Na ovim slikama jedino što liči na nešto u postojećem stanju jeste Kasarna VII puka. Ostalo vapi za ljudskom obnovom, posebno Muzej grada Beograda koji će u svakom slučaju konačno postati reprezentativan primer arhitekture na prelazu iz 19. u 20. vek (zbog čega je promena namene ravno kriminalu). Zgrade Vlade i ostalih ministarstava su mogli da obogate koloritom 300x dosad i to ako ne višebojnim onda makar svetlijom krem bojom ili nijansiranjem sive oko stubova, prozora i sl. Ovako samo mrače takvu lokaciju. Zamisli samo kad bi se svetlija vlada oslikavala u staklu savremene kule poput Comcast Centra u Filadelfiji:
Ono što može i treba da se digne u vazduh jesu Dobrovićev "direlikt" (Oh yes! The term is appropriate given that the USA punched it slightly, but it was ultimately Serbia that neglected it for decades.) s obe strane Nemanjine na uglu sa Kneza Miloša i svakako golubarnik prekoputa manježa kome ni skidanje klima ne bi pomoglo budući da bi centar bio okićen B23-likom ciglom.
Mislim da kad pogledamo na šta nam grad liči
bez reprezentativnih savremenih monumentalnih objekata (izuzev Beograđanke komunističke prozorke poput Generalštaba i SIV-a ne računam, mislim od 2000 na ovamo) bolje bi nam bilo da preduzmemo konkretne korake u pogledu urbanizma otvaranjem i ozelenjavanjem parcela, toplim vezama do metro i železničkih stanica (manjim oslanjanjem na zakržljalu drumsku infrastrukturu i pored povećanja kvadrature) i gradnjom svetlijih manje-više reflektivnih objekata, dovoljno da ne peku sve živo oko sebe, a ipak dozvole ogledanje starih fasada u nivim, pogotovo u najnižoj zoni do ulice.
Nekom ozbiljna metropola, nekom cirkus, ali moram priznati da sam upravo na takvu kobinaciju starog kamena i novog stakla mislio, s tim da nove ne "pojedu" stare u nivou ljudske razmere koju bi kula s razlogom prevazilazila. Mislim da bi krmače uopšteno, a posebno tri krmače trebalo zaobići u širem krugu. Lično navijam za zadržavanje starih zgrada, rušenje krvničkih komiblokova (o da, pre svega treba se prisetiti šta su prvo svom narodu činili pre nego drugima) i izgradnju jedne velike ili dve kule većeg gabarita, uz napomenu da u varijanti sa jednom ista bude maksimalno pomerena uz Birčaninovu.
Gorepomenuti Comcast Center u Filadelfiji u osnovi je 60x40m pa bi orijentisan 60m uz Birčaninovu mogao osloboditi prostor dimenzija 70x90m do trotoara u Nemanjinoj, odnosno između trotoara u K. Miloša i muzeja, delimično na mestu postojećeg "direlikta".
Imajući u vidu odgovarajuće dimenzije, hipotetički pogled sa ulice bi
ovako izgledao iz Birčaninove,
ispred stajališta JGP u K. Miloša, odnosno
sa ćoška trotoara u istom bloku kod semafora. Ćošak Nemanjine i K. Miloša odgovarao bi ivici trotoara u Filadelfiji tako da bi Nemanjina bila na mestu trotoarua i zgrade uz isti prekoputa kule.
Pošto je nama nepotrebna tolika kvadratura nema potrebe da dimenzije duže ose objekta prevazilaze 50m (40x50 ili 45x45 sasvim pristojno za h=300m na pomenutoj parceli). Kvadratura može biti smanjena, odnosno visina povećana većom spratnom visinom. Na ćošku drugog bloka može biti manji plato sa memorijalnim centrom, a sve premošteno širokom pasarelom. Ne bi bilo loše obezbediti podzemni prolaz ispod pasarele direktno vezan na toplu vezu sa metro stanicom Manjež u vidu travelator tunela.
To možda zvuči kao previše za dva objekta, mada imajući u vidu važnost lokacije smatram da bi to trebalo da bude i lokacijski minimum. Pomenuto nije jeftino pa bi najracionalnije bilo izgraditi ceo kompleks putem javno-privatnog partnerstva u smislu da Amerikanci imaju pravo na zemljište i gornji deo kule (davanje u zakup dela poslovnog prostora, hotel i brendirane apartmane), a Grad i Republika na korišćenje dela poslovnog prostora za novu gradsku kuću i javni vidikovac u kuli, odnosno memorijalni centar i neke obnovljene objekte prekoputa i pored (pogotovo postojeći muzej grada). Nategnuto jeste, ali nije neizvodljivo. Čak štaviše obnovilo bi ako išta drugo bar poverenje između dve prethodno zavađene zemlje.
Moraju i na neki način kvalitetnijim projektom od šireg značaja da "omekšaju" otpor.