Hram Svetog Save

[Ventilator_BGD]

Чисто ислустрације ради, чувена "Лењинка" тј највећа библиотека у Русији није једна зграда већ читав кварт.
Pogledajte prilog 231130

pa jedna lokalna opstinska biblioteka u wuhanu, za koju se raspisuje pozivni konkurs, tja. Zamisli pozovu se veliki svetski biroi za biblioteku na vidikovcu npr?

 

[Прле]

Ипак су то велике нације, много људи, развијена научна активност. Наше потребе, на жалост, нису толике. Али сам апсолутно сагласан да је за библиотеку потребно редовно улагање из буџета.
Библиотека код храма је сама за себе добро решење, квалитетно испројектовано и по намени.

Слажем се са твојим предлгом да се направи близанац као у огледалу.

 

[Igormartin]

Logicno je da je biblioteka problem u zemlji u kojoj se 0,68% izdvaja za kulturu.

Srušimo je!

 

[spatiotecte]

 

[Beton]

 

[solecar]

Da NBS kvari a ne kvari ono ruglo od Parohijskog doma koje izgleda kao neka investitorska budževina iz 90ih. Pritom oni planiraju tu da celu stranu uz Krušedolsku popune novom zgradom za SPC.

Može im se jer imaju člansku kartu biblioteke, al ne one pored.

 

[Diogen]

Овако неполиран бели камен је тежак за одржавање, скупља прљавштину и остају флеке од сваког пикавца, жваке, просутог пића итд.

 

[neven_k]

nije skup za odrzavanje, jer se u Srbiji nista neodrzava.

 

[orjen]

Kamen je lakse odrzavati od trave. Pogotovo je prirodni kamen iz grupa sedimentnih, metamorfnih ili magmatskih stena otporan. Svaki Mediteranski grad to moze da obelezi. Pogotovo kad je neki plato u nagibu - onda se i prirodnom putem cisti. Vracarski plato ima nagib samo ga treba iskoristiti za ustedu odrzavanja. Crnogorci nam mogu dati zavete kako ustedeti na radu. Ova ulica gabela u Risnu je cista kao suza


Gabela u Risnu.

 

[Дошљак]

Плашим се да ће овај бели камен бити често мусав. Боље да су ишли на контраст са храмом са сивим каменом.

 

[orjen]

U Berlinu je rekonstuisan jedan od najlepsih trgova - Gendameriplatz. Odustalo se sa pozelenjem. Obrazlozili su zbog potrebe da se koristi za manifestacije poput koncerta a drveca bi smetali.Lokalnim politicarima iz SPD je lep. No vidicemo kako ce ispasti beli plato i suma na Vracaru. Mnogo ce zavisiti o odabiru vrsta drva koja ce posditi. Ima vrste kojim lisce otpada i lose se cisti poput luznjaka a sa tmanim krosnjama i vrste svetlijih krosnje i listopada koji je lakse cistiti poput javora. U Minhenu na javnim povrsinama ima mnogo gorskih javora koji su izuzetno lepi. No tipujem da ce posaditi platane.

 

[Дошљак]

Покојни Јовин кад је пројектовао пешачку зону у центру, одабрао је плоче од тамног материјала, како би се истакао контраст између светлих фасада и тамног плочника. Овде ће бити обрнути ефекат, плашим се да ће се храм изгубити у белини платоа.

 

[Прле]

Јовину је то био еуфемизам за коришћење домаћег габра. Што ја свакако подржавам.

 

[Srdjan1984]

Dio platoa zavrsen, predivno izgleda!

 

[Piccolo]

Izgleda bezidejno, biće pakao leti, trebalo je ostaviti neku zelenu površinu

 

[ГЕНЕРАЛ]

Izgleda bezidejno, biće pakao leti, trebalo je ostaviti neku zelenu površinu

Па биће више зеленила него пре, а бели плато за белу цркву у белом граду има неку симболику. Волео бих да видим неку већу ограду око самог комплекса и можда неке улазне капије да употпуне целину око Храма. Да ли неко зна шта ће бити посађено или насуто на оним коцкастим земљаним површинама око дрвећа ?! Цвеће или трава или бела ризла можда?

 

[sutraw]

Moguće da će biti više zelenila ukupno, ali po projektu će to nagužvati u jedan pravougaonik. Jako nekreativno rešenje po mom mišljenju, izgleda osmišljeno čisto da ne bi neko mogao da zameri da nema zelenila.

 

[Kailan]

Покојни Јовин кад је пројектовао пешачку зону у центру, одабрао је плоче од тамног материјала, како би се истакао контраст између светлих фасада и тамног плочника. Овде ће бити обрнути ефекат, плашим се да ће се храм изгубити у белини платоа.

Захваљујући Јовину Србија има међу најружнијим ако не и најружнији центар града у Европи. Човек је сахранио Београд својим гробљанским плочама које ем изгледају депресивно ем погоршавају врућину као да не припадамо Јужној Европи где су температуре већ страшне лети а биће све горе.

У неком тренутку ће у будућности, када потпуно одумру титове генерације, то све морати да буде исправљано као и онај грађевински шљунак на плажама Аде, сиве фасаде, дивљи паркинзи итд. Пар дана сам у Софији и могу вам рећи да су они већ светлосним годинама испред нас у том смислу, туристички центар Софије је сада Париз за туристички центар Београда. Бар што се очувања наслеђа, бриге о естетици и поштовања традиционалне архитектуре тиче

 

[Delija]

Јовин је урадио фантастичан посао са пешачком зоном. Сама боја поплочања је отприлике 100-ти део посла који је ту требало урадити. Заправо, човек је заслужан за апсолутно све од то мало добрих урбанистичких потеза у Београду у последњих 60 година. Беле површине не могу бити на већим неосенчаним потезима јер долази до врло непријатног одбијања светлости. Укупан учинак на температуру града би био бољи али боравак у самим зонама са белим полочањима би био непријатнији лети.

Такође, можда би било атрактивније да је изабрао неки бели камен али обзиром на то како се опходимо према пешачким зонама то би било до сада већ сивље и прљавије од овога што јесте.

 

[Дошљак]

Јовин је ишао на ефекат контраста фасада и плочника, како би се зграде истакле. Није то толико таман и гробљански материјал, светлији је од асфалта. Светлије поплочање поједе фасаде. Храм ће се изгубити у огромном белом платоу који ће временом бити штрокавији и штрокавији.

 

[Kailan]

Јовин је урадио фантастичан посао са пешачком зоном. Сама боја поплочања је отприлике 100-ти део посла који је ту требало урадити. Заправо, човек је заслужан за апсолутно све од то мало добрих урбанистичких потеза у Београду у последњих 60 година. Беле површине не могу бити на већим неосенчаним потезима јер долази до врло непријатног одбијања светлости. Укупан учинак на температуру града би био бољи али боравак у самим зонама са белим полочањима би био непријатнији лети.

Такође, можда би било атрактивније да је изабрао неки бели камен али обзиром на то како се опходимо према пешачким зонама то би било до сада већ сивље и прљавије од овога што јесте.

Joвиново сређивање пешачке зоне је још тада било у најбољем случају медиокритетски и израз генералног недостатка талента у мртвом мору од комунистичког друштва које мрзи естетику и руга се било каквом покушају да се изрази иста. Лепота је по својој природи неједнака и као таква је антитеза марксистичкој једнакости због чега се и омаловажава и презире од стране марксиста

Јовинова пешачка зона је ружна, јадна и тужна. Људи ту долазе само због кафића или евентуално зато што су лепе фасаде оно мало реконструисаних зграда пре титоистичке пошасти. Али сама зона је мизантропска и непријатна за задржавање. У целој дужини Кнез Михајлове дај боже да има свеукупно 20 стабала дрвећа а камоли неког додатног зеленила ван оних пар отужних жардињера.

Исто је на крају крајева и оно "сређивање" испред Дома омладине и планирано изливање бетонских степеница на Теразијску терасу. Медиокритетски изрази апсолутног минимума при реконструкцији, буквално да се не каже да није ништа мењано а да се ништа иоле лепо не покуша. Скадарлија је и дан данас недостижни концепт уређења Београда и поред свих накнадних интервенција и измена ове пошасти

Једино што се фер може рећи јесте да је бар Јовин мобилијар по стилу уклопио у старије зграде јер тренутни морони не могу ни то да ураде већ стављају стадионске рефлекторе наспрам Народног позоришта и музеја и сл.

Иначе ти изговори типа "ослепели би да не ходамо по надгробним плочама" су налик ондашњем кукању да ће срчани болесници умирати ако буду морали да прелазе овако реконструисани Трг Републике због превише отвореног простора. Или то да је боље што је прљаво сиво због лошег одржавања као давнашње убеђивање на форуму да не треба садити жбуње јер ту ветар наноси ђубре. Сва срећа па данас можемо лако да одемо у сад већ било коју не-југословенску земљу у Европи (+ Хрватску и Словенију) и видимо да све то може и боље је него у Србији

Прича ме подсећа мало на Толкина, где је он писао како су његови гоблини једнако способни као и патуљци али су њихове јазбине ружне и јадне у односу на велелепна краљевства патуљака јер су гоблини лењи и саможиви. Ружноћа њихове домовине је резултат њихове лењости и саможивости, материјални израз њиховог духовног посрнућа, немара и вулгарности

 

[Delija]

Одмори мало од форума. Које год теме да се дотакнеш ових дана идеш у неку крајност, често и контрадикторност. Ако нешто искритикујеш на интензиван, опширан па и креативан начин не значи да си у праву, напротив, да је истина таква не би морао толико да се трудиш.

Пешачка зона се одлично уклапа у наслеђе које обухвата. Материјали квалитетни а дизајн доследан и свеобухватан и идеолошки потпуно ослобођен колективистичких и социјалистички трендова.

Да нам је 10% државе на том нивоу певали бисмо од среће.

У овом случају ти фали знање из прве руке које ја стицајем околности имам. Наиме, струка је била против тих стабала и зелених острва у Кнезу и по попречним улицама а управо је Јовин тај који се за иста изборио.
Да их је више нисам сигуран да би било боље.

Такође, тек по ширењу пешачке зоне на Топличин и Обилићев Венац људи су могли да виде да је Мајстор за сваку улицу и зону радио посебан али усклађен дизајн. Сагледавао и третирао адекватно нагибе, објекте, споменике и нивое, дух места и саобраћај.

За оно време и за чињеницу да је радио практично сам - подухват вредан дивљења.

 

[sutraw]

Ja sam nekadašnji student sa Studentskog trga, pa sam možda i sentimentalan oko te ulice, ali nikad mi nije prolazilo kroz glavu za mnogo godina provedenih tu da je pešačka zona ružna ili neprijatna za zadržavanje. Čak mislim obrnuto, da je u nekim delovima veoma lepo uređena (fontana u delu kod Trga republike i česma kod Servantesa su po meni posebno uspeli delovi ulice).

Ne bih imao ništa protiv dodatnog drveća ili žardinjera, čak bih zdušno podržao ako bi to zamenilo one ogavne bašte kafića, kioske sa "suvenirima" i sl.

Inače, neke druge pešačke zone u kojima sam skoro bio, npr. Rua Augusta u Lisabonu i Istiklal Caddesi u Istanbulu nemaju nijedno drvo u celoj pešačkoj zoni, a žardinjere su na nivou statističke greške. To je pretpostavljam, isto zbog portugalskih i turskih komunjara operisanih od estetike?

 

[Дошљак]

Јовин је додао зеленило којег оригинално у Кнез Михаиловој није било.
Решења мобилијара и поплочања су оригинална, модерна, али естетски у складу са централном зоном. Нису лоша копија неких старих времена као што се неуспешно покушало са Скадарлијом или као што је Весић покушавао на Савском тргу, Tргу републике и у Карађорђевој са коцкама. Да нема кафана ретко ко би пролазио Скадарлијом. Посебан промашај је она чесма са фасадном циглом у стилу Станком 90их.

 

[sutraw]

Česma sa ciglom jeste malo nesrećno rešenje, slažem se - ali Skadarlija jeste lepa ulica. Kafane kvare doživljaj ulice, ali joj daju i život. Mislim da bi grad mogao malo da se pozabavi fasadama u donjem delu ulice. Posebno je skandalozno što se Sebilj pretvorio u mesto okupljanja beskućnika.