Šta je novo?

Finansijska tržišta (trgovina akcijama, obveznicama i dr. instrumentima)

Sta kazete na glasine koje kruze o mogucoj devalvaciji dinara, da li je to realan buduci scenario?
 
Sta kazete na glasine koje kruze o mogucoj devalvaciji dinara, da li je to realan buduci scenario?
Kratkoročno ne, dugoročno ko zna, neće imati love da brane kurs, moguće je. Već je potrošeno preko milijardu eur za to u nepuna 4 meseca!
 

Prilozi

  • CPI.png
    CPI.png
    267,9 KB · Pregleda: 80
Треба пустити да се девалвира јер се вештачки одржава, то треба урадити постепено, међутим следе турбулентна финансијска времена, тако да нема ничег постепеног.
Долар се чини јединим озбиљним "safe haven-ом" уз hard assets - ту је сад избор између ликвидности. Оно што је ликвидније је увек боље у оваквим режимима.
(Европа нема никакве перспективе за раст, Кина жртвује сопствени народ ради геополитике, питање је колика им је тачна рачуница. Европа ће поприлично да се црвени.)

Предност девалвације, која је дугорочне природе, је јефтинији извоз, што би требало да подстакне већу произодњу. Мада, не пратим количину динара у оптицају, али уколико не прати инфлацију, која је ту да остане, онда би требало штампати, јер ми смо увозници инфлације у овом тренутку. Треба подмазати трговину, и оваква каква је - никаква.
Наравно, онај који ради за плату у еврима, и онај ко извози су најбоље прошли. Али, монетарна политика мора да гледа дугорочне последица. Има ту превише интереса да се поклопе да би дошло до адекватне политике.
Стабилност динара се вештачки одржава ГОДИНАМА, а то ствара велики ризик због пословног амбијента који се навикао на вештачки створену ситуацију у макроекономском смислу, а питање је колико централна банка и мин. фин. могу да рукују другачијом ситуацијом.
 
Poslednja izmena:
Velika devalvacija stimuliše izvoz, ali država treba da plaća kredite u devizama! Isto građanstvo svoje kredite, biće čupavo ako sutra eur bude 180 din.

Nije baš godinama. Bilo je perioda kad je država branila dinar da ne ojača.

Poenta je da mi moramo da napravimo svoju razvojnu banku, a ne da plaćamo kamate i provizije na sve, ali tako je u kolonijama...
 
Uskoro krece ogroman talas migracije iz Afrike u Evropu. To ce uticati na krizu.

"The global fertilizer shortage (made much worse by U.S. sanctions on Russia and Belarus) coupled with Ukrainian wheat going offline, means that up to 100 million Africans will need to get off the planet, or at least, leave Africa.


SPR%20drop.jpg



ovo dole je sjajna vest, ljudi ce morati vise da razgovaraju medjusobno, manej da gledaju filmove, takodje i pokazatelj pada standarda na zapadu.

Zeohedge:

UK Households Cancel Streaming Subscriptions In Record Numbers As Inflation Forces Cutbacks​

by Tyler Durden
Here's some more bad news for Netflix, Apple TV, Amazon Prime, Disney+ and the various and sundry streaming competitors (including the already struggling CNN+): in the face of a worsening inflation crunch, consumers are canceling their streaming subscriptions at a "record" pace.
 
Poslednja izmena:
Треба пустити да се девалвира јер се вештачки одржава, то треба урадити постепено, међутим следе турбулентна финансијска времена, тако да нема ничег постепеног.
Долар се чини јединим озбиљним "safe haven-ом" уз hard assets - ту је сад избор између ликвидности. Оно што је ликвидније је увек боље у оваквим режимима.
(Европа нема никакве перспективе за раст, Кина жртвује сопствени народ ради геополитике, питање је колика им је тачна рачуница. Европа ће поприлично да се црвени.)

Предност девалвације, која је дугорочне природе, је јефтинији извоз, што би требало да подстакне већу произодњу. Мада, не пратим количину динара у оптицају, али уколико не прати инфлацију, која је ту да остане, онда би требало штампати, јер ми смо увозници инфлације у овом тренутку. Треба подмазати трговину, и оваква каква је - никаква.
Наравно, онај који ради за плату у еврима, и онај ко извози су најбоље прошли. Али, монетарна политика мора да гледа дугорочне последица. Има ту превише интереса да се поклопе да би дошло до адекватне политике.
Стабилност динара се вештачки одржава ГОДИНАМА, а то ствара велики ризик због пословног амбијента који се навикао на вештачки створену ситуацију у макроекономском смислу, а питање је колико централна банка и мин. фин. могу да рукују другачијом ситуацијом.

Извозна корист од девалуације валуте драстично зависи од тога колико је економија сама извозно оријентисана. Ако је само мали подскуп фирми оријентисан на извоз а доста њих се ослања на увоз онда девалуација валуте штети већем делу привреде зарад користи мањине извозника. А тиме се уједно нарушава и животни стандард грађана у увозно оријентисаним економијама јер ће већина робе поскупети

То је посебно лоше радити за време инфлационе кризе због чега они тренутно и раде супротно, вештачки одржавајући динар на одређеном нивоу

У принципу није паметно ни вештачки јачати ни слабити валуту већ треба да се слободно формира према понуди и тражњи. Слабљење валуте само ће се сломити на леђима грађана и то по правилу најсиромашнијих (замислите кад нагло поскупи кинеска, турска и сл. роба који ће то слој становништва погодити).
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Девалуација, а заправо депресијација следи овако или онако. Све си у праву.
 
Ne znam što pričate sve u budućnosti, ''sledi'', ''biće'', ''čeka nas''... Braćo, inflacija je već uveliko tu. :LOL: Svaki put kad odem do Maksija presečem se kad vidim koliko sam potrošio na nešto što je ranije koštalo manje. Dalje, par kartelskih distributera koristi krizu u Ukrajini (sa metalima) da plasira izgovore da nabije cenu i veštačku nestašicu smešnih proizvoda kao što su faking merdevine. Špartam po gradu i oglasima već mesecima da nađem krštene osrednje merdevine a koje ne koštaju ko Svetog Petra kajgana. Za 30 i kusur godina ne pamtim da je ikada u Srbiji bila nestašica ili nabijanje cena za takvu stvar, čak ni tokom najgorih 90ih. Drugi primer - pogledam cene najobičnijih šipka-držača za peškire - nema ništa ispod Vajferta, čak ni kod Kineza. Ako je kod njih do skora bilo 500, sad je 1000. A kod drugih ako su bili 1500, sad su 2500. Verovatno bih se osećao još gore i opterećenije da vozim automobil pa da imam troškove i oko goriva, tehničkih, delova i održavanja.

Vata me muka kad pomislim šta kad mi nešto u kompu rikne, a nije više pod garancijom (a iako je održavano, može da capne bilo kad, tu nema pravila). Još pre ovih veštački izazvanih kriza sa enegentima, sirovinama i nekretninama i hladnim ratom, računarska tehnika je bila bezobrazno skupa. Opet, zbog kartela koji drže uvoz i distribuciju i zbog kriptozaluđenika. A sad tek ne smem ni da pogledam cene u jeku ovih pičvajza koji su nas opseli.

Sve je jbno poskupelo do bolesti. Sve što je moglo da se iskoristi kao izgovor, iskoristilo se. Ne sledi nama inflacija, ona je već tu. I jaše nas samo tako. Može da sledi samo pogoršanje. Prosto mi ne bude dobro kad vidim koliko nam je dobro™ i koliko nam svi zavide™ 😇 (Copyright by Njegova svetost i mesijanstvo prof dr Vučić)
 
Poslednja izmena:
Да, да, наравно, мислио сам на релативни однос са осталим валутама(EUR, USD, JPY, RMB, GBP...).
 
S (modernom, konzumerističkom i globalističkom) ekonomijom se stalno borim da je razumem i ovladam njome ali slabo, pošto je u zadnje vreme krojena tako da je običan čovek ne razume. A i načini i izvori informacija su često nebulozni i nezgrapni, pošto se polazi od premise da smo svi pozavršavali Ekonomiju i radili na berzama a svako jutro čitamo stručne ekonomske časopise i portale. :LOL::rolleyes: Tako da gledam da ne ulazim u one stvari oko kojih ne znam dovoljno, a među njima su i vrednost dinara i ti odnosi valuta.

Međutim, imam prijatelja koji je svojevremeno radio sa Brankom Dragašem. O dotičnom nemam neko mišljenje, prosto nisam stigao da se informišem, ali čovek je jelte ekonomista pa svakako zna makar deo onoga što priča i zastupa. Elem, sećam se da mi je ortak rekao da je Dragaš imao pravilo / izreku da je jedini način da se realno sagleda odnos dinara i evra to da se pogleda koliko u datom momentu košta jedna pljeskavica. I zaista, kad smo ortak i ja prošli kroz zadnjih 15ak godina kretanja cena jedne pljeskavice, uvidesmo da, dok je bio plivajući kurs dinara, pljeskavica je koštala tu negde koliko i jedan evro. To jest, menjanje cene jedne pljeskavice je uvek (kontinualno ili diskretno) pratilo menjanje cene, odnosno poskupljenje jednog Evra. Posle kad je dinar zakucan, to se promenilo. Inače, ne kažem da je fiksan kurs loš, meni se čini da je dobro što je dinar bio stabilan, ali ne ulazim to.

Samo kažem, evo, danas standardna pljeskavica košta 300 din. A kurs kaže 1 Evro košta 118 din... Na šta će sve to na kraju da izađe, ne bih znao. Ali ne očekujem ništa dobro.
 
Poslednja izmena:
Da li bi devalvacija vise pogodila siromasne ili bogate?
Siromasni ne kupuju uvoznu robu.
S druge strane, bogati imaju devizne rezerve.
 
@Bender Rodriguez То је доста поједностављено гледање, и потреба да се фиксира на једну ствар, иако постоји пуно ствари које корелишу са курсом. Јесу ствари компликоване, али и услуге/производи су компликовани, ако гледамо строго финансијска тржишта и макро. Није то немогуће распетљати, али не може до краја јер просто постоји асиметрија информација између тебе као малог, и оног великог, који и учествује на тржишту, а у ствари и чини само тржиште јер омогућава ликвидност. Али, не треба се ни трудити до краја да се разуме, постоје фундаментали од којих не може дуго да се бежи, и ту лежи простор за манервисање и улагање, уз допунске методе процене неке вредности. Проблем у последњих 13 година је то што су тржишта била веома(у потпуности) стимулисана од стране централних банака, и то је један од фактора. На крају крајева увек треба прихватити чињеницу да је тржиште увек у праву, и када скочи 30%, и када падне 80%. Може неко да прича шта год хоће, цена је увек тачна. Сад, где ће бити сутра, пре свега треба да гледамо људе који су се показали најбоље у проценама, па онда покушати да извучемо обрасце по којима инвестирају. Па тестирати, па пратити.

@MC_ Сиромашни су у лошијем положају тада. Питање је процене. Турци су увелико у предности на том плану са ужасно обореним курсом, и имају добру радну снагу.
Тако да не видим тачно ниво који би био оптималан за пад динара. Ми доста ствари увозимо, и за оно што производимо овде, морамо да увеземо.

Ја видим следеће три године као веома тешке по становништво - са никаквим растом, волатилним тржиштима и лепљивом ценовном инфлацијом.
 
Da li bi devalvacija vise pogodila siromasne ili bogate?
Siromasni ne kupuju uvoznu robu.
S druge strane, bogati imaju devizne rezerve.

Купују и сиромашни страну робу итекако, само што се та роба не увози из ЕУ већ из Кине, Турске, Индије итд.

Најбоље што девалуација може да постигне јесте да цене домаћих производа буду јефитније од страних па сиротиња крене то да купује (јер домаћи покондирени богаташи свакако неће да почну да вреднују домаће ако је јефтиније од Француског, Немачког итд.; напротив). Но то је одавно могло да се постигне дизањем ПДВ-а а смањивањем пореза на приход радницима и генерално производне порезе у Србији.

Иначе, чисто да се подсетимо, јул 2020.:

Here’s why economists don’t expect trillions of dollars in economic stimulus to create inflation

People who espouse that view of, as Milton Friedman said, inflation is always and everywhere a monetary phenomenon, if you believe that you look at the central bank balance sheets exploding right now and you say there’s going to be inflation,” Citi global chief economist Catherine Mann told CNBC.

Пресмешни су.

Eво за Америку конкретно да не буде да је стварно крива руска окупација Украјине са краја фебруара
 
Moja majka je radila sa Dragašem, jedan mudar i misleći čovek!

Međutim to za pljeku je pogrešna pretpostavka, jer u to vreme se podrazumevalo da je međunarodni (zapadni) finansijski sistem stabilan, pa su se sve bitnije stvari kod nas izražavale u stranoj valuti, to je ostalo i dan-danas (nekretnine, vozila). U međuvremenu se stvari malo menjaju, sva je prilika da će zapadu biti potreban jedan novi deda Avram (i pojaviće se, ali kad malo obezvrede dugove, jer se problem same inflacije mnoooogo lako rešava).

Stabilan kurs ima svojih prednosti u smislu da je i samo tržište stabilnije, kreditno pogotovo, može da se planira na duži rok, otpornost na šokove, veća tražnja za dinarom i sl. Ipak po meni fiksiran kurs ima više mana nego koristi! Prvo plivajući je jeftiniji za državu, nema intervencija, nema zaduživanja za to, a drugo naš platni bilans je debelo u deficitu. Ako bi uveli plivajući kurs, destimulisali bi uvoz (i celu mafiju koja ima monopol na određenim stvarima, dakle mi sve te uvoznike na neki način subvencionišemo, kao i sve dužnike), a stimulisali izvoz, dok se ne uspostavi ravnoteža.

Teško je to sad uraditi. Koliki procenat stanovništa ima višedecenijske, ozbiljnije kredite? Zamisli sutra im kažeš vaša rata za kredit sutra nije 300*117 dinara, nego 300*200 dinara! Znači umesto 35000 dinara, treba sutra da plati 60 000, a plata ista! Isto važi za državu! Istovremeno bi uvoz postao skuplji, što bi dodatno smanjilo standard kratkoročno. Po meni je fluktuirajući bolje rešenje dugoročno, ali će poprilično zaboleti ako se uvede...
 
@Mikie @Ljuba82
Naravno, mislim da Dragaš nikad nije ni mislio da je to neko bukvalno pravilo, nego je verovatno dao objašnjenje kako običan građanin, koji nije ekonomista, da ima uvid u stvarnu cenu Evra u Dinarima čak i kad je kurs fiksan. Ortak koga sam pomenuo da je radio sa njim takođe nije bio ekonomista (nije radio ekonomiju s njim, nego drugo) pa kapiram da je to bilo lako i brzo objašnjenje da običan čovek razume tempo i trend kretanja odnosa Dinara i Evra.

I da, da napomenem da je moj ortak radio s njim negde početkom 2010ih, recimo pri kraju vlasti DSa i posle dolaska SNSa. Tako da ima jedno 10ak godina otkako je Dragaš to izneo i pojednostavio. Ali iako se u međuvremenu svašta promenilo i ne treba shvatati bukvalno, verujem da ni dan danas Dinar svakako nije ovoliko jak prema Evru kao što se veštački održava.
Али, не треба се ни трудити до краја да се разуме
Pa ne znam bogami, to je upravo jedna od stvari koja me izluđuje kod moderne ekonomije. Nauka i disciplina koja počiva na matematici, a opet u praksi 2+2 može da bude i 4 i 3 i 5 i 0 dinara i 100 miliona, kako kome odgovara odnosno kako oni najmoćniji i najbučniji narede. Takođe mi se nikad nije dopadalo što večito teži komplikacijama i, što bi rekli zapadnjaci - overengineering-u, do te mere da oni zbog kojih treba da postoji (nacije, društvo, svi obični ljudi...) više ne mogu da je razumeju i snađu se u njoj. I što sve deluje skrojeno tako da se na kraju bogati obogate još više, a siromašni izmuzu još više.

Meni je npr koncept inflacije bez granice i regulacije jedno veliko zlo i najveća pljačka u istoriji ljudskog roda. To je bukvalno koncept skrojen tako da nečiji rad, ista količina rada, ista količina potrošenog vremena, truda, materijala, intelekta... svake godine vredi sve manje. Jeste mi drugi ortak ekonomista svojevremeno pričao kako to pospešuje ljude da rade više i ne gomilaju kapital i to mogu da razumem. Ali samo ako je umereno i promišljeno. Stalna, dugogodišnje zakucana inflacija od 1% i taman toliko da motiviše ljude da rade i da kruže pare i dobra, a da se rad ne obezvređuje previše. Ali to odavno nije tako u mnogim društvima, i ja vidim moderne trendove koji su upakovani u slatkorečive ekonomičarske pričice i nerazumljive termine, a na kraju se sve svodi na to da se od radnog čoveka očekuje da radi 16 sati dnevno da bi zaradio neke pare koje neće imati ni gde da potroši, jer neće imati svoj život. Dok masni postaju još više, još bahatije masniji.

To je bar neko moje viđenje stvari, a i još par ljudi oko mene (dvojica su profesori matematike npr). Možda zvuči prostački sa aspekta struke ekonomije, ali zato što gledam praksu oko sebe. Gledam robovlasništvo i feudalizam koji se vraćaju i te neke bolesne ideje da čovek treba da živi za posao i poslodavce da bi preživeo nezasitu inflaciju i nezaistu pohlepu onih koji je nameću i bogate se još više, a potrošačka korpa odnosno moć se topi i prazni.
 
@Bender Rodriguez

Upravo u to vreme je ta priča i mogla da prođe i bila približno tačna, jer je zapad bio stabilno društvo, sa stabilnom inflacijom, a mi smo bili ti kojima je malo-malo pucao sistem, obezvređivala se valuta i sl. sada to nije slučaj, jer i oni štampaju kao sumanuti. Mi smo čak poslednji uleteli u priču, prvo je krenuo dolar, pa eur, pa tek onda mi da se održi paritet kursa. U tom nekom međuperiodu je i branjen dinar da ne ojača!

Sam koncept inflacije je porez, kao i svaki drugi, s tim što ti ne zavuku ruku u džep direktno, pa je bezbolniji politički (i prljaviji). Ipak, cilj CB je monetarna stabilnost i 2% inflacije, ali oni sebi daju za pravo da iznad toga postave druge ciljeve! Dakle direktno biraju pobednike/gubitnike kriza!

Btw loše ti je drugar objasnio ili nisi dobro razumeo. Čim ti nešto gubi vrednost svake godine (novac), stimulište te da INVESTIRAŠ, a ne kao da ne gomilaš.
 
Pa da, znači drpanje običnog čoveka. U zadnje vreme ne mogu da se načudim količini drpanja i ''posredništva'' kojima se podvrgava običan čovek. Taksa za elektroniku, taksa za ekstra zonu življenja (ekstra qrton inače), taksa za plastičnu kesu, taksa za održavanje DIGITALNOG računa u banci, taksa za ovo, taksa za ono... Akciza ova, akciza ona. Kartel ovaj, kartel onaj. Treba nešto da overiš, idi kod notara da te odere što ti je udario dva pečata i potpisa. Treba da pokreneš neko preduzetništvo, idi angažuj tim računovođa ili advokata da ti uopšte objasne koliko ćeš imati da platiš i kako da se registruješ. Oćeš da platiš račun za kablovsku - ako nisi uzeo digitalni račun, plati ''taksu'' od 100 dinara za papir. Jer svi znamo da parče papira košta 100 dinara jelte...

Svuda samo neke takse (bilo da se zvanično zovu tako ili ne, sve je to isto pljačkanje). To jesu možda kapljice, ali kap po kap po kap, za običnog čoveka to se na kraju dana nakupi u ozbiljne troškove i pljačke. 100 dinara ovde, 20% od cene za elektroniku onde (zbog ''''''ekološke takse na električni otpad''''''), 15.000 kod notara za ovo, 10.000 za konsultacije sa računovođom, 100 din akcize za pljuge, 100 din akcize za alkohol koji si kupio (ne pušim niti pijem, ali neću da ignorišem te pljačke), ko zna koliko dinara za gorivo, pa još više za tehnički pregled, pa 200 dinara mesečno banksterima za ''''''održavanje računa''''''', pa transfer ovaj, pa posrednik onaj... Samo te izjedu ko krpelji jbt. Kap po kap po kap, kad ih ima 100 krpelja, na kraju ti isisaju pola mase i energije.

I moderna ekonomija, moderni organi vlasti, moderne institucije, moderne kompanije i moćnici... oni svi gaje i doje taj sistem i taj mentalitet. Mentalitet večite pljačke i guranja običnog čoveka što dublje, a bogatašije i mafijaštine što više i jače. I te neke ideje da ljudi treba da žive da bi radili (za firmu), a ne da rade da bi živeli. Naravno, samo ljudi niže i srednje klase. Za bogate važe drukčija pravila i logike. Iskren da budem, za mene se moderna ekonomija svodi na ovo.
stimulište te da INVESTIRAŠ, a ne kao da ne gomilaš.
Pa dobro, ok, zar mu na kraju krajeva u neku ruku ne dođe na isto...? :)
 
Poslednja izmena:
Нажалост, никад краја моралисања на том плану, колико год био у праву, сутра ће опет неки буџа да преводи жедне преко воде. То је стара пракса.

Поента је да видиш шта у том срању можеш да извучеш за себе и своје најближе.

Великој већини људи се никако не може помоћи са ове тачке.
Треба само радити пуно и вредно, а ко може и паметно, и резултати дођу, кад-тад.
 
Pa dobro, ok, zar mu na kraju krajeva u neku ruku ne dođe na isto...? :)

Pa čini mi se da nije, zato što je u tvom kontekstu to imalo neku konotaciju socijalne jednakosti, negomilanja, u stvari sve suprotno, stimuliše te da radiš sve više i više i investiraš i obrćeš, dakle strogo praktični, da ne kažem sebični razlozi.

Kao što kad krenu da se štampa lova masovno (kao pre dve godine npr), pobednik je onaj koji je prvi na izvoru, tj koji je prvi investirao tu prvobitnu vrednost love, dok se ona nije još smanjila. Ne znam da li sam baš najjasniji sad.
 
 
Professor Milton Friedman of the University of Chicago was the leader of a school of economics, popularly
called "monetarists" or the "Chicago school," which averred that regulation of the quantity of money
controlled not only inflation but also the sufficiency of prosperity. Professor Friedman's epic work produced
with Mrs. Anna Schwartz, A Monetary History of the United States, traced in minute detail from the Civil
War to 1960 the correlation of money supply changes with the boom/depression cycle as well as with price
inflations and deflations. The evidence was exhaustive and irrefutable. Monetary constriction preceded every
major or minor depression, recession, rolling readjustment, pause, or other popular name for insufficient
prosperity. Every monetary expansion preceded a boom and an inflation.
Extreme monetary contraction as
the cause of the extreme severity of the Great Depression was especially striking. Similar principles operated
on the economic course of the United States after World War II, when each money expansion was followed
in order by stock market boom, rising business and employment, and price inflation; and each money
nonexpansion by stock market fall, insufficient prosperity and unemployment, and price stabilization.

How much prosperity is sufficient, and how little is insufficient, is a nice question. There can never be so
much prosperity that there could not be more, or so little that there could not be less. Mankind can always
bring himself to accept more prosperity and usually could put up with less. For an answer to how much
prosperity is "sufficient," we might adapt Lord Keynes' excellent definition of involuntary unemployment:
sufficient prosperity exists when the people would not be interested in obtaining any more prosperity at the
cost that would entail in harder work or greater expenditure of resources. Insufficient prosperity exists when
the people would be interested in more prosperity, even at the expense of harder work, but are held back by
some artificial restraint from doing what they are willing to do. Sufficient prosperity is not an absolute, related
to quantity of production, but relative, deriving from the people's inclinations. Sufficient prosperity is a
natural level at which people are freed to have just as much as they care to work for. According to this
definition, prosperity which is lower than the theoretical maximum may still be "sufficient" by the lights of the
people. Nevertheless, I accept the premise of activist economics that insufficient prosperity was a chronic
problem of the United States in recent decades.
Oво је написано седамдесетих.
 
Ja imam jako loše mišljenje o njemu. Čovek koga Ford stavi da pred javnošču brani skandaloznu, i to svesnu odluku, da se Pinto pravi sa rezervoarom za koji se ustanovilo da je sklon eksplozijama kad se udari otpozadi... a on sam krstario u tenku od Kadilaka iz 70ih koji je na sve to imao velike metalne ploče ispod kabine zbog raspodele težine i balansa. Pričaš ljudima da je u redu da povremeno izgore živi ili budu oduvani u eksploziji jer, jbg, Ford mora da uštedi 1$ po automobilu da više zaradi... a s druge strane se vozikaš u takvoj krstarici.

Uz to je bio istaknuti neprijatelj i protivnik centralizovanih sistema i uređenja, a onda posle uzme i pomogne vladi SAD da nasilno postavljenom Pinočeu ojačaju diktaturu i centralizaciju i stisak nad ekonomijom i privatnicima. Veliki licemer. Placenik.
Kao što kad krenu da se štampa lova masovno (kao pre dve godine npr), pobednik je onaj koji je prvi na izvoru, tj koji je prvi investirao tu prvobitnu vrednost love, dok se ona nije još smanjila. Ne znam da li sam baš najjasniji sad.
Da da, mislim da sam razumeo tačno šta si hteo da kažeš. :)
 
Vrh