata, ali relativno malo, tako da možemo da računamo da je ovim prirodnim putem koalicija oko Vučića izgubila bar 60,000 glasova ili nešto preko 1,5%
Sa druge strane, broj novih birača obuhvata sve one rođene između aprila 1998. i kraja marta 1999. što je oko 76,000. Recimo da je zbog različitih faktora (u najvećoj meri iseljenje) ova populacija danas oko 60,000. Među njima je izlaznost oko 50%, dakle 30,000 ili oko 0,75% Velika većina njih glasa protiv Vučića, što otprilike znači oko 25,000 novih glasova protiv njega i oko 5,000 za. Tu je opozicija bolja za oko 0,5% glasova pri prošlogodišnjoj izlaznosti.
Ukupno je dakle prirodna promena prebacila 2% glasova pri prošlogodišnjoj izlaznosti sa Vučića na opoziciju. Ovo znači podrška Vučiću je 46.25% bez SPS, a sa njima oko 57.2.
Sa svakim procentom izašlih više u odnosu na 2016. procenat podrške opoziciji raste neuporedivo brže nego podrška Vučiću. Pri izlaznosti od oko 60% drugi krug postaje praktično izvestan. Poređenja radi, 2012 je na prewdsedničke izbore izašlo 57,77% a 2008 61% u prvom i 68% u drugom krugu. 2008. je bila referendumska atmosfera, atmosfera "mobilizacije" pa je i u prvom a posebno u drugom krugu bila zaista velika izlaznost. Na parlamentarnim izborima 2014. vladala je atmosfera rezignacije među pristalicama sadašnje opozicije, kao i euforije među ovima drugima. 2016. beše malo bolje, ali atmosfera izbora i referenduma daleko manje izražena nego danas. Dodajmo još i faktor vremenskih uslova. Prošle godine bilo je veoma lioše, možda i najružnije vreme na neki dan glasanja od obnavljanja višestranačkog sistema. Sada po dugoročnoj prognozi izgleda da će biti uglavnom sunčano, sa temperaturom oko 10 do 20 stepeni i bez šansi za kišu. Ono vreme prošle godine je sigurno destimulisalo određeni broj birača, a kiša je padala i na dan izbora 2014.
Za drugi krug je nerealno davati ikakve prognoze, naravno ako ga bude, bar dok ne vidimo ko bi prošao.
