Јовин је урадио фантастичан посао са пешачком зоном. Сама боја поплочања је отприлике 100-ти део посла који је ту требало урадити. Заправо, човек је заслужан за апсолутно све од то мало добрих урбанистичких потеза у Београду у последњих 60 година. Беле површине не могу бити на већим неосенчаним потезима јер долази до врло непријатног одбијања светлости. Укупан учинак на температуру града би био бољи али боравак у самим зонама са белим полочањима би био непријатнији лети.
Такође, можда би било атрактивније да је изабрао неки бели камен али обзиром на то како се опходимо према пешачким зонама то би било до сада већ сивље и прљавије од овога што јесте.
Joвиново сређивање пешачке зоне је још тада било у најбољем случају медиокритетски и израз генералног недостатка талента у мртвом мору од комунистичког друштва које мрзи естетику и руга се било каквом покушају да се изрази иста. Лепота је по својој природи неједнака и као таква је антитеза марксистичкој једнакости због чега се и омаловажава и презире од стране марксиста
Јовинова пешачка зона је ружна, јадна и тужна. Људи ту долазе само због кафића или евентуално зато што су лепе фасаде оно мало реконструисаних зграда пре титоистичке пошасти. Али сама зона је мизантропска и непријатна за задржавање. У целој дужини Кнез Михајлове дај боже да има свеукупно 20 стабала дрвећа а камоли неког додатног зеленила ван оних пар отужних жардињера.
Исто је на крају крајева и оно "сређивање" испред Дома омладине и планирано изливање бетонских степеница на Теразијску терасу. Медиокритетски изрази апсолутног минимума при реконструкцији, буквално да се не каже да није ништа мењано а да се ништа иоле лепо не покуша. Скадарлија је и дан данас недостижни концепт уређења Београда и поред свих накнадних интервенција и измена ове пошасти
Једино што се фер може рећи јесте да је бар Јовин мобилијар по стилу уклопио у старије зграде јер тренутни морони не могу ни то да ураде већ стављају стадионске рефлекторе наспрам Народног позоришта и музеја и сл.
Иначе ти изговори типа "ослепели би да не ходамо по надгробним плочама" су налик ондашњем кукању да ће срчани болесници умирати ако буду морали да прелазе овако реконструисани Трг Републике због превише отвореног простора. Или то да је боље што је прљаво сиво због лошег одржавања као давнашње убеђивање на форуму да не треба садити жбуње јер ту ветар наноси ђубре. Сва срећа па данас можемо лако да одемо у сад већ било коју не-југословенску земљу у Европи (+ Хрватску и Словенију) и видимо да све то може и боље је него у Србији
Прича ме подсећа мало на Толкина, где је он писао како су његови гоблини једнако способни као и патуљци али су њихове јазбине ружне и јадне у односу на велелепна краљевства патуљака јер су гоблини лењи и саможиви. Ружноћа њихове домовине је резултат њихове лењости и саможивости, материјални израз њиховог духовног посрнућа, немара и вулгарности