Pokušaću od objasnim bar osnovni mehanizam te međuzavisnosti, mada je priča krajnje komplikovana i jednostavno se ne može preterano uprostiti. Iz činjenice da se epidemija pojavljuje kao niz relativno pravilnih i smenjujućih talasa, jasno je da tu postoje sasvim nezavisni i jaki interni mehanizmi njenog uobličavanja koji su ponekad dovoljni sami sebi. Da nije tako, kriva koja opisuje broj zaraženih bi bila sasvim slučajna, isključivo refleksija slučajnih zaražavanja pojedinih ljudi širom Srbije, bez bilo kakvog pravilnog oblika koji bi se na njoj mogao prepoznati. Međutim, ta kriva ustvari ima oblik pravilnih zaobljenih talasa koji se vremenom ponavljuju u istom opštem obliku. Taj kvazi sinusoidalni opšti oblik ponavljajućih talasa je očigledna i lako prepoznatljiva karakteristika oscilatornog procesa. To spada u oblast teorije sistema gde su oni detaljno objašnjeni nezvisno od toga u kom se medijumu dešavaju. Tu se prosto kaže da se tendencija ka oscilacijama pojavljuje u svakom sistemu u kome postoji pozitivna povratna sprega.
To zvuči komplikovano, ali nije. Pozitivna povratna sprega se može veoma lako opisati kao svaka tendencija da ako se neki parametar sistema povećava, onda samo to povećanje postaje NOVI faktor uticaja koji ima za posledicu da se on poveća JOŠ više. I obrnuto, ako se smanjuje, to smanjenje samo po sebi uzrokuje još veće smanjenje.
U slučaju epidemije to se manifestuje tako što, ako se jednog dana poveća broj zaraženih, onda će zaraženih biti ukupno više nego juče, pa će već sledećeg dana taj veći broj nosioca virusa biti mnogo efikasniji u zaražavanju novih ljudi. Dakle, kad ima više zaraznih, brže mogu zaražavati nove osobe. Onda taj veći broj zaraženih u drugoj generaciji postaje JOŠ efikasniji u širenju virusa, itd, pa kreće ubrzano širinje. To je pozitivna povratna sprega. Slično se dešava u fazi opadanja talasa. Svaki dan ima sve manje zaraženih, pa i manje raspoloživih za novo zaražavanje drugih. Tada, čak i ako bude novog lokalnog širenja u nekom mestu, opšti trend dnevnog smanjivanja ukupnog broja zaraženih širom Srbije može biti dovoljno veliki da brojčano nadjača efekat povećanja broja zaraženih u lokalnom žarištu, pa će zaraženih i dalje biti sve manje.
Taj rast prestaje i počinje pad (tj oscilacije nastaju) zato što rastom broja obolelih narod postaje sve zabrinutiji i počinje više da se čuva, pa se onda uvode sve jače i jače mere protiv širenja zaraze. U nekom trenutku smanjenje broja zaraženih zbog sve otežanijeg razmnožavanja virusa postaje veće od povećanja broja zaraženih zbog širenja zaraze na nove osobe, pa broj zaraženih počinje da opada. Onda stupa na scenu smanjujući efekat pozitivne povratne sprege, pa već i samo smanjenje broja zaraženih postaje uzrok novog smanjenja zaraženih u sledećoj generaciji, dodatno i sasvim nezavisno od zabrinutog naroda koji se u piku više čuva i uvedenih mera. Tako kriva počinje nezaustavljivo da pada čak uprkos povremenih lokalnih žarišta koje se i dalje tu i tamo pojavljuju.
Faza rasta je naravno obrnuta, kad virusa nema puno, ljudi se sve više opuštaju a mere ukidaju. To u nekom trenutku nužno postaje dovoljno da započne progresivno poćenje broja zaraženih jer je umnožavanje virusa ponovo postalo lakše, tj reprodukcioni faktor "R" je tada ponovo postao veći od jedinice. I kreće novi ciklus, tj započinje nova perioda oscilatornog procesa. To je ukratko osnova opisa zašto i kako oblik krive zaraženih uspeva da uobličava sam sebe tako da ima pravilan, ponavljući oblik, uprkos slučajnosti procesa koji ga izaziva.
E sad, recimo da tokom faze rasta talasa vi uvedete lokdaun ili neke druge represivne mere. Šta se dešava? Tu je sad jedino pitanje koji je uticaj U TOM TRENUTKU "jači"? Onaj koji teži povećanju broja zaraženih, ili onaj koji teži smanjenju broja zaraženih? Naprimer, sasvim je moguće da je tokom faze ozbiljnog rasta krive zaraženih dnevno povećanje broja zaraženih (zbog trenda širenja zaraze) bitno veće od dnevnog smanjenja broja zaraženih koji je rezultat lokdauna (tj koliko se ljudi NIJE zarazilo pošto smo uveli lokdaun, a zarazilo bi se da ga nismo uveli). Tako da sa jedne strane imamo da se svaki dan deo osoba NE ZARAZI zbog lokdauna, dok se neki drugi broj njih ZARAZI prosto zato što se tog dana u čitavoj Srbiji stvorilo mnogo NOVIH zaraženih, koji uz one zaražene ranije sada pomažu još bržem stvaranju novozaraženih (pošto se broj klicinoša tog dana povećao). Sve se na kraju svodi na to koji je broj veći, tj koja tendencija pobeđuje: tendencija rasta (zbog umnožavanja kliconoša) ili tendencija opadanja (zbog lokdauna).
I to je u osnovi odgovor na tvoje pitanje. Zbog toga je moguće da se uvede lokdaun i da se nekad ne desi ništa što je spolja vidljivo, a da on drugi put ima efekta. Prava istina je da ima efekta uvek, jedino se to ne vidi uvek. Tj kako da znamo koliki bi rast bio da nema lokdauna?
Jedna praktična posledica ovog mehanizma je poznati efekat da su represivne mere daleko efikasnije, blaže i jeftinije ako se primenjuju dok još talas nije počeo da raste, budući da, ako mere zakasne, moraju da se bore sa strahovito uvećanom brzinom produkcije novih kliconoša kad je zaraženih već puno, pa mere tada moraju biti bitno jače i štetnije po privredu nego da su blagi nagoveštaji povećanja zaraženih sasečeni u korenu, dok je to još lako. Dakle dok pozitivna povratna sprega nije kreirala veoma jaku tendenciju povećanja, koje dalje hrani samu sebe, pa je to povećanje posle skoro nemoguće zaustaviti sem totalnim zaključavanjem svega.
...
