Šta je novo?
Od:
Filteri

Hoteli Beograda

27ysgo0.jpg

2d82e87.jpg

293k8w4.jpg

52na6d.jpg
 
Sa temperaturom raste i cena noćenja
http://www.turistickisvet-hotnews.com/v ... #more-1433

Mart je doneo lepše vreme, što je uticalo na poskupljenje cena hotelskog smeštaja.
Beograd i Novi Sad i dalje dostupni turistima.

Prema rezultatima istraživanja tHPI (trivago Hotel Price Index) koje je sproveo web portal www.trivago.rs, poredivši cene hotela za 50 najpopularnijih evropskih gradova, primećeno je poskupljenje u cenama za standardnu dvokrevetnu sobu.

Ženeva i dalje nosi primat najskuplje evropske metropole, i sa prosečnom cenom od 277€ beleži porast od 25% u poređenju sa februarom 2014. Ovaj grad po cenama slede London i Pariz, za koje je u proseku potrebno izdvojiti 187€ i 164€ za noćenje u standardnoj dvokrevetnoj sobi.
image005.png


Najpovoljnije evropske metropole

Na trivagovoj lestvici 50 najpopularnijih evropskih gradova, prestonica Bugarske, Sofija, apsolutna je pobednica u kategoriji najjeftinijih, sa prosečnom cenom od 59€ za mart i 57€ za februar 2014. Bukurešt i Riga nude povoljna noćenja za cenu od 72€, dok je susedna Budimpešta posebno zanimljiva sa cenom od 68€ za noćenje u standardnoj dvokrevetnoj sobi. Španske destinacije kao što su Granada, Malaga i Saragoza su takođe uvrštene među povoljne prolećne destinacije, što je posebno zanimljivo ljubiteljima mediteranske klime.

Beograd i Novi Sad dostupni turistima

Sudeći po cenama hotelskog smeštaja, cena dvokrevetne sobe za mart 2014. u Beogradu je iznosila 70€, dok je februar bio nešto skuplji, 73€. Za istu hotelsku sobu je u Novom Sadu bilo potrebno odvojiti 62€ u martu i 66€ februaru.
 
Jedno interesantno poredjenje sa Bečom :

Beograd u 2013. posetilo 640.000 turista
K. M. | 06. februar 2014. 22:31 | Komentara: 4
Broj gostiju iz inostranstva u srpskoj prestonici raste iz godine u godinu, najviše Slovenaca, Nemaca, Hrvata...
TOKOM 2013. godine Beograd je posetilo oko 640.000 turista, što je za 13 odsto više nego prethodne, saopštio je Gradski zavod za informatiku i statistiku.
http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90. ... 00-turista (ceo tekst)

U Beču ostvareno 640.000 noćenja u februaru
Profitirali svi hoteli sem onih najviše kategorije
Bečki turizam je ove godine u februaru ostvario 640.000 noćenja, što je u poređenju sa istim mesecom 2013. godine porast od 2,7 odsto.
http://www.turistickisvet-hotnews.com/v ... -februaru/ (ceo tekst)
 
Ja se stalno pitam čitajućí te analize o turističkom potencijalu Beograda, kada će neko da kaže, car je go. Tj. potura se priča o kulturnoj ponudi Beograda. Na Beogradskoj tvrđavi je ionako kompleksna arhitektura u različitim fazama prezentovana, totalno nerazjašnjena prosečnom posetiocu. Posete se svode na priče vodiča koje ne prati nikakav propratni grafički materijal koji bi turistima razjasnio šta su ti silni zidovi. A zidovi su prosečnom turisti često veoma neinteresantni. Povrh svega posetioce ne vode u Vojni muzej, koji je trenutno jedini na tvrđavi. Galrija u Sahat kapiji je zatvorena, Kula Nebojša je daleko. Lapidarijum u Barutnom magacinu je nedostupan turistima. Jedino pozitivno je galerija prirodnjačkog Muzeja. A tvrđava nam je glavno turističko odredište.
Vidim Vinču turaju takođe u glavne atrakcije. Voleo bih da znam šta oni to planiraju da pokažu u Vinči? Kosančićev Venac kao ambijentalna celina. Pa tamo ne može da prođe petoro ljudi trotoarom od parkiranih automobila. Da ne govorim o utonuloj kaldrmi i trotoaru i o tome da je neko ukrao bistu Kosančić Ivana koja je do skora stajala u niši.
Da li stvarno ti ljudi koji prave planove za razvoj turizma misle da su turisti veverice. Jel stvarno misle da će se neko vratiti ovde da gleda haos i propadanje. Nije za đžabe što je klasična turistička poseta manje od 24 sata. E sada, problem je što ni oni sami nemaju pojma i sposobnosti da organizuju posetu Miloševom i Ljubičinom konaku, Etnografskom i Muzeju primenjene, Galeriji fresaka, pa da se na neki način kompenzuje haos u kojem se nalaze kulturno-istorijski sadržaji ovog grada.
 
Lapidarijum u Barutnom magacinu je nedostupan turistima. Jedino pozitivno je galerija prirodnjačkog Muzeja. A tvrđava nam je glavno turističko odredište.

Pazi lapidarijum je otvoren ali imaju majmnsko glupa pravila ,stoji neotsani neobrijani cuvar na ulazu ,neda da se udje nemoze karta da se kupi nigdje na tvrdjavi vec moras u knez mihajlovu u turisticku organizxaciju da kupis opet ne pojedinacnu ulaznicu nego cijelu turu od 600 din i sad reci da su normalni i da oce turiste
 
To se ne zove otvoren kada niko nema pojma u Beogradu da postoji kompletno uređen prostor sa osvetljenjem i najekskluzivnijim antičkim spomenicima iz cele Srbije, da ne pričam o mučenim turistima koji dođu sa strane. Problem je što nikada niko nije hteo da potpiše da je prostor bezbedan za turiste. Strašno.. Uvek je kod nas nešto realizovano 90 %, nikada 100%. Opet javašluk, neodgovornost prema uloženim sredstvima i samim spomenicima i celom tom Barutnom magacinu koji je jedinstvena građevina.
 
Hotel Nobel par jutrošnjih fotki,bilo je živo na gradilištu
fotografija1423.jpg

fotografija1422.jpg
 
Jedna interesantna priča o Hotelu Mažestik
Politika 28.3.2014g
img267.jpg
 
Hotel Prag je građen u nekoliko etapa, 1929., 1936. i 1978. a lepota same građevine specifična je za arhitekturu modernizma Evrope XX veka. Prvi vlasnik hotela je bio čeh, pa otuda i naziv hotela, Prag.
168296151689461554028582.jpg
 
Zgrada hotela Avala je podignuta 1928. godine na zahtev kralja Alexandra Karadjordjevica a za potrebe ministarstva šumarstva i vodoprivrede Kraljevine Jugoslavije. Objekat je projektovan od strane ruskog arhitekte Viktora Lukomskog koji je takođe projektovao I zgradu kraljevskog dvora, patrijaršije kao I mnoge druge objekte od velikog kulturnog i istorijskog značaja.

Mnogi događaji od nacionalne važnosti su vezani za ovaj objekat. Jedan od njih se odigrao 1929. godine kada je sa današnjeg parkinga hotela otpočeto prvo zvanično smučarsko takmičenje u Kraljevini Jugoslaviji. Prvo smučarsko prvenstvo Srbije posle Drugog Svetskog Rata je takođe otpočeto sa istog mesta.
998243546877648701872186.jpg
 
Ljudskih kostiju zato što je tu bilo srpsko groblje u 18. i početkom 19. veka. Bilo je i rimsko, čisto da bih bio precizan, ali manje i sa samo par nalaza grobova.
 
Još malo priče o starim hotelima u Beogradu (o ovome nismo govorili u ranijim postovima)
preuzeto sa http://www.skyscrapercity.com/showthrea ... 98&page=85
post Vladimira Andjelkovića

"MAKEDONIJA"
Branislav Nušić piše da je "Na vrhu Vasine ulice postojala u kući koja je bila imanje Nankino, kafana "Makedonija", nekad trgovačka kafana, gde su svraćali na noćište svi naši trgovci iz unutrašnjosti. Na gornjem je spratu bio, kao i sada, hotel koji je za svoje vreme važio kao dosta dobar, te uvek bio posećen. Kafana je bila vrsta pijačnoga vašara. Tu je svratilo na kafu sve što je došlo na pijacu da što pazari; tu je svraćao na rakiju seljak, koji je lepo prodao ono što je doneo; tu mali prekupci i trgovčići koji žive od preprodaje, posredovanja, rasprodaje i uopšte od pijace. Danas, kako se pijaca izmestila sa trga ispred Univerziteta, "Makedonija" je izgubila taj značaj.
hotel-makedonija-ugao-st.jpg


"IMPERIJAL"
Preko puta "Makedonije" nalazi se "Imperijal". Hotel "Imperijal" podigao se na ruševinama jednoga od onih beogradskih hanova koji su za vreme turske vladavine bili trgovačka svratišta. Taj han je u to doba bio isključivo turski te i docnije, kad su se Turci povukli u grad, iako je prešao u srpske ruke, zadržao je ime "Turski han" koji je nosio sve do pred izmak sedamdesetih godina devetnaestog veka, dokle je trajao, pre no što se podigao današnji "Imperijal".
U to doba, sedamdesetih godina, "Turski han" i "Makedonija", dva susedna lokala služila su za svratišta našim trgovcima iz unutrašnjosti. U "Makedoniju", koja je već imala fizionomiju hotela (zasebne sobe sa krevetima), svraćali su samo trgovci a u "Turski han", gde su bili prostrani arovi (stale), svraćale su kiridžije sa stokom. Poslednji handžija u "Turskom hanu", pre njegovog rušenja, bio je neki Trajče Makedonac.
"Imperijal" je, pošto se nazidao, stao u red najotmenijih hotela gde su zatim i ugledni stranci odsedali, dok je kafana i restoracija sve do danas zadržala taj rang otmenijeg lokala. (Branislav Nušić)
hotel-imperijal-vasina.jpg


HOTEL "BOSNA"

Branislav Nušić piše da je u svoje vreme hotel "Bosna", važio za jedan od otmenijih hotela. Ime "Bosna" hotel je dobio s obzirom na Bošnjake koji su taj kraj, radi razvijene trgovine sa Bosnom, vrlo mnogo naselili. Veliki i ugledni bosanski trgovci tu su se kraj Limana koncentrisali, tu kupili imanja, tu podigli kuće i magacine, i tu prigrabili svu trgovinu u svoje ruke. Otuda je toj kafani, koju su najvećim delom oni posećivali, i dato ime "Bosna".
"Bosna" je regulacijom porušena, i sad je na njenim temeljima skver, a mesto nje podignut je moderan hotel "Bristol" koji ne leži na istom mestu gde je bila "Bosna".
karadjordjeva-pri-hotel-.jpg


Hotel "Nacional"

Hotel Nacional u svoje vreme ugledni prestonički hotel sa stalnom klijentelom podignut je oko 1910. godine, po projektu, kako stoji u svim istorijama arhitekture "verovatno" arhitekte Nikole Pašića. Zgrada ima podrum, prizmelje i sprat, Stilski zgrada pripada onda pomodnom "akademizmu sa elementima neorenesanse".
bivsi-hotel-nacional-par.jpg



Hotel "KASINA"

hotelikasinaiparizsnimlj.jpg

Do "Pariza" je "Kasina". Ta je kuća nazidana još 1858. godine i pripadala je Braći Lukićima iz Velikog Sela. U toj kući obrazovana je bila tada nekakva kasina za naročite članove pa je po njoj dobio ime i lokal. Docnije, kada su se u nas razvila partijska takmičenja, "Kasina" je važila kao naprednjačka kafana. To je naročito važila za vreme svoga najznamenitijeg zakupca i gazde Vase Mijatovića, zvanog "bezobrazni Vasa", koji je ovu zgradu zaveštao Domu sirotne dece. Pre nekoliko godina porušena je stara zgrada i podignuta vrlo ugledna i moderna zgrada koja krasi Beograd. (Branislav Nušić)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh