Nesumnjivo da se treba vratiti temi, ali je ne mali problem to što će se svađe i dalje ponovo ponavljati iz istog razloga zbog koga su redovno izbijale i ranije. A to je da su mnogi iskreno ubeđeni da su oni sa suprotnim mišljenjem potpuno nerazumni, i da jednostavno NE ŽELE da prihvate suprotne argumente, tj nešto za šta su iskreno ubeđeni da je očigledna istina. Zbog toga bi bilo veoma korisno baš ovde objasniti šta je to "
eho komora" ili "
informacioni balon", a pogotovo razumeti da to nije nešto izmišljeno samo da bi da zvučalo stručno i zastrašujuće, već jedan od najvažnijih društvenih problema današnjice. Samo se dobrim razumevanjem tog problema može malo smanjiti stalno ponavljanje istih sukoba, pa vredi napisati bar jednu opširnu poruku o tome. Stvar se svodi na ovo:
Ljudi su oduvek najradije birali društvo sebi sličnih. Zbog toga se, tamo gde može da bira, svako od nas vremenom okruži ljudima koji razmišljaju na sličan način, žive slično kao mi, imaju slično obrazovanje i pripadaju sličnoj socijalnoj i klasnoj grupi. Posledica je da smo, kad su prijatelji u pitanju, bili najviše izloženi načinu razmišljanja koji je sličan našem i dat sa slične društveno-obrazovne pozicije. Međutim pre pojave Interneta, drugi izvori informisanja su bili uglavnom centralizovani i malobrojni (novine, TV), zbog čega su bili prisiljeni da pišu sa svešću da se obraćaju ODJEDNOM mnogim, veoma različitim ljudima, pa i nisu moglu da pišu previše usko, nešto ciljano samo na jednu malu grupu. Kad se pojavio Internet, jedno vreme je imao veoma pozitivan uticaj na još raznovrsnije informisanje, jer je umesto iz jednog centra, sada svako dobio mogućnost da piše sa svoje, različite tačke gledišta, a da to zatim može da dopre do šireg kruga čitaoca.
Međutim, uzbrzo se u sferi marketinga razvila tehnologija ciljanih oglasa. Ako firma zna šta interesuje neku osobu, onda može baš njima da plasira oglas baš o onome što njih zaista interesuje, čime se drastično povećava efektivnost tih oglasa i prodaja. Ako tražite piceriju, neće dobiti adresu picerije u Novom Zelandu, nuti se pitanje o korupciji verovatno odnosi na neki skandal od pre 30 godina. Nažalost, ovo je bilo toliko uspešno, da su SVI počeli da formiraju baze podataka sa profilima internet korisnika, da pokušavaju da pogode šta bi oni voleli da vide, i da im servijaju SAMO TO. To je pogotovo bilo izraženo na socijalnim mrežama (krug "prijatelja", "koja su vam interesovanja?", "čime se trenutno bavite"), ali je vremenom prešlo i na čisto informativne portale koji serviraju vesti, pa čak i na mašine za pretraživanje informacija kao što je Google search. Programi veštačke inteligencije koji rade u pozadini prave vaš psihološki, socijalni, obrazovni, politički... profil, i šalju vam samo ono što misle da vas interesuje i što će vam se najviše dopasti. Smisao je ne samo da pogode šta ustvari želite da vidite (ne nužno šta ste napisali, nešto šta zaista želite, a niste napisali), nego pre svega da maksimizuju verovatnoću da ćete kliknuti na link koji izaberu da vam prikažu, jer ONI OD TOGA KLIKA ŽIVE.
I to je na kraju stvorilo ogroman problem koji je nazvan "Echo chamber" (soba u kojoj čujete samo eho svog glasa, pa vam zbog kašnjenja zvuka izgleda da se čuju neki drugi ljudi, a ustvari slušate samo sami sebe) ili "Filter bubble" (informacioni mehur ili balon u koji ste zatvoreni, i koji propušta samo probrane, filtrirane informacije). Naime, kad ljudi pokušavaju da odluče šta je tačno, ili šta se u stvari dešava, to je veoma retko prava, racionalna i strogo formalno ispravna logička analiza raspoloživih činjenica. Pre svega zato što je to najčešće nemoguće. Uglavnom, niti znamo sve činjenice, niti su 100% pouzdane one koje znamo, a tek je pitanje koje opšta znanja posedujemo kao kriterijum za procenu ispravnosti i značenja tih činjenica. Zbog toga se zaključak uglavnom donosi na osnovu BROJA mišljenja koja se u nečemu slažu i BROJA opštih tendencija u argumentima koje sugerišu da bi nešto MOGLO biti istina. I to je izvor problema ako ste izloženi samo jednostanim mišljenima, pre ili kasnije ćete zaključiti da postoji ogromno slaganje da je zaista istina upravo ono što se ionako mislili da je istina.
Ovo je veliki problem, ne zato što niste svesni da postoje i mnogi koji se ne slažu, nego zato vaša "eho grupa" pažljivo bira i vama prosleđuje samo one činjenice i one argumente koji naizgled potvrđuju neki stav. Na kraju, u glavi imate ogroman niz argumenata koji su tako pažljivo probrani da jedan drugog podržavaju, čineći ogromnu, međusobno povezanu, čvrstu i monolitnu konstrukciju "dokaza" koju je posle veoma teško srušiti ako niste izloženi OGROMNOM broju suprotnih dokaza. A to se zbog "eho grupe" i Internet algoritama koji vam serviraju samo agrumente u prilog onoga u šta ste i do tada verovali nikada neće desiti. Čak i onda kad vas na nekom sajtu kao što je Beobuid suoče sa suprotnim dokzima, to retko kome menja mišljenje prosto zato što vam se vremenom u glavi nakupilo toliko jedostranih argumenta koji se svi lepo uklapaju jedan u drugi, da čovek zaključi da suprotni argumenti prosto ne mogu biti dovoljni da bi oborili toliko mnogo argumenata koje znate od ranije. Vremenom čovek počinje i da se emotivno angažuje oko nekog stava, da gradi delove svoje ličnosti i sistem vrednosti oko onoga što mu se čini "dokazanim" i "važnim", pa odustajanje od tih stavova nekada bukvalo može izgledati kao izdaja samog sebe i sopstvenih vrednosti.
Što je još gore, tada počinju sukobi. Naime ako neko uporno tvrdi suprotno, čovek ubrzo počinje da veruje da je on prosto bezobrazan, da namerno ne želi da vidi nešto što VAMA izgleda kao čitava planina povezanih dokaza koju prosto MORA videti svaka dobronamerna i iskrena osoba. Pa pošto on to uporno odbija, mora biti da ima ko zna kakve zle namere ili prosto ima ozbiljnih ličnih problema neke vrste.
Sve ovo je polako postajalo jasno naročito razvojem socijalnih mreža koji vas okružuju sebi sličnima, ali je posebnu važnost dobilo prodorom u političku sferu, recimo čuvena afera sa firmom Cambridge Analytica. Ona je podatke korisnika sa Fejsbuka iskoristila da formira njihove psihološke profile i analizira poličke stavove, da bi ih zatim bombardovala usko profilisanim, ličnim političkim oglasima u korist Trampa i republikanaca, koji koriste one stereotipe koji bi mogli biti uspešni za baš tu osobu (nevezano za to šta je istina). Zatim je postalo jasno da su "eho sobe" daleko širi društveni problem, jer je čitava osnova postojanja demokratske države beskrajan niz kompromisa između različitih interesa i tački gledišta. Ako zbog opšte komercijalizacije svega, pa i informisanja i druženja, u ovoj ekstremnoj verziji kapitalizma koja je pravi izvor "eho komore" i "info balona", ljudi počnu da gube sposobnost da razumeju druge tačke gledišta i da budu voljni da se POTRUDE da ih razumeju, ruši se čitava osnova demokratskih načina upravljnja državom i njene stabilnosti. Onda ostaje samo diktatura kao moguć način upravljanja - pošto se ljudi ne mogu sami dogovoriti. Takođe, izolovani od drugih i od onoga što još ne znaju, postaju daleko lakši plen za političku manpulaciju svake vrste budući da je osnova svake uspešne manipulacije pre svega izolacija od suprotnih mišljenja i onih koji vide drugačije jer nemaju iste slepe tačke kao mi. Zbog toga je izolacija vernika prva stvar koju rade opasne sekte, a i svaki diktator prvo stavi pod kontrolu medije. Veza je jasna i direktna. Itd, itd.
Ovo je veoma duga i komplikovana priča, sa mnogo kontraverzi i još nepoznatih stvari. Niko više ne spori da problem postoji, da je važan, i da se nešto mora preduzeti, ali još ni izdaleka nema slaganja koliko je to tačno veliki problem, kada i za koga. Više informacija imate na Vikipediji.
Na Srpskom
Eho-komora (mediji)
U medijima, eho-komora (ili eho-soba) je situacija u kojoj informacije, ideje ili verovanja su pojačani ili potkrepljeni prenosom i ponavljanjem u okviru „zatvorenog” sistema gde drugačiji ili konkurentni stavovi bivaju cenzurisani, odbačeni ili na neki drugi način nedovoljno zastupljeni.
Kako funkcioniše
Posmatrači novinarstva u mas-medijima opisuju efekat eho-komore u medijskom diskursu. Jedan dostavljač informacija iznese tvrdnju koju mnogi istomišljenici onda ponavljaju, načuju i opet ponavljaju (često u preuveličanoj ili na neki drugi način iskrivljenoj formi) sve dok većina ljudi ne uzme neku ekstremnu varijaciju priče kao tačnu.
Učesnici u onlajn zajednicama mogu nailaziti na efekat eho-komore u pogledu svojih mišljenja što dovodi do potkrepljenja njihovog individualnog sistema verovanja. Ovo može da stvori značajne barijere ka kritičkom diskursu u okviru onlajn medija. Zbog formiranja prijateljstava i zajednica sa istomišljenicima, ovaj efekat može da se dogodi i u stvarnom životu. Efekat eho-komore takođe može da spreči pojedince da primete promene u jeziku i kulturi u grupama koje nisu njihove. Pored toga, efekat eho-komore potkrepljuje nečiji postojeći svetonazor čineći ga ispravnijim i univerzalno prihvaćenijim nego što stvarno jeste. Još jedan termin u povoju za ovaj efekat eho-komore i homogenizacije na Internetu u okviru društvenih zajednica jeste kulturni tribalizam.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D ... 1%98%D0%B8)
Eho komore, filteri i mehuri u medijima: Da li se zaista čujemo?
Živeći u svojim dobro filtriranim balonima, u čemu nam uveliko pomažu i šatro pametni algoritmi Gugla, Jutjuba ili Fejsbuka, u potrazi za informacijama koje se slažu sa našim mišljenjem, gubimo šansu da čujemo drugačije stavove i ne uviđamo činjenice koje nam ne idu u prilog. I vremenom gubimo dobro, funkcionalno, demokratsko i slobodno društvo koje komunicira među sobom
https://www.cenzolovka.rs/mediologija/e ... ta-cujemo/
Na Engleskom
Echo chamber (media)
https://en.wikipedia.org/wiki/Echo_chamber_(media)
Filter bubble
https://en.wikipedia.org/wiki/Filter_bubble
Studija u časopisu Nature. Objavljena 13. Maja 2020, daleko pre pojave vakcina. U međuvrenu se stanje drastično promenilo, ali vredi videti zbog analize samog mehanizma širenja polarizovanih stavova koji se takmiče.
The online competition between pro- and anti-vaccination views
https://www.nature.com/articles/s41586-020-2281-1#Fig1
Iz ove studije i gornjeg Srpskog članka ("klaster" je informativno povezana grupa web sajtova, ili pojedinačnih naloga na socijalnim grupama)
"Eho komore nisu mit ili utisak, već realnost, sudeći po nedavnom istraživanju iz naučnog časopisa Nature, koje je obuhvatilo skoro 100 miliona korisnika Fejsbuka. Ljudi se grupišu i ne slušaju međusobno. Pogledajmo samo u očigledne klastere ili grupisanja (po Fejsbuk stranicama) onih ljudi koji su za vakcinaciju (plavo) i protiv vakcinacije (crveno). Plavi i crveni su udaljeni i ne čuju se. Posebna opasnost je što neopredeljeni (zeleni) gravitiraju ka antivakcinašima. Želimo sliku naših eho komora u realnom vremenu? Evo je, na polzu čovečanstva:"