Kratkoročno ne, dugoročno ko zna, neće imati love da brane kurs, moguće je. Već je potrošeno preko milijardu eur za to u nepuna 4 meseca!Sta kazete na glasine koje kruze o mogucoj devalvaciji dinara, da li je to realan buduci scenario?
Треба пустити да се девалвира јер се вештачки одржава, то треба урадити постепено, међутим следе турбулентна финансијска времена, тако да нема ничег постепеног.
Долар се чини јединим озбиљним "safe haven-ом" уз hard assets - ту је сад избор између ликвидности. Оно што је ликвидније је увек боље у оваквим режимима.
(Европа нема никакве перспективе за раст, Кина жртвује сопствени народ ради геополитике, питање је колика им је тачна рачуница. Европа ће поприлично да се црвени.)
Предност девалвације, која је дугорочне природе, је јефтинији извоз, што би требало да подстакне већу произодњу. Мада, не пратим количину динара у оптицају, али уколико не прати инфлацију, која је ту да остане, онда би требало штампати, јер ми смо увозници инфлације у овом тренутку. Треба подмазати трговину, и оваква каква је - никаква.
Наравно, онај који ради за плату у еврима, и онај ко извози су најбоље прошли. Али, монетарна политика мора да гледа дугорочне последица. Има ту превише интереса да се поклопе да би дошло до адекватне политике.
Стабилност динара се вештачки одржава ГОДИНАМА, а то ствара велики ризик због пословног амбијента који се навикао на вештачки створену ситуацију у макроекономском смислу, а питање је колико централна банка и мин. фин. могу да рукују другачијом ситуацијом.
Da li bi devalvacija vise pogodila siromasne ili bogate?
Siromasni ne kupuju uvoznu robu.
S druge strane, bogati imaju devizne rezerve.
People who espouse that view of, as Milton Friedman said, inflation is always and everywhere a monetary phenomenon, if you believe that you look at the central bank balance sheets exploding right now and you say there’s going to be inflation,” Citi global chief economist Catherine Mann told CNBC.
Pa ne znam bogami, to je upravo jedna od stvari koja me izluđuje kod moderne ekonomije. Nauka i disciplina koja počiva na matematici, a opet u praksi 2+2 može da bude i 4 i 3 i 5 i 0 dinara i 100 miliona, kako kome odgovara odnosno kako oni najmoćniji i najbučniji narede. Takođe mi se nikad nije dopadalo što večito teži komplikacijama i, što bi rekli zapadnjaci - overengineering-u, do te mere da oni zbog kojih treba da postoji (nacije, društvo, svi obični ljudi...) više ne mogu da je razumeju i snađu se u njoj. I što sve deluje skrojeno tako da se na kraju bogati obogate još više, a siromašni izmuzu još više.Али, не треба се ни трудити до краја да се разуме
Pa dobro, ok, zar mu na kraju krajeva u neku ruku ne dođe na isto...?stimulište te da INVESTIRAŠ, a ne kao da ne gomilaš.
Pa dobro, ok, zar mu na kraju krajeva u neku ruku ne dođe na isto...?
Professor Milton Friedman of the University of Chicago was the leader of a school of economics, popularly
called "monetarists" or the "Chicago school," which averred that regulation of the quantity of money
controlled not only inflation but also the sufficiency of prosperity. Professor Friedman's epic work produced
with Mrs. Anna Schwartz, A Monetary History of the United States, traced in minute detail from the Civil
War to 1960 the correlation of money supply changes with the boom/depression cycle as well as with price
inflations and deflations. The evidence was exhaustive and irrefutable. Monetary constriction preceded every
major or minor depression, recession, rolling readjustment, pause, or other popular name for insufficient
prosperity. Every monetary expansion preceded a boom and an inflation. Extreme monetary contraction as
the cause of the extreme severity of the Great Depression was especially striking. Similar principles operated
on the economic course of the United States after World War II, when each money expansion was followed
in order by stock market boom, rising business and employment, and price inflation; and each money
nonexpansion by stock market fall, insufficient prosperity and unemployment, and price stabilization.
Oво је написано седамдесетих.How much prosperity is sufficient, and how little is insufficient, is a nice question. There can never be so
much prosperity that there could not be more, or so little that there could not be less. Mankind can always
bring himself to accept more prosperity and usually could put up with less. For an answer to how much
prosperity is "sufficient," we might adapt Lord Keynes' excellent definition of involuntary unemployment:
sufficient prosperity exists when the people would not be interested in obtaining any more prosperity at the
cost that would entail in harder work or greater expenditure of resources. Insufficient prosperity exists when
the people would be interested in more prosperity, even at the expense of harder work, but are held back by
some artificial restraint from doing what they are willing to do. Sufficient prosperity is not an absolute, related
to quantity of production, but relative, deriving from the people's inclinations. Sufficient prosperity is a
natural level at which people are freed to have just as much as they care to work for. According to this
definition, prosperity which is lower than the theoretical maximum may still be "sufficient" by the lights of the
people. Nevertheless, I accept the premise of activist economics that insufficient prosperity was a chronic
problem of the United States in recent decades.
Колико знам, нисам 100% сигуран, БДК Адвокати су представници и саветници Рио Тинта...намеће се закључак...Clanak ispod gore navedenog. Pokrali penzionere da bi mogli placati kazne.
Србија за казне платила милијарду евра
Da da, mislim da sam razumeo tačno šta si hteo da kažeš.Kao što kad krenu da se štampa lova masovno (kao pre dve godine npr), pobednik je onaj koji je prvi na izvoru, tj koji je prvi investirao tu prvobitnu vrednost love, dok se ona nije još smanjila. Ne znam da li sam baš najjasniji sad.