Šta je novo?

Generalštab

Узмимо у обзир ондашње трендове, где су прво 30их нацисти сматрали раскошне украсе на фасадама нефункционалним, а после рата постстаљинистички комунусти елементима буржоаске малограђанштвине.
Плус онда 50их и 60их су те нове стерилније модерне зграде имале wow ефекат.
 
Ево, Весли Кларк се жали, што хоће да му униште ремек дело у архитектури

Без обзира што бу**** Весли прди у своју фрулу, зграде морају да одбију меморијални изглед, да се овековечи злочиначки покушај сатанизације, који, ево, до данас траје.
 
Ево, Весли Кларк се жали, што хоће да му униште ремек дело у архитектури

Без обзира што бу**** Весли прди у своју фрулу, зграде морају да одбију меморијални изглед, да се овековечи злочиначки покушај сатанизације, који, ево, до данас траје.
Ко је он да се јавља? Треба му судити за злочине које је починио према нама. Стрељање је преблага казна. За њега је ломача.
 
Класика, као Вулин у нашој влади који куди НАТО, док Бата Гашић прави маневре са оружаним снагама САД.
 
jelena_milic.jpg
 
I sve te zgrade više čine celinu i skladniju vizuru nego taj isti potez sa američkim kompleksom.
Da li je postojanje zgrada različitih stilova na tom potezu razlog da Kušner gradi svoj kompleks?
Očigledno je to opravdanje.
Zgrada NBS i ministarstvo odudaraju od predratnih zdanja jedino stilom, dok visina nema presudan uticaj na vizuru. Uostalom, svaku fasadu je moguće rekonstruisati i neutralisati uticaj na okolinu.
Bolnicu treba izmestiti sa te lokacije, i nakon toga ne propustiti priliku da se Savski trg zaokruži smislenom gradnjom na placu pored, vratiti kupole hotela ,,Petrograd''.

Što se mene tiče, odgovor je da. Čitava Nemanjina vrišti neskladom i sivilom. Haotični pačvork stilova, materijala, zapuštenih fasada i načičkanih klima. Zgrade PIO i Ministarstvo rada su skandalozno ružne i tu nikakva šminka ne pomaže. Staklenac u Nemanjinoj 4 nema blage veze sa okolinom. Beogradu generalno nedostaje wow arhitektura, dominira depresivno sivilo i zapuštenost kao da smo Rumunija iz vremena Čaučeska.

Screenshot 2024-06-12 at 10.11.52 AM.png


Screenshot 2024-06-12 at 10.02.20 AM.png

Screenshot 2024-06-12 at 10.01.54 AM.png



Screenshot 2024-06-12 at 10.01.17 AM.png
Screenshot 2024-06-12 at 10.01.04 AM.png
 
Što se mene tiče, odgovor je da. Čitava Nemanjina vrišti neskladom i sivilom. Haotični pačvork stilova, materijala, zapuštenih fasada i načičkanih klima. Zgrade PIO i Ministarstvo rada su skandalozno ružne i tu nikakva šminka ne pomaže. Staklenac u Nemanjinoj 4 nema blage veze sa okolinom. Beogradu generalno nedostaje wow arhitektura, dominira depresivno sivilo i zapuštenost kao da smo Rumunija iz vremena Čaučeska.

Pogledajte prilog 201397

Pogledajte prilog 201395
Pogledajte prilog 201392


Pogledajte prilog 201393Pogledajte prilog 201394
Фасаде се лако реконструишу, а ни климе нису нерешив проблем, али огромне зграде на тој локацији су и више него проблем, почевши од урбанистичког и архитектонског проблема, до неприхватљивог занемаривања значаја тог места.
У Немањиној и у Кнеза Милоша се налазе далеко вреднији објекти него амерички хотел, неки се виде и на сликама из твог поста. Прича о сивилу пада у воду, јер би тај осећај сивила ове три зграде само појачале.
 
Što se mene tiče, odgovor je da. Čitava Nemanjina vrišti neskladom i sivilom. Haotični pačvork stilova, materijala, zapuštenih fasada i načičkanih klima. Zgrade PIO i Ministarstvo rada su skandalozno ružne i tu nikakva šminka ne pomaže. Staklenac u Nemanjinoj 4 nema blage veze sa okolinom. Beogradu generalno nedostaje wow arhitektura, dominira depresivno sivilo i zapuštenost kao da smo Rumunija iz vremena Čaučeska.

Pogledajte prilog 201397

Pogledajte prilog 201395
Pogledajte prilog 201392


Pogledajte prilog 201393Pogledajte prilog 201394
Nedavno je receno da ce zgrada pio fonda da se renovira
 
Фасаде се лако реконструишу, а ни климе нису нерешив проблем, али огромне зграде на тој локацији су и више него проблем, почевши од урбанистичког и архитектонског проблема, до неприхватљивог занемаривања значаја тог места.
У Немањиној и у Кнеза Милоша се налазе далеко вреднији објекти него амерички хотел, неки се виде и на сликама из твог поста. Прича о сивилу пада у воду, јер би тај осећај сивила ове три зграде само појачале.

Što bi ogromne zgrade bile problem za najveći grad u regionu? Centar Londona i Bostona spoj starog i novog. Visokog i niskog. Hoteli, poslovne zgrade, državne institucije, banke, prodavnice. Tako izgledaju metropole.

me
20070525336_cbafa882af_b.jpg


buil+2.png
800-old-state-house-historic-boston-3x2.jpg
juxtaposition-of-old-and-new-architecture-in-the-city-of-london-uk-DT32XN.jpg
main-qimg-10d672327a77c7fe19b7036624b2a4c8.jpeg
juxtaposition-of-old-and-new-buildings-in-the-city-of-london-walkie-FD1PNM.jpg
 
Što bi ogromne zgrade bile problem za najveći grad u regionu? Centar Londona i Bostona spoj starog i novog. Visokog i niskog. Hoteli, poslovne zgrade, državne institucije, banke, prodavnice. Tako izgledaju metropole.

mePogledajte prilog 201461

Pogledajte prilog 201459Pogledajte prilog 201460Pogledajte prilog 201455Pogledajte prilog 201456Pogledajte prilog 201457
To isto možemo reći za Sankt-Peterburg ili Pariz.
Pri tome, nigde takve primere nećeš naći pored zgrade vlade ili nekog ministarstva.
Naš slučaj je jedinstven, jer ima veliki značaj za istoriju i identitet.
 
To isto možemo reći za Sankt-Peterburg ili Pariz.
Pri tome, nigde takve primere nećeš naći pored zgrade vlade ili nekog ministarstva.
Naš slučaj je jedinstven, jer ima veliki značaj za istoriju i identitet.

Nije tačno. U Parizu pored zgrade ministarstva odbrane u bulevaru Victor je televizija, cirkus, sportski stadion i dva hotela. Pored ministarstva spoljnih poslova hotel i to u istom dvorištu. U Beču istorijska zgrada min. spoljnih poslova u centru je tik do komercijalne zgrade sa kafićima i Vapiano picerijom.
 
@Felix
Министарство спољних послова у Бечу се налази у комплексу државних здања, поред њега су владине канцеларије и музеј, а зграда са пицеријом је много је мањих габарита од предложеног Кушнеровог комплекса, а то што се уз тако битну институцију налазе комерцијални садржаји више говори о аустријској држави, такође, тамошње министарство има у односу на зграду велики блоковски простор, а ове три Кушнер ове зграде су својом висином у суседству свих објеката државне администрације у Немањиној, што је крајње непримерено, у Новом Саду је поред зграде Бановине такође зграда са рестораном, и то по већим, али ни она, ни оближња гимназија ни читави низови зграда око покрајинске владе и скупштине не стављају комплекс Бановине у други план.

Зграда министарства одбране у Паризу је огромна, као и блок у коме се налази, раздаљина од околних садржаја је велика и довољна, за разлику од раскрснице Немањине и Кнеза Милоша.
 
Poslednja izmena:
Meni je zanimljivo to da Generalštab, kompleks DSNO "spava" od 1999. godine . U tom kompleksu bi radilo na stotine ljudi da je aktivan ili živelo u slučaju novih građevina. Kao stanovnik sa ugla Birčaninove i Kneza Miloša vidim neometan rast prtiska, što na trotare zbog parkiranja, što na ulice zbog saobraćaja. Posebno u poslednjih 15 od dosadašnjih 25 godina "sna" dobrog dela kompleksa.

Sve je super, priča o estetici, sviđa - ne sviđa. Stavovi raznog tipa, sve legitimo... Nisam pročitao sve komentare, jedno 50 redova raznih komentara jesam. Nisam video da je neko pričao o "komunikaciji" u tom potencijalnom kompleksu zgrada, i ako jeste, podržavam. Mislim na saobraćaj prvenstveno. Zamislimo da imamo eto samo dve kule (te nove). Kula umesto A zgrade, fizički može kolima da izađe u Nemanjinu u smer ka Savskom Trgu i Kneza Miloša ka Londonu (gde i onako može iz pomenutog pravca iz Nemanjine). Ko tu živi, ako hoće na Slaviju, mora da ode u Kneza Miloša do Masarikove pa skreće u Resavsku pa onda Nemanjinu ka Slaviji... Ako hoće ka Sajmu ili na "autoput" (sada motoput) ka Genexu mora da pravi isti taj krug pa da koristi Birčaninovu, Vojvode Milenka ili Miloša Pocerca, ili da se spusti na Savski Trg što je i podnošljivo, ali samo ako ima izlaz ka Nemanjinoj.

Mogu ovako do detalja da kombinujem i za "naslednicu" B zgrade kompleksa DSNO, jasan je pravac argumenta.

Na primer, Skyline kompleks deluje skrajnuto pored Mostara. Iz garaža ima izlaze samo na Sarajevsku, ALI jako malo vraćanja zahteva za bilo koji pravac.

Mislim da je lokacija DSNO jako nepraktična za komforan i luksuzan život. Kneza Miloša vozači tretiraju kao autoput, negoduju na svako usporavanje ili zaustavljanje pored trotoara, 12 dnevnih linija gradskog prevoza prolazi skoro celim delom Kneza Miloša, Nemanjinom više od 3 dnevne autobuske i 4 i možda i više tramvajskih linija... Jako mnogo saobraćaja. Kneza Miloša, za 1.7 km koliko ima od Bulvera do Mostara ima 10 raskrsnica od kojih je samo na jednoj dozvoljeno skretanje levo i to samo u jednom smeru, na raskrsnici sa Nemanjinom prema perferiji. Ta ulica je visoki napon, velika struja, može se uključiti u nju, ali iz nje, teško, slabo ima i gde. Za tih 1.7 km od 10 raskrsnica, u 5 može desno (ka Sajmu) i fantastičnih 7 (ka skupštni).

Omogućavanje skretanja levo iz Nemanjine u Kneza Miloša bi verovatno ozbiljno poremetilo saobraćaj. Takođe i skretanje iz Kneza Miloša levo u Nemanjinu ka Savskoj. Resavska i Birčaninova su i ovako zakrčene u špicevima, poslebno Birčaninova gde se čeka dva minuta na zeleno svetlo.

Pretpostavljam da je 80% ljudi zaposlenih u kompleksu DSNO koristilo gradski prevoz, taxi vozila ili bi ih neko dovozio.

Urbanizam nije dvodimenzionalna i monodisciplinarna kategorija. Dobrović ne-Dobrović, postoje razlozi.

Realnost tek nije dvodimenzionalna i jako je duboka. Verovatno da se ta lokacija želi zbog prikazanija, jer taj mini-autoput od Kneza Miloša a i lako zapušiva Nemanjina pružaju tonu pogleda na potencijalni "nastavak dalje" od gorke prošlosti... i komunističke, i miloševićevske. U ovoj pretpostavci pretpostavljam tuđe rasuđivanje, ne svoje. Te zgrade će verovatno služiti za stanove kao investicije u nedostatku zdravnog finansijskog tržišta i privlačne poslovne berze. Beograd je sve veći pa je i Beograd na vodi sve lakše zaobići jer je protočan samo oko TC Galerija p dobro dođe da se malo "prelije" ceo koncept uzbrdo i napravi uber-ekskluziva i malo iznad "projekta naših snova".

Dok se mi svađamo oko toga šta je kap koja je prelila čašu, svi se drugovi moji - podavismo. A da ironija bude potencijalnio veća, kao što sada Dobrovićev kompleks DSNO deluje kao greška započeta u posleratnom socijalizmu sa kulminacijom u poslednjem "građanskom" ratu, tako će za nekoliko, ili možda malo više desetina godina verovatno Beograd na vodi i ti planirani kičeraji isto tako svedočiti podbačajima današnjih donosioca odluka. Nije ni toliko važno. Ovaj prostor (Srbije/Balkana) je "mali" i nema dovoljno "prostora" da se za prljave igre odvoji neki prostor koji ne bode oči slučajnim prolaznicima. Na žalost, sve se vidi.
 
Poslednja izmena:
Što se mene tiče, odgovor je da. Čitava Nemanjina vrišti neskladom i sivilom. Haotični pačvork stilova, materijala, zapuštenih fasada i načičkanih klima. Zgrade PIO i Ministarstvo rada su skandalozno ružne i tu nikakva šminka ne pomaže. Staklenac u Nemanjinoj 4 nema blage veze sa okolinom. Beogradu generalno nedostaje wow arhitektura, dominira depresivno sivilo i zapuštenost kao da smo Rumunija iz vremena Čaučeska.

Pogledajte prilog 201397

Pogledajte prilog 201395
Pogledajte prilog 201392


Pogledajte prilog 201393Pogledajte prilog 201394
Na ovim slikama jedino što liči na nešto u postojećem stanju jeste Kasarna VII puka. Ostalo vapi za ljudskom obnovom, posebno Muzej grada Beograda koji će u svakom slučaju konačno postati reprezentativan primer arhitekture na prelazu iz 19. u 20. vek (zbog čega je promena namene ravno kriminalu). Zgrade Vlade i ostalih ministarstava su mogli da obogate koloritom 300x dosad i to ako ne višebojnim onda makar svetlijom krem bojom ili nijansiranjem sive oko stubova, prozora i sl. Ovako samo mrače takvu lokaciju. Zamisli samo kad bi se svetlija vlada oslikavala u staklu savremene kule poput Comcast Centra u Filadelfiji:
768px-Comcast_Philly.JPG


Ono što može i treba da se digne u vazduh jesu Dobrovićev "direlikt" (Oh yes! The term is appropriate given that the USA punched it slightly, but it was ultimately Serbia that neglected it for decades.) s obe strane Nemanjine na uglu sa Kneza Miloša i svakako golubarnik prekoputa manježa kome ni skidanje klima ne bi pomoglo budući da bi centar bio okićen B23-likom ciglom.

Фасаде се лако реконструишу, а ни климе нису нерешив проблем, али огромне зграде на тој локацији су и више него проблем, почевши од урбанистичког и архитектонског проблема, до неприхватљивог занемаривања значаја тог места.
У Немањиној и у Кнеза Милоша се налазе далеко вреднији објекти него амерички хотел, неки се виде и на сликама из твог поста. Прича о сивилу пада у воду, јер би тај осећај сивила ове три зграде само појачале.
Mislim da kad pogledamo na šta nam grad liči bez reprezentativnih savremenih monumentalnih objekata (izuzev Beograđanke komunističke prozorke poput Generalštaba i SIV-a ne računam, mislim od 2000 na ovamo) bolje bi nam bilo da preduzmemo konkretne korake u pogledu urbanizma otvaranjem i ozelenjavanjem parcela, toplim vezama do metro i železničkih stanica (manjim oslanjanjem na zakržljalu drumsku infrastrukturu i pored povećanja kvadrature) i gradnjom svetlijih manje-više reflektivnih objekata, dovoljno da ne peku sve živo oko sebe, a ipak dozvole ogledanje starih fasada u nivim, pogotovo u najnižoj zoni do ulice.

Što bi ogromne zgrade bile problem za najveći grad u regionu? Centar Londona i Bostona spoj starog i novog. Visokog i niskog. Hoteli, poslovne zgrade, državne institucije, banke, prodavnice. Tako izgledaju metropole.

mePogledajte prilog 201461

Pogledajte prilog 201459Pogledajte prilog 201460Pogledajte prilog 201455Pogledajte prilog 201456Pogledajte prilog 201457
Nekom ozbiljna metropola, nekom cirkus, ali moram priznati da sam upravo na takvu kobinaciju starog kamena i novog stakla mislio, s tim da nove ne "pojedu" stare u nivou ljudske razmere koju bi kula s razlogom prevazilazila. Mislim da bi krmače uopšteno, a posebno tri krmače trebalo zaobići u širem krugu. Lično navijam za zadržavanje starih zgrada, rušenje krvničkih komiblokova (o da, pre svega treba se prisetiti šta su prvo svom narodu činili pre nego drugima) i izgradnju jedne velike ili dve kule većeg gabarita, uz napomenu da u varijanti sa jednom ista bude maksimalno pomerena uz Birčaninovu.

Gorepomenuti Comcast Center u Filadelfiji u osnovi je 60x40m pa bi orijentisan 60m uz Birčaninovu mogao osloboditi prostor dimenzija 70x90m do trotoara u Nemanjinoj, odnosno između trotoara u K. Miloša i muzeja, delimično na mestu postojećeg "direlikta".

Imajući u vidu odgovarajuće dimenzije, hipotetički pogled sa ulice bi ovako izgledao iz Birčaninove, ispred stajališta JGP u K. Miloša, odnosno sa ćoška trotoara u istom bloku kod semafora. Ćošak Nemanjine i K. Miloša odgovarao bi ivici trotoara u Filadelfiji tako da bi Nemanjina bila na mestu trotoarua i zgrade uz isti prekoputa kule.

Pošto je nama nepotrebna tolika kvadratura nema potrebe da dimenzije duže ose objekta prevazilaze 50m (40x50 ili 45x45 sasvim pristojno za h=300m na pomenutoj parceli). Kvadratura može biti smanjena, odnosno visina povećana većom spratnom visinom. Na ćošku drugog bloka može biti manji plato sa memorijalnim centrom, a sve premošteno širokom pasarelom. Ne bi bilo loše obezbediti podzemni prolaz ispod pasarele direktno vezan na toplu vezu sa metro stanicom Manjež u vidu travelator tunela.

To možda zvuči kao previše za dva objekta, mada imajući u vidu važnost lokacije smatram da bi to trebalo da bude i lokacijski minimum. Pomenuto nije jeftino pa bi najracionalnije bilo izgraditi ceo kompleks putem javno-privatnog partnerstva u smislu da Amerikanci imaju pravo na zemljište i gornji deo kule (davanje u zakup dela poslovnog prostora, hotel i brendirane apartmane), a Grad i Republika na korišćenje dela poslovnog prostora za novu gradsku kuću i javni vidikovac u kuli, odnosno memorijalni centar i neke obnovljene objekte prekoputa i pored (pogotovo postojeći muzej grada). Nategnuto jeste, ali nije neizvodljivo. Čak štaviše obnovilo bi ako išta drugo bar poverenje između dve prethodno zavađene zemlje.

Moraju i na neki način kvalitetnijim projektom od šireg značaja da "omekšaju" otpor.
 
Na ovim slikama jedino što liči na nešto u postojećem stanju jeste Kasarna VII puka. Ostalo vapi za ljudskom obnovom, posebno Muzej grada Beograda koji će u svakom slučaju konačno postati reprezentativan primer arhitekture na prelazu iz 19. u 20. vek (zbog čega je promena namene ravno kriminalu). Zgrade Vlade i ostalih ministarstava su mogli da obogate koloritom 300x dosad i to ako ne višebojnim onda makar svetlijom krem bojom ili nijansiranjem sive oko stubova, prozora i sl. Ovako samo mrače takvu lokaciju. Zamisli samo kad bi se svetlija vlada oslikavala u staklu savremene kule poput Comcast Centra u Filadelfiji:
768px-Comcast_Philly.JPG


Ono što može i treba da se digne u vazduh jesu Dobrovićev "direlikt" (Oh yes! The term is appropriate given that the USA punched it slightly, but it was ultimately Serbia that neglected it for decades.) s obe strane Nemanjine na uglu sa Kneza Miloša i svakako golubarnik prekoputa manježa kome ni skidanje klima ne bi pomoglo budući da bi centar bio okićen B23-likom ciglom.


Mislim da kad pogledamo na šta nam grad liči bez reprezentativnih savremenih monumentalnih objekata (izuzev Beograđanke komunističke prozorke poput Generalštaba i SIV-a ne računam, mislim od 2000 na ovamo) bolje bi nam bilo da preduzmemo konkretne korake u pogledu urbanizma otvaranjem i ozelenjavanjem parcela, toplim vezama do metro i železničkih stanica (manjim oslanjanjem na zakržljalu drumsku infrastrukturu i pored povećanja kvadrature) i gradnjom svetlijih manje-više reflektivnih objekata, dovoljno da ne peku sve živo oko sebe, a ipak dozvole ogledanje starih fasada u nivim, pogotovo u najnižoj zoni do ulice.


Nekom ozbiljna metropola, nekom cirkus, ali moram priznati da sam upravo na takvu kobinaciju starog kamena i novog stakla mislio, s tim da nove ne "pojedu" stare u nivou ljudske razmere koju bi kula s razlogom prevazilazila. Mislim da bi krmače uopšteno, a posebno tri krmače trebalo zaobići u širem krugu. Lično navijam za zadržavanje starih zgrada, rušenje krvničkih komiblokova (o da, pre svega treba se prisetiti šta su prvo svom narodu činili pre nego drugima) i izgradnju jedne velike ili dve kule većeg gabarita, uz napomenu da u varijanti sa jednom ista bude maksimalno pomerena uz Birčaninovu.

Gorepomenuti Comcast Center u Filadelfiji u osnovi je 60x40m pa bi orijentisan 60m uz Birčaninovu mogao osloboditi prostor dimenzija 70x90m do trotoara u Nemanjinoj, odnosno između trotoara u K. Miloša i muzeja, delimično na mestu postojećeg "direlikta".

Imajući u vidu odgovarajuće dimenzije, hipotetički pogled sa ulice bi ovako izgledao iz Birčaninove, ispred stajališta JGP u K. Miloša, odnosno sa ćoška trotoara u istom bloku kod semafora. Ćošak Nemanjine i K. Miloša odgovarao bi ivici trotoara u Filadelfiji tako da bi Nemanjina bila na mestu trotoarua i zgrade uz isti prekoputa kule.

Pošto je nama nepotrebna tolika kvadratura nema potrebe da dimenzije duže ose objekta prevazilaze 50m (40x50 ili 45x45 sasvim pristojno za h=300m na pomenutoj parceli). Kvadratura može biti smanjena, odnosno visina povećana većom spratnom visinom. Na ćošku drugog bloka može biti manji plato sa memorijalnim centrom, a sve premošteno širokom pasarelom. Ne bi bilo loše obezbediti podzemni prolaz ispod pasarele direktno vezan na toplu vezu sa metro stanicom Manjež u vidu travelator tunela.

To možda zvuči kao previše za dva objekta, mada imajući u vidu važnost lokacije smatram da bi to trebalo da bude i lokacijski minimum. Pomenuto nije jeftino pa bi najracionalnije bilo izgraditi ceo kompleks putem javno-privatnog partnerstva u smislu da Amerikanci imaju pravo na zemljište i gornji deo kule (davanje u zakup dela poslovnog prostora, hotel i brendirane apartmane), a Grad i Republika na korišćenje dela poslovnog prostora za novu gradsku kuću i javni vidikovac u kuli, odnosno memorijalni centar i neke obnovljene objekte prekoputa i pored (pogotovo postojeći muzej grada). Nategnuto jeste, ali nije neizvodljivo. Čak štaviše obnovilo bi ako išta drugo bar poverenje između dve prethodno zavađene zemlje.

Moraju i na neki način kvalitetnijim projektom od šireg značaja da "omekšaju" otpor.
Локацијске минимум би био обнова Генералштаба. Односи са Америком се неће поправити оваквим националним понижењем, па дали смо им да амбасаду направе на месту бомбардованог Маршалата а они су подједнако непријатељски настројени према нама.
 
Razumem ja zašto poput mnogih zastupaš takav stav, ali ni ja moj nisam izgradio bez dobrih razloga.

Da te podsetim. Zgrade Ministarstva vojnog i Vojne akademije porušene '41 nisu bile rekonstruisane, već se rušenjem doprinelo ubrzanoj realizaciji komunističkog terora koji je bukvalno i figurativno "stegao obruč" oko predratnih zdanja novim kanjonom preprečenim između.

Nažalost tu ni estetika nije ništa pomogla, pa je upravo prozorsko-fasadnim horizontalama kombinovanim s krnjim drečavim gromadama totalno neuklopljenim u predratni ambijent izazvan kontraefekat ništa manjih proporcija od ova sad tri crna američka prsta.

Prema tome ne bih rekao da lokacija koja zasigurno zaslužuje otvoren javni prostor i neutralno stakleno ogledalo što manje osnove u visinskoj zoni starih objekata (zato staklena kula a ne nova šatro kamena krmača) u funkciji iluzije spone dva fragmenta izvorne celine ne treba da uslovi jedan takav lokacijski minimum.

Ta zona originalno planirana za smeštaj državnih institucija jeste funkcionalno opstala do danas, međutim upravo je zahvaljujući preterano entuzijastičnim "komunističkim korekcijama" i davno prestala da bude zaokružena arhitektonski, što mislim da više govori o stanju mentalnog sklopa naše stručne javnosti više nego išta drugo, pogotovo kada tako nešto porede s verskim objektima.

Zato treba uputiti apel relevantnim telima da dođu u realnost, sednu i saberu karte hladne glave u cilju predstavljanja nekog konkretnog rešenja prihvatljivog za sve uključene strane.

Vezano za SAD, one poput ostalih vodećih sila pokazuju zube u slučaju povrede interesa tako da se ne treba previše baviti pitanjem (ne)prijateljstva. Na kraju krajeva bolje da ti odmah otkrije namere nego da glumi prijatelja. Kada znaš šta želi i nagodiš se izbećićeš veće probleme. U slučaju da slepo verujući u pouzdanost partnera saznaš kako ti kao 250x jači u svakom pogledu radi decenijama iza leđa na tvoju štetu ne preostaje ti ništa nego da ćutiš i trpiš kad ti već nije obezbedio priliku da se na vreme postaviš u povoljniji položaj.

Nekad dela govore više od reči.
 
Tesko da ce ameri dozvoliti ovaj projekat. Demokratama (americka stranka) je nezamislivo da americka firma finansira muzej NATO agresije. Oni to zele pod svaku cenu da sprece. Zar stvarno mislite da su slucajni svakodnevni negativni tekstovi na n1, nova, danas... Pa to sve neko debelo placa. Njima je cilj da okrenu javnost protiv ovog projekta. Cak su izvrsili pritisak i na SANU i manipulisu sa njima.

Meni je neverovatno kako se sa ljudima u Srbiji lako manipulise. Mnogi su izmanipulisani a ni ne znaju (posebno pojedini forumas ovde). Ajde makar da imate neku zaradu od silnog hejtovanja.
 
Razumem ja zašto poput mnogih zastupaš takav stav, ali ni ja moj nisam izgradio bez dobrih razloga.

Da te podsetim. Zgrade Ministarstva vojnog i Vojne akademije porušene '41 nisu bile rekonstruisane, već se rušenjem doprinelo ubrzanoj realizaciji komunističkog terora koji je bukvalno i figurativno "stegao obruč" oko predratnih zdanja novim kanjonom preprečenim između.

Nažalost tu ni estetika nije ništa pomogla, pa je upravo prozorsko-fasadnim horizontalama kombinovanim s krnjim drečavim gromadama totalno neuklopljenim u predratni ambijent izazvan kontraefekat ništa manjih proporcija od ova sad tri crna američka prsta.

Prema tome ne bih rekao da lokacija koja zasigurno zaslužuje otvoren javni prostor i neutralno stakleno ogledalo što manje osnove u visinskoj zoni starih objekata (zato staklena kula a ne nova šatro kamena krmača) u funkciji iluzije spone dva fragmenta izvorne celine ne treba da uslovi jedan takav lokacijski minimum.

Ta zona originalno planirana za smeštaj državnih institucija jeste funkcionalno opstala do danas, međutim upravo je zahvaljujući preterano entuzijastičnim "komunističkim korekcijama" i davno prestala da bude zaokružena arhitektonski, što mislim da više govori o stanju mentalnog sklopa naše stručne javnosti više nego išta drugo, pogotovo kada tako nešto porede s verskim objektima.

Zato treba uputiti apel relevantnim telima da dođu u realnost, sednu i saberu karte hladne glave u cilju predstavljanja nekog konkretnog rešenja prihvatljivog za sve uključene strane.

Vezano za SAD, one poput ostalih vodećih sila pokazuju zube u slučaju povrede interesa tako da se ne treba previše baviti pitanjem (ne)prijateljstva. Na kraju krajeva bolje da ti odmah otkrije namere nego da glumi prijatelja. Kada znaš šta želi i nagodiš se izbećićeš veće probleme. U slučaju da slepo verujući u pouzdanost partnera saznaš kako ti kao 250x jači u svakom pogledu radi decenijama iza leđa na tvoju štetu ne preostaje ti ništa nego da ćutiš i trpiš kad ti već nije obezbedio priliku da se na vreme postaviš u povoljniji položaj.

Nekad dela govore više od reči.
Нисам демантовао твоје ставове. Потпуно ми је јасна твоја замисао коју представљаш, али једноставно мислим да је без обзира на све аспекте Добровићевог пројекта Генералштаб добио једно ново значење за народ.
Такође, подржао бих и реконструкцију примењујући нове материјале, нпр. више стаклених површина само да се не изгради ово америчко решење.
Став који заступам јесте да се објекти обнове по оригиналном пројекту, и да се на зеленим површинама поред засади додатно зеленило, нпр. дрвореди бреза, и да се тај простор осмисли и уреди.
 
Tesko da ce ameri dozvoliti ovaj projekat. Demokratama (americka stranka) je nezamislivo da americka firma finansira muzej NATO agresije. Oni to zele pod svaku cenu da sprece. Zar stvarno mislite da su slucajni svakodnevni negativni tekstovi na n1, nova, danas... Pa to sve neko debelo placa. Njima je cilj da okrenu javnost protiv ovog projekta. Cak su izvrsili pritisak i na SANU i manipulisu sa njima.

Meni je neverovatno kako se sa ljudima u Srbiji lako manipulise. Mnogi su izmanipulisani a ni ne znaju (posebno pojedini forumas ovde). Ajde makar da imate neku zaradu od silnog hejtovanja.
Знаш, некада није потребно манипулисати људима да схвате шта је понижење.
 
Vrh