Hoteli Beograda
- Začetnik teme Nenad
- Datum pokretanja
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
Evo nešto više o hotelu Bristol,preuzeto sa sajta VU Dedenje:
Хотел Бристол
Саграђен 1912. године, у духу класицизма, као зграда осигуравајућег и кредитног друштва Београдске задруге, по плановима арх. Николе Несторовића. Објекат је споменик културе под заштитом Завода за заштиту споменика града Београда.
Хотел „Бристол“ ** је један од најстаријих београдских хотела, својевремено центар монденског живота и дестинација на гласу како у Краљевини Србији тако и у оближњој Аустроугарској монархији. Данас представља дах старог Београда у живописном амбијенту Савамале, непосредно до железничке и аутобуске станице, 11 км од аеродрома, у срцу пројектоване пословно – туристичке зоне.
Капацитети
63 смештајне јединице – 52 собе: 3 трокреветне, 39 двокреветних И 10 једнокреветних, 11 апартмана: 5 мањих, 3 већа, 2 лукс и 1 тзв. златни (“Рокфелеров”) апартман (све собе имају телефон и прикључак кабловске ТВ са 60 канала), рецепцију са телефонском централом, аперитив – бар, два ресторана националне кухиње са укупно 250 места, пивницу са 40 места и малим салоном са 55 места, посластичарницу, перионицу веша која ради за потребе хотела, осталих објеката ВУ “Дедиње” као и за трећа лица.
Хотел Бристол
Саграђен 1912. године, у духу класицизма, као зграда осигуравајућег и кредитног друштва Београдске задруге, по плановима арх. Николе Несторовића. Објекат је споменик културе под заштитом Завода за заштиту споменика града Београда.
Хотел „Бристол“ ** је један од најстаријих београдских хотела, својевремено центар монденског живота и дестинација на гласу како у Краљевини Србији тако и у оближњој Аустроугарској монархији. Данас представља дах старог Београда у живописном амбијенту Савамале, непосредно до железничке и аутобуске станице, 11 км од аеродрома, у срцу пројектоване пословно – туристичке зоне.
Капацитети
63 смештајне јединице – 52 собе: 3 трокреветне, 39 двокреветних И 10 једнокреветних, 11 апартмана: 5 мањих, 3 већа, 2 лукс и 1 тзв. златни (“Рокфелеров”) апартман (све собе имају телефон и прикључак кабловске ТВ са 60 канала), рецепцију са телефонском централом, аперитив – бар, два ресторана националне кухиње са укупно 250 места, пивницу са 40 места и малим салоном са 55 места, посластичарницу, перионицу веша која ради за потребе хотела, осталих објеката ВУ “Дедиње” као и за трећа лица.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
I Beograd dobija kule bliznakinje
Izvor: Novosti
Beograd -- Beograd će, svojim izgledom ličiti na svetske metropole ukoliko nekadašnja "Juga" dobije dve kule, koje će se "dizati" do 133 metara u visinu.
Foto: (sxc.hu)
Foto: (sxc.hu)
Rekonstrukcija beogradskog hotela "Jugoslavija" počeće za tačno dve godine, a ekskluzivni hotelsko-poslovni kompleks, ako ne bude novih zastoja, prve goste dočekaće 2019.
Vrednost celokupnne investicije je 277 miliona evra, a projekat obnove kompleksa na dunavskom keju otvoriće, kako kažu investitori, preko 15.000 radnih mesta.
Ceo projekat je trenutno u fazi prikupljanja potrebnih dozvola. Gradski sekretarijat za urbanizam u petak je na razmatranje dobio koncept plana i projekat sređivanja nekada popularnog prestoničkog hotela. Kada se kompletira sva neohodna dokumentacija, novobeogradsko zdanje postaće deo jednog od najcenjenijih luksuznih hotelijerskih brendova na svetu "Kempinski".
Kada je izgrađen i otvoren, "Jugoslavija" je bio najveći i najekskluzivniji hotel ne samo u tadašnjoj zemlji, nego i na Balkanu. U njemu su boravili brojni zvaničnici i poznate ličnosti poput Ričarda Niksona, Džimija Kartera, kraljice Elizabete druge, Vilija Branta, Tine Tarner, Nila Armstronga...
Prema rečima Rajana Rajičića, direktora kompanije "Ril holding", koja u ime grčkog investicionog fonda "Kjues investment" upravlja rekonstrukcijom "Juge", hotel će biti deo luksuznog stambeno-poslovnog obkjekta "Dunavska kapija".
"Planirano je preuređenje prostora koji se prostire na pet hektara. Sadašnja zgrada hotela biće, ukoliko nam bude dozvoljeno, srušena sve do betona, a na tom mestu nići će poslovni-stambeni objekat, koji će osim hotelskih kapaciteta, raspolagati i sa velikim, ekskluzivnim tržnim centrom, podzemnim parkingom na dva nivoa, ali i stambenim delom na 33 sprata", rekao je za "Novosti" Rajičić.
Ukoliko planovi sa arhitektonskih skica pređu u građevinske poslove, Beograd će, svojim izgledom ličiti na svetske metropoloe, jer će nekadašnja "Juga" dobiti dve kule (severnu i južnu), koje će se "dizati" do 133 metara u visinu.
U jednoj od te dve kole biće uređen stambeni kompleks, u kome će se naći luksuzni stanovi na prodaju, koje, takođe, potpisuje brend "Kempinski". Druga kula biće rezervisana za poslovne objekte, a u prizemlju zgrade biće smešteni ekskluzivni restorani. Ipak, bez obzira na sve ove izuzetno atraktivne planove, treba biti poslovično oprezan jer je sličnih najava bilo još od 2006. godine (tada je aktuelna bila varijanta sa samo jednom kulom na 33 sprata) kada je firma "Alpe Adria hoteli" pazarila "Jugoslaviju" za 31,3 miliona evra, kao i posle 2008. kada je u posao uskočio gigant poput "Kempinskog".
Izvor: Novosti
Beograd -- Beograd će, svojim izgledom ličiti na svetske metropole ukoliko nekadašnja "Juga" dobije dve kule, koje će se "dizati" do 133 metara u visinu.
Foto: (sxc.hu)
Foto: (sxc.hu)
Rekonstrukcija beogradskog hotela "Jugoslavija" počeće za tačno dve godine, a ekskluzivni hotelsko-poslovni kompleks, ako ne bude novih zastoja, prve goste dočekaće 2019.
Vrednost celokupnne investicije je 277 miliona evra, a projekat obnove kompleksa na dunavskom keju otvoriće, kako kažu investitori, preko 15.000 radnih mesta.
Ceo projekat je trenutno u fazi prikupljanja potrebnih dozvola. Gradski sekretarijat za urbanizam u petak je na razmatranje dobio koncept plana i projekat sređivanja nekada popularnog prestoničkog hotela. Kada se kompletira sva neohodna dokumentacija, novobeogradsko zdanje postaće deo jednog od najcenjenijih luksuznih hotelijerskih brendova na svetu "Kempinski".
Kada je izgrađen i otvoren, "Jugoslavija" je bio najveći i najekskluzivniji hotel ne samo u tadašnjoj zemlji, nego i na Balkanu. U njemu su boravili brojni zvaničnici i poznate ličnosti poput Ričarda Niksona, Džimija Kartera, kraljice Elizabete druge, Vilija Branta, Tine Tarner, Nila Armstronga...
Prema rečima Rajana Rajičića, direktora kompanije "Ril holding", koja u ime grčkog investicionog fonda "Kjues investment" upravlja rekonstrukcijom "Juge", hotel će biti deo luksuznog stambeno-poslovnog obkjekta "Dunavska kapija".
"Planirano je preuređenje prostora koji se prostire na pet hektara. Sadašnja zgrada hotela biće, ukoliko nam bude dozvoljeno, srušena sve do betona, a na tom mestu nići će poslovni-stambeni objekat, koji će osim hotelskih kapaciteta, raspolagati i sa velikim, ekskluzivnim tržnim centrom, podzemnim parkingom na dva nivoa, ali i stambenim delom na 33 sprata", rekao je za "Novosti" Rajičić.
Ukoliko planovi sa arhitektonskih skica pređu u građevinske poslove, Beograd će, svojim izgledom ličiti na svetske metropoloe, jer će nekadašnja "Juga" dobiti dve kule (severnu i južnu), koje će se "dizati" do 133 metara u visinu.
U jednoj od te dve kole biće uređen stambeni kompleks, u kome će se naći luksuzni stanovi na prodaju, koje, takođe, potpisuje brend "Kempinski". Druga kula biće rezervisana za poslovne objekte, a u prizemlju zgrade biće smešteni ekskluzivni restorani. Ipak, bez obzira na sve ove izuzetno atraktivne planove, treba biti poslovično oprezan jer je sličnih najava bilo još od 2006. godine (tada je aktuelna bila varijanta sa samo jednom kulom na 33 sprata) kada je firma "Alpe Adria hoteli" pazarila "Jugoslaviju" za 31,3 miliona evra, kao i posle 2008. kada je u posao uskočio gigant poput "Kempinskog".
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
Novi letovi donose nove investicije - Surčinu potrebno 17,6 mil EUR za izgradnju hotela kod aerodroma i marine na Savi
Petak, 10. 01. 2014.|11:30 | Izvor: eKapija
Surčin velike nade za unapređenje i razvoj opštine polaže u turizam. Već je spremno nekoliko velikih projekata, a opština se na nedavno završenoj investicionoj konferenciji u Moskvi predstavila sa dva - mini marinom "Surčin" i hotelom "Airport".
Iako u opštinskoj upravi za "eKapiju" nisu mogli da potvrde da je ikakav konkretan dogovor postignut, optimisti su da će njihova realizacija uslediti i to uskoro.
- Mogu da vam potvrdim da će hotela na aerodromu sigurno biti, i to vrlo brzo – kaže za "eKapiju" Vesna Šalović, predsednica GO Surčin. - Najveći deo dozvola je prikupljen, a imamo i čvrste garancije nadležnih institucija da će dokumentacija biti kompletirana.
U beogradskoj opštini ističu da s obzirom na planove i ambicije aerodroma, postoji potencijal i potreba za izgradnjom hotela u zoni aerodroma ili neposredno uz njega, a kako je ranije pominjano, njegova izgradnja direktno je vezana za razvoj poslovanja aerodroma u Surčinu.
- Dolazak regionalnog lidera u avio prevozu kakav je "Air Serbia" svakako povećava protok putnika, što kroz parametre biznis plana ubrzava donošenje odluke investitora - napominju u opštinskoj upravi.
Na pitanje da li je za izgradnju hotela u Surčinu bilo interesovanja u domaćoj privredi, u opštini kažu da će insistirati da prioritet u realizaciji izgradnje hotela bude upošljavanje domaće operative, i pozivaju naše privrednike da se jave.
Hotel u blizini beogradskog aerodroma zamišljen je kao hotel kategorije 3 do 4 zvezdice, kapaciteta 150 soba, prosečne veličine 26-30 m2.
Taj ugostiteljski objekat bi bio namenjen individualnim poslovnim gostima, poslovnim grupama, naročito za manje poslovne sastanke do 50 ljudi, ili ture u saradnji sa avio kompanijama. Predviđeno je da hotel raspolaže sa 8 do 10 modularnih dvorana za sastanke ukupnog kapaciteta do 200 ljudi.
Uz standardne hotelske javne prostore, hotel bi trebalo da ima i manji fitnes/velnes centar od oko 300 kvadrata, uključujući saunu i mali bazen, zatim business centar, dnevni restoran, a-la-cart restoran, kiosk i butik od oko 70 m2.
U opštini procenjuju da bi investicija u ovakav turistički objekat stajala oko 80.000-90.000 EUR po sobi, pa bi ukupna ulaganja bez troškova eksterne infrastrukture iznosila između 11 i 13 mil EUR.
Kako je predviđeno, ovakav objekat bi u stabilizovanoj godini mogao ostvarivati oko 25-30.000 EUR po sobi, odnosno 3,5 i 4,5 mil EUR godišnjeg prihoda.
Italijani i dalje u igri za marinu
Ideja o izgradnji marine na Savi, šest kilometara od Surčina i kilometar nizvodno od Ostružničkog mosta, stara je više od dve godine i jedan je od prioriteta velikog projekta "Beograd na vodi". Zajedno sa opštinom projekat je inicirala Privredna komora Beograda, koja je izradila pilot projekat i pomogla u dovođenju partnera iz Italije. Međutim, iako se očekivalo da će se u novu 2014. ući sa poznatim investitorom, početak izgradnje novog nautičkog centra verovatno će izostati i ove godine.
Budući izgled marine u Surčinu
- Tačno je da smo i nakon posete italijanske privredne delegacije sa njima u intenzivnoj komunikaciji. Italija ima rezultat u realizaciji baš ovakvih projekata od Venecije do Brindizija, međutim, niko nema povlašćen položaj, pa ni Italijani dok ne potpišemo ugovor - kažu za naš portal u opštini Surčin.
Osim što bi omogućila brodovima da zastanu i natoče gorivo, marina u Surčinu bila bi i mesto gde bi posade mogle da se odmore. Uz pristanište je predviđena izgradnja hotela i velnes centra, a vrednost ove investicije procenjena je na 4,6 mil EUR.
U surčinskoj opštini kažu da poseduju sve potrebne dozvole za izgradnju marine, koja bi zajedno sa ostala tri prioritetna projekta za koje je pripremljena dokumentacija - izgradnjom hotela "Airport" pri aerodromu i hotela u Dobanovcima i Progaru, trebalo značajno da poboljša turističku ponudu Surčina.
Opština Surčin ima dobar geostrateški položaj. Blizina autoputa E 70-75, izgradnja autoputa E 763 Beograd južni Jadran tzv. Koridor 11, aerodrom "Nikola Tesla", železnička infrastruktura i obala reke Save, čine Surčin vrlo intersantnim za investitore.
Petak, 10. 01. 2014.|11:30 | Izvor: eKapija
Surčin velike nade za unapređenje i razvoj opštine polaže u turizam. Već je spremno nekoliko velikih projekata, a opština se na nedavno završenoj investicionoj konferenciji u Moskvi predstavila sa dva - mini marinom "Surčin" i hotelom "Airport".
Iako u opštinskoj upravi za "eKapiju" nisu mogli da potvrde da je ikakav konkretan dogovor postignut, optimisti su da će njihova realizacija uslediti i to uskoro.
- Mogu da vam potvrdim da će hotela na aerodromu sigurno biti, i to vrlo brzo – kaže za "eKapiju" Vesna Šalović, predsednica GO Surčin. - Najveći deo dozvola je prikupljen, a imamo i čvrste garancije nadležnih institucija da će dokumentacija biti kompletirana.
U beogradskoj opštini ističu da s obzirom na planove i ambicije aerodroma, postoji potencijal i potreba za izgradnjom hotela u zoni aerodroma ili neposredno uz njega, a kako je ranije pominjano, njegova izgradnja direktno je vezana za razvoj poslovanja aerodroma u Surčinu.
- Dolazak regionalnog lidera u avio prevozu kakav je "Air Serbia" svakako povećava protok putnika, što kroz parametre biznis plana ubrzava donošenje odluke investitora - napominju u opštinskoj upravi.
Na pitanje da li je za izgradnju hotela u Surčinu bilo interesovanja u domaćoj privredi, u opštini kažu da će insistirati da prioritet u realizaciji izgradnje hotela bude upošljavanje domaće operative, i pozivaju naše privrednike da se jave.
Hotel u blizini beogradskog aerodroma zamišljen je kao hotel kategorije 3 do 4 zvezdice, kapaciteta 150 soba, prosečne veličine 26-30 m2.
Taj ugostiteljski objekat bi bio namenjen individualnim poslovnim gostima, poslovnim grupama, naročito za manje poslovne sastanke do 50 ljudi, ili ture u saradnji sa avio kompanijama. Predviđeno je da hotel raspolaže sa 8 do 10 modularnih dvorana za sastanke ukupnog kapaciteta do 200 ljudi.
Uz standardne hotelske javne prostore, hotel bi trebalo da ima i manji fitnes/velnes centar od oko 300 kvadrata, uključujući saunu i mali bazen, zatim business centar, dnevni restoran, a-la-cart restoran, kiosk i butik od oko 70 m2.
U opštini procenjuju da bi investicija u ovakav turistički objekat stajala oko 80.000-90.000 EUR po sobi, pa bi ukupna ulaganja bez troškova eksterne infrastrukture iznosila između 11 i 13 mil EUR.
Kako je predviđeno, ovakav objekat bi u stabilizovanoj godini mogao ostvarivati oko 25-30.000 EUR po sobi, odnosno 3,5 i 4,5 mil EUR godišnjeg prihoda.
Italijani i dalje u igri za marinu
Ideja o izgradnji marine na Savi, šest kilometara od Surčina i kilometar nizvodno od Ostružničkog mosta, stara je više od dve godine i jedan je od prioriteta velikog projekta "Beograd na vodi". Zajedno sa opštinom projekat je inicirala Privredna komora Beograda, koja je izradila pilot projekat i pomogla u dovođenju partnera iz Italije. Međutim, iako se očekivalo da će se u novu 2014. ući sa poznatim investitorom, početak izgradnje novog nautičkog centra verovatno će izostati i ove godine.
Budući izgled marine u Surčinu
- Tačno je da smo i nakon posete italijanske privredne delegacije sa njima u intenzivnoj komunikaciji. Italija ima rezultat u realizaciji baš ovakvih projekata od Venecije do Brindizija, međutim, niko nema povlašćen položaj, pa ni Italijani dok ne potpišemo ugovor - kažu za naš portal u opštini Surčin.
Osim što bi omogućila brodovima da zastanu i natoče gorivo, marina u Surčinu bila bi i mesto gde bi posade mogle da se odmore. Uz pristanište je predviđena izgradnja hotela i velnes centra, a vrednost ove investicije procenjena je na 4,6 mil EUR.
U surčinskoj opštini kažu da poseduju sve potrebne dozvole za izgradnju marine, koja bi zajedno sa ostala tri prioritetna projekta za koje je pripremljena dokumentacija - izgradnjom hotela "Airport" pri aerodromu i hotela u Dobanovcima i Progaru, trebalo značajno da poboljša turističku ponudu Surčina.
Opština Surčin ima dobar geostrateški položaj. Blizina autoputa E 70-75, izgradnja autoputa E 763 Beograd južni Jadran tzv. Koridor 11, aerodrom "Nikola Tesla", železnička infrastruktura i obala reke Save, čine Surčin vrlo intersantnim za investitore.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
Jos jedan interesantan tekst o hotelu Bristol (izvor politika januar 2012god)
Vek istorije „Bristola”
U hotelu u Karađorđevoj ulici odsedali su članovi bankarske dinastije Rokfeler, pripadnici britanske kraljevske porodice, šahovski imperator Gari Kasparov, tu je karijeru započeo car narodne muzike Cune Gojković...
Dugo je nosio titulu najmodernijeg beogradskog hotela. Sazidan je 1912. godine u tadašnjem trgovačkom centru oko Male pijace kao primer arhitektonskog preobražaja Beograda iz zaostale orijentalne varoši u modernu prestonicu sa monumentalnim zdanjima. Bio je centar mondenskog života i destinacija na glasu u Kraljevini Srbiji i Jugoslaviji. Ugostio je Rokfelerove, Garija Kasparova, članove britanske kraljevske porodice, diplomate, oficire iz Libije... U njemu je karijeru započeo Cune Gojković, Meri Cetinić je početkom osamdesetih pevala na dočeku Nove godine, a najluksuznije odaje danas se koriste za snimanje spotova...
To je samodelić stoletne biografije hotela „Bristol” u Karađorđevoj ulici. Na rođendanskoj torti biće 100 svećica, zaposleni će ih ugasiti sa željom da 101. rođendan hotel dočeka u novoj odori. Nekadašnji sjaj odavno je izbledeo. Skele i majstori poslednji put su viđeni u hotelu 1977. godine.
– Najveći problemi su stari oluci, krovna konstrukcija i roletne. Doduše, i prvi sprat bi trebalo preurediti jer za razliku od drugog i trećeg, na njemu sobe nisu renovirane – kaže Novak Čabarkapa, šef restorana koji duže od dve decenije srdačno dočekuje goste.
Sinonim za „Bristol” danas je za mnoge žitelje prestonice vojnosamački deo, nekadašnji stambeni objekat raskošne građevine koji je od 1985. do 1990. godine renoviran i pretvoren u dom mnogih raseljenih vojnih lica. U taj deo zdanja ulazi se iz Hercegovačke ulice i osim jedinstvene fasade, jer je reč o spomeniku kulture, nemaju dodirnih tačaka.
Bez obzira na to što je hotel izgubio zvezdice, lokacija je i dalje njegova prednost, kao i najjeftinija pivnica u gradu, najpovoljnije cene smeštaja. Kapaciteti, su kaže Čabarkapa, popunjeni oko 70 odsto, a u vreme velikih sajmova u hotelu nema mesta.
– Naši gosti sada su uglavnom prevoznici, vozači autobusa. Ruski oficiri i sportisti takođe su noćili u ovom hotelu. U njemu su godinama živeli libijski studenti medicine – kaže Čabarkapa.
Najpoznatiji gost koji je konačio u luksuznom apartmanu, čije je ime kasnije i poneo, bio je čuveni bankar Dejvid Rokfeler. Dvadesetih godina prošlog veka u hotelu je odseo njegov otac, a 1979, u vreme održavanja Svetskog zasedanja bankara, i Dejvidov sin. Zakupio je čitav drugi sprat.
– Kada je odlazio poklonio je ljudima sa recepcije pozlaćene hemijske olovke sa logom njegove banke – priseća se Milenko Mićunović, najstariji recepcionar u „Bristolu”.
Rokfelerova svita koristila je i „Zlatni apartman” od 70 kvadrata, što su i najluksuznije odaje hotela. Opremljene su nameštajem u stilu Luja XVI, a među tabureima i tapaciranim stilskim stolicama i foteljama pažnju privlači kitnjasto ogledalo iz 18. veka. Nameštaj je nekada pripadao Titu.
– Apartman se dugo ne izdaje. Pre desetak godina u njemu je boravio jedan ruski rvač i polomio nogu stolice. Vrednija je bila njena restauracija, nego zakup apartmana. Poslednji put smo ga otvarali za intervju sa ambasadorom Japana, a pre toga u njemu su se snimali spotovi i editorijali za modne časopise – kaže Čabarkapa.
Daliborka Mučibabić
-----------------------------------------------------------
Zdanje arhitekte Nestorovića
Na mestu nekadašnjeg Paranosovog hana između 1910. i 1912. sredstvima Beogradske zadruge podignut je hotel „Bristol” kao zgrada Osiguravajućeg i kreditnog društva Beogradske zadruge. Projektovao ga je arhitekta Nikola Nestorović kao reprezentativno zdanje koje je osim ugostiteljske imalo i stambenu namenu, dok je prizemlje bilo predviđeno za lokale. Savski kraj početkom 20. veka bio je deo grada sa krivudavim sokacima oko Male pijace koji je potom pretvoren u najvredniju arhitektonsku četvrt. Objektom danas gazduje „Vojna ustanova Dedinje” koja posluje u sastavu Ministarstva odbrane. U tom ministarstvu, koje je korisnik objekta, kažu da nisu razmatrali mogućnost prodaje hotela.
-----------------------------------------------------------
Preslikavanje „Moskve” i „Bristola”
Jedini moderan hotel koji je pre „Bristola” sagrađen u Beogradu bila je „Moskva”, sazidana 1906. prema projektu arhitekte Jovana Ilkića. Arhitektura „Moskve”, najviše zgrade u Beogradu početkom 20. veka, imala je velikog uticaja na oblikovanje fasada hotela „Bristol”. – Pročelja su im gotovo identična, a fasada prema Karađorđevoj ulici je pandan fasadi „Moskve” prema Terazijama.
Karakteristični motivi arhitektonske plastike u veštačkom kamenu su ženske maske sa cvetovima na atici glavne i dvorišne fasade, muške maske na konzolama balkona trećeg sprata i ženske maske sa cvetovima i ogrlicama iznad prozora trećeg sprata. Pretpostavlja se da je plastični ukras izradio građevinski likorezac Franjo Valdman, koji je oblikovao brojne građevine arhitekte Nestorovića. Po obilju tog plastičnog ukrasa zdanje „Bristol” predstavlja vrhunac secesijske dekorativnosti u Beogradu. Za spomenik kulture utvrđen je 1987. godine.
-
Vek istorije „Bristola”
U hotelu u Karađorđevoj ulici odsedali su članovi bankarske dinastije Rokfeler, pripadnici britanske kraljevske porodice, šahovski imperator Gari Kasparov, tu je karijeru započeo car narodne muzike Cune Gojković...
Dugo je nosio titulu najmodernijeg beogradskog hotela. Sazidan je 1912. godine u tadašnjem trgovačkom centru oko Male pijace kao primer arhitektonskog preobražaja Beograda iz zaostale orijentalne varoši u modernu prestonicu sa monumentalnim zdanjima. Bio je centar mondenskog života i destinacija na glasu u Kraljevini Srbiji i Jugoslaviji. Ugostio je Rokfelerove, Garija Kasparova, članove britanske kraljevske porodice, diplomate, oficire iz Libije... U njemu je karijeru započeo Cune Gojković, Meri Cetinić je početkom osamdesetih pevala na dočeku Nove godine, a najluksuznije odaje danas se koriste za snimanje spotova...
To je samodelić stoletne biografije hotela „Bristol” u Karađorđevoj ulici. Na rođendanskoj torti biće 100 svećica, zaposleni će ih ugasiti sa željom da 101. rođendan hotel dočeka u novoj odori. Nekadašnji sjaj odavno je izbledeo. Skele i majstori poslednji put su viđeni u hotelu 1977. godine.
– Najveći problemi su stari oluci, krovna konstrukcija i roletne. Doduše, i prvi sprat bi trebalo preurediti jer za razliku od drugog i trećeg, na njemu sobe nisu renovirane – kaže Novak Čabarkapa, šef restorana koji duže od dve decenije srdačno dočekuje goste.
Sinonim za „Bristol” danas je za mnoge žitelje prestonice vojnosamački deo, nekadašnji stambeni objekat raskošne građevine koji je od 1985. do 1990. godine renoviran i pretvoren u dom mnogih raseljenih vojnih lica. U taj deo zdanja ulazi se iz Hercegovačke ulice i osim jedinstvene fasade, jer je reč o spomeniku kulture, nemaju dodirnih tačaka.
Bez obzira na to što je hotel izgubio zvezdice, lokacija je i dalje njegova prednost, kao i najjeftinija pivnica u gradu, najpovoljnije cene smeštaja. Kapaciteti, su kaže Čabarkapa, popunjeni oko 70 odsto, a u vreme velikih sajmova u hotelu nema mesta.
– Naši gosti sada su uglavnom prevoznici, vozači autobusa. Ruski oficiri i sportisti takođe su noćili u ovom hotelu. U njemu su godinama živeli libijski studenti medicine – kaže Čabarkapa.
Najpoznatiji gost koji je konačio u luksuznom apartmanu, čije je ime kasnije i poneo, bio je čuveni bankar Dejvid Rokfeler. Dvadesetih godina prošlog veka u hotelu je odseo njegov otac, a 1979, u vreme održavanja Svetskog zasedanja bankara, i Dejvidov sin. Zakupio je čitav drugi sprat.
– Kada je odlazio poklonio je ljudima sa recepcije pozlaćene hemijske olovke sa logom njegove banke – priseća se Milenko Mićunović, najstariji recepcionar u „Bristolu”.
Rokfelerova svita koristila je i „Zlatni apartman” od 70 kvadrata, što su i najluksuznije odaje hotela. Opremljene su nameštajem u stilu Luja XVI, a među tabureima i tapaciranim stilskim stolicama i foteljama pažnju privlači kitnjasto ogledalo iz 18. veka. Nameštaj je nekada pripadao Titu.
– Apartman se dugo ne izdaje. Pre desetak godina u njemu je boravio jedan ruski rvač i polomio nogu stolice. Vrednija je bila njena restauracija, nego zakup apartmana. Poslednji put smo ga otvarali za intervju sa ambasadorom Japana, a pre toga u njemu su se snimali spotovi i editorijali za modne časopise – kaže Čabarkapa.
Daliborka Mučibabić
-----------------------------------------------------------
Zdanje arhitekte Nestorovića
Na mestu nekadašnjeg Paranosovog hana između 1910. i 1912. sredstvima Beogradske zadruge podignut je hotel „Bristol” kao zgrada Osiguravajućeg i kreditnog društva Beogradske zadruge. Projektovao ga je arhitekta Nikola Nestorović kao reprezentativno zdanje koje je osim ugostiteljske imalo i stambenu namenu, dok je prizemlje bilo predviđeno za lokale. Savski kraj početkom 20. veka bio je deo grada sa krivudavim sokacima oko Male pijace koji je potom pretvoren u najvredniju arhitektonsku četvrt. Objektom danas gazduje „Vojna ustanova Dedinje” koja posluje u sastavu Ministarstva odbrane. U tom ministarstvu, koje je korisnik objekta, kažu da nisu razmatrali mogućnost prodaje hotela.
-----------------------------------------------------------
Preslikavanje „Moskve” i „Bristola”
Jedini moderan hotel koji je pre „Bristola” sagrađen u Beogradu bila je „Moskva”, sazidana 1906. prema projektu arhitekte Jovana Ilkića. Arhitektura „Moskve”, najviše zgrade u Beogradu početkom 20. veka, imala je velikog uticaja na oblikovanje fasada hotela „Bristol”. – Pročelja su im gotovo identična, a fasada prema Karađorđevoj ulici je pandan fasadi „Moskve” prema Terazijama.
Karakteristični motivi arhitektonske plastike u veštačkom kamenu su ženske maske sa cvetovima na atici glavne i dvorišne fasade, muške maske na konzolama balkona trećeg sprata i ženske maske sa cvetovima i ogrlicama iznad prozora trećeg sprata. Pretpostavlja se da je plastični ukras izradio građevinski likorezac Franjo Valdman, koji je oblikovao brojne građevine arhitekte Nestorovića. Po obilju tog plastičnog ukrasa zdanje „Bristol” predstavlja vrhunac secesijske dekorativnosti u Beogradu. Za spomenik kulture utvrđen je 1987. godine.
-
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
Beogradski "Holiday Inn" po četvrti put dobitnik nagrade "Torchbearer Award"
petak, 27 decembar 2013 08:49 (izvor-e kapija)
Treću godinu u kontinuitetu i po četvrti put, beogradski hotel "Holiday Inn", dobitnik je nagrade "Nosilac baklje" (Torchbearer Award) za područje Evrope, koju dodeljuje "InterContinental Hotels Group" (IHG).
IHG grupacija u Evropi trenutno ima 620 hotela, 95 je u pripremi, pa biti među četrnaest najboljih svakako je veliki podsticaj i pokazatelj još jedne uspešne godine za beogradski "Holiday Inn". Ključ je, kažu u ovom hotelu, angažovanje svakog pojedinca.
- Poređenja mogu biti nezahvalna, pošto je svaka godina poslovanja specifična i karakteristična sama za sebe. Ono na šta možemo biti ponosni je broj ostvarenih noćenja u prethodnoj godini, broj održanih manifestacija u konferencijskim salama i "Belexpocentar" hali. Upravo impresije i ocene naših gostiju su nam omogućile da budemo nominovani i još jednom osvojimo prestižnu nagradu "InterContinental Hotels Group" za Evropu – kaže u razgovoru za "eKapiju" direktorka hotela Slavica Bogosavljević.
Ona napominje da je kao i u prethodnim godinama, "Holiday Inn" u 2013. godini realizovao niz ideja koje karakterišu njegov mlad i kreativan tim.
- Predstavili smo u novom ruhu i kompaniju "Belexpocentar" u okviru koje poslujemo, redizajnom vizuelnog identiteta. Svakako, ne mogu a da ne spomenem akcije "Go Green" i "Holiday Inn Art", te istim tempom nastavljamo i u 2014. godini, gde već početkom godine pripremamo jedno iznenađenje za naše goste.
Kako bi održao visok nivo kvaliteta, hotel neprekidno ulaže u nove i redefinisanje postojećih sadržaja. Krajem 2012. započeo je plan reinvestiranja, a deo planova za 2014. godinu su i nova ulaganja.
- S obzirom da je sve vreme prisutna visoka okupiranost hotela koja svakako utiče na stepen iskorišćenja, ali i sa željom da ispratimo nove trendove, hotel "Holiday Inn" tokom šest godina uspešnog poslovanja u kontinuitetu investira kako u sobe tako i u javne prostore. Investiranje u naše zaposlene, njihovo obrazovanje i unapređenje je svakako prioritet. Istovremeno, nastavljamo trend ulaganja u objekat, te se već možemo pohvaliti osveženim izgledom restorana i terase.
Unapređenje kvaliteta usluge deo je i borbe za poziciju na tržištu, koje se gotovo svakodnevno preoblikuje. Sve veći broj hotela u Beogradu beleži dobre poslovne rezultate, a najavljeno je i otvaranje nekoliko novih objekata visoke kategorije. Direktorka Bogosavljević kaže da uslovi poslovanja nisu jednostavni, ali da je konkurencija korisna.
- Zdrava konkurencija i dobri poslovni rezulati nas raduju, jer je na taj način Beograd kao destinacija uzdignut na viši nivo, i motiviše nas da održimo isti kvalitet usluge i nastavimo da budemo inovativni kao i do sada.
petak, 27 decembar 2013 08:49 (izvor-e kapija)
Treću godinu u kontinuitetu i po četvrti put, beogradski hotel "Holiday Inn", dobitnik je nagrade "Nosilac baklje" (Torchbearer Award) za područje Evrope, koju dodeljuje "InterContinental Hotels Group" (IHG).
IHG grupacija u Evropi trenutno ima 620 hotela, 95 je u pripremi, pa biti među četrnaest najboljih svakako je veliki podsticaj i pokazatelj još jedne uspešne godine za beogradski "Holiday Inn". Ključ je, kažu u ovom hotelu, angažovanje svakog pojedinca.
- Poređenja mogu biti nezahvalna, pošto je svaka godina poslovanja specifična i karakteristična sama za sebe. Ono na šta možemo biti ponosni je broj ostvarenih noćenja u prethodnoj godini, broj održanih manifestacija u konferencijskim salama i "Belexpocentar" hali. Upravo impresije i ocene naših gostiju su nam omogućile da budemo nominovani i još jednom osvojimo prestižnu nagradu "InterContinental Hotels Group" za Evropu – kaže u razgovoru za "eKapiju" direktorka hotela Slavica Bogosavljević.
Ona napominje da je kao i u prethodnim godinama, "Holiday Inn" u 2013. godini realizovao niz ideja koje karakterišu njegov mlad i kreativan tim.
- Predstavili smo u novom ruhu i kompaniju "Belexpocentar" u okviru koje poslujemo, redizajnom vizuelnog identiteta. Svakako, ne mogu a da ne spomenem akcije "Go Green" i "Holiday Inn Art", te istim tempom nastavljamo i u 2014. godini, gde već početkom godine pripremamo jedno iznenađenje za naše goste.
Kako bi održao visok nivo kvaliteta, hotel neprekidno ulaže u nove i redefinisanje postojećih sadržaja. Krajem 2012. započeo je plan reinvestiranja, a deo planova za 2014. godinu su i nova ulaganja.
- S obzirom da je sve vreme prisutna visoka okupiranost hotela koja svakako utiče na stepen iskorišćenja, ali i sa željom da ispratimo nove trendove, hotel "Holiday Inn" tokom šest godina uspešnog poslovanja u kontinuitetu investira kako u sobe tako i u javne prostore. Investiranje u naše zaposlene, njihovo obrazovanje i unapređenje je svakako prioritet. Istovremeno, nastavljamo trend ulaganja u objekat, te se već možemo pohvaliti osveženim izgledom restorana i terase.
Unapređenje kvaliteta usluge deo je i borbe za poziciju na tržištu, koje se gotovo svakodnevno preoblikuje. Sve veći broj hotela u Beogradu beleži dobre poslovne rezultate, a najavljeno je i otvaranje nekoliko novih objekata visoke kategorije. Direktorka Bogosavljević kaže da uslovi poslovanja nisu jednostavni, ali da je konkurencija korisna.
- Zdrava konkurencija i dobri poslovni rezulati nas raduju, jer je na taj način Beograd kao destinacija uzdignut na viši nivo, i motiviše nas da održimo isti kvalitet usluge i nastavimo da budemo inovativni kao i do sada.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
Beograd je u 2013 godini dobio nekoliko novih hotela,koje nismo spomenuli na ovom forumu (svi dole pomenuti hoteli su kategorije 3 zvezdice) :
1.Smešten na Voždovcu, hotel Happy Star Club se nalazi na 4 km od centra Beograda. Neke od pogodnosti su besplatan bežični internet i kazino koji se nalazi u istoj zgradi.
Moderne sobe su klimatizovane i sadrže mini-bar i flat-screen TV sa kablovskim kanalima.
2.Hotel Best se nalazi u Zemunu, delu Beograda. Nudi otvoreni bazen i à-la-carte restoran. Gostima je na raspolaganju besplatan bežični internet.
Sve sobe su klimatizovane i imaju prostor za sedenje i TV sa kablovskim kanalima. Sadrže sopstveno kupatilo sa tušem, peškirima i besplatnim toaletnim priborom. Iz pojedinih soba pruža se pogled na bazen i na vrt.
Hotel se nalazi na 60 metara od najbliže prehrambene prodavnice i na 100 metara od najbližeg bara. Zemunska pijaca udaljena je 400 metara.
Hotel Best takođe poseduje fitnes centar, sadržaje za sastanke i zajednički salon. Gostima su uz doplatu na raspolaganju usluge isporuke namirnica, pranja veša i peglanja i usluga prevoza. U okviru objekta možete igrati stoni tenis i pikado.
Do plaže Lido ima 3 km. Aerodrom Nikola Tesla udaljen je 8 km. U sklopu objekta se nalazi besplatan parking.
3.Hotel Sunrise je smešten u Beogradu, na 8 km od centra grada. U okviru objekta nalaze se kazino i bar, a restoran možete pronaći na 100 metara. Besplatan bežični internet dostupan je u celom objektu.
Sobe sadrže TV sa kablovskim kanalima i mali deo za sedenje. Smeštajne jedinice uključuju sopstveno kupatilo sa tušem.
Hotel se nalazi na 7,3 km od stadiona Crvene Zvezde, na 7,6 km od Tašmajdanskog parka i na 7,8 km od stadiona Partizana. Aerodrom Nikola Tesla je udaljen 21 kilometara. Objekat nudi besplatan parking.
Prehrambena prodavnica je udaljena samo 2 metara, a od Dunava vas deli 2 km
Kontinentalni doručak se služi u restoranu od 07:00 do 10:00. U istom objektu se nalaze i mali supermarket, frizerski salon i kafe.
U okviru objekta možete koristiti besplatan privatni parking. Autobuska stanica linije 26 koja predstavlja direktnu vezu sa Trgom republike u centru grada, nalazi se pored samog hotela. Aerodrom Nikola Tesla je udaljen 18 kilometara.
4.Side One Design Hotel nalazi se u Zemunu, na 3 km od centra Beograda. Sadrži a-la-carte restoran i salonski bar. Nudi elegantno dekorisane, klimatizovane sobe sa flat-screen TV-om i kablovskim kanalima. Na raspolaganju je besplatan bežični internet.
Sve sobe poseduju mini-bar, garderober i kupatilo sa tušem. Side One Design Hotel sadrži saunu i sale za sastanke. Takođe raspolaže zajedničkim salonom i recepcijom koja radi non-stop.
Reka Dunav sa nekoliko noćnih klubova je udaljena 500 metara. Beogradska Arena i najveći kongresni centar u Srbiji, Sava Centar, nalaze se na 15 minuta vožnje. Na udaljenosti od 4 do 5 kilometara od hotela nalaze se Beogradski sajam kao i brojne kulturne i istorijske znamenitosti.
Lokalna autobuska stanica sa odličnom vezom do centra nalazi se na 20 metara od Side One Design Hotela, dok je Glavna autobuska stanica udaljena 4 km. Aerodrom Nikola Tesla je udaljen 10 kilometara.
1.Smešten na Voždovcu, hotel Happy Star Club se nalazi na 4 km od centra Beograda. Neke od pogodnosti su besplatan bežični internet i kazino koji se nalazi u istoj zgradi.
Moderne sobe su klimatizovane i sadrže mini-bar i flat-screen TV sa kablovskim kanalima.
2.Hotel Best se nalazi u Zemunu, delu Beograda. Nudi otvoreni bazen i à-la-carte restoran. Gostima je na raspolaganju besplatan bežični internet.
Sve sobe su klimatizovane i imaju prostor za sedenje i TV sa kablovskim kanalima. Sadrže sopstveno kupatilo sa tušem, peškirima i besplatnim toaletnim priborom. Iz pojedinih soba pruža se pogled na bazen i na vrt.
Hotel se nalazi na 60 metara od najbliže prehrambene prodavnice i na 100 metara od najbližeg bara. Zemunska pijaca udaljena je 400 metara.
Hotel Best takođe poseduje fitnes centar, sadržaje za sastanke i zajednički salon. Gostima su uz doplatu na raspolaganju usluge isporuke namirnica, pranja veša i peglanja i usluga prevoza. U okviru objekta možete igrati stoni tenis i pikado.
Do plaže Lido ima 3 km. Aerodrom Nikola Tesla udaljen je 8 km. U sklopu objekta se nalazi besplatan parking.
3.Hotel Sunrise je smešten u Beogradu, na 8 km od centra grada. U okviru objekta nalaze se kazino i bar, a restoran možete pronaći na 100 metara. Besplatan bežični internet dostupan je u celom objektu.
Sobe sadrže TV sa kablovskim kanalima i mali deo za sedenje. Smeštajne jedinice uključuju sopstveno kupatilo sa tušem.
Hotel se nalazi na 7,3 km od stadiona Crvene Zvezde, na 7,6 km od Tašmajdanskog parka i na 7,8 km od stadiona Partizana. Aerodrom Nikola Tesla je udaljen 21 kilometara. Objekat nudi besplatan parking.
Prehrambena prodavnica je udaljena samo 2 metara, a od Dunava vas deli 2 km
Kontinentalni doručak se služi u restoranu od 07:00 do 10:00. U istom objektu se nalaze i mali supermarket, frizerski salon i kafe.
U okviru objekta možete koristiti besplatan privatni parking. Autobuska stanica linije 26 koja predstavlja direktnu vezu sa Trgom republike u centru grada, nalazi se pored samog hotela. Aerodrom Nikola Tesla je udaljen 18 kilometara.
4.Side One Design Hotel nalazi se u Zemunu, na 3 km od centra Beograda. Sadrži a-la-carte restoran i salonski bar. Nudi elegantno dekorisane, klimatizovane sobe sa flat-screen TV-om i kablovskim kanalima. Na raspolaganju je besplatan bežični internet.
Sve sobe poseduju mini-bar, garderober i kupatilo sa tušem. Side One Design Hotel sadrži saunu i sale za sastanke. Takođe raspolaže zajedničkim salonom i recepcijom koja radi non-stop.
Reka Dunav sa nekoliko noćnih klubova je udaljena 500 metara. Beogradska Arena i najveći kongresni centar u Srbiji, Sava Centar, nalaze se na 15 minuta vožnje. Na udaljenosti od 4 do 5 kilometara od hotela nalaze se Beogradski sajam kao i brojne kulturne i istorijske znamenitosti.
Lokalna autobuska stanica sa odličnom vezom do centra nalazi se na 20 metara od Side One Design Hotela, dok je Glavna autobuska stanica udaljena 4 km. Aerodrom Nikola Tesla je udaljen 10 kilometara.
prvo ovo što si nabrojao nisu HOTELI.
da bi nešto postalo hotel mora de izađe neka inspekcija koja kaže da li nešto ima uslove da bude hotel ili ne.
ovo pišem iz razloga što objekat pod tačkom 1 nikako nije hotel, iako na bukingu piše da jeste. na njihovom objektu nigde i ne piše hotel, ali na bukingu i sajtu piše da jeste. a verujem da je slična situacija i za smeštaj pod brojem 3. koji čak nigde ne navodi da se ne nalaze u prigradskom mestu, nego navode isključivo beograd.
očigledno je da inspekcije nepregledaju sadržaje na internetu.
da bi nešto postalo hotel mora de izađe neka inspekcija koja kaže da li nešto ima uslove da bude hotel ili ne.
ovo pišem iz razloga što objekat pod tačkom 1 nikako nije hotel, iako na bukingu piše da jeste. na njihovom objektu nigde i ne piše hotel, ali na bukingu i sajtu piše da jeste. a verujem da je slična situacija i za smeštaj pod brojem 3. koji čak nigde ne navodi da se ne nalaze u prigradskom mestu, nego navode isključivo beograd.
očigledno je da inspekcije nepregledaju sadržaje na internetu.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
Podatke sam preuzeo sa sajta http://www.booking.com.Ako oni grese,gresim i ja.Hvala ti na sugestijama.
oni ne greše, oni su obmanuti od strane ovih "hotela", ustvari nekih smeštaja koji se lažno prikazuju kao hoteli.
pogledaj
http://www.turizam.privreda.gov.rs/imag ... ZACIJU.pdf
kao i još zanimljivih linkova
http://www.turizam.privreda.gov.rs/inde ... 9-12-39-23
pogledaj
http://www.turizam.privreda.gov.rs/imag ... ZACIJU.pdf
kao i još zanimljivih linkova
http://www.turizam.privreda.gov.rs/inde ... 9-12-39-23
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.449
- Pohvaljen
- 3.060
'Novosti', 11. januar. Najnovije resenje za kompleks hotela " JUGOSLAVIJA". Kompleks ce nositi naziv "Dunavska kapija" i sadrzace hotel, trzni centar i dve kule od po 133m. Jedna ce biti ekskluzivni stambeni prostor - delija ziveli!, a druga poslovnog tipa. Licno me raduje sto su se opredelili za dve zasebne kule umesto jedne po prvobitnom resenju. Kule ce zauzimati severnu, odnosno juznu ivicu kompleksa. Pocetak radova se najavljuje za dve godine a zavrsetak 2019 god. :
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... liznakinje
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... liznakinje
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
Jedna fotka hotela bristol iz 1931godine
http://www.dodaj.rs/f/3L/H5/2b341NJY/2/ ... 499792.jpg
http://www.dodaj.rs/f/3L/H5/2b341NJY/2/ ... 499792.jpg
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.449
- Pohvaljen
- 3.060
Tramp „zagledan” u Generalštab
A. K. | 13. januar 2014. 15:09 > 19:56 | Komentara: 6
Predstavnici američke organizacije „Tramp” biraju potencijalnu lokaciju za reprezentativni hotel u Beogradu. Dačić obećao podršku Vlade Srbije
Predstavnici poznatog biznismena sa srpskim premijerom
PREDSEDNIK Vlade Republike Srbije Ivica Dačić primio je u ponedeljak predstavnike Organizacije „Tramp“ koji su u poseti Beogradu kako bi odabrali potencijalni prostor za izgradnju reprezentativnog hotela.
Organizacija američkog biznismena Donalda Trampa bavi se investicijama u oblasti nekretnina, hotelske i industrije zabave. Predstavnici „Tramp“ organizacije ova dva dana razgledaju lokacije u Beogradu, a zainteresovani su, kako su saopštili, i za prostor na kojem je bombardovana zgrada Generalštaba.
- Vlada Srbije podržava svaku inicijativu i ulaganje u razvoj privrede - istakao je Dačić. - Ideja o izgradnji hotela u Beogradu nastala je prilikom susreta sa Donaldom Trampom u Njujorku.
Beogradski hotelijeri odmah su pozdravili nameru američkog biznismena i investitora Donalda Trampa da u prestonici Srbije sagradi ekskluzivni hotel sa pet zvezdica, u okviru kojeg bi se nalazile kongresne dvorane i kapaciteti za sajamske manifestacije. Oni smatraju da bi takav hotel bio zamajac za kompletnu ugostiteljsku privredu.
- To bi otvorilo novu eru srpskog hotelijerstva, jer mi nemamo nijedan hotel superior kategorije, jer su postojeći hoteli sa pet zvezdica druge kategorije - kaže dr Georgi Genov, predsednik Udruženja hotelijera Srbije. - Dolazak Trampa privukao bi i druge investitore, ne samo iz hotelske i turističke, već i ostale privrede. Generalštab bi bio pravo rešenje za takav hotel, jer njihova koncepcija podrazumeva centar grada. Investitora takvog ranga do sada nismo imali i korist će biti višestruka.
DŽET-SET UMESTO BEK-PEKERA
INVESTITOR poput Trampa u hotel ulaže po 100 miliona dolara, jer izgradnja jedne luksuzne sobe košta od 150.000 do 200.000 evra.
- Ovakav hotel povlači kongrese i velike događaje od kojih bi čitav grad imao koristi - kaže Georgi Genov. - Menadžeri „Trampovog“ hotela će sami organizovati velike događaje i neće dovoditi bek-pekere, već svetski džet-set.
A. K. | 13. januar 2014. 15:09 > 19:56 | Komentara: 6
Predstavnici američke organizacije „Tramp” biraju potencijalnu lokaciju za reprezentativni hotel u Beogradu. Dačić obećao podršku Vlade Srbije
Predstavnici poznatog biznismena sa srpskim premijerom
PREDSEDNIK Vlade Republike Srbije Ivica Dačić primio je u ponedeljak predstavnike Organizacije „Tramp“ koji su u poseti Beogradu kako bi odabrali potencijalni prostor za izgradnju reprezentativnog hotela.
Organizacija američkog biznismena Donalda Trampa bavi se investicijama u oblasti nekretnina, hotelske i industrije zabave. Predstavnici „Tramp“ organizacije ova dva dana razgledaju lokacije u Beogradu, a zainteresovani su, kako su saopštili, i za prostor na kojem je bombardovana zgrada Generalštaba.
- Vlada Srbije podržava svaku inicijativu i ulaganje u razvoj privrede - istakao je Dačić. - Ideja o izgradnji hotela u Beogradu nastala je prilikom susreta sa Donaldom Trampom u Njujorku.
Beogradski hotelijeri odmah su pozdravili nameru američkog biznismena i investitora Donalda Trampa da u prestonici Srbije sagradi ekskluzivni hotel sa pet zvezdica, u okviru kojeg bi se nalazile kongresne dvorane i kapaciteti za sajamske manifestacije. Oni smatraju da bi takav hotel bio zamajac za kompletnu ugostiteljsku privredu.
- To bi otvorilo novu eru srpskog hotelijerstva, jer mi nemamo nijedan hotel superior kategorije, jer su postojeći hoteli sa pet zvezdica druge kategorije - kaže dr Georgi Genov, predsednik Udruženja hotelijera Srbije. - Dolazak Trampa privukao bi i druge investitore, ne samo iz hotelske i turističke, već i ostale privrede. Generalštab bi bio pravo rešenje za takav hotel, jer njihova koncepcija podrazumeva centar grada. Investitora takvog ranga do sada nismo imali i korist će biti višestruka.
DŽET-SET UMESTO BEK-PEKERA
INVESTITOR poput Trampa u hotel ulaže po 100 miliona dolara, jer izgradnja jedne luksuzne sobe košta od 150.000 do 200.000 evra.
- Ovakav hotel povlači kongrese i velike događaje od kojih bi čitav grad imao koristi - kaže Georgi Genov. - Menadžeri „Trampovog“ hotela će sami organizovati velike događaje i neće dovoditi bek-pekere, već svetski džet-set.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
Sportska oaza u Novom Beogradu - Projektom kompleksa "Sava" predviđena izgradnja hotela, zgrada, bazena, terena, muzeja sportova...
Izvor: eKapija
Da je stanovnicima novobeogradskih blokova sve potrebniji kompleks u kojem će moći da se rekreiraju i dobro zabave, primetila je i Marina Stanković, studentkinja Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Njen projekat Sportsko-rekreativni kompleks Sava, Blok 44, Beograd, prvoplasiran je na "hiCAD" studentskom konkursu 2012/2013.
Žiri je svoj odabir opravdao snažnim utiskom koji ovaj rad ostavlja svojom celovitošću, prezentacijom svih priloga, detaljnom prezentacijom BIMx modela, interesantnom idejom projekta i njegovom smislenom razradom.
- Na ideju da uradim ovaj projekat došla sam najpre zbog idealnih prirodnih karakteristika same lokacije. Pre svega blizina vode, jer je na obali reke Save, zatim otvaranje vizura – kao mogućnost unutrašnjeg sagledavanja formi i sadržaja, kao uočljivost čitavog objekta sa reke i sa kopna, ali i položaja, jer je u središtu ukrštanja pravaca, gde se javlja tema centraliteta – kaže u razgovoru za "eKapiju" Marina Stanković, autorka projekta i dodaje da je i potreba ovog dela grada za ovakvim sadržajem bila jedan od razloga.
Kompleks "Sava" predstavlja jedan veliki "sportski" park bez buke i zagađenja u prirodnom okruženju pored reke Save, koje nudi mogućnost organizovanja sportskih takmičenja, ali i rekreaciju i zabavu stanovnika okolnih naselja.
Iako je centar namenjen svim sportistima, zanimljivo je da je projektom predviđena izgradnja terena za manje "atraktivne", odnosno trenutno kod nas manje zastupljene borilačke sportove poput karatea, aikida, dzudoa.
- Isprojektovana su četiri tatami terena za borilačke sportove, jedan olimpijski bazen, veslački klub (zimski) sa dva unutrasnja manja bazena, letnji veslački klub, dva terena za tenis, dva terena za odbojku i jedan teren za košarku. Postoji mogućnost za projektovanje dodatnih spoljašnjih terena za neke od navedenih sportova – objašnjava naša sagovornica.
Kompleks nije ispunjen samo objektima namenjenim za sport, već i kulturnim, edukativnim i zabavnim. Projektovana je i marina za prijem manjih brodova i muzej sporta sa stalnim postavkama nautike, ali i komercijalni sadržaji kao što su bioskop na otvorenom, kafići i restorani.
Hotel i stambene zgrade
Projektom je predviđena i izgradnja hotela i tri stambene zgrade. Kapacitet hotela je oko 230 dvokrevetnih apartmana, od čega postoji 200 standardnih i tridesetak VIP apartmnana na izdvojenom spratu objekta.
- U hotelu bi bili smešteni i veliki ulazni lobi sa recepcijom i piano barom, koktel bar, bilijar klub, restoran, Internet i konferencijske sale - dodaje Stanković.
Tri stambene zgrade su međusobno povezane pešackim mosticima. Budućim stanovnicima obezbeđen spoljašnji i unutrašnji parkiranj, kao i garaža u suterenima objekata.
- Zgrade su, pre svega, namenjene sportistima, a kvadrature stanova kretale bi se između 24 kvadrata, 48 m2 i 72 kvadrata, odnosno stanovi bi bili u rasponu od jednosobnih do četvorosobnih – naglašava Stanković.
Svi ovi objekti u komleksu Sava, osim sto su povezani po funkciji, oni su i fizički povezani jednom jako dugačkom čeličnom konstrukcijom, takozvanim ramom sportskog kompleksa, koji je tu da objedini sve sadržaje, kako vizuelno i estetski, tako i konstruktivno i funkcionalno.
Vrednost oko 60 mil EUR
Okvirna i grubo izračunata vrednost ovog objekta od 76.664m2 bi iznosila oko 60 mil EUR sa prosečnom cenom kvadrata koja je uzeta.
- Cena naravno zavisi od finalne fasadne obrade i enterijera, pa samim tim i varira u iznosu od 5 do 10%. Izgradnja se može realizovati fazno i postepeno, i to da se jedan deo izgradnje može pokriti prodajom stanova – ističe sagovornica "eKapije".
Autorka projekta smatra da su mogućnosti da se ovaj projekat realizuje realne.
- Ovakvi sadržaji Beogradu su i više nego potrebni radi predstojećih sportskih takmičenja i podizanja svesti mlađoj populaciji o sportu i zdravom zivotu – naglašava Stanković i dodaje da mogućnosti realizacije zavise od investicije države i grada Beograda.
Urbanističkim planom na prostoru Bloka 44 predviđena je gradnja sportsko-rekreativnog centra. Ranija ideja je bila da na ovom prostoru bude izgrađen akva-park koji bi zauzimao pet hektara površine, imao 11 bazena, 21 tobogan, 6.500 kvadrata vodene površine, 8.000 kubika vode, kao i najveći zatvoreni bazen u Evropi. Najavljivani su i kuglana, klizalište, tereni za ekipne sportove, kao i najviša "kamikaza" u Evropi, međutim, taj projekat nije realizovan.
Izvor: eKapija
Da je stanovnicima novobeogradskih blokova sve potrebniji kompleks u kojem će moći da se rekreiraju i dobro zabave, primetila je i Marina Stanković, studentkinja Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Njen projekat Sportsko-rekreativni kompleks Sava, Blok 44, Beograd, prvoplasiran je na "hiCAD" studentskom konkursu 2012/2013.
Žiri je svoj odabir opravdao snažnim utiskom koji ovaj rad ostavlja svojom celovitošću, prezentacijom svih priloga, detaljnom prezentacijom BIMx modela, interesantnom idejom projekta i njegovom smislenom razradom.
- Na ideju da uradim ovaj projekat došla sam najpre zbog idealnih prirodnih karakteristika same lokacije. Pre svega blizina vode, jer je na obali reke Save, zatim otvaranje vizura – kao mogućnost unutrašnjeg sagledavanja formi i sadržaja, kao uočljivost čitavog objekta sa reke i sa kopna, ali i položaja, jer je u središtu ukrštanja pravaca, gde se javlja tema centraliteta – kaže u razgovoru za "eKapiju" Marina Stanković, autorka projekta i dodaje da je i potreba ovog dela grada za ovakvim sadržajem bila jedan od razloga.
Kompleks "Sava" predstavlja jedan veliki "sportski" park bez buke i zagađenja u prirodnom okruženju pored reke Save, koje nudi mogućnost organizovanja sportskih takmičenja, ali i rekreaciju i zabavu stanovnika okolnih naselja.
Iako je centar namenjen svim sportistima, zanimljivo je da je projektom predviđena izgradnja terena za manje "atraktivne", odnosno trenutno kod nas manje zastupljene borilačke sportove poput karatea, aikida, dzudoa.
- Isprojektovana su četiri tatami terena za borilačke sportove, jedan olimpijski bazen, veslački klub (zimski) sa dva unutrasnja manja bazena, letnji veslački klub, dva terena za tenis, dva terena za odbojku i jedan teren za košarku. Postoji mogućnost za projektovanje dodatnih spoljašnjih terena za neke od navedenih sportova – objašnjava naša sagovornica.
Kompleks nije ispunjen samo objektima namenjenim za sport, već i kulturnim, edukativnim i zabavnim. Projektovana je i marina za prijem manjih brodova i muzej sporta sa stalnim postavkama nautike, ali i komercijalni sadržaji kao što su bioskop na otvorenom, kafići i restorani.
Hotel i stambene zgrade
Projektom je predviđena i izgradnja hotela i tri stambene zgrade. Kapacitet hotela je oko 230 dvokrevetnih apartmana, od čega postoji 200 standardnih i tridesetak VIP apartmnana na izdvojenom spratu objekta.
- U hotelu bi bili smešteni i veliki ulazni lobi sa recepcijom i piano barom, koktel bar, bilijar klub, restoran, Internet i konferencijske sale - dodaje Stanković.
Tri stambene zgrade su međusobno povezane pešackim mosticima. Budućim stanovnicima obezbeđen spoljašnji i unutrašnji parkiranj, kao i garaža u suterenima objekata.
- Zgrade su, pre svega, namenjene sportistima, a kvadrature stanova kretale bi se između 24 kvadrata, 48 m2 i 72 kvadrata, odnosno stanovi bi bili u rasponu od jednosobnih do četvorosobnih – naglašava Stanković.
Svi ovi objekti u komleksu Sava, osim sto su povezani po funkciji, oni su i fizički povezani jednom jako dugačkom čeličnom konstrukcijom, takozvanim ramom sportskog kompleksa, koji je tu da objedini sve sadržaje, kako vizuelno i estetski, tako i konstruktivno i funkcionalno.
Vrednost oko 60 mil EUR
Okvirna i grubo izračunata vrednost ovog objekta od 76.664m2 bi iznosila oko 60 mil EUR sa prosečnom cenom kvadrata koja je uzeta.
- Cena naravno zavisi od finalne fasadne obrade i enterijera, pa samim tim i varira u iznosu od 5 do 10%. Izgradnja se može realizovati fazno i postepeno, i to da se jedan deo izgradnje može pokriti prodajom stanova – ističe sagovornica "eKapije".
Autorka projekta smatra da su mogućnosti da se ovaj projekat realizuje realne.
- Ovakvi sadržaji Beogradu su i više nego potrebni radi predstojećih sportskih takmičenja i podizanja svesti mlađoj populaciji o sportu i zdravom zivotu – naglašava Stanković i dodaje da mogućnosti realizacije zavise od investicije države i grada Beograda.
Urbanističkim planom na prostoru Bloka 44 predviđena je gradnja sportsko-rekreativnog centra. Ranija ideja je bila da na ovom prostoru bude izgrađen akva-park koji bi zauzimao pet hektara površine, imao 11 bazena, 21 tobogan, 6.500 kvadrata vodene površine, 8.000 kubika vode, kao i najveći zatvoreni bazen u Evropi. Najavljivani su i kuglana, klizalište, tereni za ekipne sportove, kao i najviša "kamikaza" u Evropi, međutim, taj projekat nije realizovan.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
"Tramp organizaciji" ponuđena tri placa u Kneza Miloša - Za gradnju luksuznog hotela osim zgrade Generalštaba, u igri i zgrade MUP i Ambasade SAD
Sreda, 15. 01. 2014.|09:24 | Izvor: Novosti
Predstavnici američke organizacije "Tramp" obišli su juče potencijalne lokacije za izgradnju hotela sa pet zvezdica u Beogradu. Na toj listi parcela, osim Generalštaba i zgrade MUP u Kneza Miloša su i, kako saznaju "Novosti", Rajićeva, zatim zgrada stare Beobanke na Zelenom vencu, "Depo" u Bulevaru kralja Aleksandra i nekoliko slobodnih lokacija na Novom Beogradu. Prema nezvaničnim informacijama, u "igri" je i zdanje, koje bi kupili od svoje države, a to je bivša zgrada Ambasade SAD u Ulici kneza Miloša.
Investitor iz Amerike u narednom periodu uradiće analizu lokacija i opredeliti se za onu, koja najviše odgovara. Kako sada stoje stvari, Generalštab je bez premca. U svakom slučaju, ukoliko se opredele za lokaciju gde je Srbija vlasnik, pregovori će se obaviti sa našim državnim vrhom.
Rotem Rozen, izvršni direktor partnerske "Sapir organizacije" i član delegacije "Trampa", izjavio je u utorak Tanjugu da je zamisao da se napravi uspešan posao, a sa druge strane da to bude i nešto za narod Srbije. Žele, kako kaže, da pokažu ljudima u Srbiji da te organizacije ne samo da "stvaraju i grade, već i obnavljaju".
Po povratku u SAD, kako je rekao Rotem, delegacija će razgovarati sa američkim biznismenom Donaldom Trampom, vlasnikom "Tramp organizacije", kao i ostalim "donosiocima odluka" o investicijama. Rotem je istakao da su članovi delegacije veoma zadovoljni onim što su videli u Srbiji, i posebno izdvojio veoma jaka dva prirodna resursa: "ljudski - jer su ljudi veoma pametni i srdačni, a drugi je dobar položaj Srbije u Evropi - centralni i strateški.
Sreda, 15. 01. 2014.|09:24 | Izvor: Novosti
Predstavnici američke organizacije "Tramp" obišli su juče potencijalne lokacije za izgradnju hotela sa pet zvezdica u Beogradu. Na toj listi parcela, osim Generalštaba i zgrade MUP u Kneza Miloša su i, kako saznaju "Novosti", Rajićeva, zatim zgrada stare Beobanke na Zelenom vencu, "Depo" u Bulevaru kralja Aleksandra i nekoliko slobodnih lokacija na Novom Beogradu. Prema nezvaničnim informacijama, u "igri" je i zdanje, koje bi kupili od svoje države, a to je bivša zgrada Ambasade SAD u Ulici kneza Miloša.
Investitor iz Amerike u narednom periodu uradiće analizu lokacija i opredeliti se za onu, koja najviše odgovara. Kako sada stoje stvari, Generalštab je bez premca. U svakom slučaju, ukoliko se opredele za lokaciju gde je Srbija vlasnik, pregovori će se obaviti sa našim državnim vrhom.
Rotem Rozen, izvršni direktor partnerske "Sapir organizacije" i član delegacije "Trampa", izjavio je u utorak Tanjugu da je zamisao da se napravi uspešan posao, a sa druge strane da to bude i nešto za narod Srbije. Žele, kako kaže, da pokažu ljudima u Srbiji da te organizacije ne samo da "stvaraju i grade, već i obnavljaju".
Po povratku u SAD, kako je rekao Rotem, delegacija će razgovarati sa američkim biznismenom Donaldom Trampom, vlasnikom "Tramp organizacije", kao i ostalim "donosiocima odluka" o investicijama. Rotem je istakao da su članovi delegacije veoma zadovoljni onim što su videli u Srbiji, i posebno izdvojio veoma jaka dva prirodna resursa: "ljudski - jer su ljudi veoma pametni i srdačni, a drugi je dobar položaj Srbije u Evropi - centralni i strateški.
Ma, divno, divno, drazesno, drazesno...
Predlazem da im uz Generalstab damo i zgradu Vlade Srbije i MIP-a gratis!
A kao znak dobre volje moze im se ustupiti i lokacija nekadasnje Narodne biblioteke na Kosancicevom vencu i Vukov i Dositejev muzej...
Nego sta bi sa seikovim hotelom na lokaciji generalstaba?
Oce sad rezultirati sukobom arapa i amera oko investiranja u hotelsku infrastrukturu Beograda??? Cccc...
"Oj Srbijo medj sljivama.."
Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
Predlazem da im uz Generalstab damo i zgradu Vlade Srbije i MIP-a gratis!
A kao znak dobre volje moze im se ustupiti i lokacija nekadasnje Narodne biblioteke na Kosancicevom vencu i Vukov i Dositejev muzej...
Nego sta bi sa seikovim hotelom na lokaciji generalstaba?
Oce sad rezultirati sukobom arapa i amera oko investiranja u hotelsku infrastrukturu Beograda??? Cccc...
"Oj Srbijo medj sljivama.."
Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
U Beograd stižu i "nevidljive brave" - "Špica" nudi najsavremenije sisteme za kontrolu pristupa u hotelima
Izvor: eKapija
Beograd se poslednjih dana 2013. godine okitio novim luksuznim hotelom, a 2014. trebalo bi da donese još dobrih vesti na ovom polju. Nakon višedecenijske pauze, u prestonici se poslednjih godina grade novi i renoviraju postojeći hoteli. Sa novim vremenom, stigli su i novi trendovi u hotelskom biznisu, a naši hotelijeri se trude da nimalo ne zaostaju za svetskim metropolama. Tako su i proizvodi i rešenja kompanije "Špica", u domenu sistema za hotelsko poslovanje, sve traženiji.
Ova firma nudi najsavremenija online i offline rešenja za kontrolu ulaska u hotelske sobe i zajedničke prostorije unutar hotela, putem najsavremenijih "VingCardElsafe" inteligentnih elektronskih brava upotrebom univerzalne kartice ili telefona sa NFC tehnologijom. U ponudi su, takođe, i najmoderniji elektronski sobni "VingCardElsafe" sefovi i "Orion" sistem za upravljanje potrošnjom struje, zatim "Metra" sistemi kontrole pristupa za bazene i kupališta i "Time&Space" sistem za kontrolu pristupa i evidenciju i organizaciju radnog vremena zaposlenih u hotelu. Sve ove sisteme efikasno i pouzdano povezuje "Motorola" sistema za bežičnu komunikaciju, pristup Internetu i multimedijalnim sadržajima. Jednom rečju, ono što je neophodno da bi se gost u hotelu osećao udobno i opušteno, a da bi hotel istovremeno efikasno upravljao svojim vitalnim resursima.
Svi ovi sistemi imaju zajednički cilj – obezbediti visoku bezbednost i pridobiti poverenje gosta. Danas, u Adriatik regiji ima skoro 200 hotela u kojima se koriste rešenja koja je implementirala "Špica".
- Sa norveškim "VingCard"-om uspostavili smo partnerstvo još pre 15 godina. Ta kompanija, danas u sastavu vodeće svetske grupacije u oblasti kontrole pristupa – "Assa Abloy", je lider u oblasti hotelijerstva - više od 60% svih hotelskih soba na svetu ima brave "VingCard" brave, a na kruzerima je taj procenat čak i 90% - kaže za "eKapiju" Darko Korać, prvi čovek firme "Špica centar" Beograd.
Kako je hotelski biznis počeo da se sve više razvija u Beogradu, kao i u celoj Srbiji, i aktivnost "Špice" na ovom planu krenula je da raste.
- "VingCard" sistemi prvi put u Srbiji implementirani su u hotelu "Prezident" (Kovilovo), vili "Breg" (Vršac), zatim u u "Best Western" hotelima "M" i "Šumadija", hotelu "Balkan", pa "Nebeske stolice" na Kopaoniku ... Zatim je došao na red hotel "Sqare Nine", pa "Metropol Palace", pa "Falkensteiner"... Najnoviji projekat na kojem smo angažovani je hotel "Stari mlin" ("Radisson Blu") u Beogradu, koji će uskoro biti završen - kaže Korać.
Ulazak "Špice" u ovo područje označio je i promenu stanovišta kada je pomenuti deo hotelske opreme u pitanju. Klasičnu bravu, sa ključem, sada zamenjuje elektronska, sa karticom. Osim što je bezbednija i komfornija, kartica postaje i deo identifikacije u hotelu – sa njom gosti koriste usluge restorana, fitnes centra, bazena itd.
- Početkom ove godine, u Beogradu će biti implementiran jedan od najmodernijih sistema za kontrolu pristupa u hotelima – takozvana "Essence" brava, popularno nazvana "nevidljiva". Naime, hotel "Radisson Blu" ("Stari mlin"), među prvima u celoj Adriatik regiji, biće opremeljen tim "nevidljivim bravama" - kod kojih se, iz hodnika, vidi samo kvaka. Nema ključaonice, niti spoljnog čitača kartica, što bi se moglo obiti, bilo na "klasičan", bilo na moderniji, hakerski način. Čitač, kao i mehanizam brave smešteni su duboko u unutrašnjost drvenog plota. Kartica se jednostavno prinese zoni kvake, i vrata se otvaraju. "Nevidljive brave" imaće i još jedan manji hotel, od 20 soba, kao i jedna popularna vinarija - objašnjava sagovornik "eKapije".
Kako on naglašava, "Špica", kao i "VingCard", insistira na sigurnosti i bezbednosti. Gost ne sme biti izložen nikakvoj neprijatnosti dok boravi u hotelu. Osim kvaliteta same opreme, koja je u slučaju "VingCarda" vrhunska, veoma je važna stručnost tima. Samo opremanje i pripremu za ugradnju, po nacrtima "VingCarda" rade firme koje proizvode vrata, a kompletnu instalaciju elektronike izvodi "Špicin" tim.
- Tako možemo da pružimo maksimalan kvalitet, sigurnost i trajnost. "VingCard", inače, daje izuzetne garancije - ne po godinama trajanja, već po broju otvaranja vrata (u pitanju su milioni puta).
Karticu, naročito onu beskontaktnu, gotovo je nemoguće "pokvariti", a ceo sistem, ukoliko je pažljivo i stručno instaliran i preventivno održavan, radi – bez greške. Kod on-line sistema ("VingCard Visionline") i pitanje krađe, odnosno gubitka kartice, se efikasno rešava.
Ako neko pokuša da pogrešnom karticom otvori vrata sobe, sistem je automatski blokira. Tu je i pogodnost on-line sistema - sve brave su u mreži koja se stalno nadzire, sistem beleži sve aktivnosti.
Ipak, nisu samo vrhunski sistemi elektronskih brava za hotelske sobe ono što je povezalo "Špicu" i "VingCard". "Špica" već 25 godina proizvodi sisteme za kontrolu pristupa i evidenciju radnog vremena, pa je obostrana želja da se sva rešenja integrišu, dovela do saradnje dve kompanije.
- Osim kartica, koje su namenjene gostima, "Špica" hotelijerima daje mogućnost da "VingCard" opremu integrišu sa sistemima za evidenciju zaposlenih, kontrolu pristupa i planiranje radnog vremena, uz mogućnost praćenja aktivnosti po mestima troškova, što je za racionalno poslovanje hotela od presudne važnosti – naglašava direktor "Špica centra".
Hotelski biznis je veoma specifičan, vrlo je važno planiranje radnog vremena svakog zaposlenog, i to ne samo po mesecima, nego i tokom svakog dana. Zato je potreban kvalitetan softver koji će to omogućiti, i kvalitetan sistem za evidenciju pristupa. Recimo, kada sobarica ulazi u sobu, nema potrebe da koristi neki drugi sistem, ona ima isti tip "VingCard" kartice, kao i gost. Sistem beleži kada je bila, koliko se zadržala, i lako se pravi raspored daljih aktivnosti. Slično se odnosi i na službu održavanja, kao i na druge grupe radnika, odnosno aktivnosti.
Na ovaj način, ceo krug kontrole pristupa, u hotelu je praktično zatvoren, korišćenjem jednog jedinstvenog sistema.
Naš sagovornik u 2014, kao i u budućnosti, očekuje još više posla u oblasti hotelskih sistema, naglašavajući da će naglasak biti na integraciji "Špica" rešenja sa rešenjima drugih proizvođača.
- Trend investiranja u hotelski biznis, nastavlja se i u Srbiji i u regionu. Posebno nas raduju novi hoteli u Beogradu, gde nedostaje veliki broj soba. Sve što se bude gradilo u narednih desetak godina biće popunjeno iznad 80%, što je za hotelski biznis veoma dobro. Takođe, dobra vest je što se gradi i u banjama i na planinama. Imamo u planu realizaciju nekoliko zanimljivih projekata tokom 2014, od kojih su dva u Beogradu. Reč je o hotelima iz poznatih svetskih lanaca, koji, pop pravilu, koriste "VingCard" opremu, tim pre ako u zemlji gde grade postoji i njihov partner, kao što je "Špica" – najavljuje sagovornik "eKapije", Darko Korać, za kraj razgovora.
Izvor: eKapija
Beograd se poslednjih dana 2013. godine okitio novim luksuznim hotelom, a 2014. trebalo bi da donese još dobrih vesti na ovom polju. Nakon višedecenijske pauze, u prestonici se poslednjih godina grade novi i renoviraju postojeći hoteli. Sa novim vremenom, stigli su i novi trendovi u hotelskom biznisu, a naši hotelijeri se trude da nimalo ne zaostaju za svetskim metropolama. Tako su i proizvodi i rešenja kompanije "Špica", u domenu sistema za hotelsko poslovanje, sve traženiji.
Ova firma nudi najsavremenija online i offline rešenja za kontrolu ulaska u hotelske sobe i zajedničke prostorije unutar hotela, putem najsavremenijih "VingCardElsafe" inteligentnih elektronskih brava upotrebom univerzalne kartice ili telefona sa NFC tehnologijom. U ponudi su, takođe, i najmoderniji elektronski sobni "VingCardElsafe" sefovi i "Orion" sistem za upravljanje potrošnjom struje, zatim "Metra" sistemi kontrole pristupa za bazene i kupališta i "Time&Space" sistem za kontrolu pristupa i evidenciju i organizaciju radnog vremena zaposlenih u hotelu. Sve ove sisteme efikasno i pouzdano povezuje "Motorola" sistema za bežičnu komunikaciju, pristup Internetu i multimedijalnim sadržajima. Jednom rečju, ono što je neophodno da bi se gost u hotelu osećao udobno i opušteno, a da bi hotel istovremeno efikasno upravljao svojim vitalnim resursima.
Svi ovi sistemi imaju zajednički cilj – obezbediti visoku bezbednost i pridobiti poverenje gosta. Danas, u Adriatik regiji ima skoro 200 hotela u kojima se koriste rešenja koja je implementirala "Špica".
- Sa norveškim "VingCard"-om uspostavili smo partnerstvo još pre 15 godina. Ta kompanija, danas u sastavu vodeće svetske grupacije u oblasti kontrole pristupa – "Assa Abloy", je lider u oblasti hotelijerstva - više od 60% svih hotelskih soba na svetu ima brave "VingCard" brave, a na kruzerima je taj procenat čak i 90% - kaže za "eKapiju" Darko Korać, prvi čovek firme "Špica centar" Beograd.
Kako je hotelski biznis počeo da se sve više razvija u Beogradu, kao i u celoj Srbiji, i aktivnost "Špice" na ovom planu krenula je da raste.
- "VingCard" sistemi prvi put u Srbiji implementirani su u hotelu "Prezident" (Kovilovo), vili "Breg" (Vršac), zatim u u "Best Western" hotelima "M" i "Šumadija", hotelu "Balkan", pa "Nebeske stolice" na Kopaoniku ... Zatim je došao na red hotel "Sqare Nine", pa "Metropol Palace", pa "Falkensteiner"... Najnoviji projekat na kojem smo angažovani je hotel "Stari mlin" ("Radisson Blu") u Beogradu, koji će uskoro biti završen - kaže Korać.
Ulazak "Špice" u ovo područje označio je i promenu stanovišta kada je pomenuti deo hotelske opreme u pitanju. Klasičnu bravu, sa ključem, sada zamenjuje elektronska, sa karticom. Osim što je bezbednija i komfornija, kartica postaje i deo identifikacije u hotelu – sa njom gosti koriste usluge restorana, fitnes centra, bazena itd.
- Početkom ove godine, u Beogradu će biti implementiran jedan od najmodernijih sistema za kontrolu pristupa u hotelima – takozvana "Essence" brava, popularno nazvana "nevidljiva". Naime, hotel "Radisson Blu" ("Stari mlin"), među prvima u celoj Adriatik regiji, biće opremeljen tim "nevidljivim bravama" - kod kojih se, iz hodnika, vidi samo kvaka. Nema ključaonice, niti spoljnog čitača kartica, što bi se moglo obiti, bilo na "klasičan", bilo na moderniji, hakerski način. Čitač, kao i mehanizam brave smešteni su duboko u unutrašnjost drvenog plota. Kartica se jednostavno prinese zoni kvake, i vrata se otvaraju. "Nevidljive brave" imaće i još jedan manji hotel, od 20 soba, kao i jedna popularna vinarija - objašnjava sagovornik "eKapije".
Kako on naglašava, "Špica", kao i "VingCard", insistira na sigurnosti i bezbednosti. Gost ne sme biti izložen nikakvoj neprijatnosti dok boravi u hotelu. Osim kvaliteta same opreme, koja je u slučaju "VingCarda" vrhunska, veoma je važna stručnost tima. Samo opremanje i pripremu za ugradnju, po nacrtima "VingCarda" rade firme koje proizvode vrata, a kompletnu instalaciju elektronike izvodi "Špicin" tim.
- Tako možemo da pružimo maksimalan kvalitet, sigurnost i trajnost. "VingCard", inače, daje izuzetne garancije - ne po godinama trajanja, već po broju otvaranja vrata (u pitanju su milioni puta).
Karticu, naročito onu beskontaktnu, gotovo je nemoguće "pokvariti", a ceo sistem, ukoliko je pažljivo i stručno instaliran i preventivno održavan, radi – bez greške. Kod on-line sistema ("VingCard Visionline") i pitanje krađe, odnosno gubitka kartice, se efikasno rešava.
Ako neko pokuša da pogrešnom karticom otvori vrata sobe, sistem je automatski blokira. Tu je i pogodnost on-line sistema - sve brave su u mreži koja se stalno nadzire, sistem beleži sve aktivnosti.
Ipak, nisu samo vrhunski sistemi elektronskih brava za hotelske sobe ono što je povezalo "Špicu" i "VingCard". "Špica" već 25 godina proizvodi sisteme za kontrolu pristupa i evidenciju radnog vremena, pa je obostrana želja da se sva rešenja integrišu, dovela do saradnje dve kompanije.
- Osim kartica, koje su namenjene gostima, "Špica" hotelijerima daje mogućnost da "VingCard" opremu integrišu sa sistemima za evidenciju zaposlenih, kontrolu pristupa i planiranje radnog vremena, uz mogućnost praćenja aktivnosti po mestima troškova, što je za racionalno poslovanje hotela od presudne važnosti – naglašava direktor "Špica centra".
Hotelski biznis je veoma specifičan, vrlo je važno planiranje radnog vremena svakog zaposlenog, i to ne samo po mesecima, nego i tokom svakog dana. Zato je potreban kvalitetan softver koji će to omogućiti, i kvalitetan sistem za evidenciju pristupa. Recimo, kada sobarica ulazi u sobu, nema potrebe da koristi neki drugi sistem, ona ima isti tip "VingCard" kartice, kao i gost. Sistem beleži kada je bila, koliko se zadržala, i lako se pravi raspored daljih aktivnosti. Slično se odnosi i na službu održavanja, kao i na druge grupe radnika, odnosno aktivnosti.
Na ovaj način, ceo krug kontrole pristupa, u hotelu je praktično zatvoren, korišćenjem jednog jedinstvenog sistema.
Naš sagovornik u 2014, kao i u budućnosti, očekuje još više posla u oblasti hotelskih sistema, naglašavajući da će naglasak biti na integraciji "Špica" rešenja sa rešenjima drugih proizvođača.
- Trend investiranja u hotelski biznis, nastavlja se i u Srbiji i u regionu. Posebno nas raduju novi hoteli u Beogradu, gde nedostaje veliki broj soba. Sve što se bude gradilo u narednih desetak godina biće popunjeno iznad 80%, što je za hotelski biznis veoma dobro. Takođe, dobra vest je što se gradi i u banjama i na planinama. Imamo u planu realizaciju nekoliko zanimljivih projekata tokom 2014, od kojih su dva u Beogradu. Reč je o hotelima iz poznatih svetskih lanaca, koji, pop pravilu, koriste "VingCard" opremu, tim pre ako u zemlji gde grade postoji i njihov partner, kao što je "Špica" – najavljuje sagovornik "eKapije", Darko Korać, za kraj razgovora.