Šta je novo?
Od:
Filteri

Infrastruktura Rumunija

U Temišvaru je otvoren novi terminal za intra EU saobraćaj. Površina terminala je 12.000 m2, sa 8 gate-ova i 18 terminala za check-in i koštao je oko 40 miliona evra. U toku su radovi na izgradnji pruge između glavne železničke stanice i aerodroma.
1000072117.jpg
1000072113.jpg
1000072121.jpg
 
Pored aerodroma u Temišvaru, od izgradnje novih terminala, izdvojiću samo terminal u Krajovi koji treba da bude gotov do kraja 2025. Površina 16.700 m2 i vrednost 100 mil
evra. Inače planiramo je catchmemt area bude ne samo jugozapadna Rumunija već i severozapadna Bugarska i istočna Srbija.
1000072125.jpg
1000072127.jpg
 
@Balcan hvala na informacijama koje si podelio.

Da li mozes da mi kazes ako bi krenuo od BG do Transfagarasn puta u Karpatima da li mogu da racunam da cu od Temisvara do Sibiua voziti komplet autoputem punog profila? Ako ne u ovom trenutku da li je izvesno kompletiranje deonice ove godine?
 
dejanbg88 je napisao(la):
@Balcan hvala na informacijama koje si podelio.

Da li mozes da mi kazes ako bi krenuo od BG do Transfagarasn puta u Karpatima da li mogu da racunam da cu od Temisvara do Sibiua voziti komplet autoputem punog profila? Ako ne u ovom trenutku da li je izvesno kompletiranje deonice ove godine?
Kliknite za proširenje...
Nećeš. Ima nekih mislim 15 km neizgrađeno. Nema šanse pošto nisu potpisali ni ugovor još, a kamoli da završe ove godine.
 
mihajloboric87 je napisao(la):
@Balcan da li veće projekte kod njih rade domaće ili strane firme?
Kliknite za proširenje...
Izvođač radova u istovreme i radi projekat. Jedinstveni je projekat. Pre toga se radi studija o izvodljivosti koja određuje trasu i na nju se dobijaja saglasnost za životnu sredinu. E sad nikad se nisam pitao kako nemaju problem sa ekspropriacijom zemljišta nikada i kad se to radi.
 
mihajloboric87 je napisao(la):
@Balcan da li veće projekte kod njih rade domaće ili strane firme?
Kliknite za proširenje...
Firma koja izvodi radove istim ugovorom vrši i projektovanje. Pre toga neka studija o izvodljivosti koja je vrlo bitna i ona utvrđuje trasu i vrši geološka istraživanja. Mislim da studije rade uglavnom domaće firme. A za glavne projekte jedino neposredno može da se kaže da su isto domaće jer je nedavno domaća kompanija UMB oduvala sa tržišta strane i ne može da prihvati sve poslove koji se nude (do 2030. treba da potroše 35 milj evra na autoputeve ili gube pare).
Ovo ako pitaš za autoputeve.
 
Toliko na temu polemike isplati li se društvima sa bdp ispod evropskog proseka eu ili ne.
 
Stvarno lepe vesti. Potrebno nam je vece povezivanje sa Temisvarom i generalno Rumunijom. Definitivno postaju ekonomski jaka zemlja i s obzirom da istorijski imamo dobre odnose s njima potrebno je vise da se povezemo.
 
sev je napisao(la):
Toliko na temu polemike isplati li se društvima sa bdp ispod evropskog proseka eu ili ne.
Kliknite za proširenje...
Pa nije baš tako. EU fondovi su jedna velika obmana, tj. postali su od 2004.godine. Prvo ovi brojevi su za zemlju tri puta veću od Srbije. Malo je u ovome Rumunija posebna jet ima problem sa absorbcijom EU fondova.
Od 2007. do 2021. Rumunija je primila 55 miljarde evra. Od ovog iznosa 20 miljarde su u stvari subvencije za poljoprivredu. Pri čemu se one daju jer se sa ulaskom u EU ukidaju sve carine na poljoprivredne proizvode, tako da ne postoje rumunska poljorivreda bi doživela kolaps.
Ostatak od 35 miljarde se koristi za različite programe pri čemu je dosta bačenih para na bespotrebne programe.
Ako se ovo podeli sa tri onda je iznos koji bi Srbija dobila bio oko 12 miljarde evra.
Međutim Srbija
1. Naplaćuje carine na robu iz EU - nešto što se ukida ulasom u EU. Ovo je bilo nekih 5 miljarde evra od 2007. do 2021.
2. Putem IPA i prekograničnih fondova je dobijeno oko 2.8 miljarde evra.
3. U obliku bilateralne besprovatne pomoći je dobijeno još oko 2 miljarde evra.
4. Pošto je Srbija zemlja sa gornjim srednjim prihodom, za nju se primenjuju mnoge niže kamatne stope za kredite.
5. Postoje još drugih sredstava kao što su neki regionalni mehanizmi.
Sve u svemu iznosi su manje više isti bili do 2021.
Problem nastaje tek posle 2021. jer je EU uvela dodatni mehanizam koji se primenjuje samo do 2026. kao odgovor na COVID koji je duplirao iznos za period od 2021. do 2027. godine. I ovo će da bude problem u budućnosti
Međutim Rumunija nema sreću. Za razliku od Grčke, Italije, Španije i Portugalije koje decenijama primaju fondove, zbog visokog rasta BDP od 2035. ostaće bez Kohezionih fondova, i bez polovine regionalnih (što je nekih 3/4 fondova bez subvencija; ovo je rekordno kratko vreme i samo će Slovenija i Češka da provedu manje tj. 27 godina odnosno 24 godine).
 
Sve 5, jedino mi nije tačno jasno kako važi ono "nije baš tako". Čak i neto korist postoji, a o potencijalima unutar i van kluba ne bih ni počinjao...
 
sev je napisao(la):
Sve 5, jedino mi nije tačno jasno kako važi ono "nije baš tako". Čak i neto korist postoji, a o potencijalima unutar i van kluba ne bih ni počinjao...
Kliknite za proširenje...
Pa teoretski ali samo teoretski, Srbija bi mogla da profitira od toga što nije u EU a okružena je EU državama i ima asimetrične odnose sa EU. Međutim u svakom pogledu je suviše slaba država da može da iskoristi ovo.
A i pitanje je da li EU hoće zemlje Zap.Balkana. Za sada neće zbog straha da ove države počnu da upotrebljavaju pravo veto-a. A da bi se ovo pravo ukinilo treba da se slože sve države članice, što neće da se desi. Jedina opcija o kojoj niko ne priča niko je da se ove države odreknu članstva i da se prime u EFTA-u
 
Priča se o tome itekako. Jedna škola mišljenja, kojoj i sam pripadam, smatra da je jedino realno približavanje eu u okviru predvidljivog i razumno brzog vremena upravo ulazak u zajedničko tržište celog Balkana, uz sve tri bazične slobode i za privredu i za građane.

Van toga, eu neće primati nove članove sledećih 30-50 godina, a verovatno više nikada. Izuzetak verovatno neće biti čak ni CG, ali eto tu ostavljam neki promil verovatnoce da bude drugačije (zbog veličine i ekonomske zavisnosti, veto je realan koliko i u slučaju Luksemburga).
 
sev je napisao(la):
Priča se o tome itekako. Jedna škola mišljenja, kojoj i sam pripadam, smatra da je jedino realno približavanje eu u okviru predvidljivog i razumno brzog vremena upravo ulazak u zajedničko tržište celog Balkana, uz sve tri bazične slobode i za privredu i za građane.

Van toga, eu neće primati nove članove sledećih 30-50 godina, a verovatno više nikada. Izuzetak verovatno neće biti čak ni CG, ali eto tu ostavljam neki promil verovatnoce da bude drugačije (zbog veličine i ekonomske zavisnosti, veto je realan koliko i u slučaju Luksemburga).
Kliknite za proširenje...
Ne može ni Crna Gora iako bi ona teoretski mogla da preuzme mesto VB. Postoji saglasnost da dok se ne reformise EU nema širenja.
To nije tolika prepreka koliko ce da bude referendum u Francuskoj o prijemu novih clanica.
EFTA nije samo zajedničko tržište već gotovo sve ostale oblasti iz nadleznosti EU.
U ovom trenutku kako bi se smanjio rizik zemlje za investicije, dobio pristup fondovima i tržištu radne snage u EU,
 
Којом путањом најбоље стићи од Београда, тачније Земуна, до Букурешта?
 
Не знам шта је теби "најбоље". Реално, постоје влашки и трансилванијски коридори. Мени је влашки лепши, занимљивији и бржи, а трансилванијски има уско грло кроз Карпате код Синаје, али спектакуларне градове успут. Лично бих ишао влашким, а вратио се горњим.

Дакле: Голубац, Ђердап, Крајова... и у повратку: Брашов, Сибиу, Темишвар...
 
Od bg do bukurešta, aki je kriterijum brzina i jednostavnost rute, lično najboljim izborom smatram varijantu ap do sofije, a onda na most u Rose. Odatle je brzo i lako do bukurešta.

Varijante kroz ro su lepše i sporije.
 
Ne treba zaboraviti i varijantu preko Zaječara i Vidina. Google kaže da je vremenski najkraća od svih gorepomenutih.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh