Voleo bih da imam da vam saopštim neku top insajdersku informacjiu, najavu o izgradnji 6 miliona kvadrata u vidu kula, visećih vrtova i ko zna čega ne, ili da vam kažem da sledeće nedelje počinje izgradnja prve linije LRT-a i sl. Nemam takvih vesti na žalost. Ono što želim da podelim sa vama možda i nije tako uobičajena priča na stranicama koje se odnose na „construction update“. Ali ipak govori o trenutnom stanju.
Reč je o prostoru u blizini Studenjaka. Vraćajući se sa posla, na poljani gde je bila predviđena sportska hala sa hotelom, primetio sam nesvakidašnji prizor. Nisam video 15 kula visine 100m, 15 vrtića, 15 novih mostova. Ne, video sam 15 KOZA kako bezbrižno brste travu!!!
Poljana, zapravo zapušteno građevinsko zemljište (da je poljana koze, krave i ostali živi svet bi mogao slobodno da pase), nalazi se odmah pored autoputa i preko puta bloka 40 (nisam 100% siguran).
Postoje 3 scenarija kako su koze dospele tu:
1) Životinje su u tranzitu kroz naš grad i zastale su da se okrepe
2) Životinje i vlasnik žive u bloku, ali s obzirom na građevinski „bum“ i sve manje zelenih površina, bili su prinuđeni da spas nađu u ovoj poljani
3) Vlasnik ima kuću u Bežaniji i gaji koze. Dobroćudan je, ali i konzervativan. Već 40 godina koliko živi u glavnom gradu nije želeo da menja svoje navike stečene u rodnom selu na nadmorskoj visini od 1800m.
U Beogradu ima mnogo koza, ove u Bežaniji su najmanji problem. „Koze“ su i kuće na zgradi u Brankovoj, „koza“ je i ulična prodaja kod Zelenog Venca, na Bulevaru i ostalim centralnim delovima grada, „koze“ su i aljkavo renovirane ulice u centru... Sve to ne priliči ovom gradu. Mnogo je toga naopakog u „gradu budućnosti jugoistočne Evrope“. Uspeh neke vlasti ne ogleda se samo bombastičnim najavama, već u uspostavljanju nekih elementarnih standarda - kada je reč o uličnim prodavcima, taksistima, farmama na Novom Beogradu, favelama na 2 km od centra... Bez kompromisa, sažaljenja i emocija. Svaka vlast je nepopularna, ali valjda se svesno uključuju u tu priču? Za 7 godina Beograd nije uspeo da reši (niti je počeo) nijedan od svojih gorućih problema – infrastrukturni, urbanistički, životni. Ostaje da se nadam da će nekim čudom doći ljudi kojima će ljubav i poštovanje prema ovom gradu biti makar za promil veći od pohlepe za novcem i političkim poenima!
Mnogo posla je pred nama... Sutra ću poneti aparat. Nadam se da neko neće ukloniti kozice. Kad bolje razmislim, ko bi ih uopšte uklanjao
Ps. Nisam otvorao zasebnu temu jer se ova priča uklapa u prethodna izlaganja.