Као што је пар форумаша већ написало, највећи проблем је тренутно на десници. СПН је мотивисао солидан део свог блока. Бизарно је да им се замера што нису десно оријентисани, да би привукли веће масе. Десно оријентисани бирачи, али и странке, су показали страшну незрелост. Док се ту не појави снага која је спремна да сруши режим, и која ће скупити 20% гласача, сав фокус деснице треба да је на томе.
Милош већ три изборна циклуса не може да пређе 5% или 6%, Двери и Заветници су готови јер тако треба, а "МИ" представља отрежњење свима који су се надали да здесна постоји нека нада (или НАДА). То је управо оно исто отрежњење које доживљава СПН ван урбаних средина.
Шта сада? Већ сам писао да би поновљени београдски избори сада представљали фијаско (СНС преко 45%, МИ преко 10%). Врло је просто, Вучић је показао како може да намакне колико год му треба (ре свега, Шапић, да направи дисконтинуитет са ВеУправом, СРС на листи, комби гласачи, још јача капиларна контрола). Он би на поновљеним изборима уценио и Дачића да иде на његову листу, ако затреба.
Једини пут је заоштравање. Студенти своју новопробуђену енергију да фокусирају на поништавање ових резултата, протестовање и исправљање спискова. Студенти да воде протесте, а СПН и (нарочито) Нада да их подрже из другог плана. Са десне стране да се организује активније учешће у протестима. Ватра да се одржава на максимуму, не само да би се испунили захтеви, него да би људи (а има доста разочараних), имали мотив да масовно изађу, и гласају, када једном дође и тај (верујем - мајски) дан. Подршка томе мора доћи и споља, баш од тих омражених амбасада, у виду притиска на власт, када постане баш вруће.
Сада, Вучић има чак 4 позитивна исхода (принудна управа, расписивање нових избора под истим условима, мањинска влада, куповина 2 одборника), а само је један, који сам горе описао, негативан по њега. Надам се сценарију заоштравања протеста, и расплета расписивања избора у марту, и победе у Београду у мају.