Šta je novo?

Generalštab

Simbol otpora čemu, zdravom razumu?
25 godina tu stoje i niko da ih rekonstruiše, sruši ili bilo šta drugo da uradi, a sve vreme provejava neki patetični narativ, eto neka vide stranci kakvi su oni zločinci kako su nas ubijali, a u realnosti, kad stanac porođe verovatno pomisli, jesmo im j. majku, ne mogu 25 godina da se oporave.

Neka dobije Tramp zgradu, pa makar jednom u zadnjih 30 godina da su nam oči okrenute put Amerike i da ne čekamo da Rusi zauzmu Berlin, pa da nam bude bolje.

Danas u Beograd dolaze na vikend klinci koji su rođeni posle 2000. godine. Nemaju pojma da je neko bombardovao Srbiju, a i pitanje koliko ih istorija zanima. Znaju o tome koliko i mi ovde o Nikaragvi. Bilo je nešto, ali mnogo davno... Tako da kada vide te zgrade, nije im najjasnije šta je to i zašto stoji tako. Nikome se ništa ne dokazuje takvim neplanskim držanjem ruševina u centru grada. Da je cilj bio da se poštuju žrtve to bi bilo prikladno obeleženo ili konzervirano.
 
Bukvalno zamišljam oksimoron u stilu:

Protest protiv izgradnje Trampovih kula u organizaciji prozapadne opozicije i prozapadnih nevladinih organizacija

Samo čekam da to vidim pa da kažem sebi sve sam video i ništa me više ne može iznenaditi.
Sta je tu oksimoron? Jel u pitanju infantilnost ili partijski ili navijacki mentalitet gde moras uvek i svuda da podrzavas svoj tim, od kolevke do groba? Znaci ako si prozapadni 100% podrzavas sve sto radi zapad, dok ako si proistocni onda uvek sve sto radi istok?!
Vlasnik sam srednje velike IT firme koja posluje iskljucivo sa klijentima iz USA i EU.
To objasnjava nerazumevanje poklanjanja imovine, stetnih investicija, zaduzivanja, itd.
 
Јес, Београд град-музеј. Мало морген. А и могао би, ал` би био међу сиромашнијим по садржају. И прилично скорашњи - пошто је то нов град.

Буквално најбоље што се десило последњих година је оживљавање пословног простора у центру.
Pa mislim, pisemo o 2080.godini i gradu koji ima letece automobile i gomilu kulcina od 300 spratova 😅 Dok bi gradili tolike kulcine i dovukli tolike ljude i kapital, mogli bi i da obogatimo ponudu.

Mislim kad se vec bavimo glupostima i snovima o Beogradu 2080.godine.
 
Преживеће Београд и без ова четири солитера, а и са рушевинама у центру. Као да су ове једине.
 
.... reci cu ti jos jednom da sanjam dan kada ce se na mestu toplane Novi Beograd izgraditi kule od par 200-250 m visine jer bi mi bilo uzivanje da sednem na terasu, pijuckam kafu u ambijentu kao da sam u Bangkoku, Majamiju ili Dubaiju.

Prvo arhitekte, sada i softveraši Beobuilda hoće da ruše toplane zbog vizura i pogleda :confused:
Pa na šta ćemo da se grejemo, na AI? ;)
 
Btw lik je pisao da se plasi da nesto ne izgrade tamo jer ce mu narusiti pogled jer zivi u Sakuri 🤣
 
To objasnjava nerazumevanje poklanjanja imovine, stetnih investicija, zaduzivanja, itd.
Ne razumem kako to da neko ko je napravio solidnu firmu i uspeva da se bori na globalnom tržištu u uslovima krize ne ume da razumw poklanjanje imovine, štetne investicije i zaduživanje (mada ne znam kako se Srbija zadužuje za izgradnju Trampovih kula, priznajem ne mogu da dobacim dotle).

Ako imas mogucnost da mi objasnis samo napred...
 
Pa na šta ćemo da se grejemo, na AI? ;)
Npr. na toplotne pumpe, to je win win kombinacija.

Ali ne mislim ja da toplanu treba srušiti pošto poto, nego ili videti da li i kako može da se izmesti, ili napraviti neki projekat u stilu džentrifikacije gde bi se poslovne kule pozicionirale pored toplane tako da čine integralnu celinu. Na taj neki neo-industrijski vajb mislim. Ostavljam arhitektama da se bave realizacijom projekta.
Btw lik je pisao da se plasi da nesto ne izgrade tamo jer ce mu narusiti pogled jer zivi u Sakuri 🤣
Grešiš, ja ne želim da se izgradi zgrada koja će biti 3m od Sakure, želim da izbegnem West 65-Wellpprt situaciju, ali nemam ništa protiv da se ledina između Sakure i Save uredi na način koji sam odgovorio Relji.

Nema se tu šta mnogo izgubiti, između Sakure i toplane su neki teniski teren, šiblje, divlji parking, dalje iza toplane do Save ledina. Šteta bi bilo da ostane tako
 
No, da ne razvodnjavamo temu.

Idemo ispocetka.

Zgrade su pod zastitom, kome i kako se poklanja zemljiste da rusi i gradi sta on hoce, makar to sto gradio bilo najbolje na svetu?

Ima li drugih ponuda?
 
@Beki je l sada sve OK sa našim odnosom? Jasno ti je na šta sam mislio? Nema više svađanja. OK?

I ti i ja gubimo vreme na prazne priče da bi jedan drugom nešto dokazali, a nema potrebe da se preganjamo oko toga.

Ruka ruci, može?
 
Npr. na toplotne pumpe, to je win win kombinacija.

Ali ne mislim ja da toplanu treba srušiti pošto poto, nego ili videti da li i kako može da se izmesti, ili napraviti neki projekat u stilu džentrifikacije gde bi se poslovne kule pozicionirale pored toplane tako da čine integralnu celinu. Na taj neki neo-industrijski vajb mislim. Ostavljam arhitektama da se bave realizacijom projekta.

NIsam čuo da je formiran projektni zahtev za prebacivanje celog Novog Beograda na toplotne pumpe i prenamenu toplane.
"zanimljivo" :rolleyes:
 

Tri kule umesto Generalštaba: Američko markiranje starog jezgra Beograda​

Analizirajući rendere kula na mestu vrednog kulturno-istorijskog spomenika pitamo se da li je baš ovaj projekat adekvatno rešenje za prestižnu gradsku lokaciju.

Najnovija vest da će kompleks DSNO (Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane) ili kako ga svi laički nazivamo – Generalštab, arhitekte Nikole Dobrovića, doživeti sudbinu potpunog rušenja, izazvala je veliku stručnu, ali i političku polemiku u javnosti.

Nakon stavljanja ovog kompleksa pod zaštitu kao spomenik kulture 2005. godine, u nekoliko navrata dolazi do pokretanja inicijative da se kompleksu skine zaštita (2006. i 2013. godine), kako bi isti bio porušen, a lokacija ponuđena novom investitoru.

Tvrdim stavom Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u oba navrata je skidanje zaštite sprečeno, ali to ne znači da neka jača politička volja i uticaji to ne mogu da promene. Iako su se u javnosti pojavile samo dve vizuelizacije (rendera), pokušaćemo da analiziramo da li je i u kojoj meri ova inicijativa moguća.

Već jednu deceniju američki građevinski interes u Beogradu​

Interesovanje za ovu lokaciju od strane američkih kompanija javlja se još 2014. godine i to od strane lica bliskih Donaldu Trampu, koji iako još uvek nije bio predsednik, uviđa geo-politički značaj Beograda za Balkan i predlaže da se otkupi lokacija, na kojoj bi bio zidan jedan od njegovih hotela. Niko ove izjave nije ozbiljno doživeo, pogotovo zato što su bile povezane sa kontroverznim biznismenom, ali da situacija ima dozu ozbiljnosti najavio je 2020-2021. godine tadašnji specijalni izaslanik SAD-a Ričard Grenel, koji je izjavio da bi za spomenutu lokaciju mogao biti pronađen investicioni partner.

Iako je ova izjava i mogla imati težinu, od svega se odustaje Trampovim silaskom sa predsedničke funkcije, ali ona postaje više nego aktuelna ove godine, jer se u novembru najavljuje Trampov povratak na čelo SAD-a. Da li to naši političari žele na vreme da uhvate politički ritam interesa i dolazećim američkim partnerima ponude jednu od najdragocenijih lokacija u gradu Beogradu? Kada su ovakve stvari u pitanju, sve je moguće.

Sve činjenice o statusu zaštite Generalštaba, kao i njegovog kulturno-istorijskog okruženja u ulicama Kneza Miloša i Nemanjinoj, mogu da padnu u vodu ako se pokrenu pitanja političkih interesa i vizuelizacije novog američkog prisustva u Beogradu.
Javnost bi želela da zna bar deo političke ponude koja dolazi iz Vašingtona, jer nikada nešto ovako veliko nije zidano osim ako nema političku zaleđinu.
Politička saradnja između Srbije i Rusije potvrđena je kroz dva velika gradska projekta– mozaičkim
ukrašavanjem Hrama Sv. Save i spomenikom Stefanu Nemanji, koji su u oba slučaja izveli ruski umetnici.




Stara zgrada Generalštaba – Baumgartenova palata u Kneza Miloša 33; Foto: Wikipedia (CC BY-SA 3.0 rs)
Javnost bi želela da zna bar deo političke ponude koja dolazi iz Vašingtona, jer nikada nešto ovako veliko nije zidano osim ako nema političku zaleđinu.

Politička saradnja između Srbije i Rusije potvrđena je kroz dva velika gradska projekta – mozaičkim ukrašavanjem Hrama Sv. Save i spomenikom Stefanu Nemanji, koji su u oba slučaja izveli ruski umetnici.


Ovo prostorno prisustvo jednog moćnog političkog faktora možda je uslovilo kontrainicijativu drugog, tj. ideju da i američko političko prisustvo dobije i svoj vizuelni reper u Beogradu. Da li je baš ovaj novi projekat adekvatno rešenje? Mnogi misle da nije, jer ni na koji način ne „uspostavlja mostove između dve države“, kako je izjavio zet Donalda Trampa, Džared Kušner, objavljujući na društvenim mrežama prve rendere idejnog rešenja.

Bombardovanje Jugoslavije se i dalje vidi na polu-devastiranom kompleksu Generalštaba, pa bi njegovo rušenje predstavljalo i svojevrsno brisanje tragova ili damnatio memori, kako su se antički narodi obračunavali sa svim nepoželjnim osobama ili događajima – jednostavno bi srušili zgradu ili sa kamena preklesavali lica i natpise nepoželjnih osoba.

Naravno da su viši politički interesi daleko iznad arhitektonskog značaja jednog kompleksa, ali šta je to toliko vredno što bi američki partneri mogli da učine za Srbiju (pod uslovom da Donald Tramp u novembru ponovo osvoji predsednički mandat), da za uzvrat dobiju toliki ustupak? Rušenje vrednog kulturno-istorijskog spomenika i dobijanje prestižne beogradske lokacije bez naknade na 99 godina je veliki ustupak, pa bi javnost želela da zna bar deo političke ponude koja dolazi iz Vašingtona, jer nikada nešto ovako veliko nije zidano osim ako nema političku zaleđinu.
U tom slučaju, teza o finansijskoj (ne)isplativosti nema nikakvu osnovu, jer bi se projekat realizovao ne iz tržišnih već zbog političkih interesa. A možda je već i pronađen investicioni partner, koji bi se upustio u ovaj finansijski poduhvat. Po još uvek nepotvrđenoj informaciji, ceo projekat bi mogao da bude finansiran od strane američke kompanije „Blek Rok“ (Black Rock), koja već ima svoje sedište u poslovnoj kuli „Skajlajn“ (Skyline), na samo nekoliko stotina metara u ulici Kneza Miloša.

Navedena kompanija ima dovoljno sredstava (likvidnost) da širom sveta investira u kupovinu placeva i zidanju objekata, čak i ako u tom trenutku možda ne postoji valjana računica za investiranje u neku lokaciju. Međutim, kompanija se rukovodi prirodnim tržišnim principom, da svaka lokacija ima cenovne oscilacije i da vrednost neke nekretnine, nakon određenog pada, doživljava i određeni rast, čime bi investiranje u beogradske kule kad-tad dobilo, pored političke i finansijsku isplativost.

Da li se Dobrović može sačuvati?​

Kada se posmatra iz ugla političkih interesa, veoma je teško braniti značaj neke arhitekture, ali nije nemoguće. Nakon jednog studentskog konkursa, koji je za temu imao upravo rekonstrukciju Generalštaba, dobili smo neka veoma zanimljiva rešenja, koja bi mogla biti polazišna tačka u odbrani Dobrovićeve arhitekture. Iako bilo kakvo intervenisanje u vidu nadgradnji ima „bogohulnu“ težinu u stručnim krugovima, možda bi potpuna rekonstrukcija celog kompleksa u prvoj fazi, a zidanje dve dodatne staklene kule u drugoj fazi, možda mogle da budu rešenje.

Postoji više primera u svetu, kada se na istoj lokaciji, pored ikoničnog objekta iz 19. ili 20. veka, izgradi novi, po arhitekturi i građevinskim materijalima, potpuno neupadljivi objekat, koji iako znatno većih dimenzija, svojom materijalizacijom ne konkuriše starom objektu. Ako pogledamo rendere, videćemo da su predložena rešenja za nove kule veoma pojednostavljena varijanta čikaške moderne, nešto što je već viđeno čak i kod nas, u Beogradu na vodi, gde je izgrađeno nekoliko zgrada sa sličnim arhitektonskim prizvukom.
Pa ako se već zida nešto novo, hajde da to bude i neko rešenje dostojno lokacije, ali i samog arhitekte Dobrovića. Takođe, za tu potrebu angažovati nekog svetskog eksperta, koji bi u saradnji sa lokalnim projektnim biroom, mogao da iznedri adekvatno arhitektonsko rešenje.

Nisu dve već tri kule!​

Kada su u javnost izašla dva rendera, koja iz dva različita ugla, prikazuju predložene kule, neki stručnjaci su se zapitali da li je možda došlo do greške ili su planovi američkih partnera veći nego što se naslućuje. Naime, na renderu koji prikazuje frontalnu vizuru kula iz Nemanjine ulice, jasno se vidi da je u pitanju kompleks od dve kule, međutim, kada se pogleda render koji lokaciju sagledava iz vizure zgrade Vlade, skroz levo, iznad sadašnje zgrade Muzeja grada Beograda, nazire se jedna kula, dok se iznad zgrade nekadašnje kasarne VII puka naziru dve kule.

Ovo znači da se po idejnom rešenju planira izgradnja treće kule na mestu zgrade starog Generalštaba, projektovanog 1928. godine, po projektu arhitekte Vasilija Baumgartena i drugih starih objekata koji se nalaze u tom bloku koji izlazi na Palatu Beograđanku. Ovo je jedan potpuno drugačiji momenat, gde svi kao građani Beograda moramo da se zapitamo, gde se povlače crvene linije, do kojih može da se ide u ustupcima, a šta je nedopustivo da bude srušeno, čak i zarad političkih interesa.U svakom slučaju, ceo projekat bi valjalo pažljivo ispratiti i adekvatno reagovati u skladu sa društveno-političkim okolnostima. Da vidimo ishod američkih izbora u novembru, ali uporedo i razvijati potencijalna rešenja za lokaciju, jer samo neuk čovek misli da je prvo rešenje ujedno i ono najbolje.


 
Generalstab uopste ne zasluzuje da bude pod zastitom. Previse je to nova zgrada a i na kraju krajeva ruzna je. Obicna komunisticka zgradetina.

Uostalom stavljenja je pod zastitu samo zato sto je bombardovana i to je bio politicki potez Kostunice.
 
Ceo projekat bi mogao da bude finansiran od strane američke kompanije „Blek Rok“, koja već ima svoje sedište u poslovnoj kuli „Skajlajn“.
 
Valjda je sklopljen ugovor sa kinezima o izgradnji toplo-dalekovoda iz TNT Obrenovca do toplane Novi Beograd.

Znači ide topla voda koja se sada izliva u Savu (jedan od razloga zašto Sava nikada ne zaledi zimi) dolazi do toplane Novi Beograd tu se dogreje i odmah u sistem.

To je inače krenulo da se radi jos za vreme Čovića pa je davnih dana zaustavljen projekat koji je već bio u realizaciji.
 
Generalstab uopste ne zasluzuje da bude pod zastitom. Previse je to nova zgrada a i na kraju krajeva ruzna je. Obicna komunisticka zgradetina.

Uostalom stavljenja je pod zastitu samo zato sto je bombardovana i to je bio politicki potez Kostunice.
Лепота је у оку посматрача. А Коштуничин потез је био са циљем чувања националног поноса. Док је намера СНС власти национално понижење и срамота.
 
Vesara briljira



Vesić za N1: Prostor Generalštaba treba da bude obnovljen, i Pentagon je obnovljen posle napada 11. septembra​

VESTI Autor: N1 Beograd 19. mar 202415:55

Ministar građevinarstva Goran Vesić rekao je u Nišu za N1 da je svaka vlada od 2000. godine pokušavala da nađe način da se prostor na kojem se nalazi zgrada Generalštaba, oštećena u NATO bombardovanju 1999, revitalizuje, "potpuno je jasno da ruševine tamo ne treba da budu, i da to treba da bude obnovljeno, na kraju krajeva, i Pentagon je obnovljen posle napada 11. septembra, pa postoji samo jedna memorijalna ploča za onaj deo koji je srušen, sve ostalo je obnovljeno".

„Postoji ovlašćenje da potpišem ugovor, ali on mora da bude plod pregovora, u ovom trenutku postoji nekoliko kompanija koje su zainteresovane da rade na revitalizaciji tog kompleksa koji je uništen u NATO bombardovanju pre 25 godina“, naveo je Vesić za N1.

Dodao je da „ako i kada ugovor bude potpisan, ja ću održati konferenciju za štampu sa onim sa kojim budem potpisao ugovor, i javnost će biti obaveštena o svim detaljima ugovora i na osnovu toga će uslediti dalje radnje, što znači da prvo treba da bude usvojen projekat u skladu sa našim Zakonom o planiranju i izgradnji, ako budu morali da se menjaju urbanistički planovi, to ima svoju proceduru koja podrazumeva i učešće javnosti, raspravu, tako da će sve drugo biti rađeno u skladu sa našim zakonima, tako da će javnost biti u potpunosti uključena i znaće na vreme kako će taj prostor na kraju izgledati“.

Na pitanje koji je vremenski okvir za sve to, on navodi da „ako bude potrebna izmena plana, ona traje godinu dana, ako se radi po ubrzanoj proceduri, to može da se skrati za dva-tri meseca, a pre toga treba napisati projekat, po mojoj proceni, ako taj neko radi najbrže što može, u pitanju je godinu i po do dve godine, pre nego što dođemo u situaciju da podnesemo zahtev za građevinsku dozvolu“.

Kaže i da mu je jasno da kad god se nešto radi postoje različita mišljenja javnosti.

„Razumem reakcije, malo ljudi zna da je do 1941. tu bila stara zgrada gimnazije koja je uništena u bombardovanju 1941, posle toga je 1960-ih izgrađena ova zgrada, koja je srušena u bombardovanju 1999. Nažalost, to je sudbina našeg grada“, poručuje Vesić.

Dodao je da misli „da svi mi želimo da tamo više ne bude ruševina, mislim da je odluka naše vlade da ne čekamo narednih 25 godina da tamo budu ruševine“.



Ovaj komad budaletine je pomešao zgradu Druge beogradske gimnazije u Makedonskoj na čijem mestu je sazidan soliter Politike i zgradu Vojne akademije u Kneza Miloša na čijem mestu je podignuta Dobrovićeva zgrada "B" .
 
Valjda je sklopljen ugovor sa kinezima o izgradnji toplo-dalekovoda iz TNT Obrenovca do toplane Novi Beograd.

Znači ide topla voda koja se sada izliva u Savu (jedan od razloga zašto Sava nikada ne zaledi zimi) dolazi do toplane Novi Beograd tu se dogreje i odmah u sistem.

To je inače krenulo da se radi jos za vreme Čovića pa je davnih dana zaustavljen projekat koji je već bio u realizaciji.
To je tek budalaština svoje vrste. Imamo temu o tome.
Samo način da se drpaju pare na radovima, gubitaška promašena investicija u samom početku.
 
@Beki je l sada sve OK sa našim odnosom? Jasno ti je na šta sam mislio? Nema više svađanja. OK?

I ti i ja gubimo vreme na prazne priče da bi jedan drugom nešto dokazali, a nema potrebe da se preganjamo oko toga.

Ruka ruci, može?
@Beki da ti bacim samo jedan follow up ako si preskocio ovu poruku. Ocekujem tvoj odgovor.
 
Vrh