Nije poenta samo u tome odakle je koja reč, poenta je u srozavanju sopstvenog jezika uvođenjem termina za kojima nema potrebe.
Jedno je kad srpski jezik, usled različitih okolnosti, u svoj rečnik uvede reči kao što su: hotel, bar, đakuzi, kabl, monitor, električno...
Ali drugo je kad se usled lenjosti i pomodarstva ne samo uvode, nego forsiraju strani izrazi za koje smo nekad imali odgovarajuće reči ili smo prosto koristili druge izraze.
Nisam jezički purista i verovali ili ne, pre 10ak godina i ja sam bio među ljudima koji su smatrali da je poželjno da uvedemo još stranih reči u našem jeziku. Ali situacija se u ovih 10 godina toliko promenila i toliko zaletela, da je premašena norma, i da se širenje jezika pretvorilo u njegovo srozavanje i zamenu drugim.
Gledam i slušam današnje srednjoškolce - postali su toliko i nepismeni ali i lenji, da polovinu reči pričaju na engleskom. Ja, koji engleski učim od 5. godine života, i znam ga savršeno već 10 godina, sam pribegavao ubacivanju engleskih termina samo u određenim okolnostima. Kad bih pričao o nekim naučnim stvarima (pogotovu ako sam o tome saznao iz engleskih izvora), o nečemu u kontekstu kompjutera, zabave, igara... ili prosto nekad kad ne bih mogao da nađem adekvatan pandan u našem rečniku. Ovo danas... ovo nije prirodna evolucija nego forsirano nametanje.
Sve je garni, sve je in (u trendu), sve je inn (gostionica), sve je lounge, square, place, saint, street, home... bro, dude, yeah, nope, aight...
Postaje bolesno. A i jadno u neku ruku. Doduše znam da nismo jedini koji prolaze kroz to. I da je to neminovna sudbina globalizacije. Ali to ne menja činjenicu da je jadno. I da ne moramo da dolivamo benzin na taj proces samo zato da bi se dodvoravali turistima.