Formiranje novih opština u Beogradu

[dragan]

Povod za ovu temu je ovaj članak i realna potreba pojeninih delava Grada.

Нове општине тек за четири године
Једноставна подела великих општина не решава проблеме, каже Зоран Алимпић

У појединим градским општинама увелико се говори о подели ових територијалних јединица, углавном
на градски и приградски део, али према речима Зорана Алимпића, в.д. градоначелника, овај посао биће
завршен најраније за три до четири године.

Као потенцијално нове општине препознате су Дунавски венац (део Палилуле на левој обали Дунава),
Авалски венац (приградски део Вождовца, односно подавалска села) и Посавски венац (део Чукарице,
односно Железник, Рушањ, Сремчица, Велика Моштаница, Умка, Остружница и Макиш).
Када је Сурчин одвојен од Земуна, пет година стар захтев мештана Добановаца да ово насеље постане
самостална општина „гурнут је у запећак” што је, чини се, и
судбина идеје да Миријево буде отцепљено од Звездаре.

Према речима вршиоца дужности градоначелника, подела општина није једноставна административна
одлука јер формирање општина подразумева испуњавање низа услова.

– Истина је да су у Србији општине превелике за европске стандарде, јер код нас оне броје у просеку
више од 50000 људи, а у Европској унији 20000. Међутим, проблеми се не решавају једноставном
поделом општина, јер то не мора увек да значи ефикасније функционисање локалне самоуправе и
лакши живот грађана. Неопходно је направити анализу економске исплативости формирања нове
локалне самоуправе, потом пронаћи и купити одговарајућу зграду за нову општину, обезбедити стручне
кадрове за администрацију – каже Алимпић и додаје да је пре свега неизоставно на референдуму
питати грађане да ли уопште желе нову општину.

Први човек престонице наглашава да је формирање нових општина и знатно финансијско питање, јер
је неопходно утврдити ко ће платити тај трошак.

– Питање је и да ли, на пример, грађани Новог Београда желе да плаћају цех формирања нове општине
на Палилули. Будући да се очекује да ускоро буде усвојен нови закон о локалној самоуправи, потом закон о
главном граду, а због тога и нови статут Београда, не очекујем да је могуће у тако кратком року спровести
све процедуре неопходне за формирање неке нове општине на територији престонице.

И од идеје до одлуке о формирању Сурчина прошло је доста времена. Ускоро ће бити организовани и
локални избори тако да, према мојој процени, реално је очекивати да се формирање нових општина
реализује за следеће локалне изборе, односно 2011. или 2012. године – објашњава Зоран Алимпић.

Актуелне су и недоумице о томе да ли ће новим законом бити прописано да градоначелник Београда
буде биран непосредно од грађана или посредно у Скупштини града, као и да ли ће га бирати
одборници свих општина, или само представници десет градских општина.

Према Алимпићевим речима, као и код подела општина, ту није питање форме, већ тога колико изабрани
градоначелник има надлежности, односно колико ће расподела дужности довести до ефикасне власти.

Венци око центра града

Житељи насеља на левој обали Дунава годинама се боре за добијање општине Дунавски венац и
процедурално су најдаље стигли у односу на друге. Више од 70.000 житеља живи на овој територији
на којој су насеља Борча, Овча, Крњача, Падинска скела, Бесни фок, Ковилово, Јабучки и Глогоњски рит.
Петиција 17.000 грађана поднета је Скупштини града 2003. године, када је град проценио да нису
испуњени услови за самосталност.
Међутим, Дунавски венац је међу најозбиљнијим кандидатима за добијање статуса општине.

Иницијатива за формирање општине Авалски венац јавила се још 1996. године и, према плановима, у
ову општину била би укључена подавалска села Рипањ, Бели Поток, Зуце и Пиносава, а због природно
географске конфигурације могуће је и припајање Врчина, који је сада део општине Гроцка. Јајинци би
највероватније остали на територији Вождовца, јер су се развијајући скоро спојили са Бањицом.

У време великих протеста због планиране изградње трафо-станице, грађани Миријева, којих према
проценама има између 50.000 и 60.000, предлагали су одвајање од Звездаре, али званичних иницијатива
никад није било. Последњи захтев за самосталност стигао је прошле године са Чукарице, где су житељи
ободних насеља потписали петицију за одвајање.

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=46491

Подручје града Београда заузима површину од 322.268 ha (уже градско подручје 35.996 ha) и
административно је подељено на 17 општина :
- 10 градских (Чукарица, Вождовац, Врачар, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац,
Стари град, Земун, Звездара) и
- 7 приградских (Барајево, Гроцка, Лазаревац, Обреновац, Младеновац, Сопот, Сурчин).

http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1195

Pored ovih navedenih, potencijalno novih opština, treba dodati i odvajanje Batajnice ( sa Ugrinovcima i
ostalim naseljima koja joj gravitiraju) od Zemuna i formiranje bar 4.opštine od N.Beograda :

- stari deo - prema Zemunu sa novim razgraničenjem tako što bi se Skupštine vlasnika zgrada
izjašnjavale kojoj opštini hoće da pripadaju - Zemunu ili N.bgd.
- centralni deo - prema Beogradu gde je uglavnom novija gradnja
- savski deo - preko pruge, savski blokovi i okolina
- gornji deo - bežanijska kosa i privredna zona do Radiofara.

Banatski i sve ostale delove treba odvojiti od Centralnih opština ... koji to opravdano traže.
Neću da se 'mešam' u te delove grada, jer Vi možda bolje znate koji tamo živite.
U Sremskom delu treba izvršiti istovremeno i novo razgraničenje između opština,a možda
i u nekim ostalim delovima Grada, da bi granica bila logičnija i racionalnija.

Nap. deo Surčina prelazi prugu prema Batajnici,a Zemun i N.Bgd. se godinama dogovaraju
oko granice na Autoputu,jer imaju parcele 'sa one strane', pa se nudila i neka razmena... itd.

U novom 'Zakonu o glavnom gradu' treba predvideti mogućnost nove podele teritorije,tj. omogućiti
formiranje novih opština i granica između već postojećih opština o kojima bi se izjašnjavale
'Skupštine vlasnika zgrada' koje su zainteresovane u sadašnjem pograničnom delu.

..

 

[bigvlada]

u principu se slažem sa tobom sem kada je u pitanju nbgd.
Šta bi se dobilo podelom na više delova?
Koje bi bile prednost?
Šta će se desiti kada, pre ili kasnije, nikne par stambenih kula? Opet deliti na još manje delove?

Novi Beograd je geografski mali prostor koji će kad tad ići u visinu. Trošiti užasno skupe parcele na dodatnu administraciju mi ne izgleda produktivno. Fokus treba da se usmeri na dodatno poboljšanje postojeće administracije (potpun e-government). Sem gnjavaže sa gužvama u mup-u, opština funkcioniše ok (kada mi baš treba neki dokument, naručim ga preko neta, retko imam potrebu da fizički idem tamo).

Pošto je Surčin prigradska a Zemun i NBGD gradske opštine, logično je da će vremenom gubiti svoje rubne delove (kako se koji deo izgradi) u njihovu korist.

O datumu referenduma (o razmeni teritorija :lol: )možemo da se naknadno dogovorimo (ja ću da agitujem u blokovima 9,9a,9b,11 i 11c)

 

[dragan]

O 'razmeni teritorija' nam i ne treba referendum : odmah ti prepuštam sve te blokove
i sve ostalo što hoćeš da se pripoji N.Bgd ... pod uslovom da i stanovnici hoće.
Meni je cilj da opština Zemun bude na što manjoj teritoriji, što kompaktnija i da
administracija ima što manje posla ...... a onaj koji radi da bude brže završen.

Ako ste na N.Bgd. zadovoljni sa brzinom i kvalitetom rada opštinske uprave, onda
i nije potrebno da se formira više manjih novobeogradskih opština.Tu sigurno dosta
utiče 'e-government' ( dobro je zamišljen i koristan), samo je pitanje koliko se koristi.

Inače, finkcionalnost opštine se ne određuje po površini teritorije, već po broju
stanovnika koji na njoj stanuju, tj. koliko ih opštinska uprava servisira u njihovim potrebama.

 

[Homer Jay]

Kaludjerica, Lestane, Vinca, Bolec i Ritopek treba da budu jedna opstina i tacka. Centar opstine bi bila Vinca jer se tu da kazem "ukrstaju" sva naselja, tuda prolazi obilaznica, tu je skola koja moze lako da se pretvori u srednju itd. Grocka je jednostavno suvise raaudjena opstina, sa isuvise razlicitih interesa, i de uobicajne partijske podele ne vaze jer je ovde vreme stalo i seljaci (opstinska oligarhija, ugledne starosedelacke porodice) se i dalje dele na cetnike i partizane, a ubedjen sam da ima i obrenovickih i karadjordjeviicevskih klanova Dok su novopridosli stanovnici dosli sa svih strana i nemaju nikakav osecaj lojalnosti ni prema Grockoj, a kamo li BG-u. A pri tom je siromasna da nema pas za sta da je ujede, lokalne priivrede gotovo i da nema, a korupcija i nepotizam cvetaju na sve strane....

Otcepljenje ODMAH!

Hasta la victoria, siempre!

BTW. Zna ovo i Steva, posto i njegov Vrcin oseti sve sto sam nabrojao i na svojoj kozi, ali oni su nam geografski daleko tako da se sami moraju izboriti za svoju slobodu, ili se eventualno pripojiti Avalcima

 

[Steva]

...

Separatisti, možete odmah da nazovete svoju opštinu "opština reaktor"


Nama je grocka predaleko, brže stigneš do zemuna nego do Grocke, kod nas se govorka da se pridružimo Avalcima, ali izgleda da su oni dosta rezervisani, tako da nam ne preostaje ništa no da koračamo našom stazom za našu opštinu Inače pre WW2 Vrčin je bio opština za sebe, medjutim istorijski vrčin nije bio naklonjen ondašnjoj vlasti pa su nas prikačili na grocku...

 

[dragan]

Pa, da ! ... sad će Steva da se pridruži Avali i traži opet opštinu Vrčin.( sa avalcima)

I to samo zato da bi mogao da priča po DE, kako je u

Njegovoj opštini jedini i pravi Toranj u Srbiji ... i šire .... i duže.

 

[dragan]

Eto, šta sam vam 'pričao' u predhodnom postu.

Avala otkida pola Voždovca

Decentralizacija vlasti treba da pomogne bržem rešavanju nagomilanih komunalnih problema, kao što je
izgradnja kanalizacije, vodovodne mreže u Ripnju, novih saobraćajnica, zgrade Doma zdravlja, sportskih igrališta...

Radna verzija studije izvodljivosti nove gradske opštine Avala naći će se 5. decembra pred odbornicima Skupštine
opštine Voždovac.
Buduća beogradska opština obuhvatiće 50 odsto sadašnje teritorije i 14 odsto ukupnog stanovništva opštine Voždovac.

- Ovakav vid decentralizacije trebao bi da pomogne bržem i kvalitetnijem rešavanju nagomilanih problema sa
kojima su suočeni građani ovog dela Voždovca, kao što je izgradnja objekata i mreže fekalne i kišne kanalizacije,
vodovodne mreže u Ripnju, novih saobraćajnica, zgrada Doma zdravlja, sportskih igrališta i hala - kaže
za Glas Goran Lukačević, predsednik opštine Voždovac.

Ukoliko se stanovnici podavalskih naselja odluče za svoju opštinu, zgrada buduće opštine nalaziće se
u Avalskoj ulici u Belom Potoku, a mesne kancelarije, kao i do sada biće u Belom Potoku, Pinosavi, Zucama i Ripnju.

Studija izvodljivosti pokazala je da za potrebe buduće opštine potrebno, ili dograditi postojeći objekat i formirati
novi prostor površine 150 kvadratnih metara, ili adaptirati postojeći opštinski u kome su trenutno smeštene izbeglice.
Takođe, da bi sve funkcionisalo kako treba neophodna je i nabavka vozila, računara, mini telefonske centrale
što će, prema rečima Gorana Lukačevića, finansirati opština Voždovac. Osim izbornih funkcija, kao što je predsednik
opštine, ostali izvršioci poslova buduće gradske opštine Avala biće popunjeni premeštajem iz Opštinske uprave Voždovca.

Kako pokazuje Studija, osnovni problem funkcionisanja buduće lokalne samouprave biće vezan za finansiranje
rada javnih komunalnih službi ukoliko ova jedinica bude definisana kao prigradska opština.
U suprotnom, izvršenje ovih usluga bilo bi u nadležnosti Grada.

ODLUKA NA GRAĐANIMA

- Konačnu odluku o formiranju nove opštine doneće građani podavalskih naselja. To će se desiti, ili prilikom
narednih lokalnih izbora, ako se sa tim usaglasi Republička izborna komisija, ili će mesne zajednice sprovesti
anketu među stanovnicima - pojašnjava Goran Lukačević.

Glas : http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-23-11-2007/avala-otkida-pola-vozdovca

 

[Vocar]

O 'razmeni teritorija' nam i ne treba referendum : odmah ti prepuštam sve te blokove
i sve ostalo što hoćeš da se pripoji N.Bgd ... pod uslovom da i stanovnici hoće.
Meni je cilj da opština Zemun bude na što manjoj teritoriji, što kompaktnija i da
administracija ima što manje posla ...... a onaj koji radi da bude brže završen.

Ako ste na N.Bgd. zadovoljni sa brzinom i kvalitetom rada opštinske uprave, onda
i nije potrebno da se formira više manjih novobeogradskih opština.Tu sigurno dosta
utiče 'e-government' ( dobro je zamišljen i koristan), samo je pitanje koliko se koristi.

Inače, finkcionalnost opštine se ne određuje po površini teritorije, već po broju
stanovnika koji na njoj stanuju, tj. koliko ih opštinska uprava servisira u njihovim potrebama.

Slažem se da granica bude na auto-putu. Time bi i studenjak potpao pod Zemun. Onda bih tek bio pravi Zemunac
Ovako mi je to samo mesto rođenja i mesto gde mi je srce

 

[dragan]

Šta će nam Studenjak u Zemunu, samo deo Toš.bunara od Stud.trga.( Interx)

a ako si rođen u Zemunu i voliš da šetaš po njemu, onda si 'pravi zemunac'.

 

[Vocar]

Eh kakav si, hoćeš Interex a nećeš i studenjak

Rođen, studiram, šetam, izlazim i svašta nešto još Nema pijace kao što je zemunska, ni dela grada kao što je Zemun

 

[dragan]

Pa, Stud.grad je ipak N.Bgd., ali T.bunar nije ( parna strana do raskrsnice)

Inače stanujem preko puta pijace u Z.Jovinoj, pa sam na njoj i kad kupujem
i kad treba da se vidim ili popričam sa nekim. To je mesto za opuštanje i izlazak.

Da se pitam, Batajnicu sa Ugrinovcima bih isto formirao u novu opštinu ( oko 60.000)
I sva ona okolna naselja, iznikla zadnjih decenija, to nije Zemun .. ni blizu.

 

[rdmarko]

da li neko zna istoriju odnosa beograda i panceva?
mislim da sam cuo da je u nekom trenutku bio referendum da se pancevo pripoji beogradu, ali nije proslo.
mislim da je pancevu kao urbanom centru pre mesto na teritoriji glavnog grada nego sto je ubu i nekim drugim opstima.
uz to, to bi verovatno ubrzalo formiranje i uredjenje tog famoznog 3. Beograda, a i olaksalo situaciju oko luke Beograd...

 

[Vocar]

Ub nije u Beogradu. On pripada valjevskoj nahiji.
Obrenovac i Lazarevac su u Beogradu samo zbog "TENT-a", tj "REIK Kolubare". Tačnije, grad Beograd je morao da drži ove žile kucavice naše zemlje pod svojim okriljem. Za Sopot i Mladenovac nisam siguran čime oni zaslužuju naziv beogradske opštine. A i o dobrom delu Grocke mislim slično.

Što se Pančeva tiče, mislim da je upravo činjenica da je potreban jedan jak urbani centar za zonu Južnog Banata i kumovala tome da ono ostane van Beograda. Takođe, Beograd, je pored svih svojih obaveza, trebao da bude oslobođen azotare, rafinerije i svega što je u Pančevu.
Mada, spajanje Pančeva i Beograda je pitanje dana.

 

[dragan]

Da se pitam, Batajnicu sa Ugrinovcima bih isto formirao u novu opštinu ( oko 60.000)
I sva ona okolna naselja, iznikla zadnjih decenija, to nije Zemun .. ni blizu.

„Blic“ u poseti Batajnici, jednom od najvećih beogradskih naselja
Status Opštine - brže rešenje problema

Po broju stanovnika Batajnica je veća od 106 opština u Srbiji, a ovo naselje ne samo da nije opština
nego uopšte ne postoji na mapama Statističkog zavoda. Svedena na jednu mesnu zajednicu,...

ceo text : http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=40366

 

[dragan]

...'Problem je sto su ove opstine na pola puta izmedju samostalnih lokalnih samouprava i gradskih opstina .

Prigradske opštine treba izdvojiti iz Beograda, jer niti one trebaju njemu, niti on njima.
I ne samo Obrenovac, Mladenovac, Lazarevac, Surčin, Sopot, Barajevo i Grocku, već i pojedine
delove grad.opština od kojih bi se formirale nove ili pripojile postojećim, bivšim prigradskim.

Tu mislim na Batajnicu sa Ugrinovcima, Borču sa Kotežom, Ovčom, P.Skelom,... , naselja
oko i do Avale, kao i Ostružnicu i deo oko nje,nap. Železnik i Sremčicu.

Teritoriju Grada treba svesti na racionalnu i optimalnu površinu sa izraženim zajedničkim interesom.
Gradska Uprava bi trebalo da se bavi samo izgradnjom grada, a ne i prigradskih naselja i sela.
Samo ako Beograd ima neki poseban interes treba da sarađuje na konkretnom projektu.

 

[Homer Jay]

Takav stav je zaostao, nefunkcionalan, krajnje elitisticki i na duze staze ne bi proizveo nikakav pozitivan efekat sem topline u srcu "pravih Beogradjana" sa saznanjem da zive u "etnicki cistom" gradu.

 

[shmeksi]

Ono sto sam siguran da zelim, jeste da se Vozdovac podeli na dve opstine, jedan deo gradski, a drugi deo oko Avale, takodje ista stvar i za Palilulu, jedan deo sa desne obale Dunava, a drugi deo na levoj. Ta podela nema nikakve veze sa tim etnickim sastavom ili kakvim jos god negativnim konotacijama. Podela je cisto ekonomske prirode. Na Vozdovcu imas gradski deo koji veci deo svojih poslova ima u usluznom sektoru, dok sa druge strane imas naselja oko Avale koja se bave poljoprivredom i drugim proizvodnim delatnostima, vrlo je tesko opstini da napravi neki balans izmedju te dve grane ekonomije, ako krene da se uglavnom investira u naselja oko Avale (kao sto je do sad bio slucaj), bunice se ljudi iz gradskog dela, a opet ako investiras u gradski deo, ljudi iz prigradskog dela ce da se zale. Isti slucaj je i sa Palilom koja je jednostavno ogromna i zahvata totalno razlicite predele. To ne znaci da se zalazem da opstine treba da budu homogene totalno, ali jednostavno se mora razmisljati koji je to najbolji model koji se moze odrzati i kojim ce svi biti na dobitku.

 

[Vračar]

Slažem se da prigradske opštine treba izdvojiti iz gradske celine. Rešenje bismo trebali prepisati od komšija Bugara, gde postoji Sofija-grad i Sofija-oblast, dve odvojene celine, koje čak imaju i različite oznake na registracionim tablicama (C i CO).

Sofija-oblast:

Tako valjda niko nikom neće biti kriv za stanje u sopstvenom dvorištu. Jedni ne bi mogli da tvrde da im sve pare idu u grad a drugi da su građani iz prigradskih opština krivi za izborni potaz DS.

 

[Homer Jay]

Ne znam, ali imam utisaqk da vecina ima krivu sliku o prigrqadskim naseljima. Npr, jasno je da je ranije NBG bio velika spavaonica, ali to su danas prigradska naselja - velike spavaonice. Kada dodjete do kraja Bulevara kralja Aleksandra, sledi samo niz kuca i kuca.

Mala je zabluda da se i ovde svi bave poljoprivredom. Npr. ovde u Bolecu, procenat ljudi koji se bave poljoprivredom je mizeran. Ima mozda nekoliko basti, ali bilo sta ozbiljnije od cega bi neko mogao da zivi jednostavno ne postoji. Naselje se sastoji od kuca i nekoliko radnji koje su tu da ostvare osnovne potrebe stanovnika - prodavnice, frizer, apoteka....

Uostalom 90% ljudi iz Boleca radi u gradskim opstinama, a jos vise je onih koji idu u srednju skolu u gradske opstine (ima i ljudi koji idu u Grocku, ali opet u toj skoli ima i dostra ljudi koji dolaze iz grada).

A prica o iskljucivanju Koteza ili pak Zeleznika iz gradskog sistema je jos vise retardirana.

Zapravo, ceo sklop naselja je apsolutno i neraskidivo vezan za grad. Iskljucivanje iz gradskog sistema bi jednostavno donelo vise stete nego koristi. Zapravo, da ne pricam o sebi, ali kreator ovog impresivnog sajta je jedan od "seljaka" iz prigradskih naselja.

Ono sto jeste potrebno je reorganizacija opstina u manje i kompaktnije celine, gde vecina opstina u Beogradu treba da na bar dva dela. I treba u nekim oblastima povecati nadleznost opstina, a u nekima nadleznost grada. Tj. ogromne komunalne sisteme treba objediniti - cistocu, vodovod, gradjevinsko zemljiste itd. AA opet postoji ogromno polje lokalne politike koje bi trebalo da bude u nadleznosti opstina.

 

[dragan]

Teritoriju Grada treba svesti na racionalnu i optimalnu površinu sa izraženim zajedničkim interesom.
Gradska Uprava bi trebalo da se bavi samo izgradnjom grada, a ne i prigradskih naselja i sela.
Samo ako Beograd ima neki poseban interes treba da sarađuje na konkretnom projektu.

A prica o iskljucivanju Koteza ili pak Zeleznika iz gradskog sistema je jos vise retardirana.

Retardirana je tvoja panika da u tom slučaju nećeš više biti beograđanin.

Kakve ima veze ko gde radi i stanije ili besmislena priča o gradskom prevozu
sa ovim mojim predlogom da se prigradskim opštinama upravlja bez gradskih vlasti.
Novim zakonom će dobiti veća ovlašćenja i u pogledu imovine i prinadležnosti, pa
valda ljudi koji tamo žive znaju i bez Grada da vode računa o sebi i svojim potrebama.

Sada se u sastavu Grada nalazi ogromno poljoprivredno zemljište koje je van GUP-a.
A nalazi se i jedna planina, Avala, kao i pola druge - Kosmaj.
Da ne pričam o Obrenovcu, jer je teritorija Grada potpuno besmislena i nije 'gradska'.
Sve to treba svesti na približno površinu koju zahvata 'gradsko građevinsko zemljište' iz GUP-a.

I nema razloga za neku bojazan što će neka naselja i sela ostati van Grada, jer će i dalje
raditi, učiti ili dolaziti u Grad kao i dosada prigradskim prevozom GSP-a - po istoj ceni.
Mnogi pančevci putiju u Grad, kao i beograđani koji rade u Pančevu i sve je OK.

Oni koji žive u prigradskim naseljima i sada govore da su iz tih naselja, a ne iz Beograda.
Vrlo malo ljudi iz Železnika ili Koteža kaže i misli da su beograđani - jer to nisu.

 

[jovanovm]

Po mom misljenju, treba iskljuciti iz teritorije Grada kao administrativne celine:
Obrenovac, Mladenovac, Barajevo, Lazarevac, Sopot, pola Grocke

Zadrzati i reformisati:
Dunavski venac, Cukaricu (podeliti na pola), Vozdovac (ista prica), deo niz Smederevski put ka Grocki

Sadasnja teritorija grada Beograda treba da cini konstitutivnu celinu Beogradske metropolitanske regije (zajedno sa Pancevom), s tim sto bi to podrazumevalo celokupnu teritorijalnu reorganizaciju zemlje na sta nacosi nikad nece pristati (dza, bu, separatizam) ...

Mislim da je to jedino resenje, a zasto, vidi se na slici...

 

[dragan]

Evo ove dve karte da se vidi kolika je teritorija Grada - prostorni plan šireg područja i
plan 'urbanističkih ograničenja' - nepovoljno zemljište i to samo u GUP-u.

Najracionalnije da se ta teritorija svede u krug obilaznice i to samo oni delovi koji već
nisu u drugim ili budućim, susednim opštinama, a ceo banatski deo formirati u opštinu
koja će prema svojim potrebama sarađivati i sa Beogradom, ali i sa Pančevom.

pun format : http://img209.imageshack.us/img209/3650/d01sirepodrucjeun0.jpg

pun format : http://img209.imageshack.us/img209/2992/d05ogranicenjaurbrazvcc0.jpg

 

[jovanovm]

Mapa br 1 fino pokazuje sta bi realno trebao biti Beograd...deo koji je u boji!

 

[Влада]

Слажем се, уопште цела територијална организација Србије је лоша

 

[dragan]

Mapa br 1 fino pokazuje sta bi realno trebao biti Beograd...deo koji je u boji!

A, deo koji je u boji je na mapi 2. ( GUP) . .. i kad isključiš iz Grada :

- podvodno tlo, bare, kanale i ritove u Banatu i
- klizišta pored Save i Dunava , a što je nepovoljno za gradnju
ostaje otprilike teritorija do Obilaznice - koju još treba smanjiti.

Kada po novim zakonu opštine budu same raspolagale svojim zemljištem i
budu imale mnogo veće, a direktne prinadležnosti ( pare) i ovlašćenja
nema potrebe da se o svemu odlučuje u beogradskim kabinetima.

Najbolji primer je Surčin, koji je posle male gužve sa radikalima, prosto procvetao.
Adaptirali su nove prostorije i imaju odličan kontakt sa stanovnicima.
Razvijaju dosta projekata, a uradili bi još više da su samostalna opština.
Pogledajte malo njihov sajt : http://www.surcin.net