Moram priznati da je Vučić, i ovog puta, vešto ispinovao priču o Generalštabu kroz svoju medijsku mašineriju, tako da se rasplamsila debata o Trampu, NATO-u, da li da ostanu ruševine (ekvivalent pacova, narkomana i zmija koje su do 2014. naseljavale prostor nešto niže niz Nemanjinu ulicu), spoljnoj politici itd, te je skrenuta pažnja sa, po mojoj oceni, greške u osnovi ovog poduhvata, a to je još jedno gaženje sistema.
1. Sad je već belodano da se pregovori o Generalštabu godinama vode u tajnosti, daleko od očiju javnosti, sa kompanijom koju su ljudi na vlasti arbitrarno izabrali, bez ikakvog tendera ili javnog poziva.
2. Sa pomenutom kompanijum vlast potpisuje pismo o namerama (memorandum), i sasvim izvesno, sudeći po zaključku vlade koji je objavio Ekološki ustanak, ima spreman investicioni ugovor za potpisivanje u skorije vreme. Ponovo sve daleko od očiju javnosti.
3. Država Srbija zemljište na kom se nalazi Generalštab daje u zakup, bez naknade, na 99 godina sa mogućnošću konverzije u vlasništvo čim novoizgrađeni objekti dobiju građevinsku dozvolu, takođe bez naknade! Država zauzvrat dobija, prema pisanju Njujork tajmsa, 22 odsto profita. Dakle, država poklanaj nešto opipljivo, a zauzvrat dobija nešto što nije izvesno - profit! Šta ako projekat pukne?
4. Kompanija Kušner očigledno već ima spreman idejni projekat (koji je i sam Kušner objavio na X-u i Instagramu), a do kog se došlo bez arhitektonskog konkursa (ako je investitor organizovao neki zatvoreni, pozivni konkurs to se ne može računati, jer je rađen po programu i zahtevima investitora, a ne propisima države Srbije). Idejni projekat, kao što smo videli, potpuno ignoriše status spomenika kulture koji Generalštab još uvek uživa (to da li nam se zgrada lično sviđa ili ne je druga tema, ako joj se status spomenika kulture ukida, to trba učiniti kroz transparentnu proceduru u kojoj bi struka dala konačnu ocenu). Idejni projekat ingnoriše i Generalni urbanistički plan (mada Beograd trenutno praktično ni nema GUP, jer novi koji bi trebalo da važi do 2041. još nije usvojen).
5. Vlast je uhvaćena u očiglednoj laži, jer se Vesić, posle Ćutine konferencije na kojoj je obelodanjen zaključak Vlade u kom se Vesiću daje odobrenje da potpiše investicioni ugovor i navodi da je memorandum sa Kušnerom već potpisan, brže-bolje istrčao da sve demantuje i kaže kako ništa ni sa kim nije potpisano (pa čak ni memorandum, iako u zaključku crno na belo piše da jeste). Gotovo iste večeri su Kušner i Grenel demantovali Vesića objavivši rendere za Generalštab, i navodeći kako su pregovori blizu finalizacije.
6. Najgora posledica svega prethodno navedenog je što nas je vlast ubedila da mi bolje ni ne zaslužujemo. J*bo procedure, j*bo tendere, j*bo konkurenciju, j*bo status spomenika kulture, j*bo GUP, j*bo obavezu raspisivanja konkursa, prelomi preko kolena, i biće kako ja kažem, jerbo sam najpametniji. I koliko vidimo na prethodnim stranama, ljudi u to zaista veruju. Ljudi zaista misle da je arbitrarno vođenje javnih poslova u interesu zajednice, i da će nam doneti dobro.
7. Jedna od nuspojava ovakvog naprednjačkog pristupa - samo nek se gradi, ne pitaj ni gde, kako i koliko - je pojava ovih neoludista što pošize čim vide kran, pa su otišli u drugu krajnost - samo nek se ne gradi. U ovoj haotičnoj kasabi, takav populistički pokret koji nije zasnovan gotovo ni na kakvim profesionalnim osnovama, već čistoj frustraciji, ozbiljno dobija na zamahu.
