Ta priča da ima bog zna koliko mnogo zaraženih koji i ne primete da su bolesni više spada oblast poučnih bajki. Nema ni jednog naučnika koji sigurno tvrdi tako nešto. Postoje neki preliminarni radovi koji su na tako malom uzorku i sa toliko problematičnom metodologijom da se bez ostatka sami autori radova ograđuju od tvrdnji da se njihovi rezultati mogu generalizovati, i još se oni drastično razlikuju u raznim studijama. Mislim da nema dva broja koja se međusobno slažu. Neki tvrde da ih ima puno, neki jako malo, a neki konvergiraju oko brojeva reda veličine 20% asimptotskih. Prava istina je da to još niko ne zna jer sada niko ne sme da troši mnogo testova i laboratoriskih resursa na zaista masovna testiranja.
U svetu raširena priča o mnogo lakih slučajeva bolesti kod ljudi koji i ne znaju da su bolesni je više politički motivisana jer
- tera stanovništvo da veruju da je virus veoma raširen pa se onda svi više paze, budući da je svako tada sumnjiv kao mogući nosioc, dakle bitno se više paze nego što bi to inače radili.
- sprečava paniku jer sugeriše da je smrtnost daleko manja nego što to trenutni brojevi govore, pa i ako virus dobijete na poslu (gde vas teraju da idete) nije strašno jer velika većina brzo ozdravi
- čini smislenijim ideje o kolektivnom imunitetu, jer bi se onda on tobože brže i bezbolnije (sa manje žrtava) stvarao, ideje koje su u stvari motivisane interesom biznisa da se što pre ponovo pokrene bez obzira na žrtve koje su ionako uglavnom među radno neaktivnom ili bolesnom delu stanovništva, pa vlasnike kapitala baš briga, radnici će posle toga u proseku čak biti zdraviji (pošto su bivši bolesni na groblju).
Realan problem je što su bolesni zaista zarazni u proseku oko dva dana pre pojave simptoma, pa se virus tako širi. To su ti koji nose virus a JOŠ ne izgledju bolesno. A da li ima puno nosioca virusa koji NIKADA ne primete da su bolesni, zaista još niko ne zna.
