To nije prirodno pravo. Uzmi pročitaj prvo šta taj pojam znači pre nego što mu sam proizvoljno, daješ značenje, tj. šta po tebi zvuči da bi on sve mogao biti.
To što navodiš je stanje predržavne zajednice, neograničena moć, "pravo" jačeg, u kome nikakvog prava zapravo ni nema, ni prirodnog, ni važećeg... To propisati kao prirodno stanje je pozitivizam najgore moguće vrste, a videti ga kao univerzalnu i neotuđivu društvenu vrednost je apsurdno i deo tvoje apsolutne i ničim ograničene volje, kojom proizvoljno tumačiš sve, jer na ovom forumu ničim nisi vezan. Takav način poimanja društvene stvarnosti vodi negaciji društva u celini i čoveka kao pojedinca. Gledali smo to u 20 veku, gledamo i danas...
Treba samo da se izviniš što u svojoj kritici nisi ponudio ništa bolje. Tj. da jesi, usledila bi kontra paljba
argumentacije jer su pozitivistička rešenja manje održiva. Kad braniš prirodno pravo vatreniji si nadahnutiji jer znaš da je dato od Boga. A čak nisam ni hrišćanin
Rešenja koja se baziraju samo na tome da je u pitanju prost rezultat, do koga se došlo uz postignuti konsenzus svetskih sila, umetnost mogućeg u svetskim razmerama je zapravo politika bez prava. To je ovo što Putin i Izrael danas rade (samo nisi ni svestan da se za to zalažeš, a pravo negiraš u celini), dakle zajednički imenilac suprotstavljenih interesa iz kojeg proizilaze važeće norme tebi je
dovoljan i pomirio si se s time, a bez korektiva neotuđivih prava... U trenutnoj ekonomskoj i vojnoj ravnoteži snaga gde su svetske institucije trome, kompromitovane i urušavaju se ti pristaješ na ogoljenu silu, tako je - kako je, ocigledno je i
sve čemu težiš.. Žali bože života kakvog si nam zamislio... O tome si inicijalno govorio ako sam te dobro razumeo, a ti napiši ako grešim...
Sve si pogrešno razumeo. Pa pobogu, ja samo objašnjavam tačno značenja jedne reči, jednog filozofskog pojma. Nigde nisam rekao šta JA mislim o svemu tome. Niti sam pozitivista niti čak izdaleka mislim sve to što si mi pripisao. A još manje smatram da ljudi ne treba da teže onome što je najbolje moguće, da nema morala i cela gomila onoga što si rekao. Ti si počeo raspravu na filozofske teme, ja sam samo nastavio na istom nivou pretpostavljući da je to za Beobuild korisno osveženje u pristupu i kvalitetu, i smatrajući da već imaš iskustva u tome, tj da sa tobom nema ovde uobičajene opasnosti da ljudi u ono što ste rekli proizvoljno ubacuju sve i svašta, ono što ONI MISLE da se time podrazumeva. Kad se priča na dovoljno visokom nivou, ništa se ne podrazumeva što nije eksplicitno rečeno. To je elementarna polazna prepostavka takvih razgovora.
Precizno, filozofsko razumevanje značenja pojma "prirodno pravo" je najbolje shvatiti kao analogiju prirodnom zakonu u sferi uma. Kao što su zakoni u sferi fizike nešto zadato, deo same Prirode, dakle eksterno u odnosu na ljude, i nisu ni "dobri" ni "loši", isto tako ovaj drugi, filozofski pojam "prirodnog zakona", pokušava da izrazi ideju da se iz same Prirode (Sveta...) takođe mogu izvući neke vrlo slične opšte zakonitosti (analogne fizičkim zaklonima u fizici) koje na sličan način važe u sferi uma, a koje proizilaze iz same prirode sveta kakav jeste. Recimo pitanje smisla, zašto se u prirodi dešava jedno a ne drugo, itd. Pošto se razne filozofske teorije koje ga koriste prilično međusobno razlikuju, sama definicija pojma (same te reči) pokušava da bude što je moguće opštija i da ne pretpostavlja unapred ništa što baš ne mora. To preciznije definisanje je zadatak pojedinih filozofskih teorija koje dalje razrađuju sam pojam "prirodnog prava" u skladu sa SVOJIM vrlo različitim pretpostavkama. Zato on u početku mora da ostane prilično generalizovan da bi od same reči bilo ikakve koristi, tj da bi posle bilo moguće porediti jedan isti pojam i videti kako je on dalje razrađen u tim varjantama. Gde su sličnosti, a gde razlike. Ali prvo mora da se zna da se uopšte priča o istoj temeljnoj ideji, i ZATO pojam u početku mora da bude dovoljno široko i uopšteno definisan. Pojam "broj" je jedna ideja, dok je pojam "prirodni broj" druga i po opsegu uža ideja, iz druge matematičke teorije, koja međutim takođe pripada pojmu "broj" kao svom nadskupu. Zbog toga osnovno značenje pojma "prirodno pravo" unapred ne pretpostavlja postojanje bilo kakvog morala ili etike, to je, prosto, najviši zakon, pravilo (za koje nam izgleda da je proizišao iz Prirode kakva jeste), ali u sferi uma. Još uvek sasvim izvan svih etičkih kategorija. To dolazi tek kasnije, daljom razradom. Pa se tek ONDA, u svakoj pojedinoj filozofskoj teoriji prirodnog zakona dalje može reći da je to, recimo, nešto idealno, dobro, humano, pravedno, ili recimo da je u pitanju nešto indiferentno i strano ljudskom shvatanju morala, ili još čitava gomila drugačijih tumačenja.
Ja se ustvari sa tobom slažem oko potrebe težnje za idealnim, za pravednom i humanim. Jedino što ne mislim da nužno mora postojati samo jedno moguće rešenje, nešto najbolje "po svemu" i za sve. Ako baš moram da se izjašnjavam o stvarima koje su daleko od nečega što je jasno i nedvosmisleno, najviše mi liči da je na umu da STVORI i smisao i ideal, da on u fizičkoj prirodi ne postoji kao implicitno zadat, da je zadatak svesnih inteligentnih bića da prvo stvore i zatim prihvate jedan takav sistem vredosti. Dakle da jedan TAKAV "prirodni zakon" nije nešto po samom dizajnu Sveta već zadato, spolja nametnuto svima, nego samo potencijal, nešto što je tek moguće zajedno za još mnogo sasvim drugačijih sistema vrednosti. To je donekle analogno sa razlogom zbog koga u hrišćanstvu postoji pojam "slobodne volje" kao jedan od nekoliko glavnih temelja cele teologije. Sloboda izbora. Isto tako Priroda sva svoja svesna bića ničim unapred ne ograničava. Na njima je kakav će svet značenja i smisla stvoriti za sebe. Ja se iskreno nadam svet pravde i humanosti. Ali to ni po čemu nije garantovano kao što mnogi vernici misle.
Ne tumačim usko taj pojam naprotiv, a uz tvoje pokušaje najekstenzivnijeg tumačenja Borićevih reči, ne možeš da izvrneš suštinu da on tu govori o apsolutnoj i neograničenoj volji, a ne prirodnom pravu... Prosto ne može da se tumači ius naturalis, kako tebi volja jer su neki pojmovi vekovima već zadati i sadržina im je određena.
Kao što sam već rekao, ne slažemo se oko definicije pojma "prirodnog prava". Što se Borića tiče, on samo ponavlja uvek iste priče cele te međunarodne ekipe koja se protivi da se prihvati i sama mogućnost da neka zajednica ima prava da zbog opšteg dobra svojim članovima nametne nešto tako intimno i telesno invazivno kao što je vakcinacija. Kad bi takav stav bio samo izraz apsolutne i neograničene lične volje, kao što kažeš, onda oni ne bi imali baš nikakvo, čak i prividno opravdanje za njega. Jer to ustvari znači: "Baš me briga za sve, ja ću u zajednici da radum kako se MENI prohte." A onda bi bi brzo izgubili podršku i lako bili potisnuti. Da bi to izbegli naravno da oni misle da je jedan takav stav opravdan zbog nekih sasvim opštih i opštevažećih pravila koji nadilaze pojednica i ličnu volju. A to je onda prirodni zakon, ako smatramo da važi moja definicija tog pojma. Mada moram da kažem da je sve ovo digresija jer je za ovaj problem ustvari nebitno pitanje tačne definicije prirodnog prava. Pitanje je prosto da li je po bilo kakvim opštim etičkim načelima ispravno reći da država nema prava na obaveznu vakcinaciju jer tobože svako po opštem osećaju pravde i nekakve opšte zakonitosti (nazovite to kako hoćete) ima sva moguća prva na svoje telo u svakoj situaciji. Jer od toga zavisi kako ćemo proći u sledećoj epidemiji koja može biti gora. Zbog toga i ovako filozofska, etička pitanja postaju krajnje bitna.