Šta je novo?

Epidemija CoViD-19

Da li ćete se vakcinisati i kojom vakcinom?

  • Da - Sinopharm

    Glasovi: 32 10,1%
  • Da - Sputnik V

    Glasovi: 25 7,9%
  • Da - Pfizer-BioNTech

    Glasovi: 81 25,6%
  • Da - bilo kojom dostupnom vakcinom

    Glasovi: 49 15,5%
  • Da - AstraZeneca

    Glasovi: 23 7,3%
  • Da - Moderna

    Glasovi: 2 0,6%
  • Nisam siguran sačekaću još

    Glasovi: 44 13,9%
  • Ne želim da se vakcinišem

    Glasovi: 60 19,0%

  • Ukupno glasača
    316
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=803868#p803868:1bmyul3g je napisao(la):
Bender Rodriguez » Sre Dec 16, 2020 7:56 pm[/url]":1bmyul3g]Jel primetio još neko kako naša država brine i podstiče običnog čoveka i preduzetnike?
Pošte smeju da rade dokle god im je nominalno ravno vreme. Sa sve menjačnicama u njima.
Dok privatne menjačnice, imale opciju plaćanja računa ili ne, smeju samo do 17h. Baš lepo. :kafa:
Možda zbog preuzimanja/slanja pošiljki, ja jedino zbog toga idem u poštu, mada od kada nema free shiping-a sa Ali-a ne sećam se kada sam bio poslednji put.
 
Slažem se sa tobom, sigurno ne brinu zbog privatnog sektora.
 
Doza koronavirusa kojoj ste izloženi može da odredi koliko ćete biti bolesni

Količina koronavirusa kojoj ste izloženi može da napravi razliku između toga da li ćete biti asimptomatski, imati lakši ili teži oblik bolesti, pokazalo je novo istraživanje.

Pokazalo se da koncept potrebe za određenom dozom patogena za pokretanje infekcije važi za mnoge viruse, kao što je grip, ali i za druge viruse, objasnio je Erin Bromidž, vanredni profesor biologije na Univerzitetu Masačusets.

"Ako životinju zarazite malom dozom, moći će da se odbrani, a da uopšte ne razvije nijednu bolest. Ako to bude dovoljno zarazna doza, utvrdiće se infekcija i ta životinja će tada podleći bolesti od određenog patogena. Ali ako dobije dozu veću od zarazne, u većini situacija velika doza patogena, poput velike doze virusa, dovodi do ozbiljnijih ishoda“, rekao je Bromidž i zaključio:

"Dakle, doza postaje zaista važna".

To nije zato što vam treba određeni broj čestica virusa da biste zarazili ćeliju, to samo povećava šanse da će jedna od tih virusnih čestica ući u ćeliju i zaraziti je, pokrećući lančanu reakciju.

Sam virus nije jedini koji ima važnu ulogu, on takođe ima veze sa pojedincem, piše CNN.

"Svaka osoba ima različitu količinu virusa koja joj je potrebna", rekao je Bromidž i dodao:

"Nekome ko je imunosupresivan ili nekome ko je pod stresom, na primer, možda će trebati manje virusa da bi postigao iste ishode kao neko ko je u zdravom stanju".

Ako je doza dovoljno mala, možda neće prouzrokovati bolest, ali ipak može da stvori imunološki odgovor, sličan vakcini.

http://rs.n1info.com/Zdravlje/a667460/K ... oleti.html
 
@TheGray
thumbs-up.png


-----------------

Inače, meni najbitniji pokazatelj stanja epidemije donosi dobre vesti - broj smrtnih slučajeva opada.
 
Osobe pozitivne na kovid-19 naverovatnije će biti najzaraznije u prvih pet dana nakon što razviju simptome, potvrđuje novo istraživanje, ističući potrebu za brzom izolacijom.

Istraživanje objavljeno u stručnom časopisu "Lancet" takođe ukazuje na to da asimptomatske osobe mogu brže da uklone virus iz svog tela i mogu da budu zarazne kraće vreme.

U prvom pregledu te vrste istraživači su analizirali podatke iz 98 prethodnih studija o prenosu infekcije koronavirusom.

Istraživači su uporedili svoja otkrića o kovidu-19 sa dva druga soja koronavirusa kako bi bolje razumeli zašto se kovid-19 tako brzo širio.

Otkrili su da virusno opterećenje, odnosno količina virusa otkrivena u telu kroz različite faze infekcije SARS-CoV-2, doseže vrhunac u gornjim disajnim putevima rano u toku bolesti, između pojave simptoma i petog dana.

To je značajno jer se smatra da je virus u gornjim disajnim putevima glavni izvor prenosa.

Poređenja radi, virusno opterećenje za dva druga soja koronavirusa, SARS-CoV i MERS-CoV, dostiže vrhunac kasnije, između 10 i 14 dana, odnosno 7 i 10 dana, pružajući više vremena za prepoznavanje simptoma, prenosi HuffPost.

http://rs.n1info.com/Zdravlje/a675065/N ... zniji.html
 
Zašto je koronavirus toliko opasan za ljudski organizam?

Već smo se suočavali sa virusnim pretnjama, uključujući pandemije, ali svet se ne isključuje za svaku novu sezonu zaraze.

Šta je sa koronavirusom? Koji su hirovi njegove biologije koji predstavljaju jedinstvenu pretnju našem telu i našem životu?

Majstor obmane

U ranim fazama infekcije virus je u stanju da zavara telo. Koronavirus se često širi u plućima i disajnim putevima, a opet naš imunološki sistem misli da je sve u redu.

"Ovaj je virus brilijantan, omogućava vam stvaranje fabrike virusa u nosu, a osećate se dobro" kaže profesor Pol Laner sa Univerziteta u Kembridžu za BBC.

Ćelije našeg tela počinju da oslobađaju hemikalije, zvane interferoni, nakon što ih virus otme, a to je signal upozorenja ostatku tela i imunološkom sistemu. Ali, koronavirus ima "neverovatnu sposobnost" isključivanja ovog hemijskog upozorenja, kaže prof Laner, "čini to tako dobro da uopšte ne znate da ste bolesni".

Takođe dodaje da kada u laboratoriji pogledate zaražene ćelije, ne možete reći da su zaražene, a opet testovi pokazuju da je virus prisutan.

Ponaša se po sistemu "pogodi i beži"

Količina virusa u našem telu počinje da dosežei vrhunac dan pre nego što se pojave simptomi. Ali, potrebno je najmanje nedelju dana pre nego što kovid-19 napreduje do tačke kada je ljudima potrebno bolničko lečenje.

Virus je poput opasnog vozača koji beži s mesta događaja. On je prešao na sledeću žrtvu mnogo pre nego što se osoba oporavi ili umre. Grubo zvuči, ali "virusu je svejedno" ako umrete, jer se već raširio, kaže profesor Laner.

To predstavlja ogroman kontrast sa originalnim virusom SARS koji je izbio 2002. Tada su ljudi bili najzarazniji u danima nakon što su oboleli, pa ih je bilo lako izolovati

Virus je nov, pa su naša tela nespremna

Tokom 2009. godini postojali su ogromni strahovi zbog H1N1, odnosno svinjskog gripa. Međutim, pokazalo se da nije ni približno smrtonosan kako se očekivalo jer su starije osobe već imale određenu zaštitu.

Novi soj bio je dovoljno sličan onima sa kojima smo se susretali u prošlosti. Postoje još četiri ljudska korona virusa koja prouzrokuju simptome prehlade.

"Ovo je novo, tako da ne mislimo da tamo ima mnogo prethodnog imuniteta", rekla je profesorka Trejsi Hasel sa Univerziteta u Mančesteru

Novost Sars-CoV-2, kaže ona, može da bude "popriličan šok za vaš imunološki sistem".

Ovaj nedostatak prethodne zaštite uporediv je sa onim kada su Evropljani sa sobom u Novi svet poveli male boginje, sa smrtonosnim posledicama, ističe profesorka.

Izgradnja imunološke obrane od nule ozbiljan je problem za starije osobe jer se njihov imunološki sistem usporava. Učenje borbe protiv nove infekcije uključuje mnogo pokušaja i pogrešaka imunološkog sistema. A u starijoj dobi manje se stvaraji T-ćelije, temeljne komponente imunološkog sistema, pa je teže pronaći one koji mogu da se obrane od koronavirusa.

Čini neobične i neočekivane stvari telu

Kovid-19 započinje kao bolest pluća, čak i tu radi neobične stvari i može da utiče na celo telo.

Profesor Mauro Đaka sa londonskog "King's College" kaže da su mnogi aspekti kovida-19 su "jedinstveni" za bolest, pa se zaista razlikuje od bilo koje druge uobičajene virusne bolesti.

On kaže da je virus više od pukog ubijanja plućnih ćelija, on ih "korumpira". Viđeno je da se ćelije stapaju u masivne i neispravne ćelije, zvane sincicija, za koje se čini da se lepe.

Profesor Đaka kaže da se pluća mogu regenerisati nakon teškog gripa, ali to se ne događa kod kovidom-19.

"To je prilično neobična infekcija", rekao je profesor.

Zgrušavanje krvi također se neobično "pokvari tokom kovida, sa brojnim pričama lekara koji ne mogu ući u krvotok pacijenta jer je odmah blokiran zgrušanom krvlju.

Zgrušavanje hemikalija u krvi je "od 200, 300 do 400 odsto više" od uobičajenog kod nekih pacijenata sa kovidom, kaže profesorka Beverli Hant sa londonskog "King's College".

"Iskreno, u vrlo dugoj karijeri nikada nisam videla nijednu grupu pacijenata sa tako lepljivom krvlju rekla je profesorka Hant.

Ovi faktori koji utiču na celo telo mogu da budu posledica ćelijskih vrata kroz koja virus prolazi kako bi zarazio ćelije - zvane ACE2 receptori.

Nalaze se u celom telu, uključujući krvne sudove, jetru i bubrege, kao i pluća. Virus kod nekih pacijenata može prouzrokovati odbeglu upalu, što imunološki sistem preterano pokreće, a ima štetne posedice za ostatak tela.

Gojaznost

Kovid-19 je gori ako ste gojazni, jer prevelik struk povećava rizik od potrebe za intenzivnom negom ili smrti.

Ovo je neobično. Njegova jaka povezanost sa gojaznošću nešto je što nismo videli kod drugih virusnih infekcija. Kod ostalih bolesti pluća, gojazne osobe često se bolje oporavljaju.

Čini se da je ovo specifičnost kovida i pandemijskog gripa, za razliku od običnog gripa, kaže profesor Sir Stiven O' Rejli sa Univerziteta Kembridž.

Mehanizam koji stoji iza toga je da masnoće koje se talože u telu, u organima poput jetre, prouzrokuje metaboličke poremećaje koji izgledaju loše u kombinaciji sa koravirusom.

Gojazne osobe imaju veću verovatnoću da imaju viši nivo upale u telu i proteine koji mogu dovesti do zgrušavanja.

http://rs.n1info.com/Zdravlje/a665126/Z ... pasan.html
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=803867#p803867:2vjfwpwj je napisao(la):
Zuma » 16 Dec 2020 07:55 pm[/url]":2vjfwpwj]Još jedna potvrda da se u bolnicama bolesni više ne leče do kraja, kao ranije, nego se samo zaleče u meri u kojoj to baš mora, pa se odmah zatim pošalju kući da bi se oslobodilo mesto za druge koji su u još gorem stanju. Takođe, malo se piše da je najniži i najširi nivo zdravstvene zaštite u Srbiji totalno hendikepiran. Nešto ne radi, a u one ambulante koje rade ogroman broj ljudi kojima bi baš bile neophodne i ne ide, jer ne u takvom stanju ne žele još i da se zaraze. Pitanje je koliki će biti višak smrti u trećem talasu i ove zime do proleća.

"Umor i malaksalost nakon izlečenja mogu da traju i do tri meseca"

Među zaraženima je i veliki broj zdravstvenih radnika. Zbog takvih podataka, stručnjaci situaciju u Srbiji opisuju kao izuzetno tešku i ozbiljnu. Jedna od ustanova koja od samog početka epidemije trpi veliki pritisak, čiji kapaciteti su i sada maksimalno popunjeni, jeste Klinika za pulmologiju KCS.

"Naša klinika je od 20. novembra ponovo kovid-bolnica i popunjena je 100 odsto... Zaista dajemo maksimum od sebe. Organizovali smo se tako da što pre pacijente oporavimo da mogu lečenje da nastave od kuće", rekla je prof. dr Branislava Milenković, sa Klinike za pulmologiju KCS.
Pojedine seoske ambulante su potpuno zatvorene, jer u njima nema ko da radi.
https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1781451
Ovo za malaksalost je potpuno tačno. Majka mi je juče pričala da je njena koleginica pre neki dan, posle 14 dana korone i izlečenja, otišla da zaključi bolovanje. Doktor joj je rekao da će joj dati još 4-5 dana i da obavezno bude kući i da se odmara, odnosno da se što manje kreće, da ne radi ništa zahtevno i zamarajuće. Ona to nije ozbiljno shvatila, šetala se, verovatno radila nešto po kući, kaže sutradan nije mogla ni iz kreveta da ustane da ode do kupatila. Čim ustane, ne može da stoji koliko joj je loše, odjednom postane malaksala i gubi dah.
Upravo zbog toga se preporučuje da se obavezno telo odmara, čak i nakon prolaska svih simptoma i izlečenja od virusa. Neverovatno je koliko iscrpljuje telo i izvlači svu energiju.
 
Znam više osoba koje imaju oko 30 godina i preležale su letos blage oblike ovog prokletog virusa. Skoro sve se žale da i sada posle skoro pola godine imaju manje energije i da se lakše umaraju, duže spavaju i.t.d.
 
Joj Boze....nije valjda tako, ja takodje osecam zamor, ali sve se nadam da ce proci brze. Strasno majke mi
 
Napominjem da nije svima tako, znam neke ljude koji imaju oko 50 godina i imali su i teže oblike pa nemaju taj osećaj zamora više. Izgleda da zavisi od slučaja do slučaja, pretpostavljam da je do genetike i imunog sistema.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=803938#p803938:1o11x2c6 je napisao(la):
vucko » Sre Dec 16, 2020 9:22 pm[/url]":1o11x2c6]Znam više osoba koje imaju oko 30 godina i preležale su letos blage oblike ovog prokletog virusa. Skoro sve se žale da i sada posle skoro pola godine imaju manje energije i da se lakše umaraju, duže spavaju i.t.d.
Za taj fenomen tek sad čujem. Mislim možeš da razumeš i zašto, ionako svakog dana dobijemo milijardu informacija o Kovidu a gomila njih je štura ili izvitoperena. Ako je tako onda stvarno užas. Čak i kad se izvučeš, opet nisi završio s mukama.

Kakva abominacija od virusa.
 
Dobro, ja sam mladji, imam 20 ali se ipak posle korone letos ne umaram. Ali to su bile hiljade sklekova i trbusnjaka, moraz izdrzati mlad si pred tobom je zivot...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=803938#p803938:24f3x6xn je napisao(la):
vucko » Sre Dec 16, 2020 9:22 pm[/url]":24f3x6xn]Znam više osoba koje imaju oko 30 godina i preležale su letos blage oblike ovog prokletog virusa. Skoro sve se žale da i sada posle skoro pola godine imaju manje energije i da se lakše umaraju, duže spavaju i.t.d.
Zato što su pluća ta koja prva stradaju i rade daleko slabije. U plućima se obavlja razmena gasova i logično je da ako se malo kiseonika unese da će čovek biti malaksaliji , da se brže umara i sl.
Zato i jeste preporuka mirovanje, mirovanje i kada se preleži.
 
:lool: :lool:
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=803943#p803943:15aawt7z je napisao(la):
Earthmoving » Sre Dec 16, 2020 10:38 pm[/url]":15aawt7z]Dobro, ja sam mladji, imam 20 ali se ipak posle korone letos ne umaram. Ali to su bile hiljade sklekova i trbusnjaka, moraz izdrzati mlad si pred tobom je zivot...
:lol: :lool:
 
Znam dve osobe koje su letos imali kovid i oni su se oporavili.
I znam neke koji su imali ove jeseni i jos su de fakto invalidi.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=803903#p803903:ivdh1x5m je napisao(la):
Zuma » 16 Dec 2020 07:49 pm[/url]":ivdh1x5m]Doza koronavirusa kojoj ste izloženi može da odredi koliko ćete biti bolesni

Količina koronavirusa kojoj ste izloženi može da napravi razliku između toga da li ćete biti asimptomatski, imati lakši ili teži oblik bolesti, pokazalo je novo istraživanje.
Zar ovo nije najlogičnija moguća stvar? Ne mogu da smislim ni jedan scenario gde bi drugačiji ishod imao smisla.
 
Ja se tom logikom vodim od početka epidemije.

Opet, možda nije sve do logike. Ko zna šta bi bilo kada bi samo jedan virus koji ne liči ni na šta sa čim se telo do tada borilo ušao u naše telo. U teoriji, telo ga ne bi prepoznalo i mogao bi da napravi haos (jedan jedini virus).

Eno južnoamerički indijanci u 15, 16, 17. veku pomreše od bolesti na koje su belci bili imuni. Verovatno zato što nikada nisu bili niukakvom kontaktu sa tim vrstima virusa, bakterija, bolesti...
 
Срђане, овај текст ништа не показује. Да би показао нешто против или за Шведског моделе требало би га упоредити са неким другим "затворенијим" моделом. И ако ископаш те податке могуће да опет неће бити једнозначне. На пример верујем да ће за Финску бити знатно бољи, али на пример за Словенију чији је модел прилично супротан од Шведском је по званичним подацима преминули током новембра 1100 особа док је код Шведске тај број нешто мањи и ако је она много бројнија земља.
 
Pa kad su primili tolki broj migranata, na veci broj ljudi je vise umrlih. Zapravo cela ova prica je bezpredmetna jer prvo trebas verovati u zvanicne podatke, statitstika se steluje po naredbi vlasti, to dobro znam, mama mi radila u statistici. Sistem Montipajtonovaca, npr ako je granica zagadjenja 100 nekih jedinica, i Beograd ima npr 150, zagadjenje se resi tako sto se granica pomeri na 200 i vise nije zagadjen. Ili ako imas 20% nezaposlenih, promenis pravilo da svako ko radi i 1 sat nedeljno nesto, vise nije nezaposlen, i resis nezaposlenost. Zaduzenje ti naraste sa 10 na 20 mlrd, a ti naštelujes rast BDP-a, pa prikazes da je dug u udelu BDP-a još i pao i da si ustvari manje zaduzen. I tako imaju tih ciganskih trikova kolko volis kojima truju studente ekonomije i slične koji usled namernih terminskih i drugih zapetljanja odmah ne skapraju koja je priča.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=804153#p804153:10zpqmnx je napisao(la):
Vitez Koja » 17 Dec 2020 01:13 pm[/url]":10zpqmnx]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=803903#p803903:10zpqmnx je napisao(la):
Zuma » 16 Dec 2020 07:49 pm[/url]":10zpqmnx]Doza koronavirusa kojoj ste izloženi može da odredi koliko ćete biti bolesni

Količina koronavirusa kojoj ste izloženi može da napravi razliku između toga da li ćete biti asimptomatski, imati lakši ili teži oblik bolesti, pokazalo je novo istraživanje.
Zar ovo nije najlogičnija moguća stvar? Ne mogu da smislim ni jedan scenario gde bi drugačiji ishod imao smisla.
Moglo se čuti više stavova. Po jednom, imuni sistem ili jeste ili nije uspešan protiv nekog virusa. Recimo ako se sa takvim tipom virusa nije nikada susreo i nema iskustva sa bilo čim sličnim. Pa ako nije, i ako nema načina da na vreme nauči kako da se se odbrani, svejedno je da li ste dobili jedan ili milion virusa, pošto će se taj jedan vrlo brzo razmnožiti u milion njih. Pa bi čitava razlika tada bila da li će se simptomi javiti nešto pre ili nešto kasnije.

Druga mogućnost je kada imuni sistem ima načina da se bori protiv virusa, ali mu treba vremena da mobiliše odnosno stvori odgovarajući vrstu i brojno stanje svoje odbrambene "vojske". Onda je to trka u vremenu između virusa i imunog sistema. Ako se on namnoži i proširi po telu pre nego se stvori odgovarajuća odbrana, a to traži vreme i resurese, onda može biti kasno za odbranu. Tj funkcionisanje organizma je već toliko narušeno da ni imuni sistem tada više ne može da radi kako treba. Obrnuto, ako imuni sistem uspe da se mobiliše pre nego što se virus namnoži i napravi veliku štetu, onda će ga on pre ili kasnije pobediti, uz veću ili manju štetu. Onda je to trka u vremenu, pa ko je brži. Tada postaje bitno i koliko ste virusa u početku primili, jer što ih je više, virus ima početnu prednost i u razmožavanju i zauzimanju dobrih "položaja" u raznim organima tela. To je razlog zašto su maske značajna zaštita iako ne štite 100%. I takve maske smanjuju početno opterećenje organizma virusom i imunom sistemu "kupuju vreme" (dok je virus zauzet početnim razmožavanjem, što ide vrlo polako ako ga u početku ima malo) da se aktivira dok je organizam još u dobrom stanju, još uvek nenačet bolešću.

Treća situacija je kad je virus već dobro poznat imunom sistemu, pa ili već ima postojeću i aktivnu odbranu od njega, ili bar ima zapamćene "šablone" kako tu odbranu brzo napraviti kad se ponovo pojavi isti virus. Onda se nećemo ni razboleti jer imuni sistem može da reaguje brzo, dok virusa ima malo, pa je šteta po organizam još uvek beznačajna i neprimetna. Nažalost, ako nema ništa zapamćeno, ništa ne može brzo da se izvede. Tada on prvo mora da potroši i značajno vreme na istraživanje, probe, pogrešne pokušaje i "debagovanje" svoje obrane, tj da shvati šta protiv nepoznatog neprijatelja funkcioniše, a šta ne. Tek posle toga može da omasovi onu vrstu odbrane za koju se u tim istraživanjima pokazalo da daje rezultate. Pa se i na to gubi dragoceno vreme.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=804208#p804208:3jk27eam je napisao(la):
paradox polje » 17 Dec 2020 03:57 pm[/url]":3jk27eam]Срђане, овај текст ништа не показује. Да би показао нешто против или за Шведског моделе требало би га упоредити са неким другим "затворенијим" моделом. И ако ископаш те податке могуће да опет неће бити једнозначне. На пример верујем да ће за Финску бити знатно бољи, али на пример за Словенију чији је модел прилично супротан од Шведском је по званичним подацима преминули током новембра 1100 особа док је код Шведске тај број нешто мањи и ако је она много бројнија земља.
Nisam ni rekao da pokazuje bilo šta za ili protiv, samo sam ga poslao jer znam da ima pobornika Švedskog modela ovde na temi. Conversation starter, što bi se reklo.
 
Ovo je za nas veoma važno jer smo po zagađenju ne samo u Evropskom nego i u svetskom vrhu. Termoelektrane na Balkanu su po zagađenju bez premca u Evropi, troše lignit kao najlošiji tip uglja jer drugog nemamo, filtera jedva da imaju, pravimo još kapaciteta u termoelektranama, a pri tome se puno ljudi greje loženjem. To ima mnoge posledice, a jedna je i da, po ovome, kod nas oko četvrtinu ljudskih žrtva korone možemo pripisati zagađenju vazduha:

Čestice prašine povećavaju rizik od korone

Kada se pandemija korone proširila u kineskom Vuhanu, a kasnije i u delovima severne Italije, naučnici su ispitali kakva je situacija sa zagađenjem vazduha u tim regionima. Vuhan, milionska metropola, ima razvijenu industriju uglja i čelika, hemijske fabrike i ogromne kombinate za proizvodnju papira. Zagađenje vazduha je veliko.

Isto je sa Lombardijom u severnoj Italiji, koja je bila epicentar širenja korone u proleće 2020. Tamo je umrla gotovo polovina svih italijanskih žrtava kovida 19.

Lekari su nagađali da visoka stopa smrtnosti može da ima veze sa visokim nivoom zagađenja u tim regionima, što je izazvano industrijom ili ekstenzivnom poljoprivredom. Oni odavno znaju: loš vazduh zagađen sitnim česticama prašine i čađi slabi imuni sistem i napada pluća.

Toksini napadaju plućno tkivo

Najnovije istraživanje, objavljeno u časopisu "Cardiovascular Research", potvrđuje ovu tezu. Postoji jasna korelacija između visokog nivoa zagađujućih čestica i povećanog rizika od smrti od kovida 19.

Istraživači su izračunali da se u proseku 15 odsto globalnih smrtnih slučajeva izazvanih koronom može pripisati ljudima koji su duže vreme udisali zagađen vazduh. Taj broj uveliko se razlikuje od regiona do regiona: u Evropi, kako se procenjuje, je to 19 odsto, u istočnoj Aziji 27, u Severnoj Americi 17, u Brazilu 12 i na Novom Zelandu samo jedan procenat.

Najsitnije čestice prašine uzrokuju upalu u plućima. "Utvrđeno je da infekcija virusom kovid 19 prvenstveno utiče na unutrašnji sloj krvnih sudova, takozvani endotelni sloj", kaže dr Mincel, profesor i kardiolog s univerziteta u Majncu u razgovoru za DW. On je koautor studije.

Upravo taj endotelni sloj napadaju sitne čestice prašine. Nakon što su pluća oštećena sitnom prašinom, teško mogu da se odbrane od virusa SARS-CoV-2. Oštećeno plućno tkivo nema sposobnost regeneracije.

Tri opasnosti: zagađenost, prethodne bolesti i virus

"Naše procene pokazuju koliko zagađenje vazduha utiče na faktore zdravlja koji se uzajamno pogoršavaju i na taj način izazivaju fatalne virusne infekcije", kaže Andrea Pocer, šefica grupe za atmosfersku hemiju na institutu za hemiju Maks Plank u Majncu. Ona je takođe bila uključena u rad na toj studiji.

Zagađenje vazduha i virus korone opasna su kombinacija za krvne sudove i srce, dodaje profesor Mincel. Ljudi koji već pate od srčanih bolesti teško su pogođeni. Ako postoji infekcija kovidom 19, postoji rizik od ozbiljnih bolesti, poput srčanog ili moždanog udara. "Što su čestice prašine sitnije, to je veća verovatnoća da će dospeti u krvotok i odatle se apsorbovati u vaskularni sistem", objašnjava Mincel.

Odakle dolaze sitne čestice prašine?

Sitne čestice prašine su jezgra ugljenika na čijoj površini se talože štetne materije poput aluminijuma, olova, nitrata ili sulfata. Lebde u vazduhu u koji dospevaju, na primer, iz industrijskih dimnjaka. Ponekad ih nazivaju "čađ", a nekad kažu da su najsitnije čestice peska. Dolaze iz guma ili diskova za kočnice, čestica plastike, polena ili prašine sa gradilišta.

Poljoprivreda znatno doprinosi zagađenju atmosfere sitnim česticama prašine i to emisijom amonijaka, đubrenjem ili spaljivanjem otpada. Azotni oksidi, koji se često oslobađaju u atmosferu radom dizel-motora, povećavaju štetno dejstvo sitnih čestica prašine.

Naučnici razlikuju čestice raznih veličina. Neki su veličine 100 mikrometara, drugi samo nekoliko nanometara. Posebno su opasne takozvane ultrafine čestice prašine prečnika manjeg od 0,1 mikrometra ili 100 nanometara. To je otprilike veličina virusa.

Evropska unija nije postavila nijednu graničnu vrednost za te sitne, najopasnije čestice. Ali EU i druge države ne pridržavaju se ni ostalih graničnih vrednosti koje je odredila Svetska zdravstvena organizacija.

Potcenjena opasnost

SZO zahteva graničnu vrednost od najviše 10 mikrograma po kubnom metru vazduha za fine čestice prašine prečnika 2,5 mikrometara. Granična vrednost koju preporučuje Evropska unija je znatno iznad 25 mikrograma.

"Devedeset odsto čovečanstva praktično živi iznad graničnih vrednosti koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija", kaže Mincel. "Potrebne su nam granične vrednosti za sitne čestice prašine koje bi nas štitile od kobnih posledica po zdravlje."

Javnost potcenjuje rizik koji predstavlja prekomerno zagađenje vazduha. Kardiolog iz Majnca upozorava da je pandemija korone do sada ubila nešto više od milion ljudi. Međutim, zbog prekomernog zagađenja česticama, u svetu godišnje umire gotovo 9 miliona ljudi. Potrebno je da se preispitamo i promimo, posebno u politici, zahteva taj profesor medicine.

S vakcinama koje se najavljuju, kovid 19 bi mogao da bude poražen u doglednoj budućnosti. Međutim, vakcina protiv lošeg kvaliteta vazduha – ne postoji.

https://www.b92.net/zdravlje/bolesti.ph ... id=1766959
 
Vrh