Постоји виша сила, зове се Бог - Света Тројица. Судбина не постоји, слажем се. Код нас она се користи као литерални арнжман: "Судбино клета". Правда постоји, али са њом је проблем што свако има своју. Магија постоји, под њу попадају ви коју Богу не верују. Анђели постоје, демони исто (пали анђели). За претке рекох већ. Па размисли, који је смисао нашег живота да после просто нестанемо? Зар то није мега-бесмислено? Разумно биће са божанским даром отлази из бића у небиће? За карму не знам шта да кажем, не разумем се у то.
Виша сила и те како постоји. Италијанка која је била НАТО пилот добила је задатак да бомбардује манастир, ваљда је био Острог, и на носу њеног авиона је седео Бели Анђео. Кад се НАТО агресија завршила, дошла је у Србију да види манастир, и стала је испред велике фреске Белог Анђела, и тад је плакала као никад до сад. Астронаути су причали да су видели беличасте масе како пролазе кроз свемирски брод. То су биле душе преминулих.
1981. године, амерички лекар је снимио пацијента на самрти коме није било помоћи. Кад је премотао снимак, видео је нешто прозирно и желатинасто како излази из уста преминулог. То је била душа. Људи који су преживели клиничку смрт причали су да су видели своје тело, и црвоточину која их је водила у рај. Један од њих који је преживео клиничку смрт, причао је да је видео како кола хитне помоћи одвозе његово тело. Руски математичар је уз помоћ математике доказао да Бог постоји. Све то постоји, и то не треба потцењивати.
Sve ostalo se slazem, samo... Gde smo razbili brojcanog neprijatelja i kad tacno?
Kako je nasa najveca pobeda, bitka na kosmetu - ako smo posle toga pali u ropstvo i vazalstvo? Kako je to logicno?
Колико год то теби звучало сулудо и надобудно, ми смо војно и те како разбијали бројчано јаче непријатеље од нас. Саветујем ти да прочиташ књигу из историје о нашим биткама, и палим партизанским борцима у Другом светском рату од корице до корице. Подвиге из првог Светског рата је немогуће потценити, и то не треба радити.
1389. године погинуло је све мушко на Космету, како са Турске, тако и са Српске стране. 1389. године погинуло је све мушко на Космету, како са Турске тако и са Срспке стране. Прошло је 75 година од тад. Турци су тек 75 година касније кренули са војном окупацијом кад се сва мушкост опоравила. Толико Српских мушкараца никад не би страдало да није било издајице Вука Бранковића који се крио са војском у шуми, и гледао како Лазареви људи гину, јер би Србија имала довољно војника да се опет одбрани од напада Турака. Након те издаје, читава породица Вука Бранковића је страдала, јер је то било проклетство.
I onda i ono generalizovanje na drugoj temi (Arcibald Rajs), fascinantno mi je da danas i dalje postoji takvi ljudi.
Jel ti zaista verujes u to sto pises?
Радоје Домановић, Бранислав Нушић, и Арчибалд Рајс су били у праву у вези нас, и све што су предвидели се обестинило, а то што ни не верујеш у то је твоја ствар.
Srbi su posebni, drugaciji, dostojni sebi, preci sa neba nas gledaju?
Niko nas ne gleda sa neba, literalno
Нас и те како гледају преци, и ту ниси у праву. Не важи то само за нас, Србе, већ и за све остале.
Ne postoji nista, nikakva visa sila, sudbina, pravda, magija, andjeli, preci koji nas gledaju, karma i ostalo.
Постоји, као што постоје духови преминулих. Ево једног примера из књиге «духови су међу нама» које је издавачка кућа ЈРЈ 2005. године издала: 1981. године, породица у Енглеској није славила ни Нову Годину, ни Божић као сви. У једном тренутку је зазвонио телефон. Супруга, као ни супруг нису хтели да се јаве. Након тога је телефон поново зазвонио, и супруга га је питала хоћеш ли да се јавиш или не. Након тога је телефон трећи пут зазвонио, и она устала и отишла да се јави. Чула је глас свог сина и унезверила се. Почела је да виче, и плаче јер је веровала да је неко зеза. Након тога је дошао њен муж, бесан као рис, и почео да се дере у слушалицу.
Изнервиран, зграбио је кабл телефона да га искључи из струје, али телефон је био искључен, а глас њиховог сина Пола се и даље чуо. Последње што је чуо било је,
поздрави моју бабу и реци јој да не брине. Донећу Божићну јелку. Након тога се веза прекинула. 1980. године, њихов син је погинуо у тешкој саобраћајној несрећи. Налетео је колима на поледицу у кривини, пробио банкину, и сурвао се низ стрму падину. Екипа је провела три сата извлачећи беживотно тело из смрвљеног аутомобила. Годину дана касније, на годишњицу његове смрти, родитељи су примили телефонски позив. То је био дух њиховог сина који је погинуо. Ако то није чудо, или виша сила у питању, онда не знам шта је. Виша сила звана Бог постоји, као што постоје анђели, демони, рај и пакао, и то не треба нити потцењивати, нити се са тим спрдати.
Ali, inace se slazem - ne treba rusiti Generalstab.
Са овим се слажем.
