Ah, ta čuvena mantra, ima ko je plaćen za to, neka on razmišlja, zašto bih ja gužvao mozak time. Zbog toga smo i došli u ovu situaciju u koju smo došli. Pustili smo druge da razmišljaju umesto nas, i došli do toga da sada ne znamo šta ćemo, jer nam se privreda zasniva u velikoj većini na grani koja je sada pokazala svu svoju manjkavost. Kolika god da je njena prednost, tolika je i njena manjkavost. Sad smo došli u situaciju da biramo ili da žrtvujemo živote ljudi zarad opstanka ugostiteljstva, ili da ugostiteljstvo žrtvujemo zarad života ljudi. Nadam se da je dovoljno slikovito prikazan čitav problem.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=754288#p754288:3l9fanf0 je napisao(la):Blade » 06 Jul 2020 11:24[/url]":3l9fanf0]Ja u kafice retko idem, mogu i da ne idem. Njihovo zatvaranje mi ne bi palo tesko. Ali da zivim od toga, ne bi bilo tako. Ili od trgovine...Ona zena koja je radila u nekoj radnji gde se prodaju stvari za kucu, a ima 50 godina...Ostaje bez posla i tesko ce naci drugi. Ko je mlad, on ce se vec lakse snaci. Ne valja nikako - ali ima valjda ko je za to isao u skolu, pa neka smislja kako ce.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=754178#p754178:3l9fanf0 je napisao(la):solecar » Ned Jul 05, 2020 6:19 pm[/url]":3l9fanf0]Preorijentacija. Uzmeš pa počneš da se usavršavaš za nešto drugo. Ako već tvrdimo da ne možemo da živimo od ugostiteljstva.Blade":3l9fanf0 je napisao(la):To je svoja prica i mozda moze da se resi tako. Ali koronu ne mozemo da oteramo tako sto cemo izaci na ulice, to je bar jasno. Ja i dalje imam teoriju da je ovo napravljen virus, sa ciljem.
Sada, mozda nisam u pravu, vi koji bolje pratite, bolje cete to reci, situacija je gora, nego kada se uveo policijski cas. Ako se ne radi, pa i ako ne rade ugostiteljski objekti i trzni centri, to je udarac. Nema placanja doprinosa drzavi, ljudi ostaju bez posla ili kasne zarade. To naravno nije dugorocno resenje i ne moze tako da se zivi. A opet, zivot je najvazniji.
Da slušamo u nedogled kako kafići i drugi ugostiteljski objekti moraju da rade, čak i po cenu života ljudi, isto ne ide, kao ni to da ako država ne pomogne, da neće moći da prežive. Vaditi se na priču kako ako baš sada ne rade, da neće moći da izguraju do sledećeg leta, jednostavno ne pije vodu. Ne u našem slučaju, zato što su kod nas kafići i sl. puni i zimi i leti, i nikako ne spadamo pod grad koji je turističko mesto koje živi isključivo od letnje sezone.
Na svakom ćošku imamo kafiće, noćne klubove, hostele, hotelčiće i sl. objekte, i koji predstavljaju veliki deo privrede, a koji jednostavno u ovakvim situacijama se pokazuju koliko su u stvari potrebni i koliko je dobro što nam se privreda zasniva na ovako nečemu, umesto da smo ulagali u nešto što može bez obzira na bilo koju situaciju da se desi, i bez obzira koliko dugo ista trajala, da se opstane. A nije da nismo imali takvo nasleđe od ranije, no to su veoma uspešno uspeli da unište, pa im sada sve živo krivo što za nesposobnost za bilo šta drugodo ugostiteljstva.
Oni koji u startu znaju da imaju problem da se ponovo zaposle, moraju da smisle šta da rade dok ne dođe penzija, jer neće niko umesto njih da rešava probleme. A to sam imao prilike u više različitih situacija da se uverim, nevezano samo u sveri zapošljavanja i posla, nego i vezano za one najobičnije stvari, koje se smatraju potpuno normalnim u mnogim drugim zemljama. Primera radi, znam jednu komšinicu koja je imala pedesetak godina kada je ostala bez posla. Danas prodaje razne stvari na tezgi na pijaci. Isto tako, jedan deo ljudi koji radi na buvljaku je isto tako ostao bez posla. Dalje, postoje obuke za prekvalifikaciju na Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koje su besplatne, pa i to može da se iskoristi... Nije sve u tome da sediš skrštenih ruku i čekaš da se nešto desi samo od sebe.
Nadovezao bih se i na onih nekoliko postova o godišnjem odmoru. To je samo još jedna od mantri na kojima živimo poslednjih 20 - ak godina. Otprilike, ako ne odem na more ili na Adu Ciganliju, gde ću moći ceo dan da se izležavam i ništa ne radim, ima da "umrem". A ako odem na selo, planinu, banju ili bilo gde drugde u prirodu, ili pak neko slično mesto, ima da se vratim sklepan i umorniji nego što sam otišao. A zašto? Zato što je dobar deo naroda fizički zakržljao. Iako ima dosta ljudi koji su fizički aktivni, isto tako imamo i gomilu ljudi kojima je problem i da potrče 50m za autobusom. Eto, recimo, pre par godina su bile organizovane pešačke ture po raznim delovima Beograda. Najzahtevnija je bila obilazak Avale od podnožja do vrha. Popeli smo se do Avalskog tornja, a 90% ljudi bilo sa dušom u nosu i pitalo se šta im je to uopšte trebalo. A to je tek bio početak ture.
Ja spadam u onaj deo populacije koji smatra da je ove godine bolje i ne ići na odmor, ili ići na odmor u Srbiji, ako baš nikako ne može da se izdrži u mestu stanovanja, nego pošto - poto trčati na more, čak i po cenu čekanja da se pare vrate tek za dve godine. A i kada stignemo na to more, ove godine ćemo dodatno biti izmučeni, jer dok se prođe čitava papirološko - bezbednosno - sanitarna - virusološka procedura na svim granicama i dok se oporavimo od tog putovanja, prođe pola odmora.
Čak i kada sam išao na more, nikada se nisam po ceo dan izležavao na plaži, i tako dok ne dođe kraj, nego sam voleo, a i dalje volim, i da odem na neke izlete, ili da se šetam duž obale, da upoznajem mesto gde sam došao, da probam lokalne specijalitete ili nešto što nisam u prilici ovde... Jednostavno, za mene nije odmor ako ću da ležim i da ništa ne radim. Aktivni odmor mi mnogo više prija. Te tako i sada, savršeno sam sposoban da nađem i nešto više u Beogradu, od kafića, Ade Ciganlije, Košutnjaka i Beer festa, gde bih mogao da provedem vreme. Sva sreća pa imam tu sposobnost da razmišljam van kutije, te tako i da se šetam i provodim vreme i na mestima baš i nisu in, fensy i uobičajena za obilazak.