Šta je novo?

Izbori 2024

Sve se slažem osim da im se kraj ne vidi.

Naprotiv, mislim da je ovo jedan solidan početak kraja, preveliki su postali, pa je i apetit toliko porastao da prerasta celu zemlju.. Zato kreću trzavice polako, kišobran partija je stavila previše različitog šljama pod isti, ne može da ne implodira.
Brate, ovde nema države, to je problem. Tužilaštvo i policija su u službi mafije. Hrkalovićka preti ljudima, nikom ništa. Do juče tipovala likove za likvidaciju, danas je moralna gromada. Ljudima se očigledno to sviđa. Prebolesno društvo, neće se SRB nikada izvući iz ove mafjaške udbaške hobotnice.
 
Želim da podelim biografiju koju je dostavio kandidat opozicije prilikom kandidature za predsednika SO Vracar.
Radni staz ima ko @vucko broj odigranih fudbalskih utakmica u zivotu - 0 ;) IMG-0545cd5abac901617b45cec4519acae3-V.jpg
 
To je prva i poslednja strana te tuzne storije a sto bi rekao Dejan Andjus idemo dalje.
Druga biografija takodje prikazuje bogato radno iskustvo mladog lava iz zeleno levog fronta.
IMG-c31b4b87bcdf2d9b48589356241f297c-V.jpg
 
To je sjajno pitanje samo nije za mene vec za vas koji glasate za njih.
Nek zove Vucko ovog eksperta njihovog.
 
Vračarac, neprijatelju hvala ti na ovim informacijama koje si podelio. Podržavam te u pogledu transparentnosti javne uprave pa bi voleo da je sva dokumentacija i dnevni red rada SO Vračar i drugih opština javno dostupan, ipak je 2024. godina pa sve može sa jednim klikom da se stavi na sajt. Sada bi molio da podeliše isto te kandidaturue vaše crno-crvene koalicije SNS-SPS-SRS-Zavetnici da vidimo ko su protivkandidati.

ljubi-brat-vesic.gif
 
Бастаћ је успешна диверзија, као и Мица на супротном крилу.
 
Бастаћ је успешна диверзија, као и Мица на супротном крилу.

Bastać je jedna od transformacija ličnosti, kao Doktor Džekil i Gospodin Hajd. Kako je to moguće? Pa moguće je, jer Bastać iz 2020. i Bastać iz 2024. su dve potpuno različite osobe. Samo što ljudi to ne znaju, ili misle da ga znaju. Površno poznavanje ličnosti. Čovek se mora redovno pratiti, pošto je svaki vid skretanja s pravog puta u pogrešan kolosek moguć. Pa Rade Fakultetlija nije džaba pevao "Ti lutaš bebo, skrenuo si s puta bebo". Eto, sad Front Zelenih levaka može istu tu pesmicu da recituje Bastaću i Milici.
 
Evo

Akademik prof. dr Milan A. Nedeljković​

Prof. dr Milan A. Nedeljković rođen je 15.9.1957. godine u Beogradu.
Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Ubu. Dobitnik je nagrade – Diploma za najuspešnijeg gimnazijalca Gimnazije „Branislav Petrović“ u Ubu.
Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta Beograd u Beogradu 1982. godine.
Magistrirao na istom fakultetu 1989. godine iz oblasti kardiologije sa temom „QT interval u akutnom infarktu miokarda“. Specijalističke studije završio je 1991. godine u istoj ustanovi.
Doktorirao 1999. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu iz oblasti kardiologije sa temom „Ergonovinski test u predikciji koronarnog arterijskog spazma“.
Stručno se usavršavao na University of Pittsburgh Medical Centar – Presbyterian Hospital ( 2001 – 2002. godine).
Izabran u zvanje vanrednog profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu iz predmeta Interna medicina – kardiologija 2006. godine.
Izabran u zvanje redovnog profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu iz predmeta Interna medicina – kardiologija u martu 2013. godine.
Glavni istraživač na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije broj ON 175020 (od 2010. godine).
Vanredni je član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od maja 2011. godine.
Sekretar Naučne grupe za internu medicinu Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva izabran je 2015 godine.
Ponovo je izabran za sekretara Naučne grupe za internu medicinu Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva 2020 godine.
Redovni član Medicinske akademije Srpsko lekarskog društva postaje 2019. godine.
Član je odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU od 2015. godine.
Ponovno izabran za člana odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU od 2020 godine.
Predsednik je Udruženja kardiologa Srbije od 2011. do 2013.godine, a i predsednik Radne grupe za interventnu kardiologiju u istom Udruženju u mandatu od 2012. do 2014. godine.
Predsednik Organizacionog odbora XVIII kongresa Udruženja kardiologa Srbije sa internacionalnim učešćem koji je održan u Beogradu od 24.11. do 27.11. 2011. godine.
Predsednik je Organizacionog odbora XIX kongresa Udruženja kardiologa Srbije sa internacionalnim učešćem koji je održan na Zlatiboru od 17.10. do 20.10. 2013. godine.
Organizacioni je direktor I-IX Internacionalnog skupa interventne kardiologije, BASICS PLUS, koji su održani u Beogradu od 2005. do 2015. godine.
Dobitnik je najvišeg priznanja Udruženja kardiologa Srbije, nagrade „Zlatna medalja Udruženja kardiologa Srbije“ za 2013. godinu.
Višestruko nagrađivan od strane Srpskog lekarskog društva nagradom za uspešan rad i doprinos na polju kardiologije i to: Zahvalnica (1992. godine), Diploma (1998. godine), Plaketa (1999. godine), Nagrada za naučno-istražovački rad (2014. godine).
Inicijator je programa u Srbiji za transkateterske zamene aorte valvule (TAVI) i ugradnje okludera aurikule pretkomore (LACC) kao i operater na prvolečenim bolesnicima u zemlji (5. i 7. mart 2014. godine).
Decembra 2010. godine pokrenuo je Program invazivne dijagnostike – Sale za kateterizaciju Zdravstvenog centra u Valjevu. Osnivač je Programa za lečenje akutnog infarkta, metodom PCI. Uradio je prvu kateterizaciju, a takođe i prvu implantaciju stenta u akutnom infarktu miokarda u istom centru.
Učestvovao je u otvaranju sale za kateterizaciju srca juna 2007. godine u Kliničko – bolničkom centru Banja Luka, a takođe je učestvovao u otvaranju angiosala u Opštoj bolnici Užice 2011. godine i u Zdravstveni centar Zaječar marta 2014. godine.
Oktobra 2010. godine dobija Prvu Povelju počasnog građanina opštine Ub.
Odlikovan je septembra 2011. godine „Ordenom Svetog Vladike Nikolaja“, eparhija Valjevska za doprinos u izgradnji Hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Ubu.
Prvi je guverner 34. ogranka (Republika Srbija – Republika Srpska) američkog Udruženja kardiologa od marta 2015. godine.
Član Evropskog udruženja kardiologa (FESC, 2003. godine), Američkog koledža kardiologa (FACC, 2003. godine) i Evropske asocijacije za perkutane kardiovaskularne intervencije (EAPCI, 2007. godine).
Gostujući je profesor Medicinskog fakulteta u Banja Luci, Republika Srpska 2019. godine.
Odlikovanje Svetog Teodora Vršačkog, eparhija Banatska novembar 2019. godine.
Oktobarska nagrada grada Leskovca oktobar 2020.godine.
Izabran za počasnog građanina Grada Zaječara septembra 2023. godine.
Član Saveta Stomatološkog fakulteta od oktobra 2023. godine.
Izabran za predsednika Srpskog lekarskog društva od novembra 2023. godine.
Ukupno objavio je 868 radova od toga 64 in extenso radova u vodećim stručnim i naučnim časopieima sa CC/SCI liste.
U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu urađena je citiranost radova za prof. dr Milana A. Nedeljkovića iz baze podataka Science Citation Index od 1989. do 1995. i Web of Science od 1996. do septembra 2023. godine. Pronađeno je 1018 citata i 22.499 citata za radove u okviru međunarodnih istraživačkih projekata („on behalf“).
Ukupan broj citata je 23.517.
Prema bazi podataka Scopus vrednost Hiršovog indeksa (h-index) za prof. dr Milana A. Nedeljkovića iznosi 18.
Trenutno radi na Klinici za kardiologiju u Kliničkom centru Srbije na mestu Načelnika prijema specijalističkih ambulanti i dnevne bolnice.
Predsednik Gradske opštine Vračar postaje 8. jula 2016. godine.
Ponovo je izabran većinom glasova za predsednika Gradske opštine 10. septembra 2020. godine.
Živi u Beogradu, oženjen je i otac petoro dece.
 
Želim da podelim biografiju koju je dostavio kandidat opozicije prilikom kandidature za predsednika SO Vracar.
Radni staz ima ko @vucko broj odigranih fudbalskih utakmica u zivotu - 0 ;)Pogledajte prilog 204418
На овом папиру се види да је нешто штампано/куцано.
Или има друга страна или се неко бави рециклажом.
 
Ne ide ipak @Vračarac nigde van SNS vidim ja, suviše su slatke beneficije da bi se integritet i lično mišljenje poštovali :)

I da, nemoj molim te o biografijama i radnom stažu da pričaš, vaš veliki vođa ima isto toliko pravih dana staža, pa vidi kako je uspešan danas!

:ROFLMAO:
 
Зашто увек потежете теорије завере кад неко "прелети"? Као, то је био паклени дугогодишњи план политичког спавача и његових шефова на власти.

Мало морген, биће да је као и сваки само говно од човека и издајник, отуда и у политици. Као и сваки други, чекао довољан број гласова и мандат који може да уновчи контра вољи његових гласача.

Политику пратим дваес+ година и не знам још ни једног политичара који није издао интересе народа, или грађана ако вам је лепше. Најбенигнији случајеви су они што се ни нису докопали власти али су издали страначки програм или идеологију коју су заступали.

Срећно на следећим изборима. Ти су кључни, хахаха
 
Bastać je jedna od transformacija ličnosti, kao Doktor Džekil i Gospodin Hajd. Kako je to moguće? Pa moguće je, jer Bastać iz 2020. i Bastać iz 2024. su dve potpuno različite osobe. Samo što ljudi to ne znaju, ili misle da ga znaju. Površno poznavanje ličnosti. Čovek se mora redovno pratiti, pošto je svaki vid skretanja s pravog puta u pogrešan kolosek moguć. Pa Rade Fakultetlija nije džaba pevao "Ti lutaš bebo, skrenuo si s puta bebo". Eto, sad Front Zelenih levaka može istu tu pesmicu da recituje Bastaću i Milici.
Ja sam uveren da je on uvek bio isti, samo ste ga vi idealizovali kao što danas idealizujete ove slepce iz opozicije.

Ako su ove biografije koje je podelio Vračarac stvarne to je istinska tuga. Neko ko nije kapacitet da napiše 10 afirmativnih rečenica o sebi hoće da bude vlast (na bilo kom nivou), i naša uzdanica za smenu Vučićevog aparata...
 
Juče na tajnom glasanju ni svih 27 odbornika koalcije Biramo Vračar nije glasalo za svog kandidata.
Naime od 27 odbornika Biramo samo njih 18 je glasalo za. Verovatno postoji neki raskol medju njima ili jednostavno smatraju da je dotični nesposoban pa ko vele bolje da ja ne čačkam.
 
Evo

Akademik prof. dr Milan A. Nedeljković​

Prof. dr Milan A. Nedeljković rođen je 15.9.1957. godine u Beogradu.
Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Ubu. Dobitnik je nagrade – Diploma za najuspešnijeg gimnazijalca Gimnazije „Branislav Petrović“ u Ubu.
Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta Beograd u Beogradu 1982. godine.
Magistrirao na istom fakultetu 1989. godine iz oblasti kardiologije sa temom „QT interval u akutnom infarktu miokarda“. Specijalističke studije završio je 1991. godine u istoj ustanovi.
Doktorirao 1999. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu iz oblasti kardiologije sa temom „Ergonovinski test u predikciji koronarnog arterijskog spazma“.
Stručno se usavršavao na University of Pittsburgh Medical Centar – Presbyterian Hospital ( 2001 – 2002. godine).
Izabran u zvanje vanrednog profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu iz predmeta Interna medicina – kardiologija 2006. godine.
Izabran u zvanje redovnog profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu iz predmeta Interna medicina – kardiologija u martu 2013. godine.
Glavni istraživač na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije broj ON 175020 (od 2010. godine).
Vanredni je član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od maja 2011. godine.
Sekretar Naučne grupe za internu medicinu Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva izabran je 2015 godine.
Ponovo je izabran za sekretara Naučne grupe za internu medicinu Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva 2020 godine.
Redovni član Medicinske akademije Srpsko lekarskog društva postaje 2019. godine.
Član je odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU od 2015. godine.
Ponovno izabran za člana odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU od 2020 godine.
Predsednik je Udruženja kardiologa Srbije od 2011. do 2013.godine, a i predsednik Radne grupe za interventnu kardiologiju u istom Udruženju u mandatu od 2012. do 2014. godine.
Predsednik Organizacionog odbora XVIII kongresa Udruženja kardiologa Srbije sa internacionalnim učešćem koji je održan u Beogradu od 24.11. do 27.11. 2011. godine.
Predsednik je Organizacionog odbora XIX kongresa Udruženja kardiologa Srbije sa internacionalnim učešćem koji je održan na Zlatiboru od 17.10. do 20.10. 2013. godine.
Organizacioni je direktor I-IX Internacionalnog skupa interventne kardiologije, BASICS PLUS, koji su održani u Beogradu od 2005. do 2015. godine.
Dobitnik je najvišeg priznanja Udruženja kardiologa Srbije, nagrade „Zlatna medalja Udruženja kardiologa Srbije“ za 2013. godinu.
Višestruko nagrađivan od strane Srpskog lekarskog društva nagradom za uspešan rad i doprinos na polju kardiologije i to: Zahvalnica (1992. godine), Diploma (1998. godine), Plaketa (1999. godine), Nagrada za naučno-istražovački rad (2014. godine).
Inicijator je programa u Srbiji za transkateterske zamene aorte valvule (TAVI) i ugradnje okludera aurikule pretkomore (LACC) kao i operater na prvolečenim bolesnicima u zemlji (5. i 7. mart 2014. godine).
Decembra 2010. godine pokrenuo je Program invazivne dijagnostike – Sale za kateterizaciju Zdravstvenog centra u Valjevu. Osnivač je Programa za lečenje akutnog infarkta, metodom PCI. Uradio je prvu kateterizaciju, a takođe i prvu implantaciju stenta u akutnom infarktu miokarda u istom centru.
Učestvovao je u otvaranju sale za kateterizaciju srca juna 2007. godine u Kliničko – bolničkom centru Banja Luka, a takođe je učestvovao u otvaranju angiosala u Opštoj bolnici Užice 2011. godine i u Zdravstveni centar Zaječar marta 2014. godine.
Oktobra 2010. godine dobija Prvu Povelju počasnog građanina opštine Ub.
Odlikovan je septembra 2011. godine „Ordenom Svetog Vladike Nikolaja“, eparhija Valjevska za doprinos u izgradnji Hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Ubu.
Prvi je guverner 34. ogranka (Republika Srbija – Republika Srpska) američkog Udruženja kardiologa od marta 2015. godine.
Član Evropskog udruženja kardiologa (FESC, 2003. godine), Američkog koledža kardiologa (FACC, 2003. godine) i Evropske asocijacije za perkutane kardiovaskularne intervencije (EAPCI, 2007. godine).
Gostujući je profesor Medicinskog fakulteta u Banja Luci, Republika Srpska 2019. godine.
Odlikovanje Svetog Teodora Vršačkog, eparhija Banatska novembar 2019. godine.
Oktobarska nagrada grada Leskovca oktobar 2020.godine.
Izabran za počasnog građanina Grada Zaječara septembra 2023. godine.
Član Saveta Stomatološkog fakulteta od oktobra 2023. godine.
Izabran za predsednika Srpskog lekarskog društva od novembra 2023. godine.
Ukupno objavio je 868 radova od toga 64 in extenso radova u vodećim stručnim i naučnim časopieima sa CC/SCI liste.
U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu urađena je citiranost radova za prof. dr Milana A. Nedeljkovića iz baze podataka Science Citation Index od 1989. do 1995. i Web of Science od 1996. do septembra 2023. godine. Pronađeno je 1018 citata i 22.499 citata za radove u okviru međunarodnih istraživačkih projekata („on behalf“).
Ukupan broj citata je 23.517.
Prema bazi podataka Scopus vrednost Hiršovog indeksa (h-index) za prof. dr Milana A. Nedeljkovića iznosi 18.
Trenutno radi na Klinici za kardiologiju u Kliničkom centru Srbije na mestu Načelnika prijema specijalističkih ambulanti i dnevne bolnice.
Predsednik Gradske opštine Vračar postaje 8. jula 2016. godine.
Ponovo je izabran većinom glasova za predsednika Gradske opštine 10. septembra 2020. godine.
Živi u Beogradu, oženjen je i otac petoro dece.
Volim akademike koji kleknu... Ajde bre, obična kupljena protuva.
 
Зашто увек потежете теорије завере кад неко "прелети"? Као, то је био паклени дугогодишњи план политичког спавача и његових шефова на власти.

Мало морген, биће да је као и сваки само говно од човека и издајник, отуда и у политици. Као и сваки други, чекао довољан број гласова и мандат који може да уновчи контра вољи његових гласача.

Политику пратим дваес+ година и не знам још ни једног политичара који није издао интересе народа, или грађана ако вам је лепше. Најбенигнији случајеви су они што се ни нису докопали власти али су издали страначки програм или идеологију коју су заступали.

Срећно на следећим изборима. Ти су кључни, хахаха

Postaće principijelni kad budu videli da mogu da pobede

Problem karijernih političara je što oni nemaju back-up opciju ako ne uspeju u politici, zato će lako da pogaze bilo kakve principe za koje su se tobož zalagali

Primer Jeremić
 

mmilos,​


наравно, али да би серијал о неком догађају или догађајима имао тежину мора бити објективан, РТВ је под тадашњим политичким утицајем ЛСВ, која намерава да прошири надлежности Аутономне Покрајине Војводине и тиме себи обезбеди што већи број лукративних позиција, уређивачком политиком тежио да се што више диференцира од Републике Србије, између осталог продуцирајући огромну количину политички ангажованих емисија или "документарних" филмова и серија у коме је доминантан наратив искључива кривица управо Србије за економски и политички слом целе федерације, а почетак "злочиначког подухвата" јесте "антибирократска револуција", односно смена покрајинског партијског руководства, те да би се та неправда исправила јесте неопходан повратак на надлежности АПВ на оне САПВ по Уставу из 1974. а по могућству и веће.
Истина јесте да је то био један од низа недемократских унутарпартијских обрачуна, од формирања КПЈ, на таласу незадовољства народа вођењем државе нарочито од почетка економске и системске кризе почетком осамдесетих година и у времену политичких промена у целој источној Европи и да је кривица не само због економске кризе, већ и негативне селекције кадрова који ће унутарпартијским пучем доћи на њихова места, управо на њима. Нити они осамдесетих, нити њихови "наследници" деведесетих нису схватали потребу системских, политичких и економских реформи, увођење демократског политичког система, слободног тржишта, укидање контроле државе над процесима у друштву, укидање државне и друштвене имовине, али и сврставање на страну тада водећих сила. Зато су споља подржавани процеси распада земље, стајање на страну свих који би били против Југославије и Србије, увођење економских санкција и на крају ратови, све су то били само видови притиска.
Чињеница и сам народ јесте већински подржавао опстанак политике која је "красила" СФРЈ, некакав социјалистички етатизам, спољну политику несврставања, уз одређен стандард који је достигла током седамдесетих, међутим то је било могуће у позицији клина, реметиоца источноевропских режима током Хладног рата, док су се крајем осамдесетих услови почели мењати, те тај модел функционисања више није био могућ.
 
Poslednja izmena:
Vrh