Šta je novo?

Epidemija CoViD-19

Da li ćete se vakcinisati i kojom vakcinom?

  • Da - Sinopharm

    Glasovi: 32 10,1%
  • Da - Sputnik V

    Glasovi: 25 7,9%
  • Da - Pfizer-BioNTech

    Glasovi: 81 25,6%
  • Da - bilo kojom dostupnom vakcinom

    Glasovi: 49 15,5%
  • Da - AstraZeneca

    Glasovi: 23 7,3%
  • Da - Moderna

    Glasovi: 2 0,6%
  • Nisam siguran sačekaću još

    Glasovi: 44 13,9%
  • Ne želim da se vakcinišem

    Glasovi: 60 19,0%

  • Ukupno glasača
    316
Treba ih komplatno zatvoriti pa bi se video efekat za dvadesetak dana. Kafići, restorani sve su to mesta mešanja ljudi sa različitih strana i veoma zgodno tlo za širenje virusa.
Isto kao i gradski prevoz, diletanti umesto da ga ubrzaju i smanje vreme koji ljudi provedu u vozilu oni još prorede interval pa napave nesnosne gužve pa vožnja traje duže i po 10 minuta. Nike glupe ideje nikako da razumno rastumačim.
 
Kako to da su na ispitu pale sve zemlje, bilo bogate, bilo siromasne, osim Kine?
 
Kako to da kod nas po skolama i vrticima nema mnogo zarazenih?
Da li su deca manje podlozna?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=790451#p790451:1zleyt6p je napisao(la):
Žika » 05 Nov 2020 09:37 pm[/url]":1zleyt6p]Treba ih komplatno zatvoriti pa bi se video efekat za dvadesetak dana. Kafići, restorani sve su to mesta mešanja ljudi sa različitih strana i veoma zgodno tlo za širenje virusa.
Isto kao i gradski prevoz, diletanti umesto da ga ubrzaju i smanje vreme koji ljudi provedu u vozilu oni još prorede interval pa napave nesnosne gužve pa vožnja traje duže i po 10 minuta. Nike glupe ideje nikako da razumno rastumačim.
Što se tiče zatvaranja kafića i restorana ni zvanično obrazloženje zašto se to ne radi nije baš sasvim logično. Stalno se ponavlja da "ekonomija ne sme da stane". Ali nije svaki biznis jednako važan da bio centralna tema te čuvene "ekonomije" koja ne sme da stane. Kafane nisu ni proizvodna delatnost ni infrastrukturna podrška. Dakle, niti proizvode robu koja je društvu neophodna, niti održavaju neophodnu infrastrukturu, niti pružaju neophodne usluge. To je zabava, dodatak u slobodnom vremenu bez koga se u ovako posebnim okolnostima može. Nešto što čak ima i alternativu. Ako želite da se vidite sa nekim zaista nije neophodno da se istovremeno viđate i sa punom kafanom. Taj susret se može desiti i na mestu sa BITNO manje ljudi, samo između vas dvoje, a NE između vas i još njih 50, jer je valjda smanjenje kontakata i čitava poenta u vreme epidemije. Tačno je da zaposleni u kafanama tu primaju platu, ali u ovim drugim delatnostima zaposleni ne samo da primaju platu, nego pri tome još i stvaraju nešto što je i drugima zaista neophodno, bez čega ne mogu. Pa ako nas neke spoljašnje okolnosti pritisnu da nešto moramo redukovati, onda bi valjda kafane i restorani morali biti PRVI na tom spisku.

Ako se to ipak ne dešava, jasno je da tu postoje sasvim drugi motivi. Ako nešto već mora da se menja, a na mestima masovnih kontakata između ljudi MORA, onda postoje manje bitni delovi ekonomije koji bi u takvoj krizi morali PRVI da stanu da umesto toga ne bi stali nečiji životi.
 
Arena dostigla pun kapacitet? VIDEO

Beograd -- Privremena bolnica Arena skoro je dostigla pun kapacitet od 510 mesta.

U poslednja 24 sata primljeno je 45 novih pacijenata, koji su tamo poslati iz kovid-ambulanti.

Trenutno je više od 200 pacijenata na kiseoničkoj terapiji, a svakodnevno se rade laboratorijski nalazi, kao i rendgenski snimci.

Lekari koji rade u Areni rekli su za Prvu televiziju da se tamo nalaze tri respiratora - dva statična i jedan pokretni i da nijedan od njih na svu sreću do sada nije upotrebljen.

Samo u parteru arene, delu u kojem ima 360 kreveta, nalaze se 302 pacijenta. Inače, u VIP ložama nalazi se još 150 kreveta.

Vlado Batnožić, koordinator privremene bolnice u Areni, kaže da u Areni ima veliki tim stručnjaka koji brine o pacijentima - psihološka služba, izuzetno jaka psihijatrijska služba, kao i internistička služba sa pulomolozima, sa lekarima iz kliničkog centra.

"Ovo je ustanova koja je sastavljena od 17 zdravstvenih ustanova, lekara sa VMA i drugih kliničkih centara. Ovde ima 40 lekara i 70 medicinskih sestara", kazao je on.

Kako su čelnici Arene rekli, posete su zabranjene, a pacijenti se ovde zadržavaju oko desetak dana u zavisnosti od kliničke slike.

Tu su smešteni pacijenti sa teškom i srednje teškom kliničkom slikom kojima je potrebno lečenje, ali ne na intenzivnoj nezi.

https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1759309
 
Cak ni po iskustvima ljudi koji su prelezali Koronu, ne moze da se uzme za relevantno. Neko kaze da su mu ostale posledice nekakve, neko da nisu nikakve.
 
Knjiga
Virologija

Urednik/ci
Presečki, Vladimir

Izdavač
Medicinska naklada

Grad
Zagreb

Godina
2002

Raspon stranica
191-194

ISBN
953-176-178-7

Ključne riječi
koronavirusi
(coronaviruses)

Sažetak
CORONAVIRIDAE Uvod i Klasifkacija Koronavirusi su dobili ime prema latinskoj riječi corona što znaći kruna, zbog izgleda izdanaka na svojoj ovojnici. Ovoj porodici virusa slični su po građi (ovijeni, pozitivni lanac RNA), organizaciji genoma i umnažanju virusi porodice Arteriviridae. Od koronavirusa se razlikuju u morfologiji i veličini genoma. Id arterivirusa oboljevaju životinje: konji (konjski arteritis virus) i svinje (svinjski virus reproduktivnog i respiratornog sindroma), a kliničke slike infekcije mogu varirati od asimptomatskih, stanja trajnog nošenja virusa do fatalne hemoragijske groznice. U porodici Coronaviridae su dva roda: Coronavirus i Torovirus. Virusi roda Torovirus ( tip Berne virus kod konja i Breda virus koji kod teladi uzrokuje gastrienteritis) inficiraju životinje i eventualno ljude. U rod Coronavirus uvršteno je više životinjskih virusa (virus ptičijeg infektivnog bronhitisa, virus mišijeg hepatitisa, virus svinjskog prenosivog gastroenteritisa, virus svinjske epidemijske dijareje, virus svinjskog hemaglutinirajućeg encefalitisa, goveđi koronavirus, te neki virusi pasa, mačaka i purana) i nekoliko vrsta ljudskih virusa (ljudski koronavirus 229E, ljudski koronavirus OC43).
Koronavirus je uzročnik oboljenja dišnog i probavnog sustava čovjeka. Prvi puta je izoliran u respiratornom sekretu oboljelih odraslih osoba s prehladom 1965. godine. Tyrrell i Bynoe izolirali su virus u kulturi organa humane embrionalne traheje (soj B814). Hamre i Procknow izolirali su soj 229E u kulturi humanih stanica embrionalnog bubrega i diploidnih fibroblasta. Ljudski koronavirusi Građa i umnožavanje Građa virusa. To je sferični RNA virus, molekulske mase 400x 106 daltona, s ovojnicom promjera 120-160 nm. RNA virusa je pozitivna, jednostruka, molekulske mase između 6, 0 x 106 daltona. Ribonukleoprotein, helične strukture, ima promjer od 10-20nm. Sadrži 4-6 strukturnih polipeptida. Među njima su četri važna virusna proteina, i to protein nukleokapside (N), matriks-protein (M), hemaglutinin-esteraza protein (HE) i glukoprotein korona-izdanka (S-surface-engl.površina). Ova posljednja vrsta proteina strše s vanjske strane ovojnice kao izdanci veličine 12-24 nm i nalik na latice cvijeta ( Slika 1i 2), a zaduženi su za adsorpciju na stanice domačina.

:grand:
Osjetljivost virusa. Virus propada na 56 0C za 10 minuta. Na +4 0C mogu se čuvati kroz 10 dana. Labilni su u kiselom mediju. Osjetljivi su na formaldehid, oksidirajuća sredstva, neionske detergente i eter koji uništava svojstva hemaglutinacije.
:dil:
Neki virusi su stabilni na pH 3.0. Umnažanje virusa. Virus se veže za staničnu membranu interakcijom S-proteina velikih izdanaka s receptorom na staničnoj membrani (Slika 3). Vezivanje HE glukoproteina manjeg nastavka za staničnu membranu kod nekih korona virusa zbiva se prije vezivanja S-proteina. Virus ulazi u citoplazmu stanice fuzijom virusne ovojnice i citoplazatske membrane. Proces posreduje S-protein. Virusna RNA se translatira da bi nastao poliprotein: o RNA ovisna polimeraza. Ona pak upotrebljava pozitivni lanac virusne RNA kao templat za stvaranje pune dužine negativnog lanca RNA.
:arrow:
Umnažanje se odvija u citoplazmi stanice gdje se N protein i novonastala virusna RNA udružuju i formiraju heličnu nukleokapsidu. HE, S i M glukoproteini su kodirani s mRNA i prepisuju se na membranskim polisomima. S-protein se glukozilira i prenosi kroz Golđijev aparat. Tu stiže i M protein, te se glukozilira, ali se ne transportira dalje u staničnu membranu. Virusi sazrijevaju pupajući na endoplazmatskom retikulumu i Golđijevom aparatu, tj ne pupaju na staničnoj membrani.
Naime, virus se oslobađa fuzijom vezikula s glatkim zidom, u kojima se nalaze virusi i stanične membrane. Humani sojevi koronavirusa: soj 229 E pokazuje CPE na humanim diploidnim fibroblastima ; sojevi OC38 i OC43 inokulirani u mozak miša izazivaju encefalitis. Soj 229 E nema hemaglutinin, a sojevi OC38 i OC43 aglutiniraju humane, kokošje i štakorske eritrocite na +4 0C i na 37 0C. Patogeneza i imunost Koronavirusi aficiraju respiratorni, gastrointestinalni i nervni sustav čovjeka.
:idea:
Virus se širi pomoću aerosola, a na to upućuje brzo širenje virusa tijekom epidemije. Može se širiti i fekalno-oralnim putem ( virusi iz roda Torovirus) i mehanički. Nt protutijela se stvaraju na površinske izdanke virusa 229E ili OC43, među kojima nema unakrižnih reakcija, pa će osoba inficirana npr. sojem 229E stvarati protutijela samo na taj virus. Rjeđe ( u samo polovice bolesnika) se nađu specifična HI i CF protutijela. Serumska protutijela počinju rasti tjedan dana nakon infekcije, postižu vrh za dva tjedna, te dugo perzistiraju i štite osobe u reinfekciji od težih oblika bolesti. Uperena su uglavnom protiv površinskih izdanaka virusa, ali se stvaraju i na nukleoprotein virusa. Reinfekcije su moguće već i unutar godine dana. Epidemiologija Infekcije koronavirusima javljaju se sporadično i u epidemijama u zimi i proljeće, po cijelpm svijetu, u svim dobnim grupama i kod oba spola jednako. To su akutne infekcije respiratornog trakta sojevima 229E ili OC43, najčešće kod djece i u manjoj mjeri kod adolescenata i odraslih. Na njih otpada oko 5-15% svih infekcija gornjeg dijela respiratornog trakta djece i odraslih. Smatra se da 30% svih prehlada i jednako toliko subkliničkih infekcija otpada na koronaviruse. U dobi od 30 godina, više od 2/3 svih ljudi ima protutijela za koronaviruse 229E i OC43. Mogu se javiti i pneumonije. Reinfekcije su česte, ali s porastom dobi postaju rijeđe.

Izvorni jezik
Hrvatski

Znanstvena područja
Kliničke medicinske znanosti


POVEZANOST RADA

Projekt / tema
108158 - 108158 (, )

Ustanove
Medicinski fakultet, Zagreb

:sesir:
 
I šta naši nadležni rade povodom najava da nemamo kapacitete?

Pa ništa nije urađeno da se rast smanji, a i da se danas proglasi apsolutni policijski čas, smanjenje je moguće tek za 10-ak dana.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=790561#p790561:1y4yvzbj je napisao(la):
astrodule » 06 Nov 2020 10:30 am[/url]":1y4yvzbj]I šta naši nadležni rade povodom najava da nemamo kapacitete?
Граде болницу од монтажних елемената, како би била готова знатно пре чврсто грађених у Батајници и Крушевцу, е да би што мање сталних болница прелазило у ковид-режим? Активирају болницу у Кнез селу код Ниша?

Хммм, чекај...

А није да немамо технологију:

https://www.ekapija.com/news/285389...m-smestajnih-kapaciteta-zdravstvenih-ustanova
 
Imamo zgradu plućne bolnice na bb koja je delimično devastirana na nedaleko od okretnice tramvaja na bb koja je trebala postati policijska stanica ali slinavstina nema para za to....
Plus kod bolnice zvezdara napušteni objekat od 600 mkv ...i tako dalje tako blize...
 
Associated Press: North Denmark in lockdown over mutated virus in mink farms
Reuters: WHO looks at mink farm biosecurity globally after Danish coronavirus cases
Al Jazeera: Denmark finds 214 people with mink-related coronavirus

Zatvoriše severnu Dansku zbog širenja koronavirusa sa farmi Nerca. Ima da skoče cene bundi obzirom na da planiraju odstrel 17 miliona životinja.

I sada SZO umesto da pokrene istragu o tome kako i odakle je virus počeo da se širi nema preča posla nego da nadgleda poljoprivrednike, što bi bolje bilo da rade državne službe. Ko zna s koja će sledeća životinjska vrsta prenositi ljudima, a ukoliko dođe do domaćih životinja kakve će posledice izazvati u prehrambenoj industriji.

Mislim da nam je potreban još jedan reality check.
 
,, Direktor wrote
Imamo zgrade.... ,,

Nism za aktiviranje i jedne napuštene i devastirane bolnice :!:
jer neki virusi i bakterije umeju da se uvuku u zidove naročito nakon dugo vremenskog korišćenja
Pre sam za prizemne montažne - limene sa ,,sendvićem,, od purpene ili stiropora
1.brza izgradnja
2 jeftinija
3 Kraceg veka

Rasporedjene po obodu grada

Koliko je dugo u autu bilo Zemunsko porodlište zbog bakterije u zidovima ?
Te
Nema glupljeg rešenja od korišcenja postojecih privremenih bolnica kao što je Arena i Sajam
Opasana zaraza može i nakon pandemije da na više godina te objekte da izbaci iz upotrebe a to su ,,mašine za pravljenje para.koje nam trebaju i radi kulturnog života... kojeg ce biti i posle...

:sesir:
 
Foliranti iz Kriznog staba i Gradske uprave:

Necemo uvoditi nikakve dodatne mere i kazne ali cemo apelovati na klubove da primaju po 1 osobu na 5 m2 prostora.

Vlasnici klubova:
374.png
 
Postaje već presmešno koliko je očigledno da neko na vlasti (ili nečij brat) ima očiglednu materijalnu korist od klubova i kafića.
 
Jel oni nas namerno iritiraju ili su zaista ovako ograničeni? Ovo je njihovo rešenje za splavove i kafane:
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je naveo da su ključna mesta za širenje infekcije restorani i klubovi s muzikom, te je jedna od sugestija na sednici Kriznog štaba bila da se smanji jačina zvuka u tim objektima kako bi posetioci pričali "manje glasno" čime bi se kako je naveo, i virus manje širio jer se kroz vazduh širi više kada se viče.
http://rs.n1info.com/Vesti/a669156/Zoran-Radojicic-koronavirus-krizni-stab-mere.html
 
Kako jednog doktora nije sramota da izjavu takvu stvar... Razumem, ima naravno nekakve logike u tome što priča, ali je taj potez toliko glup. Vozim auto, a ono rezervoar na isteku, pumpe nigde na vidiku. I odlučim da skinem sebi jednu dlaku sa obrve kako bih smanjio opterećenje težinom na auto, i onda smanjio i potrošnju goriva. Eto, tako zvuči ovaj potez. Umesto da se zatvori gastronomija i slično, oni bi da pre uvedu ovakvu glupost.
 
sramota sta se ovde radi...

U haosu korone, kovid pozitivna trudnica ostala bez jedne bebe, druga kritično

Poslednjeg dana oktobra, Beograđanka Nataša Gajić, trudnica koja je nosila blizance, u devetom mesecu trudnoće saznaje da je pozitivna na koronu. Temperatura, kašalj malaksalost, simptomi postaju sve jači, međutim, prema rečima njenog supruga, Hitna pomoć odbija da je preveze u bolnicu upravo zato što je kovid pacijent...
http://rs.n1info.com/Vesti/a668722/Sluc ... -bebe.html
 
U gradu velika guzva. Kafici puni. Recimo u Vasinoj, urbani sljam pocupkuje u ritmu.
Jedna traka zakrcena parkiranim dzipovima.
Niko nema masku.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=790792#p790792:8ilyjftk je napisao(la):
astrodule » Pet Nov 06, 2020 8:44 pm[/url]":8ilyjftk]Postaje već presmešno koliko je očigledno da neko na vlasti (ili nečij brat) ima očiglednu materijalnu korist od klubova i kafića.
Da
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=790809#p790809:tg9im3c8 je napisao(la):
Bukira » Pet Nov 06, 2020 11:02 pm[/url]":tg9im3c8]Jel oni nas namerno iritiraju ili su zaista ovako ograničeni? Ovo je njihovo rešenje za splavove i kafane:
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je naveo da su ključna mesta za širenje infekcije restorani i klubovi s muzikom, te je jedna od sugestija na sednici Kriznog štaba bila da se smanji jačina zvuka u tim objektima kako bi posetioci pričali "manje glasno" čime bi se kako je naveo, i virus manje širio jer se kroz vazduh širi više kada se viče.
http://rs.n1info.com/Vesti/a669156/Zoran-Radojicic-koronavirus-krizni-stab-mere.html
Mene su prestali da iritiraju kad sam shvatio da su ograniceni, a to se moglo videti vec u martu.
 
Tu grešiš. Nisu ni malo ograničeni. Znaju oni vrlo dobro šta rade. A s obzirom da znamo ko u većini drži restorane, kafiće, splavove, noćne klubove, kladionice, tržne centre, pa i teretane, jasno je zašto isti ne predstavljaju potencijalna mesta zaraze, za razliku od sportskih dešavanja, pozorišta, koncerata, škola, izložbi...
 
Vrh