Šta je novo?

Industrija Srbije

Mislim onima koji su propovedali strane investitore kao spasioce. Nikome ovde lično. Ali ima ih među nama, nije se ta strategija desila sama bez naših unutrašnjih insajdera i pobornika. Pa čisto da ukažemo na loše strane te strategije, da pola grada ili petina zavisi od stranaca. Po meni su strane investicije sa 50-200 radnih mesta ok (naravno bez naših para subvencija), a velike kao ova 500 opasne.
 
Страни инвеститори су пожељни. Није пожељно да их субвенционишемо. Зашто би држава потпомагала страни приватни капитал, ако је привреда одвојена од политике и државе? Нека свако од њих послује према условима на тржишту, без наше финансијске помоћи.
 
Зато што нико без тога није хтео да дође (није долазио).

После сумануте транзиционе деиндустријализације, није било другог пута. Не бисмо запослили људе ни за 30 година, а некадашњи индустријски градови би се у потпуности испразнили. Београд би имао 3 милиона становника, а Нови Сад милион. Том сликом Србије не бисмо баш били задовољни.
 
Dinkic reko tako. Mora da je istina...
 
Neki bas rado gutaju servirano izgleda

A sta da smo kojim slucajem, uredili drzavu sistemski, pozatvarali olos koji nas je unazadio i uveo u ratove umesto odbrane Kosova na barikadama na celu sa tadasnjim kradljivcem kola. Sada nam ti isti grade svuda puteve i dvorce, a sefovi njihovi koji sad vode drzavu i dalje serviraju pricu - "mora subvencije inace nece dodju" da vam daju plate 300 evry, ali branimo Kosovo tako da sve je kul
 
Evo konkretnijih podataka za Geox u Vranju: Režim dao 11 miliona evra subvencija a oni do zatvraranja sad vratili u budžet oko 6 miliona evra. Neko bi trebao odgovara za pljacku razlike od 5 miliona evra. Plate takodje bile pljackasko eksploatatoriski niske, kaze 35-40.000 dinara. Strani "investitor" se pokazao kao razbojnik duplo: uzeo je razliku 5 miliona evra i otisao, i imao radnike ispodprosecno placene za Evropu i okolinu na cemu je zaradio dupli ekstraprofit. Ovde postoji i dodatna odgovornost vlasti za kradju drzanjem minimalca nisko, ulagivali su se strancima po stetu naroda sa niskim minimalcem, a on bi sada trebao biti bar 45-50.000 dinara. Ko nema tolko plati ljudsko bice ili nek zatovri ili nek izvoli raditi sam. Naravno tu treba dodati i da je oslanjanje na strance ugrozilo Vranje koje je strateski vrlo osetljv deo Srbije.
I ne zaboravite kad pominjete globalizaciju u vidu dolaska u BG ili Ns, da je i Vranje jedna mini globalizacija koja je isto tako isisala ljude iz okolnih sela i krajeva u grad , i da je zato i bila potrebna fabrika. Pogresan smer. Ljudi su trebali ostati na svojim imanjima kao i milenijumima do sad, industrijalizacija ce se pokazati pogubnom. Bilo je slucajeva kod mene u selu oko Valjeva gde sam nov, pricali mi stariji, da su posle rata puskama terali ljude odatle da idu rade u fabrike u Valjevo, prisilna industrijalizacija.
 
Jeste, "trebalo je pohapsiti lopove", i "Kosovo, blablatrt". živela opšta mesta. I u konkretnom slučaju Vranja bi to konkretno donelo - šta?

Yumco je, recimo, bio u jednom trenutku najveća fabrika konfekcije na svetu. A tu je i ogromna fabrika obuće Koštana. Muževi rade u Zavarivaču i Metalskoj industriji Vranje (MIV). A gde će žene? Sva tekstilna industrija u socijalističkoj Srbiji je bila politička, da se zaposle ljudi - svaki izvozni posao je donosio gubitak, a do nule se nakako peglalo prodajom na domaćem tržištu, zaštićenom visokim carinama (zato se po jeftiniju odeću išlo u Trst).

I sad, taj sistem se raspao, treba da rešiš problem tolikih radnica. Propale i "muške" firme, kud će ljudi? Da se vrate u Poljanicu, u Trgovište, Radovnicu? Koliko je ovde još, poput mene, polu-Vranjanaca, pa da znaju kako izgledaju ta mesta i koliko su razvijena? Odatle se masovno beži. Lepo je to, obnova sela, a je l to moglo za kratko vreme, da li ste realni? Je l patentirala to još koja zemlja? Pa će baš Pčinjski okrug? Ili, eto rešenja - svi za Beograd (i Niš propo). A to znači u iznajmljen jednosoban stan, Medak-Padina. Kul. A u Donje Vranje, kuća, prazna.

Itd. Uostalom, i mislilo se, početkom veka, da će to, nekako, samo od sebe da se reši, pa se ne reši, pa dođe kriza 2008... a guverner kukao na tajkune: "Ne umete ni fen za kosu da napravite". A trebalo je unapred da zna da ozbiljan privatan industrijski kapital u Srbji ne postoji, nije neka mudrost.

Onda je ipak moralo ponešto da se plati strancima, žao mi je. Sad će im platiti neka veća sirotinja - jer, biti sirotinja, to košta.
 
Pa zar upravo propast Yumka, Simpa, Koštane... ne pokazuje kolko je opasan i kolko je pogresan bio put masovnih fabrika. U slucaju Geoxa ljudi nisu morali bezati, od tih 11 miliona evra, drzava je mogla podeli po par desetina hiljada evra stotinama lokalnih domacinstava za razvoj poljoprivrede, domacinstava, traktora, plastenika, termalne vode za plastenike i sl, i opet bi Vranjanci imali veci prihod nego ovako gde su dobijali 300 evra mesecno. I to da rade kao robovi, umesto da na svom domacinstvu budu gazde. Ne, ja verujem da je namera Drzave upravo da Srbi budu robovi, da se ne osamostale, da ne budu nezavisni od sistema, Države. To je vrlo duboka strategija
 
Не би било ништа. Потрошили би и остали незапослени. Високоисплатива пољопривреда на југу Србије је практично немогућа (што је ближе Београду, то је исплативија). Откуд идеја да су људи већински предузимљиви? Колико их је развило икакав бизнис парама које су добили од акција?

Заправо, уз Врањску бању - у коју ће сада да улажу... ови непоменици - тамо постоји један добар туристички ресурс, а то је Бесна кобила, која је довољно висока планина да има снега поприлично дуго. Е, ту је требало уложити, прво у пут па у све остало. Такође су десетине, па и стотине радних места изгубљене тиме што је аутопут пројектован новом трасом, далеко од града, па нема нових бензинских пумпи, нити могућности за услужне делатности или чак Мекдоналдс као у Великој Плани, мотел је пропао и служи за смештај миграната, итд.
 
Ako su ljudi postali nepreduzimljivi, a hiljadama godinama su bili predizimljivi i zavisili od samih sebe, onda je to velika opasnost za ljudski rod. Treba lečiti uzrok bolesti a ne fabrikama održavati ili produbljivati nesamostalnost ljudi. Pre sam za zanatstvo nego za fabrike gde svako radi delić, a niko ne zna ceo proces sam napravi kompletan proizvod. Takvi ljudi su često bespomoćni i bez samostalnih konkretnih znanja kada ostanu bez posla
 
А јесте, били су предузимљиви хиљадама година, тако што су живели у беди и сиротињи по забаченим селима и борили се за опстанак. Не зезај;)

(Предузимљив је био мој прађед Благоје, али то је у "развијеној" Краљевини Црној Гори значило да треба да се исели у Њу Џерси, где је стекао кафану, ал нажалост изби Велики рат. Џаба ти предузимљивост у селу крај Трговишта.)
 
Ali zamisli ovo: Srbija pre 70 godina. Odluka da se svetska proizvodnja kucaćih mašina radi u Srbiji. Srbija zaposlila 100.000 ljudi. 40 godina kasnije, kompjuteri izbacili kucaće mašine iz upotrebe. 100.000 Srba bez posla. Pola se iseljava, pola živi još jadnije nego pre kad je imala svoje domaćinatvo, indirektno još pola miliona povezanih radnih mesta propada. Srbija se raspada, zbog jedne pogrešne odluke masovne industrijalizacije, hiljadugodišnje društvo propada, desetkuje se više nego od rata. To kad tad visi nad glavom Boru, Smederevu i sl, ali bolje je da visi što manjem delu Srbije, da ima što manje megakompanija sa preko 500-1000 zaposlenih. Diversifikacija, ne sva jaja u istu korpu
 
Па, то јесте. Али то важи за цео свет.

Е, сад, од "критичара свега како се ради" ја обично слушах те приче попут "ми треба да имамо најмање две сетве годишње, а не да правимо аутомобиле", "све у пољопривреду", "све у ИТ", "неко реко грожђе, а Тито чуо гвожђе" (а железара ту постоји од 1912.)... што су све одреда глупости, кафанског типа, за уз четврту ракију, него свака разумна земља средње величине тежи да развије све гране привреде равномерно - баш да не би имала сва јаја у једној корпи, а и да би запослила толике људе.
 
Ne postoji ni jedna razvijena zemlja na svetu čija je primarna privredna grana poljoprivreda.
 
Чак ни средње развијена. То су најсиромашније земље.

Откад смо кренули с таквим причама - те глупости изговара чак и Јаковљевић у "Балканском шпијуну", дакле, то су мисли Душка Ковачевића, пренесене из београдске кафанске "академије" - почели смо интензивно да назадујемо.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=868824#p868824:ltwl7ad6 je napisao(la):
Пантограф » Pon Avg 02, 2021 10:34 am[/url]":ltwl7ad6]Jeste, "trebalo je pohapsiti lopove", i "Kosovo, blablatrt". živela opšta mesta. I u konkretnom slučaju Vranja bi to konkretno donelo - šta?

Yumco je, recimo, bio u jednom trenutku najveća fabrika konfekcije na svetu. A tu je i ogromna fabrika obuće Koštana. Muževi rade u Zavarivaču i Metalskoj industriji Vranje (MIV). A gde će žene? Sva tekstilna industrija u socijalističkoj Srbiji je bila politička, da se zaposle ljudi - svaki izvozni posao je donosio gubitak, a do nule se nakako peglalo prodajom na domaćem tržištu, zaštićenom visokim carinama (zato se po jeftiniju odeću išlo u Trst).

A zasto pricas gluposti i stvari koje ne znas.
SFRJ je izvzoila tekstil na ogromno trziste istocnog bloka.
Bili su to ogromni klirinski/barter poslovi.
 
Е, обраћај се својој мами са "зашто причаш глупости кад не знаш". И сестри. И љубавници.
Научите се понашању већ једном, острашћеници примитивни са форума.

Јок и не знам! Само имам родбине у бившем руководству Јумка. Пази - бартер аранжмани! Баш су на економској основи прављени! Знаш ли колико је ненаплаћеног остало, и са СССР-ом, и из сличних аранжмана са нпр. Ираком?? Клириншки долари, јбт! Кад се источном блоку није исплатило да у то улаже, и онда неки Генекс плаћа Тупољеве 134 Рудниковим кошуљама. Благо нама, процветасмо (јесте Генекс, тј. Удба). Е, нашо си шта ћеш да поменеш.

Само нам то фали, немамо још од 2000. и набавке нафте од Кинеза, кад смо хтели да им шаљемо тракторе и југо.

На срећу, нисмо били само шивачница за Источни лагер, радили смо и боље послове, чак и за јаке брендове, али је акумулација од свега тога - једна велика нула...
 
Domaćinstvo ne mora biti samo poljoprivreda. Sem hrane, ako imaš zemlju moguće je proizvoditi i druge sirovine poput vune za odeću, drveće za stolariju, i ogrev, energiju sa solarnih panela itd. Imaš, hranu, vodu, energiju (struju ogrev) poprilično si nezavistan, imaš za svoje potrebe plus da se uredi elektrosistem da možeš zarađuješ od prodaje struje, da pokriješ troškove kupovine stvari koje ne možeš sam proizvedeš (pasta za zube, vozilo, mobilni i sl). Sa internetom i pristojnim putevima, ova opcija nudi više od rada u fabrici za 300 evra ili života u gradu. A sa mrežom autoputeva koja se gradi ionako si za max pola sata u nekom gradu, plus kad se mreža 2-3000km autoputeva završi, do Bg-a će iz 80% Srbije moći se stigne za do 2 sata, plus ako imaš elektrovozilo na svoju struju i ne kupuješ benzin, to ti je jeftino, ne razmišljaš više o trošku goriva. Po meni treba industrija ali samo za domaće potrebe: baterija, solarnih panela, vozila, mobilnih i kompjutera da država stane iza toga, a ostalo će se već poneki privatnik naći da popuni ponudu. Vrlo bitan prelazak na elektrovozila, koji će ponovo posle 70 godina vratiti Srbiju u trgovinske suficite i gomilanje, a ne odliv bogatstva koje nas je osiromašilo uvozom goriva u eri te tehnologije. Sa tim Srbija će opet biti u suficitu i bogata.
 
70 година? Овим темпом за 50година нас ће бити дупло мање. Коме треба светла будућност када нас нема?

Деце нема! То треба да нам је брига, остало ће доћи.
 
214988431_947046525865202_467519579455823057_n.jpg
 
Сајам саобраћајних технологија у Београду, крагујевачки Мајнд парк приказао потенцијале железнице

Београд је домаћин јединог међународног сајма за саобраћајне технологије и услуге на Западном Балкану – CEE Mobility. На сајму учествују компаније из 16 земаља Средње и Источне Европе, од произвођача компоненти, истраживачких центара до креатора софтвера у друмским и шинским возилима. Мајнд парк код Крагујевца угостио је посетиоце из земље и света, који су били у прилици да се упознају са потенцијалима железнице.

https://www.rts.rs/page/stories/ci/stor ... jevac.html
 
osim NIS-a i Hemofarma, sve su podruznice stranih firmi.
 
Vrh